seminarski rad ii tišina i poredak ljubavi - order of · pdf filena to mesto je u...

Udruţenje za sistemsku porodičnu terapiju i sistemska rešenja

Srbije i Crne Gore

Seminarski rad II

TIŠINA I POREDAK LJUBAVI

Mentor: Student:

Vlado Ilić Jasmina Bogovac

Beograd,

Septembar, 2013.godine

Seminarski rad II


2

Sadržaj:

1. Uvod…………………………………………………………………………………..3

2. Telo……………………………………………………………………………………7

2.1. Ishrana…………………………………………………………………………...7

2.2.Vežbe…………………………………………………………………………….11

2.3. Disanje…………………………………………………………………………..18

2.4. Priroda………………………………………………………………………….20

3. Um…………………………………………………………………………………...22

4. Meditacija…………………………………………………………………………...27

4.1. Ĉakre……………………………………………………………………………29

5. Vera i zahvalnost..…………………………………………………………...……...34

6. Zakljuĉak……………………………………………………………………………36

7. Literatura……………………………………………………………………………37

Seminarski rad II


3

1. Uvod

Čovek pre nego što zakorači na stepenice svog napredovanja u univerzumu, treba

da napravi prvi korak, a to je spoznaja da on sam u unutrašnjosti svog bića ima

neprocenjivo blago – sopstvo. Treba znati kakvo je to blago i gde bi ga valjalo traţiti.

Unutrašnje blago je skriveno sa namerom i svrhom. Potrebno je razviti mudrost da se

pronikne u pravila boţanske igre. To vam je kao u priči o trgovcu koji je imao

nezrelog sina:

“Bio jedan bogati trgovac. Njegov sin po imenu Surja, zapao je u loše društvo.

Trgovac se zabrinuo kako da zaštiti bogatstvo od takvog rasipnika? “Moj sin je još

dečak, veoma je mlad i zato se ponaša lakomisleno”, govorio je trgovac svom dobrom

prijatelju SinĎiju kome se obično poveravao kada bi ga snašla neka nevolja. “Kada

dečak sazri, moći će da uzme blago.”

Bio je to dobar plan, ali kako da zaštiti blago do toga trenutka? Šta ako umre pre

nego što mladić počne odgovorno da se vlada? Mislio je, mislio i smislio.

I evo šta je učinio taj trgovac. On zakopa u dvorištu obliţnjeg, napuštenog hrama

milione rupija, ispod klupe na kojoj je godinama, traţeći predah od posla, pio čaj u

deset sati pre podene. Na to mesto je u pomenuto doba stizala spasonosna senka od

tornja hrama. Zemlju iznad zakopanog blaga poploča i načini nad njom ugodnu terasu.

Potom napisa oporuku kojom svom jedincu ostavlja sve svoje blago, pokretnu i

nepokretnu imovinu. Uz to napisa dečaku i nekoliko rečenica – saveta:

Jedi samo najslađu hranu.

U dućan idi po hladu i po hladu se vraćaj.

Kada pozajmiš novac, ne traži da ga vrate.

Ako ti ipak nestane novca, naći ćeš ga u deset sati pre podne, u tornju tog i tog

napuštenog hrama.

Posle izvesnog vremena trgovac se teško razboli i nedugo zatim umre. Mladi Surja

se tada seti koliko je briga zadao svom ocu druţeći se sa razuzdanim i lakomislenim

mladićima. Zakleo se da će okrenuti list, uozbiljiti se, početi da ţivi onako kako priliči

jednom uglednom i bogatom trgovcu, nasledniku velikog bogatstva kakvo je – pričalo

se – imao njegov otac. Jer, naravno, taj mladić pre toga nije pokazivao ţelju da sazna

Seminarski rad II


4

šta otac ima i čime će on lično raspolagati i upravljati kad ostane jedan vlasnik sveg

bogatstva i imanja.

Kada je oporuka otvorena i pročitana, mladić se veoma obradovao uputstvima.

Ukoliko ih se bude pridrţavao, mislio je, iskupiće se bar donekle za sve one

neprospavane noći koje je otac imao zbog njega. Dobro je proučio reči koje je otac

napisao svojom rukom.

Prvo uputstvo je, kako se činilo Surji, bilo najlakše ispunjavati. On odahnu jer za

njega oko toga neće biti puno posla samo treba da naredi da se kući stalno prave

slatkiši. Od tog dana je uglavnom jeo slatku hranu. Ni zbog drugog uputstva, mislio je,

neće se namučiti, uostalom, nadaleko nije bilo bogatijeg od njega. Te naredi da se

podigne nastrešnica duţ ulice kojom je prolazio do dućana, tako da je više puta u toku

dana maogao da ide ovamo onamo bez straha da će se izloţiti suncu i time se ogrešiti

o očevu ţelju.

Kako se obavezao da će dosledno ispunjavati očevu volju iz testamenta, pridrţavao

se i onog saveta da pozamljeni novac ne traţi od duţnika. Štaviše, uvek bi obavestio

ljude da pozamljeno neće traţiti da mu vrate. I stanovnici grada mu malo po malo

razvukoše svu imovinu. Posle dve – tri godine ovakvog gazdovanja, ne samo da nije

imao za slatkiše, već jedva da je imao išta za jelo. Osiromašio je uţasno, prijatelji ga

napustiše, devojka sa kojom je nameravao da se oţeni nije više htela ni da čuje za

njega – ludog rasipnika, a i njeni roditelji mu okretoše leĎa kad ih srete jednog jutra na

ulici. U nesreći koja ga je snašla tako brzo, mladić se seti da mu je otac napisao da u

slučaju nevolje novac potraţi u tom i tom hramu.

Pun zahvalnosti što je otac predvideo i takvu neprijatnost kao što je nestanak novca,

Surja ode do hrama i stade da traţi zakopano blago u njemu. Ali ne naĎe ni novčić.

Tada stade da kucka tu i tamo gde mu se učinilo da moţda postoji nekakva šupljina, pa

kada ni to ne urodi plodom, stade odvaljivati komade zida ne bi li došao do blaga.

Tako on malo po malo razruši toranj na sitne parčiće. Bez ikakvog rezultata.

Pomislivši da nije dobro razumeo očeva uputstva, on poče da ruši i ostale delove

hrama, jedan po jedan. Bio je to dug i iscrpljujući posao i kada posle više dana

traganja za novcem po ruševinama hrama ne naĎe ono čemu se nadao, on napokon

prestade da kopa.

Bio je očajan. Oseti neopisiv jad i beznaĎe, činilo mu se da budućnost ne obećava,

te Surja briznu u neutešni plač.

Seminarski rad II


5

Gledajući po ruševinama hrama, kao da ih prvi put vidi, on se zapita kako je to

moglo da mu se dogodi?! Pa on nije radio ništa drugo nego je sledio reči svog oca!

Ispunjavao je dosledno i poslušno samo ono što je svojom rukom napisao, a gle šta ga

je snašlo… Uze očev testament, otvori ga i pročita ponovo. Da, sve je tačno onako

činio kako je otac napisao. Kako ga je stigla ovakva nesreća? Plakao je i plakao, ali

olakšanje nije dolazilo.

Od sedenja vajde nema, pa kada se malo primirio seti se da je najbolji očev prijatelj

još ţiv. Moţda starac moţe pomoći, pomisli i iz tih stopa krenu da ga poseti. Bolje da

ne opisujemo uţasno stanje u kome se ovaj mladi čovek nalazio, kakva mu je bila

odeća, kako su mu bile upropašćene ruke od prašine i suza, a kosa ulepljena i kakav je

očaj izbijao iz svakog njegovog pogleda, iz svakog njegovog pokreta. Dovoljno je reći

da su mu se ljudi uklanjali s puta, bojeći se da je teško bolestan, moţda zarazan… Ali

šta njega briga za tuĎe misli?! Zanimalo ga je samo da što pre doĎe do očevog

prijatelja i posavetuje se s njim.

Starac je bio kući i nije ustuknuo pred divljačkim izgledom mladog čoveka koji mu

je nahrlio u kuću. Odmah ga je prepoznao.

- Šta je s tobom, šta ti se dogodilo da si u ovakvom uţasnom stanju?

- Rušio sam napušteni hram komad po komad – odgovori Surja kao da je to

najnormalnija stvar na svetu.

- Zašto si to učinio? – iznenadi se starac.

- Uzrok svemu leţi u testamentu moga oca – poţali se mladić, pokazujuči sporan

dokument. Zatim ispriča sve što mu se dogodilo, od početka pa do kraja i kako je on

poštovao volju svog roditelja, a zbog toga je zapadao u sve veće i veće teškoće dok

nije stigao dotle da se ljudi pred njim uklanjaju kao da je kuţan.

Starac uze papir i pročita ga.

- Ti nisi razumeo pravo značenje ovih reči.

- Nemoguće. Radio sam tačno što je napisano. Jeo sam samo slatkiše…

- Tvoj otac je bio veoma mudar čovek – prekide starac mladića. – Da si ga bolje

poznavao, njega i njegove navike, shvatio bi ono što ti je promaklo: svaka je hrana

slatka. Da bi to osetio čovek mora zaista biti gladan. Zato nemoj misliti da ti je

savetovao da jedeš slatkiše. Ne, dragi moj. Ovde piše da trebaš da jedeš tek onda kada

ogladniš. Nisi razumeo ni drugi savet. Ovde je napisano da po hladu ideš u dućan i po

hladu se vraćaš. To ne znači da se od ţarenja sunca sklanjaš pod nadstrešnicu, ni tvoj

otac nije to radio, već da na posao odlaziš rano ujutro, dok je još hladovina, i da se

Seminarski rad II


6

kući vraćaš kada sunce zaĎe i na ulicama je ponovo hladovina. Da si samo malo

vremena proveo sa svojim ocem u dućanu znao bi za tu njegov naviku i koliko mu je

ona bogatstvo donela.

- A šta je sa trećim savetom? – pitao je sada već pokolebani mladić. – Tu lepo

piše da ne traţim da mi vrate novac koji pozajmim. I ja sam radio tačno tako i nikako

drugačije.

