Beograd, 2014.

Prevela Aida Bajazet

Unitenoj ljubavi

Prvo poglavlje

Sadanjost

Zovem se Olivija Kaspen i sve to volim lako iupam iz svog i-vota. Ne inim to namerno, ali svakako ne ni nehotice. Upravo gledam u jednu od tih svojih uprljanih ljubavi, onih to ostavljaju gorak ukus u ustima. Udaljena je od mene pedesetak metara i pre-tura po starim ploama u muzikoj prodavnici.

Kejleb. Njegovo ime kotrlja se kroz moju glavu poput klupka bodljikave ice, otvarajui rane za koje sam mislila da su odavno zacelile. Srce hoe da mi iskoi iz grudi, ali ipak se ne pomeram; samo stojim u mestu i posmatram ga. Prole su tri godine otkada sam ga videla poslednji put. Rei koje mi je tada uputio jasno su znaile da ga se ubudue klonim. Udiem lepljiv vazduh, silno se trudei da zauzdam svoja uskovitlana oseanja.

elim da mu priem. elim ponovo da vidim onu mrnju u njegovim oima. Glupost. Kreem prema svom automobilu i ve sam se skoro domogla druge strane ulice kad me noge iznenada izneverie. Neto me je estoko protreslo i osetila sam vrele marce u vrhovima prstiju. Stisnutih pesnica, ustrim korakom, vraam se nazad do izloga muzike prodavnice. Ovo je moj deo grada. Odakle njemu pravo da se ovde pojavi?

Tarin Fier

8

Bio je nagnut nad kutijom diskova, a onda se okrenuo da neto pogleda preko ramena, i tada ugledah liniju njegovog neobinog nosa. Srce mi je zalupalo kao ludo. Tada sam shvatila da ga jo vo-lim. To saznanje me je prenerazilo. Mislila sam da sam ga prebolela i da situacije poput ovog neoekivanog susreta lako mogu da isku-liram. Ila sam na terapiju; imala sam tri godine na raspolaganju...

Preboleti ga.Zaboraviti na krivicu.

Jo nekoliko trenutaka ispitujem svoja oseanja, a potom okre-em lea izlogu muzike prodavnice i Kejlebu. Ne mogu ja to. Ne mogu ponovo da ulazim u taj tunel. Ali tek to sam spustila sto-palo sa ivinjaka na put, gusti tamni oblaci, koji su danima visili nad Majamijem, zastenjali su kao stare vodovodne cevi. Nisam napravila ni dva koraka kad se spustio jak pljusak i moja bela ko-ulja skroz je mokra. Brzo se vraam i sklanjam se pod nadstre-nicu muzike radnje. Kroz zavesu kie gledam u svoju staru bubu, parkiranu preko puta. Treba samo da pretrim ulicu i biu na putu kui. Iz misli me prenu neiji glas. Povlaim se unazad, ne znajui da li se obraa meni ili nekom drugom.

Nebo je crveno, a to znai da je nevolja na pomolu.Okreem se i iza sebe vidim nepoznatog mukarca. Mislim da

mi se pribliio vie nego to smatram pristojnim. Isputam uzvik iznenaenja i odmiem se od njega. Visok je, za glavu vii od mene, prilino miiav, ali nije privlaan. udno dri ruke. Pogled mi privlai mlade koji mu, poput mete, stoji nasred ela.

Molim?, zbunjeno mu se obraam vrtei glavom. Trudim se da preko njegovog ramena bacim pogled u prodavnicu ne bih li ugledala Kejleba. Da li je i dalje unutra? Treba li da uem?

To je staro mornarsko praznoverje. Slee ramenima.

Sakrij me od zaborava

9

Sputam pogled na njegovo lice. Deluje mi poznato, i dok smi-ljam kako da mu kaem da odjebe, pokuavam da se setim oda-kle ga znam.

Imam kiobran. Pokazuje cvetni predmet s plastinom dr-kom u obliku margarete. Ako elite, mogu vas otpratiti do auta.

