srpska krajina 92-93

7/28/2019 Srpska Krajina 92-93

1/422

Ilija Petrovi}

SRPSKA KRAJINANovembar 1992- februar 1993


2/422

Ilija Petrovi}Srpska Krajina : Novembar 1992 - februar 1993

Samostalni izdava~Ilija Petrovi}

UrednikMilorad Predojevi}

RecenzentSlobodan Jar~evi}

Lektor

Elena D. Kapustina

Kompjuterska obrada sloga i prelomNemawa Petrovi}

[tamparijaPiperi Novi Sad, Arse Teodorovi}a 11

Tira`

100 primeraka

ISBN 978-86-87845-01-5


3/422


4/422


5/422

Gde je {to

NOVEMBAR 1992 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9-126Srpsko pitawe i samoopredeqewe - 9; Ujediwewe je ciq - 13; Ujedi-

wewe na pragu, ali... - 18; Izbegli~ka statistika - 20; Sa strane se pritis-ci ne vide - 21; Do kada mandat Unproforu - 22;Da li i kako produ itimandat Unproforu - 22; Stalne pretwe - 23; Pomagawe bra}i po veri -24; Pogled unazad - 24; Odbrana ste~enih prava - 25; U Oku~anima braniliJugoslaviju - 26; Me|unarodna podela rada - 27; Kakva ko re{ewa nudi - 28;S agremanom, a pismo neuru~eno - 33; Novi ameri~ki predsednik Bil Klin-ton - 34; Ko je krivac a ko pravac - 34; Tre}a Jugoslavija u sendvi~u - 37;Branim Srpsku Zemqu - 39; Mogu li Srbi biti jedinstveni - 40; Ima Srbai u Peroju - 42; Srbi pred ujediwewem - 44; Sankcije i zlo~ini - 46;Nepot pun izve{taj Savezne vlade - 48; Genocid usta{a u jami [urmanci -49; Prihva}en stil igre SAD- 50; Mirotvorci od vi{e fela - 54; I daqepod sankcijama - 54; Do mira u u sedam ta~ka - 59; Ekonomija i drugo - 60;Kome nije do saradwe - 64; Pomo} {kolskoj deci - 66; I daqe stroge sank -cije - 67; Ka reviziji trijanonskog ugovora - 69; Hrvati i daqe agresivni -72; Mobili{u decu u nedeqi Unicefa - 73; Napad za nekoliko dana - 73;Sankcije ili intervencija - 74; Krajina, i ostali - 78; Feniks nejakih kri -la - 79; Sporo iz pepela - 80; Ipak cipele i }ebad - 81; Bitke za Srpstvo -82; Sukobi nas pla{e - 83; ^vrsti mostovi sa Srbijom - 83; Vensov plan idaqe na klackalici - 87; Civilni poslovi - 88; Sankcije se poo{travaju -91; Rekli su o stezawu - 95; I patrijarh Pavle o tome - 97; U Vukovaru -

Godina prva - 98; O mirovnom procesu - 103; Politi~ari o istom - 106; Rat,rawenici i invalidi - 18; Novi Nirnberg - 108; Informisawe u SrpskojKrajini - 111; Oni koji su stegli - 111; îme se bavi Crveni krst - 113;Svet je pogre{io - 114; Mirovna operacija u }orsokaku - 118; Laìpret vorene u istinu - 122; Laì s kredibilitetom - 122; Za{to su medijitako antisrpski raspoloèni - 123; Odgovori i izbori - 125.

DECEMBAR 1992 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127-200Krajina, iz suprotnih uglova - 127; Strojnice i postrojbe nisu od

ju~e - 130; Signal na tehni~kom zboru - 130; Za{to otpada Zastava- 131; êsi se pokajali - 131; Automati Gorewe nisu hit-cijevi - 132;Mirovna misija ugroèna - 135; Ima li nesporazuma me|u katolicima -139; Etni~ko ~i{}ewe, istrebqewe... - 141; Kako voditi rat - 141; Merei protivmere - 144; Jo{ jedan scenario - 146; Unprofor u krizi - 148:Unprofor u Barawi pristrasan - 150; Unprofor pao na testu dobre vo-

qe - 151; Novi komandant Unprofora - 152; Niko ne}e krajinske dinare -153; Odjeci Bulaji}evih prigovora - 154; Ko je ratni zarobqenik - 154;Kratki rokovi - neodre|en izve{taj- 155; Pretwe, ohrabrewe... - 156;Mogu li Srbi do sloge - 160; Koridor kao trn u oku - 162; Hrvatska armi -ja izvan kontrole - 164; @iva je Srpska demokratska stranka - 167; Pri -jateqi na tri dana - 168; Ko za rat, a ko protiv - 169; Ko o ~emu, Maxari oTrijanonu - 17; Jo{ neke vesti sa strane - 175; Jugoslovenski protesti -179; Koridor ~ak i pro{iren - 180; Protiv katastrofalne politike - 181;Ko protivre~i istini o Srbima - 182; O genocidu, na drugim stranama -


6/422

184; I daqe pritisci - 185; Pani} ostaje da se bori - 187; Ko to legali -zuje rat - 188; Protiv zapadne strategije - 190; Rat za ubudu}e - 191;Rat, diplomatija, zlo~in... - 194; Srpsko iskustvo s katolicizmom - 198.

JANUAR 1993 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201-341Kome pi{e{, zlosre}ni~e - 201; Za red u Barawi - 202; Bliski Ru-

si - 203; Ponovo napad na koridor - 205; Nastavqaju se enevski pregovo-ri - 205; Raspisani izbori u Krajini - 208; Da li odloìti intervenciju- 209; Primirje se opet kr{i - 210; Bude li se Rusi - 211; O Srbima drugivode ra~una - 213; ]osi} protiv nacionalizma - 216; Hrvati ne miruju -

218; Kordun srpski - 219; Ve~iti nemir i straà - 220; Sna`no ose}awepripadnosti - 220; Gde se ra|aju sinovi - 221; Ponovo pregovori - 222; Koje {ta o~ekivao od @eneve - 224; Optu`be bez pokri}a i laì - 227; Kopothrawuje ludilo - 227; Nepoznavawe pro{losti - 228; Okupacija, a neintervencija - 229; Damoklov ma~ nad Srbima - 231; Pritisak na savez-nike - 231; Pretwe malim dràvama - 231; Realnost preduzetih mera -232; U nemilosti svetske politike - 233; Koridor, pregovori, Vensovplan - 234; Vatikan u medijskom ratu - 237; Hrvatska sawa granicu naDrini - 238; Etni~ko ~i{}ewe - 239; Ukloniti tragove - 240; Poruke nacrkvama - 240; Stradawe Kekerovi}evo - 241; Udar na srpska sela - 241;Logor u restoranu - 242; Zlokobna naredba kriznog {taba - 242; Neus-peo kontakt s vlastima - 243;@ivi zapaqeni - 244; Spre~eni da videle{eve - 245; Za ru{ewe ku}e - 4 kila trotila - 245; Otkrivawe ne-prijateqa - 246; Javni poziv na lin~ - 247; A Unprofor }uti - 247;Primeri hrvatskog varvarstva - 249; ...Samo malo druk~ije - 250; Pra-titi, tuìti, proterati - 254; Pani} radio za Hrvate - 255; Primirje