- Da, radio si na način kako si razumeo. A, vidiš, nisi razumeo dobro. Otac ti nije

savetovao da razdeliš sve svoje bogatstvo. Ni on ga nije stekao na taj način. Ne, dragi

mladiću. Značenje ovih reči je drugačije: kada pozajmiš novac, onda od duţnika uzmi

u zalog neku vrednu stvar. Što je ta stvar vrednija, duţnik će se više starati oko toga da

dug vrati i dobije nazad svoju dragocenost, tako da ti nikada ne bi morao ni od koga

uterivati dug.

- Sada mi je sve to jasno – reče snuţdeno mladić. – I vidim kako se moglo

dogoditi da ne razumem očeve reči. Ali što se novca u napuštenom hramu tiče, uverio

sam se da tamo nema ničega.

- Opet grešiš, momče – nasmeši se starac blago.

- Zar nisam prevrnuo svaki kamen? Tamo nema ničeg! Ni novčića! A ti mi kaţeš

da grešim. Pa, reci mi onda moţeš li ti da rešiš ovu zagonetku? – reče mladić.

- Siguran sam da je novac baš tamo gde si ga traţio, samo ga nisi pronašao.

Potom odoše do hrama. Pokazujući terasicu, starac objasni mladom Surji

zagonetku:

- Ovde smo tvoj otac i ja sa našim susedima i prijateljima popili bezbroj šoljica

čaja. Tu smo običavali da kujemo planove za budućnost svoje dece.

Starac tada pokaza gde je u deset sati padala senka tornja i dade ostala uputstva

mladiću gde da traţi. I doista, baš na tom mestu, trgovčev sin pronaĎe blago koje je

njegov otac tako uspešno sakrio do časa kada će on biti sposoban da ga upotrebi.

I kao što smo videli u ovoj priči, vaţno je sa koga mesta u sebi gledamo na ţivot. U

ovom radu ću pokušati kroz svoje lično iskustvo da vam prikaţem neke od

instrumenata spoznaje sopstvene tišine, kao i povezanosti tišine i poredka ljubavi.

“Nije moj zadatak da vam kažem, nešto novo i drugačije. Moj zadatak je da vas

podsetim na ono što ste zaboravili”.

Seminarski rad II


7

2. Telo

Fizičko zdravlje je od suštinskog značaja u našem ţivotu. Kao što je švajcarski

lekar Paracelzijus dobro uočio: Zdravlje nije sve, ali bez zdravlja sve je ništa. Ono što

je vaţno za naše telo je ishrana, veţbe i disanje. Sve navedeno je neophodno kako bi

naše telo bilo protočno za ţivotnu energiju koja je stalno prisutna tu u nama.

2.1 Ishrana

Postoje razni putevi u ishrani čoveka, svako traga za svojim. Pravilna ishrana je

jedan od ključnih činilaca našeg zdravlja i duhovnog razvoja. Ono što bih vam

prezentovala jeste dobrobit vegetarijanskog naĉina ishrana, jer to je moj put.

“Postoji satvična, radţastična i tamastična hrana. Od tamastične hrane, koju čine

meso, riba, jaja, alkohol, konzervirane namernice, kao i stara, podgrejana jela,

postajemo tromi i apatični. Od radţastičnih namernica, kao što su prejako začinjena

jela, prekomerne količine slatkiša ili kafe, postajemo nemirni i agresivni. Satvične

namernice nam, daruju osećaj zdravlja, uravnoteţenosti i harmonije, tela i psihe. Taj

sklad postiţemo lakto – vegeterijanskom ishranom i veganskom (vegeterijanska

ishrana bez mlečnih proizvoda) koju čine ţitarice, povrće, mahunarke, voće,

koštunjavi plodovi, semenke, i mleko i mlečni proizvodi (za vegetrijance).

Vegeterijanska ishrana pročišćava telo uklanjajući toksine i štetne materije i jača

otpornost organizma” Svami Mahešvarananda, 2000).

Poslovica kaţe: ”Čovek je ono što jede”.

“Na razvoj čovekovih osobina najviše utiču dva elementa: njegovo društvo i

ishrana. Nepravilna ihrana ne uzrokuje samo fizička oboljenja, nego uznemirava duh i

razum. Ona uništava pranu (energiju) uzrokujući agresivnost, depresiju i strah. Kao što

mi svakom česticom svog bića ţudimo za ţivotom, a slobodu i sreću ubrajamo u

najveća blaga našeg postojanja, tako i svaka ţivotinja ţeli da ţivi slobodno i srećno”

(Svami Mahešvarananda, 2000).

Ţivotinje često predosećaju prirodne nepogode i instiktivno znaju kada će umreti.

Nekoliko dana pre nego što ih odvedu u klanicu one osećaju strah i nemir. Samrtni

strah se širi celim njihovim telom, a njihove ţlezde luče hormone koji ih nagone na

beg ili odbranu. Te fine supstance ostaju u mrtvom telu ţivotinje, a jedući meso mi

neizbiţno unosimo u sebe njihov samrtni strah. Osim ţivotinjske energije i

Seminarski rad II


8

ţivotinjskih osobina, takvom hranom poprimamo i ţivotinjsku svest, ometajući vlastiti

duhovni razvoj.

Agresivnost i strahovi sadrţani u ţivotinjskoj svesti prodiru duboko u podsvest,

upravljaju našim ţivotom, a u samrtnom času ponovo izbijaju u svesnu ravan. Te

strahove moţemo uočiti kada u meditaciji ili molitvi uronimo duboko u sebe. Zbog

njih mnogi ljudi imaju neobjašnjiv strah od religije i meditacije, koje bi trebalo

razrešiti ranije ili kasnije.

Isto tako je bitno odakle dolaze namernice, pošto one mogu biti otete ili nezakonito

stečene. Takve namernice onome ko ih jede uzrokuju negativne vibracije i unutarnje

smetnje. Evo i jedne priče o tome:

Jednom je guru došao u neko selo. Meštani su ga srdačno dočekali, a jedan bogati

trgovac i jedan seljak ponudili su mu ručak. Trgovac je doneo posluţavnik sa obiljem

ukusnih jela, a seljak mu je ponudio vrlo skroman obrok: komad hleba i glavicu luka.

Guru je izabrao tanjir koji mu je ponudio seljak.

Trgovac je bio duboko uvreĎen i pitao se zbog čega je njegovo jelo odbijeno.

Svestan njegovih misli, guru reče: “U tvom jelu, trgovče, ima krvi, dok u jelu seljaka

je mleko. A ti znaš da ne jedem krv.” Zaprepašćeni trgovac ga je uveravao da su sva

jela čisto vegeterijanska i da njegova porodica ţivi strogo u skladu sa tim načelima.

Tada je guru u jednu ruku uzeo komad hleba sa seljakovog tanjira, a u drugu hleb

sa posluţavnika trgovca. Čvrsto je stisnuo oba. I zaista, iz trgovčevog hleba je

prokapala krv, a iz seljakovog mleko. Guru mu reče: “Ti si svoje bogatstvo stekao

prevarom i izrabljivanjem, a on je svoj hleb zaradio mukotrpnim i poštenim radom.”

Budući da osoba koja kuva direktno utiče na jelo koje priprema, trebalo bi da

kuvamo sa ljubavlju i pozitivnim mislima. U ovem aspektu to moţemo povezati sa

Poredkom ljubav. Bitno je da majka kuva svojoj deci na taj način prenosi svoju

energiju, u ovom brzom vremenu sve manje se paţnje posvećuje tome, ili se kupuje

gotova hrana ili se jede u restoranima ili kuvaju bake i deke. Majčina energija je

energija ţivota i snage i ona nam je neophodna, pa zato sve majke i one koje će tek da

postanu, kuvajate vašoj deci jer ih tako hranite ne samo hranom već i vašom energijom

ljubavi, niko ne moţe i ne treba zameniti ulogu majke.

Mesna hrana je mrtva, a ko jede ono što je mrtvo uzrokuje smrt i u sebi.

Vegeterijanska hrana za razliku od toga, pruţa vitalnost, zdravlje i duhovni razvoj. Sa

zdravstvenog, kao i sa duhovnog i etičkog stanovišta, meso je najgori mogući način

Seminarski rad II


9

ishrane. To će shvatiti savko ko malo dublje razmisli i ko je u stanju da saoseća sa

drugim bićima.

Proizvodnja mesa ne znači samo mučenje ţivotinja, nego ujedno i nemarno

rasipanje namernicama. Da bi smo dobili 1 kg mesa, moramo utrošiti 7 do 15kg

ţitarica i mahunarki. Većina proizvedenih ţitarica se ne koristi kao hrana za ljude,

nego za tov ţivotinja.

Tovilišta su ekstremni zagaĎivači okoline. Da bi se dobio 1kg pšenice, potrebno je

oko 60 litara vode. Za proizvodnju 1 kg mesa treba 2.500 – 6.000 litara vode, koja,

pomešana sa pesticidinim ostacima, dospeva kao Ďubrivo u tlo, u podzemne vode i na

kraju u pitku vodu. Ekolozi su izračunali da proizvodnja mesa zagaĎuje okolinu deset

puta više nego što to čine domaćinstva i tri puta više nego industruja.

Za jedan jedini hamburger, u pašnjake ili oranice treba pretvoriti 4 do 5 kvadratnih

metara tropske prašume, koja je jedno od najdragocenijih prirodnih bogatstva naše

planete. Zato odricanje od ishrane mesom nije samo pitanje zdravlja i etike, nego i

pitanje našeg vlastitog opstanka. Problem gladi u mnogim delovima sveta, problem

podzemnih voda, uništavanje dragocenih prirodnih bogatstava širom sveta, erozija tla i

sa tim povezane klimatske katastrofe – problem su na koje neposredno utiče naš način

ishrane.

Svest o postajnju organske hrane je veoma bitna. Organska hrana predstavlja

namirnice proizvedene po ekološkim principima, uz poštovanje zakona prirode i

osnovnog postulata – zdravlja ljudi. Da bi hrana proizvedena u takvim uslovima zaista

bila zdrava, ona mora da bude uzgojena na zdravom zemljištu i ekološko ispravnim

uslovima, te se proizvodnja organske hrane bavi i očuvanjem ţivotne sredine.