Diem pogled prema tamnocrvenom nebu i drhtim. elim da me taj ovek ostavi na miru i nameravam to da mu kaem, a onda pomislim ta ako je to neki znak? Nebo je crveno a to znai da treba pobei to pre odavde!

Gledam u oljuteni lak na svom palcu i razmiljam da li da pri-hvatim njegovu ponudu. Nisam od onih koji veruju u predskaza-nja, ali on zaista moe suvu da me dovede do auta.

Ne, hvala, odgovaram. Okreem glavu prema prodavnici i ve se predomiljam.

U redu, kako hoete. Ali da znate, oluja samo to nije poela... Ponovo slee ramenima i izlazi na kiu, ak i ne otvorivi kiobran.

Gledam za njim. Njegova iroka plea savijaju se pod pljuskom. Zaista je ogroman. Sekund kasnije, njegova silueta gubi se i nestaje u kinoj zavesi. Poznat mi je, ali ne mogu da se setim odakle. Valjda bih upamtila tako krup nog momka da sam ga upoznala? Okreem se prema izlogu prodavnice. Iznad vrata stoji svetlei natpis na kom izuvijanim fontom pie Muzika peurka. Gledam kroz staklo i pogledom traim Kejleba. Stoji na istom mestu, ispred police s rege muzikom, i eprka neto. ak i s ove razdaljine mogu videti boru useenu izmeu njegovih obrva. Neka se. Ne moe da se odlui. Shvativi ta radim, obaram pogled. Nismo odavno zajedno i ne mogu znati o emu razmilja.

elim da podigne pogled i ugleda me, ali to se ne deava. Po-to neu vie da se skrivam i vrebam ispod nadstrenice kao neka lujka, skupljam hrabrost, duboko udiem i ulazim unutra. Onako mokra, jeim se od sveine klima-ureaja. Primeujem visoku po-licu sa staklenim nargilama, skrivam se iza nje i vadim ogledalce

Tarin Fier

10

iz tane da proverim minku. Dok ga kriom gledam kroz proreze izmeu polica, prstom briem razmazanu maskaru ispod oiju. Moram nekako da naletim na njega, ali da to izgleda kao sluajno.

Preda mnom je staklena posuda u obliku glave Boba Marlija. Gledam u njegove staklene oi i vebam kako da namestim izne-naenu facu. Gadim se samoj sebi i udim koliko nisko mogu pasti. tipam obraze da pocrvene i izlazim iz svog skrovita. Evo me, stiem.

Zabadam tikle u linoleum i glasno pucketam prstima. Samo mi jo fanfare fale da najave moj dolazak! Ali on i dalje ne podie pogled. Klima-ureaj se ukljuio u trenutku kad sam se nala na nekoliko metara od njega. Zelene papirne trake okaene o reetku klime zaplesae i vazduhom se rairi neki miris. Bio je to Kejlebov parfem: meavina mente i narande.

Sada sam ve dovoljno blizu da mogu videti oiljak iznad nje-govog desnog oka onaj isti koji sam bezbroj puta mazila prstom. Njegovo prisustvo je oigledno primeeno. ene, mlade i stare, streljaju ga pogledima, ali on ih ne primeuje. Sve se ivo vrti oko Kejleba Drejka, a on ne haje za to. Bilo mi je muno to da gledam.

Nametam se iza njega i uzimam CD sa police. On, nesvestan mog prisustva, odlazi do mesta sa spiskom izvoaa. Nastavila sam da se kreem prema njemu, i kad sam se nala na korak-dva iza njega, on se odjednom okrenuo i pogledao u mom pravcu. Ukopala sam se i poelela da pobegnem glavom bez obzira. Ali nisam. Gledala sam njegove oi kako prelaze preko mog lica kao da me nikad pre nisu videle i kako se njegov pogled zaustavlja na plastinom predmetu u mojoj ruci. A onda, posle tri duge godine, konano zauh njegov glas.

Je li dobar taj CD?Bujica ushienja, koja se tog trenutka pokrenula iz mog srca,

udarila mi je u ruke i noge i konano se zaustavila negde u dnu mog stomaka i tamo nastavila da vri, poput divljeg vrtloga. I dalje

Sakrij me od zaborava

11

govori onim svojim razvodnjenim britanskim akcentom, ali u nje-govom glasu nema gorine koju sam oekivala. Neto nije u redu.