bez mira - 256; Srpski milicajci u zarobqeni{tvu - 258; Godi{wi po-men - 259; Godinu dana kasnije - 259; Prividno jedinstvo EZ - 260; Nemo}Evrope pred Nema~kom - 261; Ameri~ki predsednici o intervenciji -261; A Nemci bi da primene silu - 262; Mobilizacija u Srpskoj Krajini -264; Zapadna diplomatija uvodi u rat - 265; Napad na Srpsku Krajinu - 267;Ima li Unproforove krivice - 271; Savet bezbednosti savetuje - 274;[ta kaù ostali - 275; ]osi} po povratku u Beograd - 278; Miqeva~kiplato i Alan - 279; General Pani} pi{e Nambijaru - 280; Mir na vidiku- 282; Protest u Beogradu - 283; Ko izme|u Srba postavqa zidove - 284;Hrvatska nastavqa agresiju - 285; Agresija ne jewava - 286; Vojna pomo},ne apel - 289; Krajina otupila Tu|manovu iglu - 291; Napad je o~ekivan- 291;Dobro naoruàna hrvatska vojska - 292; Kako se pona{a Unprofor- 293; Sve je protiv Srba - 294; Agresija se nastavqa - 295; Ho}e li seFrancuzi povu}i - 298; Nema kontraofanzive - 298; Hrvati porazili Un-profor - 301; Koga {tite mirovne snage UN - 302; Novi ]osi}evi pro -testi - 304; U izgledu srpska kontraofanziva - 307; Masleni~ki most -310; General Nambijar u Kninu - 310; Rusi i Nemci upozoravaju... - 312;...a Savet bezbednosti preti - 313; Ho}e li biti protivnapada - 314;Goran Haxi} o agresiji - 316; Sedmi dan - 317; Ko je za {to i protiv koga -321; Bezo~no u agresiju - 323; Agresija ne prestaje - 326; Znalo se na Za -padu - 328; Tu|man se zaleteo - 331; Ko to tamo mewa uverewa - 333; NA -TO spreman - 336; Parada ili vojna akcija - 336; Nametawe novog svet-skog poretka - 336; Moderna elektronika - 337; Koga su zmije ujedale... -337; Tornberi je {okiran - 339; Oru`je u hrvatskoj vojsci - 339.

6 Ilija Petrovi}


7/422

FEBRUAR 1993 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342-407Oru`je je za upotrebu - 342; Svet ne haje za izbeglice - 344; Napadi

ne prestaju - 347; Na udaru Banija, Kordun... - 350; Srpski dobrovoqci uKrajini - 351; Vernost kao kvarqiva roba - 353; Usta{e ponegde uzmi~u -354; U Barawi mirno, ali... - 356; [ta ka`e Komandant - 356; Povla~eweili ne - 358; Krajina iz japanskog ugla - 360; Hrvati i daqe provociraju -360; Do daqwega nema razgovora - 363; Hrvati bez pokajawa - 364; Ne -{to kao kajawe - 365; Pravac Wujork! - 366; Pomeraju se odbrambene li -nije - 367; Ru{e- da im se plati - 369; Da li }e Unprofor opstati - 370;Jar~evi} o putu u Wujork - 374; Haxi} i Paspaq o istom - 373; Razgovoripo~eli - 377; Vens i Oven zadovoqni - 382; Kome su potrebni sukobi uVladi - 384; O mirovnim snagama -Nambijar - 389; Treba li Unproforda ostane - 391; Krajini nu|eno priznawe - 394; Agresija ne jewava - 395;Agresija, agresija... 395; Torbari antisrpstva - 400; General Nambijarodlazi - 402; Potraja}e hrvatska agresija - 403; Kako su nas smewivali- 404; Kap koja je prelila ~a{u - 404;Oni ne}e da sara|uju- 405; To sustari li~ni ra~uni - 406.

Imenoslov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408-413Slobodan Jar~evi}, Svevremeno istorijsko i kwi`ev-

no delo, Recenzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414-418

Bele{ka o sastavqa~u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 419-422

SRPSKA KRAJINA rNovembar 92 -februar 93 7


8/422


9/422

NOVEMBAR 1992

Srpsko pitawe i samoopredeqewe. Rat za Srpsku Krajinu bioje ne samo nekakav rat tamo, na zapadnoj strani, uglavnom nepo-znanica za Srbe iz Srbije (Ko to nas brani? Nije to nama potreb-no!), ve} je on bio i odraz najzamr{enijih strate{kih, vojnih ipoliti~kih zamisli svih onih koji su krajem osamdesetih i po~et-kom devedesetih godina 20. veka, iz raznih razloga, na sopstvenutrpezu izneli planove za reviziju mirovnih ugovora iz dvajusvetskih ratova. Po prirodi stvari, najzainteresovaniji za uspo-stavqawe novih geopoliti~kih odnosa bili su gubitnici iz tihratova, najbliì katoli~kom centru i u neposrednom susedstvuonih koje je Vatikan smatrao predodre|enim da {tite katoli~an-stvo. Kao {to je Kurija 1914. godine ra~unala da Austrougarskajeste i ostaje katoli~ka dràva i najja~i bedem hri{}anske ve-re i da bi ru{ewe ovoga bedema zna~ilo za crkvu gubqewe naj-

ja~eg poloàja i u borbi protiv pravoslavqa... pad wezinog naj-mo}nijeg branioca, tri ~etvrt veka kasnije ta je uloga najja~egbedema hri{}anske vere dodeqena Hrvatskoj, ali ne samoj; uz hr-vatske neousta{e stali su muslimanski muxahedini, nema~ki re-van{isti, vatikanski jezuiti i svi srpski susedi koji su se u timratovima, ne ba{ davnim, nalazili na strani suprotnoj Srbima i

wenim onda{wim navodnim saveznicima.U me|uvremenu, srpski saveznici iz istih tih ratova zabo-

ravili su na ideje oko kojih su tada bili okupqeni. Naro~ito suAmerikanci bili zaboravni, budu}i da je ba{ wihov predsed-nik Vilson krajem Velikog rata (11. februara 1918) proklamo-vao pravo naroda na samoopredeqewe, kao imperativno na~eloakcije koje dràvnici mogu ignorisati samo na sopstvenu {te-tu; bilo je to ne{to kao teorijsko obja{wewe wegovih ~etrna-est uslovnih ta~aka za sklapawe mira, od kojih se jedanaesta od-nosila na balkanske zemqe:

Rumunija, Srbija i Crna Gora moraju se evakuisati, okupi-rane teritorije obnoviti. Srbiji priznati slobodan i siguranprolaz ka moru, a me|usobni odnosi pojedinih balkanskih drà-va urediti prijateqskim dogovorima du` istorijski utvr|enihlinija pripadnosti i narodnosti; u tom smislu moraju se dati me-|unarodne garancije za politi~ku i ekonomsku nezavisnost, kaoi za teritorijalni integritet pojedinih balkanskih dràva (I.Petrovi}, Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, 111-114).

U novonastalim odnosima, kad je ameri~ki interes vi{e biookrenut ja~awu nema~ke dràve (vode}eg protivnika u svetskimratovima) i, posredno, tihom otporu evropskom ujediwewu, vati-


10/422

kanski plan za suzbijawe srpskog pravoslavqa i, po mogu}nosti,wegovo uni{tewe, dobio je krila a Vilsonova na~ela o samoopre-deqewu naroda odjednom su savremenim Amerikancima, vlasni-cima grube sile, politi~ke i vojne, postala sasvim izli{na i pot-puno bezvredna.

O samoopreedeqewu je jedino razmi{qao ugroèni i obes-pravqeni srpski narod, a izvesnu nadu, makar i teorijsku, pru-ào mu je jedan tematski me|unarodni nau~ni skup, najavqen za 3.novembar u Barseloni, na kome }e stru~waci iz raznih oblasti

dru{tvenih nauka govoriti o pravu naroda na samoopredeqewe io tome kako je to pravo kori{}eno tokom 20. veka. Pozvani su ta-mo nau~nici iz celog sveta, a sa prostora biv{e Jugoslavije jedi-no dr Slavenko Terzi}, istori~ar i direktor Instituta za isto-riju Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.

Na pitawe Ruìce @eki}, novinarke novosadskogDnevni-ka, o ~emu }e on tamo govoriti, dr Terzi} je rekao:

Govori}u o srpskom pitawu sa istorijskog stanovi{ta. Sma-tram da se problem poloàja Srba u jugoslovenskoj krizi ne moèrazumeti ukoliko se zanemari istorijski pristup, jer svi nespo-razumi i sve pojave imaju mawe-vi{e istorijske korene. Mislimda je dobrim delom gre{ka Evropske zajednice i SAD u tome {topod navodnim uslugama dobre voqe zanemaruju pro{lost. Oni,kaù, ele sada{wost i budu}nost. Naravno, svi se slaù da tre-ba da ~inimo sve {to se moè za boqu budu}nost, ali moramo daznamo svoje korene. Ja }u govoriti o pravu na samoopredeqewe.

Osnovna ideja dr Terzi}a jeste da je dvadeseti vek bio obele-èn usponom i odumirawem jugoslovenske ideje i, kao posledi-com toga, stvarawem i razarawe jugoslovenske dràve.