Organski proizvodi se razlikuju od konvencionalno proizvedenih, pre svega po

intezivnom ukusu i mirisu, ali i po smanjenom sadrţaju zagaĎivača (pesticidi i teški

metali) i potencijalnih kancerogenih nitrita, te potpunom nedostatku aditiva,

konzervanasa, emulgatora, veštačkih boja i aroma, antibiotika, hormona, lekova i

GMO.

Vrednost organske hrane je u povećanoj biološkoj i nutritivnoj vrednosti koja se

ogleda kroz povećani sadrţaj vitamina, minerala (kalcijum, magnezijum, gvoţĎe),

omega-3 masnih kiselina i antioksidanta, te povećanom sadrţaju proteina u pojedinim

namernicama. Organski proizvodi imaju davno zaboravljen miris i ukus koje su imale

namernice koje smo jeli kada smo bili deca.

Seminarski rad II


10

Stoga bi trebali da budemo svesni u kakvoj je jedinstvenoj i osetljivoj ravnoteţi

ţivot na ovoj planeti i da mi zbog svog neznanja, pohlepe za novcem, konformizma i

ravnodušnosti tu ravnoteţu razaramo.

Seminarski rad II


11

“Svakog trenutka u kojem izabereš ljubav, svake sekunde u kojoj dozvoliš svom srcu

da se otvori, sa osećanjem radosti i svrhe, preobražavaš ne samo vlastati život, nego

donosiš blagoslov svoj Planeti”.

2.2. Vežbe

Ipak svako od nas je dobio telo na korišćenje naših duša. Kako bi iskazali

poštovanje za ono što smo dobili i ljubav prema sebi, ne trebe ga zaboraviti. BuĎenje

svakog od nas obuhvata jedan sveobuhvatni pristup nas kao bića. Pomozite svom telu,

pomoćićete i svom duhu u njegovom daljem rastu. Redovno praktikovanje fizičke

aktivnosti je sigurno jedan od načina unapreĎivanja vitalnosti našeg tela. Predstaviću

vam dve vrste veţbi, jogu i tibetanske veţbe. To nisu samo fizićke veţbe to je mnogo

više od toga.

Tibetanske vežbe. Svet je saznao za ovaj svojevrsni eliksir mladosti i zdravlja

zahvaljujući Peteru Kelderu, koji je početkom pedesetih godina prošlog veka objavio

knjigu “Pet tibetanaca ili Fontana mladosti” (moţete je naći na internet, kao i deteljni

opis veţbi). Veţbe su vekovima bile dobro čuvana tajna koja se prenosila meĎu

tibetanskim monasima a reč je o izuzetno jednostavnoj a ujedno i veoma delotvornoj

metodi za očuvanje psihofizičkog zdravlja.

Neposredni povod za pisanje knjige Kelderu je pruţio susret sa starim prijateljem

pukovnikom Bredfordom, kojeg nije prepoznao jer je očekivao sedamdesetogodišnjeg

starca, a ne muškarca u najboljim godinama. Nakon što mu je pukovnik otkrio da je za

sve zasluţeno “pet tibetanaca“, Peter je odlučio da podeli sa celim svetom. Za ove

veţbe potrebno je izdvojiti samo deset do dvadeset minuta dnevno, što će doprineti

otklanjanju nesanice, bezvoljnosti, iscrpljenosti, depresije, alergije i bola u leĎima.

Pet tibetanaca stimulišu protok energije kroz čakre, uspostavljaju psihofizički

balans, utiču na razvoj mišića i jačaju muskulaturu. Jedno od objašnjennja zašto telo

stari jeste da nakon odreĎenog broja godina dolazi do neravnoteţe u lučenju hormona,

što uzrokuje brţe odumiranje ćelija i sporije obnavljanje organizma. Naravno, nama

nije cilj da zaustivimo staranje, jer naše postojanje je večno. Naš cilj bi trebao da bude,

da ono koliko nam je dato od univerzima da proţivimo na Planeti Zemlji u ovom telu,

ţivimo zdravi i u skladu sa njim.

Seminarski rad II


12

Postoji pet veţbi i šesta koja je dodata. Detaljni opis kako se izvode, moţete naći na

internetu i u knjizi “Fontana mladosti”.

Veţbe počinjete sa serijama od 3, 5, 7, 9, 11, 13, 15, 17, 19 i 21 ponavljanja.

Počinjete sa 3 ponavljanja, svake nedelje povećavate izvoĎenje veţbi za 2 ponavljanja.

1. Prvi Tibetanac – KAĆA

“Zauzmite uspravan stav i ispruţite ruke vodoravno u stranu. Dlanove okrenite na

dole, noge u kolenima malo savijte. Okrećite se oko svoje ose u smeru kazaljke na satu

3-21 put (u zavisnosti u kojoj ste nedelji veţbanja), u početku moţete odraditi manje

ponavljanja ako osetite vrtoglavicu ili vam bude muka.

Disanje: dah treba da dolazi iz trbuha. Kada prestanete da se okrećete oko svoje

ose, dišite još dublje dok ne prestane da vam se vrti u glavi i dok vam se balans ne

vrati u normalu.

Saveti i preporuke: veţbajte u svom tempu, trebalo bi da veţbate polako. Probajte

postepeno da doĎete do 21. ponavljanja, i to ne mora biti brzo, ovo je najvaţnija

veţba, poboljšava energiju čitavog organizma. Ukoliko u toku dana osećate nedostatak

energije, odveţbajte Kaću. Moţe i nekoliko puta dnevno.

Seminarski rad II


13

Efekat ove vežbe: uspravan stav daje stabilnost i samopouzdanje. Okretanjem ćete

dobiti više poleta i elana, uz pomoć Kaće moţete celi dan biti dobro raspoloţeni.

2. Drugi Tibetanac – SVEĆA

Lezite na pod, ruke uz telo okrenute dlanovima na dole, noge ispruţene i

razdvojene u širini karlice. Polako udahnite i podignite noge od zemlje što više,

probajte do pravog ugla. LeĎa i karlica sve vreme moraju biti priljubljene uz zemlju.

Dok diţete noge u isto vreme savijajte glavu ka grudnom košu. Kolena u početku

mogu da budu malo savijena. Potom lagano izdišite i u isto vreme se vraćajte u početni

poloţaj, sa nogama ispruţenim na zemlji i dlanovima okrenutima na dole, ruke pored

tela. Veţbu ponovite 3-21 put.

Disanje: pri dizanju nogu i glave udišite, kada spuštate noge polako izdišite.

Efekat vežbe: jača trbušne i leĎne mišiće, daje dinamičan izgled. Ukoliko se

pravilno radi, otklanja bolove u leĎima.

3. Treći Tibetanac – POLUMESEC

Kleknite na kolena, noge postavite u širini karlice, dlanove naslonite na bokove, bradu

savijte ka grudima i za to vreme izdišite. Donji ekstremiteti su pod pravim uglom u

odnosu na podlogu. Počnite sa disanjem, diţite pritom glavu i savijajte unazad, i

savijajte se u struku unazad tako da vam ne bude naporno. Oslanite se dlanovima o

zadnji deo butina. Dok izdišete vraćajte se u početni poloţaj. Pokušajte sve da

ponovite 3-21 put.

Seminarski rad II


14

Disanje: pri udisanju se savijte unazad a pri izdisanju se vraćajte u početni uspravni

poloţaj.

Efekat vežbe: poboljšava rad srca i imuni sistem, jača vratne mišiće; pri veţbanju se

trudite da odrţavate istu brzinu dok prebacujete teţinu sa prednjeg dela tela na zadnji i

obrnuto, da bi efekat veţbe bio veći. Radite veţbu otvorenih očiju da biste odrţali

ravnoteţu. Ova veţba napinje ceo trup, pogotovo kičmu, ramena, grudi i vrat. Jača

noţne zglobove. Poloţaj Paket dovodi više kiseonika u bubrege.

4. Ĉetvrti Tibetanac – MOST

Sedite na zemlju na udobnu podlogu i ispruţite noge ispred sebe. Razdvojte noge

na otprilike 30 cm. Dlanovi treba da budu na zemlji usmereni ka nogama. Bradu

spustite na grudni deo. Polako diţite trup tako da pomerite kolena a da vam ruke

ostanu na mestu. Napravite most. Dok diţete trup u isto vreme polako savijajte glavu

unazad. U ovom poloţaju se na trenutak napinju svi mišići u vašem telu. Duboko

udišite i ne zadrţavajte dah. Dok se vraćate na početnu poziciju polako izdišite.

Vraćajte se do početne pozicije što laganije. Zatim duboko izdahnite. Ponovite veţbu

os 3-21 put.

Disanje: Pri dizanju sa podloge udišite, a izdišite dok se vraćate u početni poloţaj.

Dok ponavljate 21 put, pokušajte da odradite veţbu bez prekida. Ova veţba je dobra

za veliki broj ljudi, pogotovo za ţene koje imaju šire bokove. Ukoliko u početku ne

uspete da je odradite, pokušajte to u mislima. Zatvorite oči i zamišljajte ovu veţbu

najbolje što moţete, i uradite je u mislima onoliko puta koliko radite ostale veţbe iz

Pet Tibetanaca. Vremenom ćete se poboljšati i uspećete da je uradite i fizički.

Efekat vežbe: stimuliše ţlezde sa unutračnjim lučenjem, jača kičmu, napinje trup i

oţivljava organe za varenje i izlučivanje. Učvršćuje ručne zglobove.

Seminarski rad II


15

5. Peti Tibetanac – PLANINA

NaĎite udoban leţeći poloţaj sa licem ka zemlji, dlanovi na zemlji pored ramena.

Počnite sa udisanjem i diţite leĎa i zadnjicu, a oslanjajte se o pod rukama i noţnim

prstima. Pokušajte da odrţite ruke i noge istegnute. Glava treba da bude spuštena.

Vaše telo treba da ima oblik slova V. Brada treba da bude uperena ka grudima.