Ovaj...Ponovo podie pogled i oima ispituje svaku crtu mog lica, kao

da me vidi prvi put.Oprostite, ta ste rekli?Sranje. Sranje. Teko sranje.Kaem, nije lo, odgovaram i vraam CD na mesto. Prolaze

sekunde utanja. Zakljuujem da on eka da ja progovorim.Rekla bih da nije u tvom stilu.Deluje zbunjeno.Nije u mom stilu?Klimam glavom. A kakav je, moliu lepo, moj stil?, pita me pomalo podru-

gljivo, dok mu oko usana lebdi blag osmeh.Prelazim pogledom preko njegovog lica, pokuavajui da od-

gonetnem ta to izvodi i kakvu igru igra. Nekad sam umela da ga proitam kao knjigu. Sada deluje sasvim smireno i kao bajagi za-interesovan ta u rei. Samouvereno mu odgovaram: Pa, rekla bih da voli klasiku... ali moda i greim. Ljudi se menjaju.

Klasini rok?, ponavlja za mnom, pogleda usmerenog prema mojim usnama.

Zatreptala sam celim telom priseajui se trenutka kada je isto tako piljio u moje usne. Nije li naa veza ba tako poela?

Oprosti, rekao je, ali sada gledajui u pod. Znam da e ovo zvuati udno, ali ja... uf... ne znam kakav je moj stil. Ne seam ga se. Sve sam zaboravio.

Zinula sam od uda. Kakva je sad ovo bolesna ala? Moda neki njegov nain da mi vrati milo za drago?

Ne sea se? Kako je to mogue?Kejleb proe rukom kroz kosu i zaustavi je na svom vratu. Mi-

ii ruke mu se zategoe. Izgubio sam pamenje u saobraajnoj

Tarin Fier

12

nesrei. Znam, zvui banalno i otrcano. Ali istina je da zapravo nemam pojma ta volim niti ta sam nekad voleo. Izvini, stvarno ne znam zato ti sve ovo govorim.

Okrenuo se i krenuo ka izlazu, verovatno zbog toga to mu nije bilo prijatno da gleda u moje zabezeknuto lice. inilo mi se kao da mi se mozak pretvorio u kau. Ovo nema smisla. Nita se ne uklapa. Kejleb uopte ne zna ko sam. Kejleb nema pojma ko sam! Sa svakim korakom koji je pravio hodajui prema izlazu rasla je moja elja da ga nekako zaustavim. Sve u meni je vritalo: Stani!, ali nisam mogla da izustim ni re.

Stani, proaputala sam. Niko me nije uo. A onda sam po-vikala iz sveg glasa. ekaj... stani! Nekoliko ljudi se okrenulo i potom zablenulo u mene. Ne obazirem se na njih, ve sam usred-sreena na Kejlebova lea. Bio je ve kod izlaznih vrata kada se okrenuo. Razmiljaj! Brzo misli i smisli neto! Prstom sam mu po-kazala da me saeka, a zatim sam odjurila do police s klasinom rok muzikom. U trenutku sam uspela da pronaem CD sa njego-vom omiljenom muzikom, izvukla ga s police i dotrala nazad do izlaznih vrata. Zastala sam na oko dva koraka od njega.

Ovo e ti se sigurno dopasti, dobacila sam mu CD. Uhvatio ga je graciozno i nasmeio se setno. Gledam kako odlazi do kase, potpisuje raun i nestaje iz mog ivota.

Dobar dan dovienja.

Zato mu nisam rekla ko sam? Sada je kasno za to. Trenutak po-tenja je proao. Ostala sam da stojim u mestu. Srce mi je udaralo kao ludo dok sam pokuavala da sredim misli i shvatim ta mi se to upravo dogodilo. Kejleb me se ne sea. Zaboravio me je.