Prvo elim da skrenem pa`wu na to da je re~ o prostoru biv-{e jugoslovenske dràve koji je vekovima uvek bio vrlo sloèn.I sa geopoliti~kog i sa strate{kog stanovi{ta, a posebno sa dru-{tveno-istorijskog i civilizacijskog. Jer, na relativno malomprostoru jugoisto~ne Evrope susrelo se nekoliko civilizacija,nekoliko religija (rimokatolicizam, pravoslavqe i islam) i naosnovu tih religija formiralo se nekoliko zajednica. To je ima-lo za posledicu delikatnost svih pitawa koja se ovde poteù.

Gospo|u @eki} je zanimalo i za{to se ba{ ovih godina ras-pala Jugoslavija, u vreme kada se Evropa sve vi{e ujediwuje. Da lise me|unarodna zajednica svojim odlukama ogre{ila o Srbe i dali doprinela da do|e do te{ke krize i krvoproli}a na tlu biv{eJugoslavije. Terzi}ev odgovor bio je iscrpan:

Upravo }u i o tome govoriti: da evropski i svetski centrimo}i na kraju 20. veka imaju potpuno razli~ite kriterijume. Na

10 Ilija Petrovi}


11/422

jednoj strani govore o globalnoj integraciji, o takozvanom novomsvetskom poretku, o evropskoj integraciji, a na drugoj strani ru-{e jednu nezavisnu dràvu koja je stvorena po uzoru na druge ev-ropske dràve, Italiju, recimo, ili Nema~ku. Ru{e Jugoslavijui time, posle ru{ewa Berlinskog zida u Nema~koj, uspostavqajunove berlinske zidove. U vezi s ovom temom treba jo{ re}i da stva-rawe Jugoslavije 1918. godine nije bila nikakva versajska tvore-vina. To je bio deo demokratskog preobraàja Evrope po~etkom20. veka. Dakle, pobeda onog duha za koji se zalagala demokratska

i liberalna Evropa tokom 19. veka. To je bila pobeda nacional-nog nad imperijalnom idejom. Srbi i ostali narodi su sru{ilidva carstva: Habzbur{ko i Otomansko. Za jugoslovensku dràvu,za kakve se dràve sada zalaù Evropa i ostali svet, Srbi su daliogromne rtve tokom svoje istorije. To mogu da ilustrujem jednimstravi~nim podatkom. Samo Kraqevina Srbija je tokom Prvogsvetskog rata (uo~i tog rata, u starim granicama, imala je ne{tovi{e od 2,900.000 stanovnika) izgubila je 1,247.000 qudi od kojih845.000 civila i 402.000 vojnika

Po Terzi}evom shvatawu, drugi bitan momenat je me|unarod-no-pravni. Kada se raspravqa o pravu na samoopredeqewe Srbana celom jugoslovenskom prostoru, gubi se iz vida jedna va`na ~i-wenica: da su Srbi prilikom raspada austrougarske monarhije bi-li ravnopravi konstitutivni narod sa Hrvatima i Slovencimapre 1918. godine. Dakle, srpsko ime je stajalo u nazivu vlade i dr-àve Hrvatske pre nego {to se ona ujedinila sa Kraqevinom Sr-bijom. U Zagrebu je 6. oktobra 1918. godine formirano Narodnovije}e Slovenaca, Hrvata i Srba. Ta dràva se ujediwuje sa Kra-qevinom Srbijom kojoj su prethodno pristupile Vojvodina i Cr-na Gora i tako je 1918. godine konstituisana prva Jugoslavija.

Srbi su posledwa dva veka dali zna~ajan doprinos ostva-rewu prava na samoopredeqewe. To mogu da ilustrujem istorij-skim primerima. Prvo, borba za nacionalni preporod naroda ju-goisto~ne Evrope zapo~ela je upravo srpskom revolucijom 1804.godine. Tek posle srpske revolucije zapo~iwu revolucije osta-lih balkanskih naroda. Druga ~iwenica je da je srpski narod je-dini, pre stvarawa samostalne jugoslovenske dràve, uspeo da stvo-

ri dva dràvna sredi{ta - dve dràve; Srbiju i Crnu Goru. Timesu mnogo doprineli emancipaciji drugih naroda oko sebe. Dakle,Srbi daju veliki doprinos samoopredeqewu ne samo balkanskih,ve} pre svega juqnoslovenskih naroda. Zaloìli su svoje dve sa-mostalne dràve u stvarawu jugoslovenske dràve 1918. godine, asada se postavqa pitawe da li Srbi, posle svih rtava, imaju pra-vo na samoopredeqewe, ako se jugoslovenska zajednica raspala.



12/422

Ako su Hrvati i Slovenci sada pokazali da ne èle vi{e daìve u zajednici sa Srbima, na osnovu kog principa se postavqateza da Srbi moraju da ive u tim novim samostalnim dràvama,a ne s ostalim delovima srpskog naroda. Srpskom narodu je uskra-}eno pravo na samoopredeqewe, ali su to pravo sebi dali i Hrva-ti i Slovenci. Srbi od nekada{weg konstitutivnog naroda posta-

ju nacionalna mawina u Sloveniji i Hrvatskoj. Davawem pravadrugim narodima na samoopredeqewe, osim Srbima, me|unarodneinstitucije, na primer KEBS (Evropska organizacija za bezbed-

nost i saradwu, Kebs), prekr{ile su svoje izvorne principe. Dalisu ga kao pravo secesije Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i Makedoniji,i to ve}inom nasilnim putem. Dato je pravo na samopredeqewerepublikama, a ne narodima. Indikativan je i na~in na koji je Ne-ma~ka, kao vode}a dràva Evropske zajednice, forsirala raspadJugoslavije, dràve ~lanice i osniva~a Ujediwenih nacije i todràve stvorene dva puta.

Pre svega ho}u da skrenem pa`wu na ne{to {to se na Zapadu~esto zaboravqa, a to je {to se kod mawe obave{tenih stru~wakapitawe srpskog naroda vezuje samo za Srbiju. A Srbija je samo deosrpskog naroda. Srpski etni~ki prostor je mnogo {iri od pro-stora Srbije.

U neposrednoj vezi sa tim jeste i Terzi}evo obja{wewe dagranice koje su postojale izme|u biv{ih Brozovih republika ni-su zasnovane ni na geografskom, ni na istorijskom, ni na etni~-kom principu, niti demokratskom voqom naroda. One su rezul-tat sprovo|ewa koncepcije nacionalnog pitawa jugoslovenskihkomunista u kome su bila presudna dva elementa: nasledni impe-rijalni model austrougarske, posebno kad je posredi srpsko pi-tawe, i staqinisti~ke prakse i teorije putem odràvawa ravno-teè snaga balkanskih nacionalizama i Tre}e komunisti~keinternacionale u Parizu posle 1924. godine, kada se insistiralosvim sredstvima na razbijawu jugoslovenske dràve.

Razbijawu Jugoslavije je teìo i êtvrti kongres Komuni-sti~ke partije Jugoslavije (KPJ). Ideja o razbijawu Jugoslavijenapu{tena je 1935. godine, ali taj duh je nastavio da ìvi u orga-nizacionoj strukturi KPJ/SKJ (Saveza komunista Jugoslavije).

Jugoslovensko komunisti~ko rukovodstvo, u kome su vode}u uloguimali Hrvati i Slovenci (Broz, Kardeq, Bakari}) regulisalo jenacionalno pitawe, rastakalo etni~ko jedinstvo srpskog naro-da, onemogu}avalo jugoslovensku politi~ku i kulturnu integra-ciju. Umesto da prevazilazi politi~ke i verske nesporazume, onoih je produbqivalo. Pri tome ne treba zanemariti da su vode}isrpski komunisti, radi o~uvawa svoje vlasti, sprovodili titoi-

12 Ilija Petrovi}


13/422

sti~ke zamisli i to vrlo verno. (Mo`da je Terzi} zaboravio daje rastakawu srpskog naciona vrlo zna~ajan doprinos pruìo iMilovan \ilas, ro|en u dana{woj Crnoj Gori, svojim tekstom Ocrnogorskom nacionalnom pitawu, objavqenim u beogradskojBorbi 1. maja 1945. godine).