Pokušajte da spojite stopala sa podlogom. Ponovite ovo od 3- 21 put.

Disanje: udišite dok podiţete telo do oblika V a izdišite dok se vraćate nazad.

Efekat vežbe: stimuliše ţlezde sa unutrašnjim lučenjem, razgibava i napinje sve

mišiće. Jača mišiće nogu i zglobove ruku. Deluje kao velika energetska pumpa,

oţivljava krvotok.

Povišeni kriterijumi savremenog društva su danas do te mere podrazumevaju da ih

skoro više nismo ni svesni. Zato se naše telo ne moţe savršeno odmoriti. Dnevno

veţbanje Tibetanaca će tu napetost odstraniti a dodati protivteţu stalnim zahtevima

svakodnevnice, što će sigurno doprineti Vašoj duhovnoj ravnoteţi. Na kraju veţbanja

se relaksirajte leţeći na leĎima, pustite relaksirajuću muziku i meditirajte.”

Joga. U ovom delu ćemo pričati samo o jednom delu joga a to su asane. Joga je

jedan kompletan duhovni sistem, za čije objašnjenje bi trebao jedan seminarski rad.

“Asana je sankritska reč i označava poloţaj tela. Uopšteno, asana znači odreĎeni

poloţaj u kojem moţemo da se zadrţimo duţe vreme udubno i opušteno. Mnoge asane

su izvedene iz pokreta ili poloţaja ţivotinja i nose njihova imena, poput “mačke”,

“srne”, “tigra”, “zeca” ili slično. Dejstvo asana proţima i telo i psihu, a uzori koji se

mogu naći u prirodi pruţaju nam priliku da pomegnemo sebi samima. Ţivotinje tu

dobrobit stiču instiktivno zauzimajući odreĎeni poloţaj tela. Na primer: “mačka” –

sluţi za istezanje tela i kičme, “kobra” – sluţi za osloboĎenje od agresivnosti i

negativnih emocija, a “zec” – za opuštanje.

Asane utiču na mišiće, zglobove, disanje, krvotok, nervni i limfni sistem, na sve

organe i ţlezde, kao i na um, psihu i čakre (energetske centre). One su psihosomatske

veţbe koje jačaju i usklaĎuju delovanje celog nervnog sistema stabilizirajući psihičko

Seminarski rad II


16

stanje veţbača. Ovim veţbama postiţemo staloţenost, smirenost uma, opuštenost i

osećaj unutarnje slobode i mira.

Prilikom izvoĎenja asana, disanje ima izuzetno značajanu ulogu. Kada su dah i

pokret povezani, veţbanje postaje skladno, disanje se samo po sebi produbljuje, a

krvotok i razmena materija (metabolizma) pospešuju.

Za razliku od gimnastičkih veţbi, asane se izvode polako, uz punu koncentraciju i

svesno izvoĎenje pokreta. Broj veţbi nije toliko vaţan koliko je vaţan kvalitet

njihovog izvoĎenja. Pre, izmeĎu i posle veţbi trebalo bi se opustiti fizički i psihički.

Smisao i svrha asana nije da se nakupljena energija ili napetost pretvori u pokret, nego

da se svesnim posmatranjem fizičkih i mentalnih procesa uskladi funkcija tela i psihe.

To se postiţe usmeravanjem paţnje na pokret i opuštanje. Veţbanjem asana, telo se ne

umara i ne iscrpljuje, nego se naprotiv, puni energijom, jača i osveţava.

Važna naĉela za izvoĊenje asana:

1. Asane uvek treba uskladiti sa dahom:

- pokreti koji širi grudni i trbušni deo uvek su povezani sa udahom

- pokreti koji skupljaju grudni i trbušni deo uvek su povezani sa izdahom

2. OdreĎenu asanu prvo izvodimo jednom ili dva puta bez duţeg zadrţavanja, pri

čemu pokret i disanje treba da su usklaĎeni. Tako jasno prepoznajemo uz koji se

pokret udiše, a uz koji izdiše. Ovakav način veţbanja smiruje nervni sistem, podstiče

rad ţlezda, povećava zapreminu pluća i oslobaĎa od fizičkog i mentalnog stresa. Um

postaje opušten, smiren i bistar.

3. Tek nakon ovakve pripremne faze, u asani se treba zadrţati duţe, normalno

dišući. Paţnju i svesno disanje treba usmeriti na onaj deo tela na koji veţba naručito

utiče.

4. Nakon toga, izvodimo veţbu suprotnog i uravnoteţujućeg dejstva. Ako se, na

primer, odreĎeni deo tela u jednoj asani savija ili pritiska, sledećom bi ga asanom

trebalo istezati ili širiti.

Dobrobit redovnog vežbanja asana:

povećana gipkost kičme

pokretljivi zglobovi

opušteni, ojačani i obilno prokrvljeni mišići

podstaknuta i usklaĎena aktivnost unutrašnjih organa i ţlezda

pojačan rad limfnog sistema i razmena materija u organizmu

Seminarski rad II


17

povećan imunitet

normalizovan i stabilizovan krvotok i krvni pritisak

smiren i ojačan nervni sistem

blistavija i sveţija koţa” (Mahešvarananda Svami, 2000).

Joga i tibetanske veţbe su stara znanja, koja smo zaboravali, koja su u skladu sa

zakonima prirode i univerzuma. Sve nas to vraća u naše prirodno stanje mira i ljubavi.

Seminarski rad II


18

“Vi ste došli na ovu Planetu najpre zato da promenite vlastiti unutrašnji pejzaž,

da se setite ko ste i da volite sebe. Od tog trenutka vi donosite svetlost, tamo gde se

čini da je tama. I vi donosite ljubav, tamo gde se čini da je strah. Svi ste vi u poslu

preobraza svoje Planete”.

2.3. Disanje

Svi mi neprestano dišemo od trenutka roĎenja do trenutka smrti. Disanje je

mehanizam ţivota, a ţivot je u dubokoj vezi sa disanjem. U jogi se koristi termin

pranajama, koji pre svega podrazumeva svesnost daha. “Pranajama znači svesno i

voljno upravljanjem dahom (prana – energija, dah; ajam – kontrolisati, regulisati).

Udahom ne preuzimamo samo kiseonik nego i pranu, kosmičku energiju, snagu

univerzuma koja stvara, štiti i rastače. Ona je osnovni element ţivota i svesti. Prana se

nalazi i u hrani, te je veoma vaţno koristiti zdrave i kvalitetne vegeterijanske

namernice.

Svesno usmeravanje prane u telu dovodi do porasta vitalnosti, oslobaĎanja tela od

otrova, povećanja otpornosti, kao i do unutrašnjeg mira, opuštenosti i mentalne

bistrine.

Dejstva pranajame:

Na fizičko telo:

- odrţava telesno zdravlje

- pročišćava krv

- povećava apsorpciju kiseonika

- jača pluća i srce

- normalizuje krvni pritisak

- stabilizuje i usklaĎuje rad nervnog sistema

- ubrzava proces lečenja i ozdravljenja

- povećava otpornost protiv infekcija

Na psihu:

- odstranjuje stres

- umiruje misli i osećanja

- donosi unutarnju ravnoteţu

Seminarski rad II


19

- uklanja energetske blokade

Na duh:

- produbljuje meditaciju

- pročišćava i budi čakre (energetske centre)

- proširuje svest

Prana je jedinstvena karika koja povezuje materiju, svest i duh i tako omogućuje

ţivot na materijanlnom nivou. Ona reguliše sve naše telesne funkcije, kao što su

disanje, snabdevanje kiseonikom, unos hrane i izlučivanje toksina. Poput

transformatora, telo prima energiju prane, a zatim rasporeĎuje, koristi i ponovo

odašilje. Ako neka osoba ili prostorija zrače zdravo i skladno, kaţemo da imaju dobru

pranu. Kada doĎe do poremećaja ili blokade protoka prane, nastaje bolest. Razvijajući

sposobnost akumuliranja i kontrolisanja prane, moţemo ostvariti fizičko i psihičko

zdravlje. Ako dovoljno dugo i dosledno veţbamo, iskusićemo proširenje svesti.

Samo po sebi, prana je potpuno čista i neutralna kao što je voda na izvoru reke

bistra i čista. Ali kako reka teče, tako sakuplja razne materije koje menjaju kavalitet

vode. Isto se dogaĎa i sa pranom. U telo ulazi čista prana, ali kakva će izači iz njega

zavisi od svakog pojedinca, od njegovih osećanja i osobina, hrane koju unosi i

prostora i sredine u kojoj se nalazi. Kvalitet prane koja zrači iz čoveka deluje kako na

njega samog, tako i na njegovu okolinu.

Fizičko stanje tela odreĎuje prana, ţivotna snaga iz naših krvnih zrnaca i ćelija. Što

više ćelija odumire, čovek je slabiji i brţe stari. Slično je i sa pranom: što smo više

zabrinuti, potišteni i obeshrabreni, protok prane je slabji a mi podloţniji bolestima i

brţem starenju. Srećan i zadovoljan čovek je vitalan i zrači snagom koju prenosi na

druge u svojoj okolini. Zato treba da se potrudimo da uvek zračimo pozitivnu pranu,

jer okolina jasno oseća našu auru ili zračenje prane koja struji iz nas.

Ako prevaziĎemo mrţnju, pohlepu, bes, zavist, ljubomoru, poţudu i vezanost, ako

ţivimo u ljubavi, slozi i razumevanju sa samim sobom i okolinom, tada se naši

problem rešavaju sami od sebe” (Mahešvarananda Svami, 2000).

Seminarski rad II


20

“Bog jeste sveprisutan kao neuobličena svesnost, energija, vitalnost, ljubav, sila,

vibracija, zovite to kako god želite, ali je i istovremeno i uobličen na bezbroj mest u

kosmosu: u vasioni nema bića bez božanske atme(božansko sopstvo), niti ima

prostora koliko zapremine nevidljivog atoma u kome Boga nema”.