Drugo poglavlje

Negde u petom osnovne, gledala sam na televiziji uzbudljiv triler. Glavni detektiv, u kog sam tada bila ludo zaljubljena, zove se Fo-ladin Bevil i juri nekog tipa, modernu verziju Deka Trboseka, koji ubija prostitutke. Negde na sredini filma, taj detektiv ispituje neku ofucanu oronulu drocu ravne plave kose sa velikom tamnim pramenom. Leala je sklupana na oker kauu, poudno uvlaei dim cigarete. Opa, kakva glumica! mislila sam tada. Trebalo bi da osvoji Emi nagradu za ovu ulogu. U ruci je vrtela au viskija s ledom i ispijala pie u kratkim i nervoznim gutljajima. Iekujui dramatian ishod, upijala sam svaki njen pokret i svaku njenu re. Kasnije te veeri, nasula sam sebi pepsi s ledom, spustila au na prozorsku dasku i prinela usnama zamiljenu cigaretu.

Niko me ne slua, proaputala sam, a moj dah je zamaglio au. Ovaj svet je okrutan i hladan. Otpila sam gutljaj, vrtei au u ruci tako da se uje zveckanje leda.

Petnaestak godina kasnije, i dalje imam taj talenat da napravim dramu od svega. Dan nakon to sam srela Kejleba, uragan Feba protutnjao je gradom i spasao me laganja da mi nije dobro i da zbog toga ne mogu da doem na posao. Leim u krevetu ne ispu-tajui bocu votke iz ruke.

Uspevam da se izvuem negde oko podneva i teturam se do kupatila. Uprkos uraganu treeg stepena, koji mi uporno udara u

Tarin Fier

14

prozore, jo nije nestalo struje. Koristim ovu pogodnost i punim kadu. Dok leim u vruoj kupki, po milioniti put premotavam isti film u glavi, ali se on svaki put zavrava na isti nain: Kejleb nema pojma ko sam.

Moj mali mops Pikls sedi na prostirci u kupatilu i paljivo me gleda. Toliko je ruan da mi je smean.

Kejleb, Kejleb, Kejleb, ponavljam da bih se uverila da mi nje-govo ime zvui isto kao nekad. Imao je obiaj da izgovara imena unatrake, tako da sam ja bila Ajivilo, a on Beljek. U poetku mi je to bilo udno i pomalo uvrnuto, sve dok i sama nisam poela to da inim. Kad god bismo nekog ogovarali, izgovarali smo njegovo ime unatrake, i to je bio na tajni jezik.

A sada me se on ne sea. Kako moe zaboraviti nekog koga si voleo do bola, pa makar ti taj neko iupao srce iz grudi? Sipam malo votke u kupku. Kako u sada uopte da ga izbacim iz glave? Mogla bih postati profesionalni depresivac, kao to su pevai kan-tri muzike. A da postanem kantri pevaica? Mrmljam nekoliko stihova neke srceparajue pesme, a zatim otpijam jo gutljaj votke.

Nonim palcem hvatam lanac epa, izvlaim ga i sluam kako voda klokoui odlazi u slivnik. Oblaim se i odvlaim do frii-dera. Jeftino pie mi brboe po praznom stomaku. Moja zaliha hrane spremljena za sluaj uragana sastoji se od dve boice preliva za salatu, jedne glavice luka i pakovanja edar sira. Seem sir i luk na kockice, ubacujem ih u iniju i prelivam dresingom. Stavljam vodu za kafu i pritiskam plej na CD plejeru. U njemu je onaj isti CD koji sam sino dala Kejlebu u Muzikoj peurci. Ispijam novu au votke.

Budim se na kuhinjskom podu s glavom u lokvici bljuvotine. U ruci mi je Kejlebova fotografija, koju sam prvo pocepala, pa po-novo zalepila. Osim to mi tutnji u slepoonicama, dobro se ose-am. Donosim odluku. Poinjem sve iz poetka. Zaboraviu mu ime, zdravo u se hraniti i nastaviti da ivim kao da se nita nije

Sakrij me od zaborava

15

dogodilo. istim ostatke svoje pijanke i bacam zalepljenu sliku u kantu za otpatke. Zbogom prolosti. Grabim tanu i odlazim u najbliu prodavnicu zdrave hrane.