Na pitawe kakvo bi moglo biti trajno re{ewe jugosloven-ske krize, dr Terzi} je odgovorio svojim uverewem da pravo na sa-moopredeqewe pripada narodima a ne republikama. Srbi imajunesporno pravo na samoopredeqewe u okviru srpskog etni~kog

prostora, na onim teritorijama na kojima ive vekovima i na ko-jima vekovima ~ine etni~ku ve}inu. Recimo, najve}i deo terito-rije nekada{we Vojne krajine je sada teritorija Republike Srp-ske Krajine.

Sprovo|ewe principa samopredeqewa naroda u svim dràv-nim zajednicama moglo bi biti osnova i za eventualne nove inte-gracije na biv{em jugoslovenskom, a eventualno i na balkanskomprostoru.

Ja se iz sveg srca zalaèm za mir i za mirno re{ewe na{e kri-ze i to je jedino pravedno re{ewe. Me|utim, ja sam u ovom trenut-ku skeptik u pogledu pravednih re{ewa, bar sve dotle dok posto-

ji ovakva konstelacija snaga u me|unarodnim odnosima ili dok suu vode}im zemqama Zapadne Evrope politi~ke garniture koje sui doprinele komplikaciji jugoslovenske krize. Ipak verujem da}e jednog dana svet i Evropa shvatiti da je u interesu pravde, mi-ra i me|unarodnog prava priznawe prava svakom narodu na samo-opredeqewe (Dnevnik Novi Sad, broj: 16529, datum: 011192, strana: 7. Gde god tonije nazna~eno,Dnevnik je izvor svakoj sli~noj napomeni stavqenoj u zagradu).

Ujediwewe je ciq. Jo{ polovinom septembra 1992. godine,ministar unutra{wih poslova RSK Milan Marti} govorio je dasu dve Krajine jedna Krajina i budite sigurni da }e uskoro do}ido ujediwewa Bosanske i Kninske Krajine, zapravo do ujediwewaSrpske Republike i Republike Srpske Krajine. Vi{e nas se i neti~e {ta }e ko misliti, ho}e li to Evropa odobriti ili ne}e. Ta-man posla da i{~ekujemo da nam ona kroji sudbinu... Neka Unpro-fora (mirovnih snaga Ujediwenih nacija) i ruì~astih zona. (To

{to je skoro trideset odsto teritorije RSK pod nadzorom Unpro-fora) nama ne smeta, ali hrvatska vlast vi{e nikada ne}e biti uPla{kom, Rakovici, Glini, Petriwi... Sa wima smo zauvek raskr-stili i ako neko misli da moè prodati Krajinu, bogami, grdnose vara, jer, znate, mi nismo ba{ dobra roba za prodaju... Ja ve}spomiwem samo Krajinu kao Krajinu gde ivi srpski narod, a ko-

je je samo Titova granica delila i podelila (16479, 130992, 6).



14/422

O istoj stvari govorio je nekoliko dana kasnije i Zdravko Ze-~evi}, predsednik Vlade RSK. On je, podse}aju}i na Grahovsku de-klaraciju o ujediwewu Autonomne Regije Krajine, odnosno Bosan-ske Krajine, i Kninske Krajine, ustvrdio da }e do}i, i to vrlobrzo, do ujediwewa dvije Krajine, odnosno do ujediwewa RepublikeSrpske Krajine i Srpske Republike. Unprofor je prolazna stvar,oni }e biti i oti}i, a mi zar da ~ekamo da oni odu, pa da tek ondarazmi{qamo kako }emo daqe. Neka ruì~aste zone i budu sporneali do ujediwewa mora do}i. Mo`da smo to trebali da u~inimo

ve} u Grahovu na onoj zajedni~koj sjednici skup{tina AutonomneRegije Krajine i Kninske Krajine. Ipak, te{ko je bilo predvid-

jeti sve {to se dogodilo poslije Grahova, iako se slaèm s ocje-nom da je jo{ tada trebalo da do|e do ujediwewa. No, nama je, ~inimi se, mnogo va`nije da se, koliko jo{ danas, ìvotno spojimo, daimamo zajedni~ki PTT, energetske sisteme, saobra}ajnice itd, aono administrativno kad bude. Da ìvimo kao jedan narod, poka-zali smo mnogo puta do sada, a nadam se da }emo od sada imati i

jo{ vi{e prilika. Bitka za koridor prema Srbiji, koja je za objeKrajine ìvot zna~ila, najboqe je pokazala da smo osloweni jed-ni na druge (16489, 220992, 5).

Po prilici, u nastojawu da se ostvari ìvotno spajawe bi-lo se prili~no odmaklo, jer su vlade Republike Srpske Krajine iRepublike Srpske ve} 24. septembra, u Bawoj Luci, potpisale pro-tokol o saradwi u oblasti politike, ekonomije i dru{tvenog ì-vota. U protokolu, na koji su svoje potpise stavili predsednicivlada, mr Zdravko Ze~evi} i dr Branko \eri}, isti~e se da me|u-narodna politika i ekonomska blokada neophodno name}u oslonac

jedne republike na drugu. Pri tome, polazi se od ~iwenice da nateritoriji dveju republika ìvi jedan narod istih obi~aja, verei jezika, koji u istoriji nikad stvarno nije ni bio podeqen dràv-nom granicom.

Protokolom je predvi|eno da dve vlade, preko nadle`nih mi-nistarstava, analizuju sva postoje}a ustavna i zakonodavna re{e-wa i svojim skup{tinama predloè potrebna usagla{ewa, naro-~ito u pogledu politi~kog sistema (skup{tine, vi{estrana~kapoliti~ka scena, izborni sistem, oblik vlasni{tva) i dràvnih

simbola.Prema protokolu, granica i grani~nih prelaza izme|u dveju

dràva ne}e biti, a promet robe bi}e oslobo|en carinskih da`-bina. Posebnim platnim sporazumom regulisa}e se oblast fi-nansijskog, kreditno-monetarnog i bankarskog poslovawa, kao ioblasti fiskalnog i carinskog sistema, i stvoriti osnovni pre-duslovi za wihovo ure|ewe. Za po~etak, nadle`na ministarstva

14 Ilija Petrovi}


15/422

treba da sa~ine detaqnu analizu postoje}ih industrijskih i dru-gih kapaciteta, odrede rokove wihovog oìvqavawa i ispitajusve mogu}nosti za nabavku potrebnog repromaterijala, kao i pla-sman gotovih proizvoda.

U svakom slu~aju, prednost u obnoviteqskim aktivnostimada}e se osposobqavawu za saobra}aj putnog pravca od Benkovca doBijeqine, po{tanskim vezama, telegrafskom i telefonskom sao-bra}aju, èlezni~kim prugama i jedinstvenom elektroenerget-skom prenosnom sistemu, a predvi|eno je i osnivawe zajedni~kog

javnog preduze}a za snabdevawe naftom i naftnim derivatima.Tako|e, u planu je i utvr|ivawe zajedni~ke koncepcije ekonom-skih odnosa s inostranstvom i budu}eg ekonomskog razvoja uteme-qenog na privatizaciji.

Osnovu duhovnog povezivawa predstavqa}e saradwa u obla-sti kulture, obrazovawa i nauke, s tim {to }e se uspostaviti je-dinstveni obrazovni sistem. Zdravstvena i socijalna za{tita or-ganizova}e se na istim principima, tako da }e, izme|u ostalog,za sve gra|ane obeju republika vaìti ista zdravstvena dokumen-tacija, a briga o izbeglicama, povre|enima i obolelima iz rat-nih podru~ja, kao i nabavka i raspodela lekova preko humanitar-nih organizacija, bi}e zajedni~ka.

Sa ciqem da se ostvari slobodan protok informacija, ure-di}e se jedinstveni informativni sistem, dovr{i}e se zapo~etoobjediwavawe obeju radijskih i televizijskih mreà, a {tampanaglasila Srpski glas i nedeqnikJavnost bi}e zajedni~ka (16492,250992, 4).

Skup{tina RSK nije otezala s procedurom, te je 28. septem-bra, na zasedawu u Borovu Nasequ, jednoglasno usvojila predlo-èni protokol. Kqu~ni wegov stav predvi|a da se u neodre|enomroku sastanu skup{tine Republike Srpske Krajine i RepublikeSrpske i na zajedni~koj sednici donesu odluku o zakazivawu re-ferenduma na kome bi se srpski narod izjasnio o stvarawu zajed-ni~ke dràve, posle ~ega bi se odràli izbori za najvi{e organevlasti (16464, 290992, 3).