2.4. Priroda

Svaki čovek kada radi na sebi i pozitivno razmišlja te širi svoju svest, stopi se sa

pririodom i menja pogled na svet. Počinje drugim očima gledati biljke i ţivotinje i tek

tada počinje ţiveti svoj ţivot u punoj snazi.

Isceljujuću moć prirode, šume, livade, planina i stena, jezera, reka i mora poznavali

su već i drevni narodi i plemena, a posebno njihovi sveštenici, vračevi ili šamani.

Doduše, njihova povezanost sa “duhovima prirode” bila je odraz njihovog verovanja i

poštovanja boţanstva; to je bio pokušaj objašnjavanja pojava u prirodi i davanje smisla

njihovim ţivotima. Bez obzira na to, bili su u kontaktu sa prirodom, a time i sami sa

sobom.

Moderan način ţivota odvojio je čoveka od tog izvora, a one retke trenutke koje

provodi u proirodi najčešće ne usmerava svesno na sve blagodeti koja ona pruţa.

Priroda isceljuje na puno dubljoj razini, izvalči iz našeg sistema “mrtve” i nepotrebne

otrove koji su rezultat raznih emotivnih, psiholoških i drugih procesa ili svakodnevnih

zbivanja i interakcije sa drugima, te osveţava naše biopolje ( tj. “puni nam baterije”).

Osim toga pomaţe nam da budemo uzemljeniji i ukorenjeni poput stabla u šumi, što je

osnovni uslov za uspešno nošenje sa ţivotom i savladavanje izazova i problema.

Svesnim planinarenjem počinjemo usmeravati paţnju na sve aspekte boravka u

prirodi kako bi vreme koje provedemo u njoj maksimalno iskoristili za vlastito

isceljivanje, a koje nam ona nesebično nudi. Obraćamo paţnju na noge i stopala dok

pazimo gde stajemo, što nam pomaţe da budemo prisutni u sadašnjem trenutku.

Deo vremena provodimo u tišini svesno promatrajući prirodu oko sebe.

Promatramo predele kroz koje se krećemo, osluškujemo tišinu šume i zvukove kojom

priroda obiluje, mirišemo cveće, drveće, zemlju, jedemo plodove prirode i pijemo

čistu izvorsku vodu, a sve nam to pomaţe da budemo prisutni. Bosim hodanjem po

mekom travnjaku ili umakanje nogu u sveţi potok, je jedan od načina uzemljenja.

Dodirivanje i opipavanjem kamenja, stena, kore drveća i zemlje, grljenjem drveća se i

Seminarski rad II


21

ukorenjujemo se sa njegovim korenjem, na taj način se povezujemo direktno sa

prirodom.

Sam Poredak ljubavi kao sistem, je stalno u skladu sa prirodom, i energijom kojom

ona zrači. Na našim radionicama učimo o vaţnost uvaţavanja prirode i naše

povezanasti sa njom. Sve zakonitosti na kojima se temelji ovaj sistem zasniva se na

zakonima prirode i proističe iz njih. Sva drevna znanja se kriju u prirodi samo ih treba

videti.

Svest je jedna od najvaţnijih stvari koje nas vraća sebi samima a onda i prirodi jer

mi smo deo nje i ona je deo nas.

Seminarski rad II


22

“Um čoveka lakše teži ka negativnom i zato većina ljudi u drugima traži i gleda

mane pre nego vrline. Naš zadatak je da to osvestimo, kontrolišimo, strpljivim radom

prevaziđemo i razvijemo motivaciju za pozitivne impulse koji dolaze i spoljnog sveta

ili iz naše vlastite unutrašnjost”.

3. Um

“Oni koji nisu pronašli svoje istinsko bogatstvo, blistavu radost Bića i duboki mir

koji ide sa njom - a koji je nemoguće uzdrmati – prosijaci su, čak i ako poseduju

veliko materijalno bogatstvo. Oni u spoljašnjosti tragaju za tračkom zadovoljstva ili

ispunjenju, tragaju za priznanjem, sigurnošću ili ljubavlju iako u sebi poseduju blago

koje ne samo da uključuje sve te stvari već je i beskrajno veća od bio čega što vam

svet moţe ponuditi.

Reč prosvetljenje stvara sliku o nekakvom nadljudskom dostignuću, i ego ţeli da to

i tako ostane, ali to je jednostavno vaše prirodno stanje osećaja jednstva sa Bićem. To

je stanje povezanosti sa nečim nemerljivim i neuništivim, nečim što, gotovo

paradoksalno, predstavlja vas, a istovremeno je i veće od vas. To je pronalaţenje vaše

istinske prirode, koja prevazilazi naziv i oblik” (Ekart Tol, 2004).

Biće je nešto što je večno, nemojte pokušavati da ga dosegnete umom, ne

pokušavajte da ga shvatite, moţe se spoznati samo kada je um miran. Ono što nas

Poredak ljubavi uči, je baš to učenje u “ne znanju”, razvijanju sopstvene intuicije,

buĎenjeg onoga što je već u nama, što ne treba da se sipa u glavu. Učestvovanjem na

Poredku ljubavi razvijate sva svoja čula koja su često zakrţljala ili gotovo da nisu u

svojoj funkciji. Umom ne moţete razumeti ovaj terapeutski pristup, jer on ga

ograničava i pokušava ukalupiti u nešto što je mnogo manje. Zapravo, sam Poredak

ljubavi nas oslobaĎa od uma, i stavlja akcenat ţivljenja ţivota iz srca a ne iz glave.

Ono što nam je najveća prepreka u doţivljavanju stvarnosti je identifikacija sa

našim umom. Ne mogućnost prestanka razmišljanja predstavlja jezivu zavisnost, ali mi

to ne uviĎamo jer skoro svako boluje od nje, tako da to smatramo normalnim stanjem.

Ova neprestana mentalna buka sprečava nas da pronaĎemo to carstvo unutrašnjene

smirenosti koje je nerazdvojivo od Bića. Um je izvanredan instrument ako se koristi

isparavno, ako se koristi pogrešno, postaje veoma destruktivan. On koristi nas, mi

verujemo da smo isto što i naš um.

Seminarski rad II


23

“Početak slobode predstavlja uviĎanje da mi nismo entitet koji nas okupira. Svest o

tome nam omogućuje da posmatramo taj entitet. Onog trenutka kada počnemo da

posmatramo mislioca, aktivira se viši nivo svesti. UviĎa se da sve zaista vaţne stvari –

lepota, ljubav, kreativnost, radost, unutrašnji mir – svoj koren imaju iznad uma, i mi

tada počinjemo da se budimo.” (Ekart Tol, 2004).

Tišina i smirenost. “Kada izgubimo dodir sa unutrašnjim spokojem, gubimo dodir

sa samim sobom. Kada izgubimo dodira sa samim sobom, gubimo sebe u svetu. Naš

unutrašnji osećaj sebe, ko smo, je neodvojivo od spokoja. Ekvivalent spoljašnjoj buci

jeste unutrašnja buka mišljenja. Ekvivalent spoljašnjoj tišini jeste unutrašnja tišina.

Kada god je oko nas tišina – treba da je slušamo. Obratite paţnju na nju. Slušanjem

tišine budi dimenziju spokoja unutar nas, jer kroz tišinu mi moţemo postati tišina.

Uvek kad istinski prihvatimo trenutak kao ono što on jeste – bez obzira na formu u

kojoj se pojavljuje – zadobili smo tišinu, nalzimo se u miru.” (Ekart Tol, 2009).

Istinska inteligencija dela u tišini. Tišina je izvor kreativnosti i rešenja problema.

To je ono što nas učitelj Vlado stalno uči, da ne pričamo kada se rad završi i kada smo

u ulozi klijenta i terapeuta, na taj nači prihvatamo sve što se dogodilo u konkretnom

radu, i puštamo bez ikakve analize, jer umom ništa ne moţemo shvatiti, moţem samo

zaustaviti proces razvoja i transformacije. Tišina kao pojam u Poredku ljubavi je

veoma bitna. Svi radovi koji se odvijaju temelje se na sveopštoj tišini, jer ona je u

jedinstvu sa energijom polja. To je kjuč samog fenomenološkog metoda Poredka

ljubavi.

Mudrost dolazi iz sposobnosti da se bude miran. Da se samo gleda i samo sluša.

Ništa drugo nije potrebno. Dopustimo da taj spokoj upravlja našim rečima i

postupcima. Svaka odluka koja se donosi u ţivotu sa tog mesta tišine je prava.

Egoiĉko ja. “Um neprestano traţi ne samo hranu za misli već i hranu za svoj

indetitet, za svoj osećaj sopstva. To je način na koji ego dolazi do postojanja i na koji

neprekidno ponovo stvara samog sebe. Ja jesam, je dublje ja koje nema ništa sa

prošlošću i budućnošću. Egoičko ja je uvek zauzeto traţenjem. Ono traţi više onoga ili

ovoga da bi ga dodalo sebi, da bi se osećao potpuniji.

Kada posvetimo više paţnje samom delanju a ne budućem rezultatu kojim ţelim

njime da postignemo, razbićemo staru egoičku uslovljenost. Više delanje tako postaje,

više ispunjavajuće i radosnije. Prituţbe i reagovanja su omiljeni obrasci uma kroz koje

ego jača samog sebe. Za mnoge ljude, najveći deo njihove mentalno – emotivne

aktivnosti sastoji se od prituţbi i reagovanju protiv ovoga ili onoga. Postupajući na taj

Seminarski rad II


24

način, mi druge ljude ili odreĎene situacije proglašavamo za “loše”, a sebe za

“dobrog”. Kroz tu “dobrotu” mi se osećamo superiorno, ojačavamo svoj osećaj

sopstva. U stvarnosti, mi samo ojačavamo iluziju ega. IzgraĎivanjem sebe na samoj

strukturi ega, nalaze se potrebe za protivljenja, protivrečenja i isključivanja, koje

postoje da bi se odrţao osećaj odvojenosti, na kojima počiva stalni opstanak ega. Egu

je neophodno da bude u sukobu sa nekim” (Ekart Tol, 2009). “Nema sopstva. Nema

problema”, rekao je budistički učitelj kada su ga pitali da objasni dublji značaj

budizma.