im sam zakoraila unutra, zapahnuo me je otar miris pau-lija. Zadravam dah i prolazim pored kase, za kojom sedi devojka mojih godina i rastee vakau gumu. Uzimam kolica i odlazim u donji deo prodavnice, prolazei pored polica s bocama istaa aure gospoe Dirvud (provereno ne radi!), maginog oka i vreica zelenog aja. to se mene tie, pravim se kao da je ovo normalna samoposluga, a ne utoite za moderne lujke i zagovornike ve-ganske ishrane. Osim toga, Kejleb i ja nikada nismo zajedno bili u njoj, tako da boravak na ovom mestu ne moe da probudi nijednu uspomenu u meni.

Ubacujem u kolica keks i ips od morskih algi, a zatim odlazim do dela gde se prodaje sladoled. Prolazim pored bosonoge ene koja nosi majicu s natpisom: Ja sam vetica, zar ne vidite moju metlu?

Stigavi do friidera, tresem se od hladnoe.Ledeno, a?Okreem se brzinom svetlosti i ramenom kaim stalak s korne-

tima. Uasnuta, gledam kako pada i kako se korneti razleu svuda naokolo, ba kao i moje rascepkane misli.

Kejleb!Stojim i gledam ga kako kupi one kornete s poda i slae ih nazad

na policu. Osmehuje se. Oigledno mu je smena moja reakcija.Izvini, nisam hteo da te uplaim.Utivo, nema ta. Opet onaj njegov prokleti akcenat.Otkud ti ovde? Rei mi izleu iz usta pre nego to sam uspela

da zauzdam jezik.Smeje se. Ne uhodim te, asna re. Inae, hteo sam da ti za-

hvalim na jueranjem izboru muzike. Mnogo mi se dopao onaj CD. Ruke su mu u depovima i klati se napred-nazad na petama.

Tarin Fier

16

Zbog vina, ree on vrtei prsten kaiprstom druge ruke. To je obino inio kada je bio nervozan.

Piljim belo u njega.Pitala si me otkud ja ovde, govori usporeno, kao da se obraa

detetu. Moja devojka pije samo ovo vino... A njega prodaju samo ovde, jer je... organsko. Naglasio je poslednju re smehom.

Devojka? Zakiljila sam. Nje se sea, a mene ne pamti?Dakle, devojke se sea?, govorim kao uzgred, trudei se da

zvuim nezainteresovano, usput otvarajui friider i uzimajui prvu stvar koja mi pada pod ruku, ali mora da sam zvuala ste-gnuto, kao da me je tog trenutka uhvatio rukama za vrat i poku-ao da me zadavi.

Ne, ne seam se nieg od pre nesree.Sad mi je ve malo bolje.Prebirem po mislima priseajui se dana kad su je moje plave

oi prvi put ugledale. Bilo je to pre oko tri godine, dok sam bila u fazi pijuniranja posle raskida, kad sam donela odluku da izbliza odmerim svoju rivalku. Znam da je cela ta predstava bila smena, ali nismo li svi pomalo naklonjeni uhoenju?

Nabila sam na glavu bakin crveni eir sa smeno irokim obo-dom, dovoljno velikim da mi zakloni celo lice, a kao podrku sam povela i Pikls.

Lija Smit. Tako se zvala ta zverka. Bila je sve to ja nisam: imuna koliko sam ja siromana, srena koliko sam ja nesrena i crvenokosa koliko sam ja tamnokosa. Upoznao ju je na nekoj fensi urki otprilike godinu dana nakon to smo se nas dvoje razili i od tada su zajedno. Ne znam ko je koga smuvao, ali to nije ni vano.

Lija je radila u zgradi udaljenoj deset minuta od mog stana. Kad sam parkirala auto, imala sam ceo sat da ubedim sebe da je moje ponaanje sasvim normalno. Izala je iz zgrade tano u 18.05. Oko ruke joj veselo poskakuje skupocena Pradina tanica. Koraa samouvereno, ba onako kako to ine ene svesne svog izgleda i

Sakrij me od zaborava

17

tuih zavidnih pogleda. Zanosno se njie nabadajui tiklama ze-lenih salonki, dok ja, kao neka frikua, sedim u automobilu, vrsto steui volan. Mrzela sam svaki uvojak njene guste crvene kose, koja joj se poput slapa pruala niz lea. Mrzela sam ak i onaj njen pokret rukom, kojim je pozdravila svoje kolege. A naroito sam mrzela sebe jer su mi se dopale njene cipele.