Pokazalo se da je taj neodre|eni rok isticao posledweg da-na oktobra, jer su se ba{ tada, u Prijedoru, na zajedni~kom zaseda-

wu, Skup{tina Republike Srpske i Skup{tina Republike SrpskeKrajine izjasnile za dràvno ujediwewe. Da se ne bi pomislilokako je takva odluka, sadràna u Deklaraciji o zajedni~kim poli -ti~kim i dràvnim ciqevima dveju republika, bila stvar samoonih koji su je izglasali, zakqu~eno je da }e se ovo opredjeqeweprovjerit plebiscitom u najkra}em roku, a ujediwewe se odlaèdo isteka plana Ujediwenih nacija o za{titi RSK.



16/422

Kqu~ni stav ove Deklaracije jeste onaj koji se ti~e odbram-benog saveza radi za{tite slobode i integriteta obeju republi-ka, {to podrazumeva i odredbu da }e se napad na jednu republikusmatrati istovremeno napadom na drugu republiku.

Taj stav, zapravo, otkriva da u Prijedoru i nije do{lo doujediwewa dveju zapadnih srpskih republika, ve} da je wihovoujediwewe nazna~eno samo kao krajwi ciq, bez ikakvog vremen-skog odre|ewa za wegovo ostvarewe.

Skup{tinska rasprava pokazala je da velik broj poslanika

obeju skup{tina nagiwe neodlo`nom i trenutnom ujediwewu. Po-red Ze~evi}a i Marti}a, za tako radikalan stav bili su i RadoslavBr|anin iz Srpske i Milan Babi} i Rade Leskovac iz Srpske Kra-

jine, ali su svi odustali kad se za govornicom pojavio RadovanKaraxi} i zaloìo za politiku malih koraka koja sigurnije mo-è dovesti do ujediwewa: Moramo biti razumni da izmjerimo sva-ki potez, imaju}i, prije svega, na umu okruèwe u kojemu se nala-ze obje republike. U jednoj jo{ traje rat, a druga je pod za{titomsnaga Ujediwenih nacija. Zato se ne mogu podràti ostra{}enosti emotivnost pojedinih politi~kih zahtjeva, ma koliko oni biliistinski odraz voqe i raspoloèwa naroda.

Posle toga, predloèni tekst Deklaracije pretrpeo je velikbroj izmena, tako da se sve zaustavilo na nastojawu da pravni si-stem u obema republikama bude jedinstven, isto kao i nastavni iobrazovni sistem na svim nivoima {kolovawa. Tako|e, nagla{e-na je spremnost da se obe republike poveù u oblasti spoqnih po-slova, informisawa, komunikacija, transporta, kulture, socijal-ne i zdravstvene za{tite, ekonomskih i drugih delatnosti. A dabi se tako ne{to moglo ostvariti, predloèno je da brigu u tomsmislu preuzmu zajedni~ki organi, koji bi, zarad ostvarivawasvesrpske saradwe, svoje zamisli za budu}nost trebalo da saop-{te i ostalim srpskim zemqama(16530, 021192, 1-2).

U raspravi na ovoj skup{tinskoj sednici nisu mogla biti mi-moi|ena ni imena Milana Pani}a, predsednika vlade SRJ, i Dob-rice ]osi}a, predsednika SRJ, a sve zbog wihovog mirotvora~-kog delovawa u takozvanoj jugoslovenskoj krizi. Poslanici subili skoro jednodu{ni u oceni da im treba odati priznawe za

wihovo svesrdno zalagawe za mirno re{ewe jugoslovenske krize inormalizaciju odnosa izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Re-publike Hrvatske, no isto tako bili su jo{ jedinstveniji u ocenii stavu da saveznom tandemu srpski narod iz Republike Srpskei Republike Srpske Krajine nije dao mandat za re{avawe wihovihsudbonosnih pitawa. Poslanici su takvo svoje raspoloèwe is-kazali i u posebnoj deklaraciji, ~ija se kqu~na re~enica ti~e ne-

16 Ilija Petrovi}


17/422

pristajawa na Pani}evu i ]osi}evu zamisao da wih dvojica, u imeSR Jugoslavije, sudbinu srpskog naroda sa zapadne strane re{e, izape~ate, tako {to }e Republiku Hrvatsku i Republiku BiH priz-nati u nekakvim avnojevskim granicama.

Istim tim pitawem bavila se i Narodna skup{tina RS nasvom trodnevnom zasedawu u Prijedoru, zapo~etom po okon~awuzajedni~ke sednice sa Skup{tinom RSK. Poslanici su sa punogor~ine govorili o iskustvima iz godina posle Drugog svetskograta, kada su granice povla~ene iz nekih visokih komunisti~-

kih kancelarija, ali uvek na {tetu srpskog naroda. Ne}emo do-zvoliti nikome, pa ni saveznom tandemu Pani}-]osi}, da seigra s na{om sudbinom, pogotovo ne da nas vra}a u bosanski vi-lajet, odakle smo se, voqom naroda, nekako i{~upali, a {to smoplatili nebrojenim `rtvama, rekao je Radoslav Br|anin. Posla-nici mu, naravno, nisu protivre~ili, ve} su to mi{qewe jedno-glasno podràli kao zvani~an skup{tinski stav (16530, 021192, 2).

Kao {to je to i red u sli~nim va`nim prilikama, ~elnicidveju zapadnih srpskih republika dali su i izjavu za javnost. Ra-dovan Karaxi}, predsednik Predsedni{tva Republike Srpske,rekao je da se Deklaracijom izraàva legitimna i suverena voqasrpskog naroda da pored duhovno-kulturnog i prosvjetnog ostva-re dràvno i politi~ko jedinstvo. Ovo }e se ostvariti putem ple-biscita, nakon isteka mirovnog plana Sajrusa Vensa koji ni~imne èlimo dovesti u pitawe. Ali, zadrà}emo sebi pravo da os-tvarimo ono {to je i svaki drugi narod ostvario. Goran Haxi},predsednik RSK, pro{irio je Karaxi}evu izjavu mi{qewem da

je Deklaracija korak ka stvarawu srpske dràve ne samo od RSKi RS, ve} i da zaista nema nikakvog razloga da u skoro vrijeme,a najkasnije u prole}e idu}e godine, ne do|e do progla{ewa srp-ske dràve na Balkanu. Isto to, samo malo druk~ije, iako je, pre-ma sopstvenim priznawu, od zajedni~kog skup{tinskog zaseda-wa i do nesene Deklaracije o~ekivao mnogo vi{e, izrekao je i Mi-lan Babi}, re~ima da je sada trenutak da po~nemo stvarati savezsrpskih zemaqa i ne smijemo podle}i pritiscima i odustati odostvarivawa deklaracije (16530, 021192, 1-2).

3. novembarNa tribini Gost Tanjuga, Vuk Dra{kovi} re~e da je budu}-nost zemqe pre svega u rukama predsednika SRJ Dobrice ]osi}a.Zajedno sa demokratskom opozicijom, ]osi} moè da spase ovuzemqu, a samim tim i da odlu~uju}e uti~e na prekid rata u Bosnii Hercegovini.

A kad je ]osi} izabran, Vuk ga je proglasio produènom ru-kom Milo{evi}evom i nacional-fa{isti~kim eksponentom.



18/422

4. novembarLord Oven, jedan od potpredsednika Londonske konferenci-

je, zapretio je generalu Ratku Mladi}u da }e se preduzeti ener-gi~ne mere ne bi li bio onemogu}en u stvarawu Velike Srbije uBosni i Hercegovini.

Ujediwewe na pragu, ali...Pod ovim naslovom, dopisniknovosadskogDnevnikaStevan Risovi} objavio je op{irniji osvrtna zajedni~ko zasedawe narodnih skup{tina dveju zapadnih srp-

skih republika u Prijedoru, a mi }emo ovde preneti najve}i we-gov deo:Deklaracija o saradwi Republike Srpske i Republike Srpske Kra-

jine ulila je nadu srpskim poslanicima da }e jednog dana, ipak, do}i doujediwewa dve krajine. Ali, i dodatno razo~arawe {to to nije ura|enosada, odnosno {to u Deklaraciji nije bilo ~lana koji bi odredio terminodràvawa referenduma naroda u Republici Srpskoj i Republici Srp-skoj Krajini, na kojem bi se Srbi na ovim prostorima definitivno izja-snili ho}e li jednu dràvu.