Sadašnji trenutak. “Podela ţivota na prošlost, sadašnjost i budućnost je umom

stvorena i potpuno je izmišljena. Prošlost i budućnost su oblici misli, mentalne

apstrakcije. Prošlost moţe biti samo sećanje na sadašnji trenutak. Budućnost, kada

doĎe, jeste sadašnji trenutak. Dakle, jedina stvar koja jeste uvek jeste sadašnji

trenutak. Upravljanje paţnje na sadašnji trenutak ne znači poricanje onoga što nam je

u ţivotu potrebno. To je prepoznavanje onoga što je primarno. Zatim se za sve što je

sekundarno veoma lako moţemo pobrinuti.

Kada se naša paţnja usmeri na sadašnji trenutak, nastaje budnost. To je nalik na

buĎenje iz sna, sna mišljenja, sna prošlosti i budućnosti. Koračenjem u sadašnji

trenutak, iskoračićemo iz sadrţaja svog uma. Neprekidna bujica misli će se usporiti.

Mišljenje više neće apsorbovati celokupnu vašu paţnju, neće vas više u potpunosti

uvući u sebe. IzmeĎu misli će se pojaviti praznine – prostori, tišine. Počećemo da

shvatamo koliko smo širi i dublji od sopstvenih misli.

Istina za povratak kući: Ja nisam moje misli, emocije, čulni opaţaji i iskustva. Ja

nisam sadrţaj svog ţivota. Ja sam ţivot. Ja sam prostor u kojem se sve dogaĎa. Ja sam

svest. Ja sam sada. Ja jesam” (Ekart Tol, 2009).

Spoznaja istinskog sebe. Postoji nešto što je najvaţnije od svega u ţivotu, a to je

pronalaţenje svoje suštine. Pronaći ćemo mir ne promenom okolnosti svog ţivota, već

shvatanjem istinskog sebe.

“Mnoge fraze koje su opštoj upotrebi, ponekad čak i sama struktura jezika,

otkrivaju činjenicu da ljudi ne znaju ko su ustvari. Mi kaţemo: “Izgubio je ţivot”, kao

da je ţivot nešto što se moţe posedovati ili izgubiti. Istina je: mi nemamo ţivot, mi

jesmo ţivot. Jedan ţivot, jedna svest koja proţima čitav univerzum i koja uzima

privremeni oblik da bi iskusila sebe kao kamen ili vlas trave, kao ţivotinju, osobu,

zvezdu ili galaksiju.

Seminarski rad II


25

Čista svest je ţivot pre nego što je otelotvoren, i taj ţivot se gleda na svet oblika

kroz “naše” oči zato što smo mi svest. Kada spoznamo sebe kao To, tada ćemo

prepoznati sebe u svemu. To je stanje potpune jasnoće opaţanja. Kada budemo opaţali

bez tumačenja, moćićemo da osetimo šta je to što opaţamo” (Ekart Tol, 2009).

Poredak ljubavi je put kao spoznaji istinskog sebe. On je oslobaĎanje ili bolje

transformacija svih naši obrazaca, kao i dogaĎaja koje smo nasledili od naših predaka.

Ali Poredak ljubavi nas ne vraća samom sebi samo kroz praktičan rad, već se

vremenom stiču odreĎeni veštine, kao i spoznaja sama. U Poredku ljubavi, nije cilj

rešenja problem, već spoznaja sebe kroz problem, ako ga uopšte moţemo nazvati

problemom.

Prihvatanje i predaja. “Kakav je osećaj kada ne ţelimo da budemo tu gde jesmo –

u saobraćajnoj guţvi, na random mestu, u čekaonici, meĎu ljudima meĎu kojima

jesmo? Tačno je, naravno, da je neka mesta najbolje samo napustiti – i to je ponekad

najzgodnije i učiniti. U mnogim drugim slučajevima, meĎutim, odlazak nije dobar

izbor. U tim slučajevima izjava “Ne ţelim da budem tu gde jesam” na samo što je

beskorisna već je disfunkcionalna ona nas i druge čini nesretnim. Rečeno je: gde god

da odeš, tamo si.

Navika da upotrebljavamo iskaze “ne” kao načinna koji reagujemo ojačava ego.

“Da” ga slabi. Naš oblik identiteta, ego, ne moţe da preţivi predaju. “Raditi jednu

stvar u jedno vreme”, tako učitelji zena definiše suštinu zena. Raditi jednu stvar u

jednom trenutku znači biti potpuno u onome što radimo, posvetiti mu potpunu paţnju.

To čin predavanja – čin odobravanja.

Naše prihvatanje onoga što jeste vodi nas na dublji nivo, gde naše unutrašnje stanje,

baš kao i naše osećanje sopstva, više ne zavisi od procena uma o “dobrom” i “lošem”.

Predaja postaje znatno lakša kada shvatimo promenljivu prirodu svih iskustava i to da

nam svet ne moţe dati nikakvu trajnu vrednost. Moţemo nastaviti da viĎamo ljude, da

se uključujemo u dogaĎaje i aktivnosti, ali bez potrebe i strahova egoičkog sopstva. To

znači, više nećemo zahtevati da nas situacija, osoba, mesto ili dogaĎaj zadovolje ili

učine srećnim. Dopustićemo da postoji njihova prolazna i nesavršena priroda. A čudo

je u tome što će, kada više ne budemo postavljali nemoguće zahteve, svaka situacija,

osoba, mesto ili dogaĎaj postati ne samo zadovoljavajući nego i harmonični i mirniji.

Predaja znači predate se ovom trenutku, a ne priči, putem koje mi tumačimo ovaj

trenutak i zatim pokušavamo da se pomirimo sa njom. Kada u potpunosti prihvatimo

to da ne znamo, odustaćemo od borbe da pronaĎemo odgovore putem ograničenog

Seminarski rad II


26

mislećeg uma i dopustićemo da veća inteligencija dela kroz nas. Ponekad predaja

znači odricanje od pokušaja da se razume i pomirenost sa time da se ne zna. Sve što u

potpunosti prihvatite dovešće nas do mira, uključujući i prihvatanje da nešto ne

moţete prihvatiti, da se opirete. Ostavite ţivot na miru. Samo pustite.” (Ekart Tol,

2009).

Jedna od osnova Poredka ljubavi je prihvatanje. Poredak ljubavi nas suočava sa

raznim “mračnim” senkama nas samih, i ono što je bitno da prihvatimo da je to deo

naših predaka pa i nas samih. Prihvatanje je oslobaĎajuće za svakog čoveka, ono vodi

dalje u ţivot. Predaja je pojam koji vodi tranformaciji, to je vera u univerzum, da on

zna mnogo bolje i više od nas. Mi sa našim umom, postavljamo granice našeg rasta,

prepuštanjem imamo sve mogućnosti univerzuma.

“Mi u Indiji imamo običaj da kaţemo da je um nestrpljivi majmun, sposoban da za

samo jedan sekund uništi ono što smo mukotrupno, decenijama, ponekad kroz više

ţivota uspeli da steknemo.” (Mahešvarananda Svami, 2000).

Seminarski rad II


27

“ Borba između svetla i tame, u tebi je samom. Ovo nije svet žrtvovanja. Ti

potpuno upravljaš svojim životom. Ovde si da vidiš gde si u svetlu, ali da i istražiš

ostatke tamnih zakutaka, kojima je namera da se razviješ u punom sjaju. Tama je

izbor. Tama govori o poricanju svetla, a ne o odsustvu svetla”.

4. Meditacija

Postoje razne vrsta meditacija, ali moj cilj nije prosto da ih nabrojim, veća da vam

prenesem značenjenje njene suštine bez obzira koja bila. Meditacija počinje pitanjem

“Kakav sam ja?”, da bismo na kraju stigli do odgovora na suštinsko pitanje našeg

postojanja “Ko sam ja?”.

“Meditacijom stičemo duhovno znanje, koje je, za razliku od intelektualnog znanja

večno i nepromenljivo. To se znanje ne moţe podučavati niti naučiti. Ono se razvija

unutar čoveka kroz razumevanje i poštovanje kosmičkih zakona. Da bismo mogli da

spoznamo atmu (boţansko sopstvo), neophodno je da prvo temeljno istraţimo i

upoznamo tri sloja svesti – svesni, podsvesni i nesvesni. Put ka spoznaji boţanke atme

otvara se samo ako razotkrijemo i pročistimo sve sadrţaje svesti. Vaţno je zauzeti

neutralno, nepristrasno stanovište i osloboditi se šematskog mišljenja i gotovih

stavova. Jedino tako moţemo proširiti svoje vidike i steći nove spoznaje. Da bismo

uronili u dubine prostora svoje svesti, ne uplićimo se u emocije, nego se odvaţimo i

prekoračiti granice svog intelekta” (Mahešvarananda Svami, 2000).

Često verujemo da dobro poznajemo sebe, ali ako zaronimo dublje, ubrzo

otkrivamo da postoji još mnogo toga što o sebi ne znamo. Moţda ćemo se iznenaditi

koliko je lepih i pozitivnih osobina skrivenu u nama. Mi smo pravi trezor saosećanja,

razumevanja, ljubavi, skromnosti, strpljenja, iskrenosti, unutarnjeg zadovoljstva,

radosti i dubokog blaţenstva. Kada meditacijom, samodisciplinom i usmerenošću ka

najvišem cilju osvestimo ove osobine, one uspostavljaju skladane odnose sa drugima i

pomaţu naš duhovni razvoj.

“Ponekad ćemo biti iznenaĎeni i svojim negativnim osobinama. One koče naš

duhovni razvoj i izazivaju nesklad, kako u nama samima tako i u našoj okolini.

Upitajmo se iskreno: da li smo uplašeni, pohlepni, preambiciozni, zavidni, ljubomorni,

netolerantni, zlopamtila, naprasiti, tašti, iskompleksirani? Najčešće nismo svesni

ovakvih osobina ili mislimo da smo ih već prevladali, ali one kad – tad ponovno

Seminarski rad II


28

iskrsnu iz zaborava. Ove osobine poput semena počivaju u našoj podsvesti i samo

čekaju pogodne okolnosti da bi proklijale.