Gledam ga pravo u oi pokuavajui da pronaem odgovor, istovremeno se trudei da izbacim prolost iz glave. Pitam ga: I vas dvoje ste i dalje zajedno, mada se nieg ne sea?

Oekujem da pone da se brani, ali umesto toga, on se zago-netno smeka. Teko joj je, ali stvarno je divna im je ostala sa mnom posle svega. Dok izgovara re svega, skree pogled.

Ima li vremena za kafu?, pita me. Ispriau ti svoju tunu priu.

Ponovo me podilaze marci. Kreu od stopala i penju se na-gore. Da se Kejleb sea iega u vezi sa mnom, ovaj poziv sigurno ne bi usledio. Ovo je potpuno ludilo situacija kao stvorena za zloupotrebu.

Naalost, nemam. Ponosim se svojim potenjem. Meutim, on ne prihvata moje odbijanje, ba kao to je godinama, dok smo bili u vezi, sa osmehom prihvatao sva moja ikaniranja, verujui da ne mislim ozbiljno.

Ima, siguran sam. Hajde, uini mi uslugu.Zabacujem glavu i utim.Hajde, trebaju mi nova prijateljstva dobri uticaji.Frkem i isputam produeni zvuk pffff.Veruj, nisam ti ja dobar izbor, odgovaram, brzo trepui.Prebacujem se s noge na nogu i skreem pogled na flau s ma-

raskino vinjama. Mogla bih ga tresnuti tom flaom i zbrisati, ili razmisliti da ipak prihvatim njegov poziv. Uostalom, to je samo kafa. Nije seks niti veza, ve samo prijateljsko askanje dvoje ljudi koji su se, kao, tek upoznali.

Tarin Fier

18

U redu, pristajem. ujem uzbuenje u svom glasu i gadim se same sebe.

Odlino, smeka se on.Dva bloka odavde nalazi se kafi s najboljom kafom. Hajde

da se naemo tamo za pola sata, predlaem, znajui da mi tano toliko vremena treba da stignem kui i dovedem se u red. Reci da ne moe. Reci da ima neto drugo u planu.

Trideset minuta, ponavlja, gledajui moje usne. Puim ih da bih ga impresionirala, a on obara glavu da bi prikrio smeh. Okre-em se i polako polazim prema kasi. Oseam njegov pogled na sebi i jeim se od uzbuenja.

im sam izmakla njegovom pogledu, ostavljam korpu i galopi-ram prema izlazu. Dok trim, japanke mi udaraju u pete. Stiem do svoje kue u rekordnom vremenu. Pred mojim vratima stoji moja prva kominica Rouz, s glavicom luka u ruci. Bude li me videla, ne gine mi dva sata prie o Bertiju i njegovoj uasnoj kostobolji. Krijem se iza buna. Rouz odustaje tek nakon pet minuta. Kolena me peku od kleanja i piki mi se.

im sam uletela u kuu, vadim Kejlebovu fotografiju iz kante. Oistila sam je od ljuske jajeta i spremila u kutiju za nakit. Petna-est minuta kasnije izlazim. Toliko sam nervozna da se sapliem o sopstvene noge. Vonja kroz tri bloka je pravo muenje. Psujem samu sebe i dva puta okreem auto nazad. Konano, stiem do parkinga, blago istegnutog vrata.

Zidovi kafia su tamnoplavi i prepuni mozaika. Utisak je de-presivan, ali istovremeno i topao. Mada je Starbaks u blizini, ovde dolaze malo ozbiljnije face kao bajagi umetnici i likovi koji ne skidaju pogled s ekrana svojih tableta.

ao, Livija, pozdravlja me deko za ankom.Otpozdravljam mu osmehom. Dok prolazim pored oglasne ta-

ble na zidu, neto mi privlai panju. Meu mnogobrojnim fla-jerima, zakaena je fotokopija fotografije mukarca, a preko nje

Sakrij me od zaborava

19

masnim crnim slovima pie trai se. Prilazim blie i jeim se od straha. To je ovek s kiobranom!