Ovako, prevagnuo je faktor zvani Evropa, odnosno strani, kojije, izgleda samo dominantan kada je re~ o jugo-prilikama, a jo{ odre|e -nije - kada je re~ o srbo-prilikama. Na zajedni~koj sednici Skup{tineRepublike Srpske i Republike Srpske Krajine skoro svi poslanici bi-li su za to da se dve republike integri{u u jednu. Sude}i po raspravi, ko -joj su poseban ton dali potpredsednik vlade Republike Srpske RadoslavBr|anin i ministar unutra{wih poslova Republike Srpske KrajineMilan Marti}, ali i predsednici skup{tina mr Mom~ilo Kraji{nik iMile Paspaq, sa pravom se o~ekivalo - da poslanici na kraju usvojetako dugo o~ekivani zakqu~ak - da se donese odluka o referendumu o uje-diwewu.

-Ako danas ne donesemo odluku o raspisivawu referenduma na ko-jem bi se srpski narod opredelio definitivno da ìvi ili ne ivi u za -jedni~koj nam dràvi, ne vredi nam ni{ta, ni stotinu drugih deklara -cija, a kamoli jedna, - bio je kratak, ali vrlo odre|en Milan Marti}.

Predsednik vlade Republike Srpske Branko \eri} stavio je u prviplan Deklaraciju, a potpredsdnik vlade RS Radoslav Br|anin bio je mno-go konkretniji i odre|eniji.

-U Deklaraciji se predlaè da mnogo toga bude zajedni~ko i za Re-publiku Srpsku i za Republiku Srpsku Krajinu, no sve to, uslovno govo -re}i, pada u vodu. ako nema i politi~kog ujediwewa dve republike. Za{to

to kaèm? Pa, vidite, danas-sutra mi moèmo usvojiti i deklaraciju osaradwi na svim nivoima, dakle privrednom, politi~kom, kulturnom,sportskom- sa Zimbabveom, eto ta mi dràva pade na pamet, ali se nikadne}emo integrisati ni sa Zimbabveom, ni sa Rumunijom ili.... Ja sam vr -lo odre|en i mislim da ovde u Prijedoru nismo napravili pravi posaoako ne donesemo odluku o raspisivawu referenduma na kojem bi se srp -ski narod, a ne mi - predstavnici tog naroda, opredelio {ta ho}e i kak-vu dràvu eli. Ovde se spomiwe taj me|unarodni faktor, Evropska za-

18 Ilija Petrovi}


19/422

jednica, pa UN, SAD, Nema~ka... Molim vas, ako budemo ~ekali da nambilo ko od wih dadne samo mig da stvorimo jednu dràvu, onda }emo ~e -kati jo{ stotinu i kusur godina. Moramo mi biti kroja~i vlastite sud-bine, a ne da i{~ekujemo {ta }e re}i ovaj ili onaj.

I Zdravko Ze~evi}, predsednik vlade Republike Srpske Krajine,je bio za politi~ko ujediwewe, ali nije propustio priliku da kaè:

- Ja }u prvi staviti potpis na takvu odluku, ne}u je ni pro~itati,samo neka u zaglavqu nosi ono - ujediwewe. Me|utim, mislim da nam jepre~e, i to mnogo, da se ìvotno integri{emo, i to u svim oblastimaprivrednog, vojnog, kulturnog, sportskog, informativnog ivota, a onodeklarativno progla{eno ujediwewe dve krajine, odnosno RepublikeSrpske i Republike Srpske Krajine, moèmo ve} sutra-prekosutra, ilida budem odre|eniji - u svakom momentu obelodaniti svetu. Moramo uovom trenutku biti i takti~ki mudri, racionalni, nije dobro uvek i}iukorak sa emocijama ili ~ak ispred wih, jer me|unarodne prilike mno -go toga diktiraju i odre|uju.

Re~i Zdravka Ze~evi}a, a pogotovo kada je za govornicu iza{ao ipredsednik Republike Srpske dr Radovan Karaxi}, mnogo toga su kori-govale u istupima velikog broja poslanika.

-Nije mi ciq da skrenem vodu na ovu ili onu stranu, jer i nema oveili one strane, ali moramo biti vrlo, vrlo racionalni i pametni. U pot -punosti podràvam Deklaraciju o saradwi Republike Srpske i Republi-ke Srpske Krajine, jer je to ono {to je su{tinsko, ono {to ho}e srpskinarod. Nama Srbima je, znate potrebna galama, potrebno mnogo, mnogodeklarativnih odluka, dok drugi, recimo, Hrvati u Hercegovini, odradeposao, prakti~no i ìvotno se integri{u sa Hrvatskom, a nigde, apso -

lutno nigde, i ne spomenu ujediwewe Herceg-Bosne i Hrvatske. I {ta }eim bilo kakva deklaracija o ujediwewu, kada su ìvotno integrisani,jer u Herceg-Bosni vaè svi zakoni Republike Hrvatske, tamo su i obe-le`ja Republike Hrvatske: zastava, grb, himna, jedna je moneta - hrvat-ski dinar itd, itd.U ovom trenutku, naglasio je Karaxi}, nije nam po-trebna deklaracija o ujediwewu dve republike, nego nam je, naprotiv,potrebnije da imamo dve republike.

Na kraju je, ipak, usvojena Deklaracija o saradwi dve republike ukojoj, izme|u ostalog, stoji:

Republika Srpska i Republika Srpska Krajina }e imati ista dr-àvna obele`ja: srpsku trobojku, grb Nemawi}a i himnu -Boè Pravde.

- RS i RSK }e formirati Vojni savez, koji }e brinuti o odbranigranica obe republike.

- Izme|u RS i RSK ne}e biti nikakvih grani~nih prelaza, nitipak carina.

- I na teritoriji RS i RSK vaì}e i omeru 1:1 dinar Republike

Srpske i Republike Srpske Krajine.-Savet narodnih banaka dve republike }e kontrolisati emisiju

nov ca {tampanog u obe republike.-Pokre}e se inicijativa za sazivawe Svesrpske Skup{tine na ko-

joj bi se srpski narod na tlu biv{e Jugoslavije definitivno odredio ho-}e li ili ne}e da ivi u zajedni~koj dràvi ili Savezu srpskih dràva,s obzirom (na to) da je dràva Jugoslavija bila samo ve{ta~ka tvorevinakomunisti~og reìma(16534, 061192, 8).



20/422

Izbegli~ka statistika. Moè se s izvesno{}u pretpostavi-ti da je insistirawe kraji{kih ~elnika na progla{ewu srpskedràve na Balkanu, odnosno na savezu srpskih zemaqa, pre bi-lo podstaknuto razlozima politi~kog vizionarstva nego tre-nutnim stawem na Srpskoj Zemqi i mogu}nostima onih koji bimogli biti zainteresovani za izloènu zamisao.

A stawe je bilo takvo da je savez srpskih zemaqa, ne samotada nego i ranije, ali i kasnije, po~ivao samo na ogromnom brojuizbeglica koje su te zemqe prihvatile sa raznih strana. Prema

podacima Crvenog krsta Jugoslavije, na teritoriji Savezne Re-publike Jugoslavije (SRJ) nalazilo se, po spiskovima, 494.555 iz-beglica, od ~ega u Srbiji 432.071, a u Crnoj Gori 62.484. No, kakosu se mnoga izbegla lica smestila kod rodbine, u Crvenom krstuprocewuju da je stvarni broj za tre}inu ve}i i da u Srbiji pre-ma{uje 650.000, a u Crnoj Gori 80.000, te da je vi{e od 40 postosvih tih lica mla|e od osamnaest godina. U Srbiji je popisano104.000 dece izme|u tri i deset godina i 8.000 beba, a u Crnoj Gori5.500 dece do sedam godina, oko 2.100 beba mla|ih od pola godine i13.500 dece {kolskog uzrasta. Na obe strane, psihi~kim tegoba-ma optere}eno je pribli`no trideset hiqada dece svih uzrasta.