Naš ţivot se odvija unutar četiri stanja svesti:

nesvesnog

podsvesnog

svesnog

nadsvesnog

U nesvesnom nivou se nalaze karmički tragovi naših prošlih inkarnacija. U

podsvesnom počivaju sva iskustva i utisci iz sadašnjeg ţivota, pohranjeni i zabeleţeni

od trenutka kada je duša ušla u majčinu utrobu. Podsvest pohranjuje sve: lepo i ruţno,

radosno i tuţno, potisnute poteškoće, agresivnost, nadanja i ţelje, oni postaju seme

naših budućih misli, reči i dela. Ako u meditacij zaronimo duboko u sebe, to seme

moţemo osvestiti, a spoznaja i analiza uzroka i posledica omogućuje nam da se

razvijemo.

Um ne moţemo zaustaviti, ali ga moţemo usmeriti, kao što moţemo regulisati tok

reke da bismo sprečili poplave i štete. Preispitajmo svoj vlastit ţivot. Da li traţimo

samo svetovne uţitke ili teţimo i samospoznaji i duhovnom znanju? Jesti, piti, spavati

i razmnoţavati se – ţivotni je smisao ţivotinja. Ako teţimo jedino tome, a ne višim

ciljevima, traćimo svoj ljudski potencijal. Onaj ko je svestan prilike koju je dobio kao

ljudsko biće, odvojiće vreme za molitvu i meditaciju, bez obzira na religijsku

pripadnost ili ne pripadnost” (Mahešvarananda Svami, 2000).

Seminarski rad II


29

“Bog je ljubav. Sva materija je stvorena ljubavlju. Postoji unutrašnja ljubav koja

govori svakom ko je želi čuti. Lišće postoji zbog ljubavi, kao i cela priroda i

univerzum a narvno mi smo takođe izvir najviše ljubavi”.

4.1. Ĉakre

“Čakre su energetski centri kroz koje kosmička energija ulazi u telo svakog od nas.

Posoji osam glavnih čakri, od kojih je svaka povezana sa odreĎenim aspektima našeg

postojanja:

Muladara čakra (korenski centar)

Svadistana čakra (sakralni centar)

Manipura čakra (pupčani centar)

Anahata čakra (srčani centar)

Višudi čakra (grleni centar)

Agja čakra (centar izmeĎu obrva)

Bindu čakra (mesečev centar)

Sahasrara čakra (temeni centar)

Postoje i mnoge druge čakre koje su razmeštene po celom telu, a njihove energije i

vibracije se razlikuju po poloţaju i po svojstvima čakre. Čakre deluju na nekoliko

nivoa našeg postojanja.

Prvi je fizički nivo, u delovima tela gde se nalaze čakre smešteni su ţlezde, organ ii

nervi koje moţemo aktivirati asanama, veţbama disanja, meditacijom i molitvom

odrţavajući dobro fizičko zdravlje.

Drugi nivo delovanja je astralni. Vibracije i tok energije u čakrama utiču na našu

svest, ali takoĎe i na naše fizičko zdravlje. Pogrešna ishrana, loše društvo i negativne

misli smanjuju ili blokiraju energiju čakri, zbog čega moţe doći do poremećaja kako

na nivo tela tako i na nivou svesti.U prirodnom stanju energija čakri kruţi u smeru

kazaljke na satu.

Treći nivo delovanja čakri je duhovna ravan iz koje dolazi intuicija, mudrost i

znanje. Od noţnih prstiju do početka kičme smeštene su ţivotinjske čakre, duţ kičme

Seminarski rad II


30

je rasporeĎeno pet ljudskih, a u predelu glave tri boţanske čakre. Njihovo zračenje i

energija vode nas na put duhovnog razvoja na kojem se suočavamo sa sobom.

Svaku čakru karakterišu odreĎeni simboli, broj latica lotosovog cveta, boja,

elemenat, ţivotinja i boţanstvo.

Muladara ĉakra. Ona je prva ljudska čakra i nalazi se na završetku trtice.

Muladara je granica izmeĎun ţivotinjske i ljudske svesti. Povezana je sa nesvesnim u

kojem su pohranjena naša dela i iskustva iz prošlih ţivota iz toga je temelj razvoja

naše ličnosti i toka naše sudbine u skladu sa karmičkim zakonom.

Pozitivne osobine muladare čakre su vitalnost, ţivotna snaga i razvoj, a negativne

tromost, neobuzdani nagoni i egocentričnost. Njena boja je crvena. Crvrno predstavlja

razvoj, energiju, buĎenje i aktiviranje uspavane svesti. Element muladare čakre je

zemlja, temelj i majka, koja nam podaruje energiju i hranu.

Svadistana ĉakra. Ona se nalazi na završetku krsne kosti. Svadistana predstavlja

drugi stepen našeg razvoja od kojeg započinje evolucija do čiste ljudke svesti. Ona je

sedište podsvesti u kojoj su uskladištena sva iskustva i utistici ovog ţivota, od začeća

u majčinoj utrobi. Iako su naše karme uskladištene u muladari, njihovo aktiviranje

započinje u svadistani. Da li će nas naše sklonoti usmeriti ka dobrom ili lošem zavisi

jedino od nas samih.

BuĎenje svadistane podaruje jasnoću i razvoj ličnosti a za to predhodno svoju svest

moramo očistiti od negativnih osobina. Negativne osobine koje moramo savladati su:

bes, mrţnja, ljubomora, okrutnost, poţuda i oholost. Ostale niţe osobine ove čakre

koje koče naš razvoj su: lenjost, strah, sumnjičavost, osvetoljubivost, zavist i pohlepa.

Element svadistane je voda, koja je takoĎe simbol prikrivenih opasnosti. Voda je

meka, ali kada izmakne kontroli ima ogromnu snagu. Boja svadistane je narandţasta, i

simboliše svitanje, aktivnost, pročišćenje i uzdizanje svesti. Kada ovladamo ovom

čakrom stičemo osobine kao što su: radost, samopouzdanje, samosvest i hrabrost.

Manipura ĉakra. Ona se nalazi iza pupka, u predelu solarnog pleksusa. Kada

dostignemo manipuru čakru nadvladali smo i iskorenili negativne aspekte svadistane

čakre. U manipuri stičemo mnogo dragocenog blaga. Ova čakra nam daruje jasnoću,

samosvest, blaţenstvo, samopouzdanje, spoznaju, mudrost i ispravno odlučivanje.

Boja manipure je ţuta, njen element je vatra. Element vatre se u organizmu

manifestuje kao telesna toplota. Manipura čakra je središte ţivotne energije koja

popout magneta privlači pranu iz svemira i rasporeĎuje je. Kao središte probavne

vatre, ona usklaĎuje rad organa za varenje. Kada energija teče čisto i slobodno, bez

Seminarski rad II


31

blokada i zapreke, manipura deluje poput elektrane koja nas neprikidno snabdeva

ţivotnom energijom. Ona nam daje snagu, uravnoteţenost i dinamičnost. Blokade u

ovom centru mogu prouzrokovati različite zdravstvene poremećaje i tegobe, kao što si

smetnja u krvotoku, oscilacije pritiska i šećerna bolest.

Anahata ĉakra. Ona se nalazi u sredini grudi, u predelu srca. Boja anahate je

svetloplava poput boje neba, a njen element je vazduh. Vazduh simboliše prostranstvo

i širenje, što ukazuje da se u ovoj čakri naša svest moţe širiti u beskonačnost. Anahata

je sedište boţanskog sopstva (atme).

Pozitivne osobine su: blaţenstvo, mir, harmonija, ljubav, razumevanje, saosećanje,

jasnoća, pročišćenost, jedinstvo, milosrĎe, dobrota i praštanje. Anahata je centar

emocija. Anahata je sedište zvuka (nade). Usmeravanjem paţnje na ovu čakru

moţemo razviti knjiţevni i pesnički dar. Iz ove čakre proizilazi i snaga ispunjenja

ţelja. Ako ţelimo da nam se neka ţelja ispuni, na nju treba da se usresredimo u srcu.

Višudi ĉakra. Ona se nalazi u predlu grkljana, njena boja je ljubičasta. U ovoj čakri

nam se otvaraju novi nivoi svesti. To je centar u kojem se astralno telo odvaja od

fizičkog. Dok sanjamo, kroz njega astralno telo napušta fizičko, a pri buĎenju se

ponovo vraća u njega.

Višudi čakra je ishodište udan prane. Jedna od funkicija ove prane je da za vreme

disanja čisti telo od otrovnih materija. Ona pročišćava ne samo na fizičkom nivou,

nego nam pomaţe da pročistimo i svoju mentalnu i emotivnu ravan. Višudi podaruje

neograničen osećaj sreće i slobode.U ovoj čakri dolazi do izraţaja naše sposobnosti,

pevački i govornički dar, uravnoteţuju se misli i osećanja. Ali, dok ne dostignemo taj

stepen višudi nam moţe pričinjavati poteškoće. Osećanje straha, nervoza, trema,

zarobljenost i sputanost mogu prouzrokovati blokade u ovoj čakri, a manifestuju se

kao tegobe sa štitnom ţlezdom, grlom, teškoću pri gutanju i govoru koje nisu fizičkog,

nego psihičkog porekla.

Agja ĉakra. Ona se nalazi u sredini čela izmeĎu obrava, pa se stoga naziva i trećim

okom. Ona je središte jasnoće i mudrosti i predstavlja granicu izmeĎu ljudske i

boţanske svesti. Boja ove čakre je mlečno – bela, slična boji dima, što pokazuje da je

svest najvećim delom pročišćena, ali ne potpuno. Osobine agje su jedinstvo, praznina,

istina, svest i blaţenstvo. U njoj se otvara oko znanja omogućujući nam da vidimo

istinu postojanja. Agja čakra je sedište unutarnjeg učitelja čija se mudrost i znanje

ostavruje kroz delovanje. Blokade u ovoj čakri imaju suprotno dejstvo i mogu da

Seminarski rad II


32

umanjuju moć rasuĎivanja, da nas dovedu u zabludu i umanje našu sposobnost

odlučivanja.