Dobson Skot Orard, roen 7. septembra 1960.Trai se zbog otmice, napada i silovanja.

Znak prepoznavanja: beleg na elu.

Da, dobro se seam tog mladea! Ko zna ta bi mi se desilo da sam prihvatila njegovu ponudu. Odmahujem glavom ne bih li iz-brisala runu sliku iz glave i memoriem broj telefona ispisan na dnu stranice. Da nisam tog dana ugledala Kejleba u prodavnici, moda bih tom oveku dopustila da me otprati do kola. Zaborav-ljam ga istog trenutka kad sam ugledala Kejleba. Sedi za stolom u uglu i gleda odsutno ispred sebe. Podie belu porculansku olju i prinosi je usnama, a ja doivljavam flebek isti prizor dogodio se pre nekoliko godina u mojoj trpezariji. Srce mi je bre zakucalo.

Primeuje me tek kad sam se nala na nekoliko koraka od njega.ao. Naruio sam ti kafu s mlekom, obraa mi se i ustaje.

Odmerava me pogledom od glave do pete. Lepo sam se sredila. Sklanjam pramen kose s oka i smekam se. Ruke mi se tresu od nervoze. Prua mi ruku. Oklevam da se rukujem s njim.

Kejleb Drejk, drago mi je. Rekao bih ti da se obino predsta-vim pre nego to nekoga pozovem na kafu, ali ne mogu, jer se ne seam jesam li to inio.

Smejuljimo se oboje ovoj groznoj ali, a potom moja mala aka nestaje u njegovoj. Poznajem mekou te koe. Sklapam oi na se-kund, preputajui se aroliji trenutka.

Olivija Kaspen. Hvala na kafi.Sedamo za sto i ja poinjem da trpam eer u svoju kafu. Po-

smatram njegovo lice. Nekad me je zadirkivao zbog ove moje na-vike. Govorio je da e mi od tolikog eera poispadati svi zubi. Pije aj dok je vru, polako, u malim gutljajima, onako kako to ine svi

Tarin Fier

20

Britanci. Nekad mi se to inilo tako uglaeno i otmeno. Zapravo, i dalje to mislim.

I, ta si rekao svojoj devojci?Klatim napola izuvenu cipelu ispod stola. Ova navika ga je izlu-

ivala dok smo bili zajedno. Vidim da baca pogled na moje stopalo i ini mi se da mu se ne dopada ono to vidi.

Rekao sam joj da mi treba malo vremena da razmislim o svemu. Uasno, je li?, pita me.

Klimam glavom.Briznula je u pla istog trenutka kad sam izgovorio te rei i

nisam znao ta da radim.Ba mi je ao, slagala sam. Dakle, boluje od amnezije.Kejleb klima glavom i prstom iscrtava zamiljene krugove po

stolu.Da, od selektivne amnezije. Osam lekara mi je potvrdilo da je

pojava privremena i da e mi se pamenje vratiti.Posebno obraam panju na re privremena. To bi moglo znaiti

da je i moje vreme s njim privremeno, ba kao i boja na ofarbanoj kosi ili skok adrenalina u krvi. Ne smeta mi ni jedno ni drugo. Pijem kafu s ovekom koji me je nekada mrzeo, te privremeno ne mora da znai nita loe.

I, kako se to dogodilo?, znatieljna sam.Nakaljao se i pogledao oko sebe kao da proverava da li nas

neko slua.ta? Isuvie je lino?, govorim kroz smeh.Stvarno je udno to okleva da mi se poveri. Dok smo bili u

vezi, sve mi je govorio ak i pojedinosti kakve veina mukaraca krije kao zmija noge. Posle toliko godina, i dalje umem da mu pro-itam oseanja s lica i potpuno sam sigurna da mu je neprijatno da govori o svojoj amneziji.