Prema podacima iz istog izvora, u Republici Srpskoj Kraji-ni nalazilo se oko 100.000, a u Republici Srpskoj ~ak 370.000 iz-beglica (16531, 031192, 2).

Ne kazuje se u tom izve{taju da je najve}i deo te statisti~kemase bio prognan. Treba smatrati da su tih oko milion i dvestahiqada izbeglica ~inili uglavnom Srbi, izvestan broj bili suJugosloveni, odnosno Srbi koji su u brozovskoj eri bratstva i

jedinstva bili toliko ideologizovani da su se samoispisali izsopstvenog nacionalnog korpusa, i deca iz takozvanih me{ovitihbrakova, dok je po izuzetku bilo muslimana i Hrvata kojima se ni-

je dalo da se sna|u u novonastalim neprilikama.Nekako istovremeno, ali u okviru De~je nedeqe u Beogra-

du, de~ijim delom tog velikog izbegli{tva bavili su se Udruè-we Srba iz RSK i Hrvatske, Udruèwe Srba iz Bosne i Hercego-vine (BiH) i Srpska pravoslavna crkva. Podloga za tu raspravubili su podaci Me|unarodnog de~jeg fonda Ujediwenih nacija za

hitne potrebe (Unicefa), da je za vreme rata na teritoriji BiHoko hiqadu dece smrtno stradalo, da ih je raweno oko 30.000, da jesvako drugo dete bilo o~evidac najstra{nijih razarawa, te da vi-{e od dve tre}ine dece upla{eno tvrdi da ne}e preìveti rat je r}e dotle umreti ili poginuti.

Svemu tome nije se moglo protivre~iti, a u~esnici u raspra-vi, mada im je osnovni ciq bio da se u Srbiji prikupi {to je mo-

20 Ilija Petrovi}


21/422

gu}e vi{e ode}e, obu}e, hrane i novca i pomogne deci da ne budugladna, da se ne smrznu i da im se, nedu`nima, bar malo olak{ajumuke, morali su priznati da deca podnose najve}i teret rata,te da ni najmawe kriva, umiru, ostaju invalidi, bez jednog ilioba roditeqa, ostaju zakinuta u svom razvoju, (te) da }e poslediceovog rata deca ose}ati celog ìvota. Po re~ima mitropolitazagreba~ko-qubqanskog g. Jovana (Pavlovi}a), posebno je teàkpoloàj srpske dece u Hrvatskoj, gde su zbog surovih pritisakakoje de~aci i devoj~ice trpe u {kolama ili vrti}ima, roditeqi

prisiqeni da im mewaju ime i uvode ih u katoli~anstvo, da bi imosigurali podno{qiviji ìvot (16531, 031192, 2).

Sa strane se pritisci ne vide. Drugog novembra doputovao jeu Knin glavni komandant Unprofora general Sati{ Nambijar, adru{tvo su mu pravili gospo|a Xini Piterson i Sedrik Tornberi,zaduèni za civilne poslove mirovne operacije; oni su tamostigli da bi sa Goranom Haxi}em, predsednikom RSK, i ZdravkomZe~evi}em, predsednikom vlade RSK, razgovarali o problemimakoji na mnogim ta~kama iskrsavaju u vezi s primenom Vensovogmirovnog plana, slu`beno poznatog kao Koncept za mirovnu ope-raciju Ujediwenih nacija u Jugoslaviji, dogovoren na osnovu raz-govora jugoslovenskih lidera sa gospodinom Sajrusom Vensom,li~nim izaslanikom generalnog sekretara UN, i Marakom Gul-dingom, podsekretarom UN za specijalne politi~ke poslove.

Razgovaralo se vi{e sati, iza zatvorenih vrata, posle ~ega jegeneral Nambijar saop{tio novinarima da je najvi{e re~i biloo nekoliko problema koji doslovno blokiraju mirovni proces,isti~u}i ovom prilikom pitawe demilitarizacije i problem od-vojenih kontrolnih punktova na grani~nim zonama pod za{titomUN, o ~emu }e on krajem ove nedeqe informisati generalnogsekretara UN Butrosa Galija. Sa svoje strane, Tornberi je sasta-nak ocenio kao vrlo otvoren ali ne i zadovoqavaju}i, izraziv{izabrinutost da bi se sada{wa situacija mogla vrlo brzo po gor-{ati. Glavni razlog za ovakvu ocenu vidi... u nere{enom statu-su... takozvane specijalne milicije koja bi prema Vensovom pla-nu trebalo da bude demilitarizovana i razoruàna, {to se u tri

od ~etiri sektora pod za{titom UN jo{ nije dogodilo.Novinare je, naravno, zanimalo da li ima kakvih problema sa

hrvatskom policijom koja drì deo sektora Zapad, pomiwu}ipri tome brojne napade na srpske izbeglice koje su poku{ale dase vrate svojim ku}ama u severne delove zapadnog sektora. Iako

je Tornberiju sve to bilo dobro poznato, jer su srpske vlasti re-dovno obave{tavale Unprofor o nesuglasicama, neprijatnostima



22/422

i sukobima vojne i civilne prirode sa hrvatskom stranom, on jesamo uop{teno kazao da od hrvatskih vlasti vrlo brzo o~ekuje dase takve osobe stave pred lice pravde; nije rekao ni re~ o tome{ta mirovne snage ~ine ne bi li hrvatsku stranu spre~ile da kr-{e odredbe Vensovog plana.

Iako je ovaj susret bio dogovoren, {to zna~i da je srpska stra-na imala dovoqno vremena da se za wega pripremi, novinari su odHaxi}a mogli saznati da je o~ito da su nas predstavnici UN za-tekli sa predlozima koje mi ne moèmo prihvatiti i ne}emo do-

zvoliti da krajinski prelazi prema Srbiji budu iskqu~ivo podkontrolom UN, {to je i bio ciq dana{wih razgovora. Znalo se,dakle, koji je bio ciq dana{wih razgovora, a predsednik RSK,zate~en odnosno iznena|en, mogao je samo iskazati spremnost zademilitarizaciju, ali se to moè desiti samo kad budemo sigur-ni da nas Hrvatska ne}e napasti, odnosno kada budemo sigurni uza{titu Unprofora u ~ije mogu}nosti, s obzirom na snage kojimaraspolaù, sumwam. Nadamo se da }e gospoda iz UN i gospodin Saj-rus Vens shvatiti da se ovo {to mi traìmo mora izvr{iti jerdrugog puta nema (16351, 031192, 4).

No, i pored toga {to su ga predstavnici UN zatekli, Ha-xi} samouvereno izjavquje da Ujediwene nacije moraju ispunitiono {to on traì, jer drugog puta nema.

Do kada mandat Unproforu. Haxi} se pitao da li }e i kadaUjediwene nacije i wihova misija u Srpskoj Krajini shvatiti {tase tamo doga|a i {ta on, Haxi}, od we traì, a me|unarodna za-

jednica, kako se to ~ini nekim politi~kim analiti~arima, svevi{e uvi|a da je svojim brzim priznawem secesionisti~kih jugo-slovenskih republika Slovenije i Hrvatske doprinela razbuk-tavawu ratnih okr{aja.

U takvim uslovima, pred Ujediwenim nacijama na{lo se i pi-tawe da li wenim mirovnim snagama, upu}enim na podru~je upravoukinute Jugoslavije treba produìti mandat ili ih otud trebapovu}i. Tom temom, u tekstu pod naslovom Novi ispit mudrosti,bavio se i komentator novosadskogDnevnika Jovan Kneèvi}:

Da li i kako produìti mandat Unproforu. U vreme najve}ih na-pora da bi se uspostavili boqi odnosi izme|u SR Jugoslavije i Hrvatskei mir u Bosni i Hercegovini, korisnije bi bilo ni{ta od ovoga pomiwa -ti, ali bi posledice pre}utkivawa mogle da budu stravi~ne ve} na samompo~etku prole}a. Ovo se pre svega odnosi na zahtev Hrvatske da snageUnprofora napuste wenu teritoriju, zapravo podru~ja progla{ena Repu-blikom Srpska Krajina, odmah po isteku pr vog mandata, odnosno u martu1993. godine. Jer, u tom slu~aju, opet bi izbili èstoki okr{aji u tim

22 Ilija Petrovi}


23/422

krajevima. Zbog toga }e se Savet bezbednosti Ujediwenih nacija, naj ka-snije za tri-~etiri meseca, na}i pred te{ko re{ivim zadatkom.