Bindu ĉakra. Ona se nalazi na vrhu glave. Ova čakra nema odreĎenu boju,

prozirna je i bezbojna. Bindu čakra je vaţna jer nam pomaţe da postignemo fizičko,

psihičko i mentalno zdravlje. Ona stimuliše vid, umiruje emocije i podstiče unutarnju

ravnoteţu i jasnoću. Pomoću nje moţemo kontrolisati glad i ţeĎ i nadvladati nezdrave

navike u ishrani. Ako smo potišteni i nervozni, ako osećamo strah ili teskobu u predelu

srca, koritiće nam koncentracija na bindu.

Ova čakra nam daruje fizičko i mentalno zdravlje, vitalnost i mladost, jer u njoj

nastaje nektar besmrtnosti.

Sahasrara ĉakra. Ona se nalazi na vrhu glave. Naziva se još i “lotos sa hiljadu

latica” jer zrači svetlost poput sunca. Sahasrara sadrţi jednu posebnu snagu – meda

šakti. To je hormone koji utiče na funkciju mozga – pamćenje, koncentraciju, moć

poimanja i shvatanja. Sahasrara nema odreĎenu boju ili osobinu, ona je čista svetlost u

kojoj su sadrţane sve boje. BuĎenje sahasrare znači manifestovanje boţanskog sjaja i

postizanja najviše svesti” (Mahešvarananda Svami, 2000).

Kao što smo videli meditacija je put ka sebi. Postoje razne vrste meditacija, koju

ćete odabrati zavisi od vas samih, bitno je da se ona primenjuje svakodevno, jer u

ovom ubrzanom svetu često zaboravimo na sebe. Poredak ljubavi, takoĎe, koristi

meditaciju kao put samospoznaje i povezivanja grupe na jedan viši nivo, prilikom

svakog okupljanja grupe. Poznato je da grupna meditacija ima poseban značaj na

pojedinca. Svaki pojedinac zrači posebnom energijom, a zajedno moţemo pokrenuti

ceo svet. Moţemo reći da je meditacija Poredka ljubavi njegova osnova za sve ostalo

što se gradi u okviru njega.

Meditacija znači ljubav, razumevanje, harmonija, unutrašnje zadovoljstvo,

oslobaĎanje i prepuštanje. Kada to razvijemo u sebi, tada se sam od sebe razvija svet.

Seminarski rad II


33

Seminarski rad II


34

“Vi ne znate na koje sve načine Bog može biti uz vas. Zato vam kažem, nikada

nemojte misliti da vas Bog ne voli. Bez obzira kakve osobine imate, iako ste ponekad

ljuti, ili imate mučne nevolje, baš tada treba da znate da vas Bog voli”.

5. Vera i zahvalnost

Bio jednom jedan čovek koji je teško oboleo od neke strašne, nepoznate bolesti.

Obilazio je razne lekare, išao od jednog do drugog i svi su slegali ramenima govoreći

da za tu bolest još nema ni imena ni leka, te da mu oni ne mogu pomoći. Naposletku

mu jedan doktor reče da je čuo kako postoji neki pustinjak koji pravi napitke od raznih

lekovitih trava, a kojima su neki čak pridavali čudotvorna svojstva. Čovek poĎe na

put.

Posle dugog puta, stigao je čovek do pustinjaka. Poţalio mu se na svoje muke i

zavapio da mu spasi ţivot. Pustinjak ga je paţljivo saslušao a onda mu ponudio

gostoprimstvo i rekao da će mu do sutra sačiniti lek. Sutradan mu je pruţio bočicu i

poţele srećan put. Čovek ga je upitao: “Molim vas, recite mi, hoće li mi ovaj lek zaista

spasiti ţivot?” Pustinjak je odgovorio: “Ako verujete da hoće, u pravu ste, ako verujete

da neće, ponovo ste upravu”.

Kako je moguće ostvarenje nečega ako je ono opterećeno sumnjom, umesto da

bude nahranjeno verom i poverenjem. Za mene vera predstavlja unutrašnji,

individualan čin poverenja da će se dogaĎaji odvijati baš onako kako treba i kako je

najbolje za nas. To ne znači da ćemo uvek biti zadovoljni razvojem situacije, ali znači

da na nekom višem makro planu, sve u Univerzumu ima svoj smisao i da je sve u

funkciji razvoja naše svesnosti, sazrevanje našeg duha.

Vera i religija nisu isto, niti jedna drugu podrazumevaju. Religija je

institucionalizovana vera, učenja u kojima vladaju nepromenljiva pravila (religijske

dogme) i koja povezuje Boga s ljudima koji u njega veruju. Nije mi namera da

karakterišem različite religije- nemam pravo na to, mislim da je vaţno uvaţavanje koje

imamo prema svakom verniku, uverena da ne postoji nijedna religija koja propoveda

zlo, koja negira ljubav i vrlinu. Da li se to i sprovodi, sasvim je drugo pitanje.

Onaj koji veruje oseća spokoj u duši jer zna da nije sam i zna da ne mora sam. On

moţe da podeli svoje breme, on moţe da kaţe: Boţe moj, učini ovo umesto mene.

Ipak, on je svestan da će pomoć nekada doći kasnije i da mu je za to potrbno

Seminarski rad II


35

strpljenje. Zato se ne buni i ne saţaljeva se. On posmatra i čeka, jer zna da njegova

briga, ljutnja i bes neće ubrzati tok dogaĎaja. On poštuje svaki trenutak i svako

iskustvo koje mu ţivot šalje. I jedno i drugo će proći, i nijedno od njih nije ni dobro ni

loše, svako donosi svoje plodove i poruke. Prihvatanje neprihvatljivog je najveći izvor

milost na ovom svetu. Vera je ljubav, prepuštanje i poverenje. Kada imamo veru, mi

smo osloboĎeni od ishoda bilo čega, jednostavno putujemo kroz ţivot sa puno

poverenja i ne postavljamo granice onom što će nam bašta Univerzuma doneti.

Zahvalnost uvek izvire iz srca punog ljubavi i sobom donosi isceliteljsku snagu i

moć. Istovremeno, ona omogućava upoznavanja sa našim istinskim bićem. Ona nam

otvara perspektivu iz koje moţemo sagledati stvarnost očima svevidećeg i osetiti

smisao koji se ne moţe iskazati rečima.

Zahvalnost je ta koja čini da dobre pojave osetimo iznutra i dopustimo im da nam

donesu sreću i radaost i pomaţe nam da neţeljene dogaĎaje podnesemo bolje i

iskoristimo ih kao naše prilike za rast i sazrevanje. Ona je naš putokaz do sopstvenog

srca i do srca naših bliţnjih, ona je naš način davanja i primanja ljubavi. Sreća izvire iz

ljubavi, a ljubav iz zahvalnosti. Zahvalnost iz poverenja, a poverenje iz vere da je

svako naše iskustvo u funkciji našeg razvoja i našeg dobra.

Zahvalnost ne treba da bude rezultat onoga što nam se dešava, već naš stav koji

ćemo negovati i uveţbavati. Zahvalnost nam pomaţe da prevaziĎemo teške situacije

pomeranjem fokusa sa onoga što nemamo ili što gubimo na ono što imamo i što

dobijamo. Zahvalnost je odličan način usmeravanja paţnje sa negativnog toka na

pozitivan.

Poredak ljubavi je prosto isprepletan i sa verom i sa zahvalnošču. Zahvalnost u

Poredku ljubavi je početak ka preobraţaju, prihvatanju i transformaciji svakog

pojedinca, to je njegov alat ili metod rada. To je osnova celog ovog sistema –

prihvatanje, zahvalnost i prepuštanje.

Budimo zahvalni za sve u ţivotu, za hranu koju jedemo svaki dan, za lepe i manje

lepe trenutke, za sunčan dan i za kišni dan, za divnu prirodu koja nas okruţuje, za

divne ljude koji nas okruţuju kao i one “manje divne” koje prepoznajemo kao svoje

učitelje, na prilici da budemo ono što stvarno jesmo, a to je istina da smo divna bića.

Seminarski rad II


36

6. Zakljuĉak

Za kraj bi podelila sa vama jednu divnu pesmu, koje moţe biti svima nama

podsetnik, da ne zaboravimo sebe jer tu se nalazi sve ono što nam je neophodno.

Hvala svima i svemu.

SETI SE - Omkara

Ovaj ţivot…

Ovaj ţivot…

Ovaj ţivot je san…

Ovaj ţivot je san…

Biće gotov za tren oka.

Seti se ko si?

Seti se šta si?

Čiji je to ţivot?

Čije su ruke ovo?

Čiji je to glas?

Šta sam ja?

Ovaj ţivot je lep.

Ovaj ţivot je uţasno.

Ovaj ţivot je divan.

A ovaj ţivot je samo san.

San nastao ljubavlju.

Seti se ko si?

Seti se šta si?

Seti se, ti si ranije.

Pre ovih pitanja.

Pre odgovora.

Seti se.

Ti si pre.

Pre svega.

Seminarski rad II


37

7. Literatura

1. Mahešvarananda, S. (2000): Joga u svakodnevnom životu, Izdanje Biblioteka

Matice srpske, Novi Sad.

2. Ilić, V. (2009): Kultura konflikta, Izdanje Paidea, Beograd.

3. Kuzmanović, I. (2013): Od kada sam se zavolela – Volim, Izdanje Laguna,

Beograd.

4. Mahešvarananda, S. (2002): Iz tame ka svetlosti, Izdanje Biblioteka Matice

srpske, Novi Sad.

5. Tol, E. (2009): Tišina govori, Izdanje Čarobna knjiga, Beograd.

6. Tol, E. (2004): Moć sadašnjeg trenutka, Izdanje Čarobna knjiga, Beograd.

7. http://www.bolesti-zglobova.com/vezbe-pet-tibetanaca/

http://www.bolesti-zglobova.com/vezbe-pet-tibetanaca/

seminarski rad ii tišina i poredak ljubavi - order of · pdf filena to mesto je u...

Documents