Najve}u pote{ko}u, u pravom smislu nesavladivu, predstavqa}e ~i-wenica da je Hrvatska u me|uvremenu postala ~lanica Svetske organi-zacije. Jer, kao takva ima pravo da uskrati ili produì mandat plavim{lemovima na svojoj teritoriji. Po~etkom pro{le godine to se nijedesilo po{to je me|unarodno priznawe sticala tek od decembra, pa we -na saglasnost tada nije ni bila potrebna. Sada je posve druga~ije, jer Sa -vet bezbednosti UN za za produàvawe mandata plavim {lemovima nateritoriji ~lanica svetske organizacije treba da ima saglasnost te zem-qe, u ovom slu~aju Hrvatske.

Stalne pretwe. Republika Srpska Krajina èli da Unprofori da-qe bude na podru~jima odre|enim Vensovim planom, jer je to jedina mo-gu}nost da se spre~i obnavqawe ratnih sukoba. A, da bi sukobi bili ne-izbe`ni, ukazuju stalne provokacije. Osim toga, Hrvatska ne prestaje sapretwama da }e milom ili silom vratiti privremeno izgubqene teri -torije, podrazumevaju}i pri tome Krajinu. Kako je naprosto nemogu}eudovoqiti svim zahtevima Srba i Hrvata, odlaskom plavih {lemovarat bi se na tim prostorima razbuktao svom èstinom.

Dakle, Savet bezbednosti Ujediwenih nacija na}i }e se pred nere-{ivim problemom ukoliko Hrvatska ne pristane na produàvawe man -data Unproforu, a vi{e je nego sigurno da ne}e. Jer, ne samo da Tu|mansve u~estalije to ponavqa, ve} o tome hrvatska misija u svetskoj orga -nizaciji uveliko razgovara - kako bi pridobila predstavnike {to vi-{e zemaqa da, kada se bude izja{qavalo o narednom mandatu plavih {le-

mova, glasaju protiv wihovog daqeg prisustva u Hrvatskoj. Osim toga, uHrvatskoj se podsti~e stanovni{tvo na sve ve}u netrpeqivost premapla vim {lemovima.

Time se, zapravo, iznalazi opravdawe za nerealizaciju ranijih ne-osnovanih uveravawa da plavi {lemovi dolaze upravo zato da bi se us-postavila hrvatska vlast i na teritoriji Krajine. Sada se traì novoobja{wewe: pripadnici Unprofora ne uspevaju da razoruàju Srbena tim teritorijama jer nisu ovla{}eni da primene prisilu. Tvrdi seda mnogi podràvaju i snabdevaju ~etnike, da benzin kupuju u Splitu ipreprodaju u Kninu, a retkim Hrvatima koji su ostali u Krajini, iz -loènim najgorim poniàvawima, mu~ewima i u najve}oj bedi, ne pru-àju nikakvu za{titu i pomo}.

Hrvatska ne prikriva svoje namere ukoliko bi se snage Unproforapovukle. Potvrdila je to ne samo napadom na srpske poloàje iz Konava -la 21. oktobra, nepuna 24 ~asa od povla~ewa Vojske Jugoslavije, ve} i po -ku{ajima da zaposedne Prevlaku tri dana kasnije, iako se tamo nalazesnage Unprofora, odnosno da na tom poluostrvu skine zastavu Ujediwe-nih nacija i postavi svoju, {to su i uspeli. Time je prekr{ila dogovor isporazum Tu|man -]osi}. I ne samo to: pucawe na helikoptere Unpro-fora pro{log i ovog meseca, u dva navrata, dok su se probliàvali Za -grebu i jednom nedaleko od Osijeka, najboqe potvr|uje da se Hrvati ne}euzdràvati ni od sukoba sa plavim {lemovima.

Me|unarodna zajednica sve vi{e uvi|a da je raspadom SFRJ (Soci-jalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije) na ovim prostorima iz-



24/422

bio me|unacionalni, verski i klasi~ni rat, a priznavawem secesijomotcepqenih republika kao samostalnih i suverenih dràva sebe dovelau neprilike jer je, umesto da se sukobi smire, kako je o~ekivala, na~ini -la nere{iv problem. Na secesioniste nema niti moè da ima bilo kak-vog uticaja iz prostog razloga {to im je priznat suverenitet, pa ni{tane moè da preduzme bez wihove saglasnosti. Tako }e Savet bezbednostiUN biti suo~en s te{kom odlukom: bilo da povu~e mirovne snage ili ne,u oba slu~aja neizvesnost od jo{ ve}ih ratnih sukoba ostaje, ~ak da po -primi i svetske razmere. Upravo zbog toga se ulaù napori da se {to prepostignu dogovori i sporazumi me|u Hrvatima, Srbima i Muslimanima,jer se po zavr{etku zime najverovatnije ni{ta ne}e mo}i ostvariti, osimspoqne vojne intervencije. SR Jugoslavija, na koju se i daqe vr{e naj-ve}i pritisci, uz povremena popu{tawa kako bi jo{ vi{e uticala naustupke Srba, moè samo da pruì dobre usluge.

Pomagawe bra}i po veri. Ostaje, me|utim, pitawe da li me|una-rodna zajednica zaista èli potpun mir, jer se prema postupcima Hrva-ta i Muslimana odnosi neverovatno blago - tek posledwih meseci iz-javquje da su podjednako krivi kao i Srbi, ali o{trije ih ne osu|uje ni -ti im preti. âk ni kada stradaju pripadnici Unprofora (poginulo ihje 1 a 26 su raweni), a utvr|eno je da je odgovornost na Muslimanima iliHrvatima.

Mnogi u svetu, pogotovo u Evropi, èle nastavak rata ne samo u biv-{oj SFRJ ve} i da se pro{iri i na susedne zemqe. Jer, u protivnom ne bipodràvali niti ilegalno snabdevali oru`jem sukobqene, pa ni uz iz -govor pomagawa bra}i po veri ili izjedna~avawa snaga. Da toga nema,

okr{aji bi prestali iz jednostavnog razloga {to bi protivnici - os -tali bez municije. Samo Srbi nastoje da udovoqe zahtevima Ujediwenihnacija. Ne samo zbog najteìh ekonomskih sankcija i pritisaka, jer sunavikli na snala`qivost u svim neda}ama, ve} da pripomognu miru. Zarazliku od Muslimana i Hrvata, koji najotvorenije nastavqaju da iska -zuju svoje ratni~ke namere.

Ujediwene nacije }e najverovatnije povu}i mirovne snage iz Hrvat-ske - nije iskqu~eno i iz Bosne i Hercegovine, mada je re~eno da }e os-tati sve dok bude potrebno - ukoliko se proceni da }e ìvoti plavih{lemova biti ugroèni. Ako se to dogodi, u najboqem slu~aju po svet,rat }e se nezaustavqivo razbesneti na prostorima biv{e SFRJ. Mo`da}e jedino po{tedeti Sloveniju i Makedoniju, a odgovornost da }e pastina me|unarodnu zajednicu. Zato }e odluka Saveta bezbednosti Ujediwe -nih nacija da li da produì mandat Unproforu ili ne, biti ispit mudro-sti i zrelosti najzna~ajnijeg tela svetske organizacije(16531, 031192, 7).

Pogled unazad. Sa gledi{ta doma}ih analiti~ara, ono {toje Hrvatska uradila Jugoslaviji, Krajina je uradila Hrvatskoj.Uvaàvaju}i pravo hrvatskom narodu da na svojoj etni~koj teri-toriji, u nekada{woj Jugoslaviji, dobije svoju dràvu, srpski na-rod u Krajini je sebi uzeo pravo na samoopredeqewe - da na svometni~kom prostoru, te iste dràve Jugoslavije, dobije ono {to sumu nacionalne èqe, potrebe i interesi.

24 Ilija Petrovi}


25/422

Van svake sumwe, po~etkom novembra 1992. godine kraji{kinacionalni interes bio je najizrazitije usmeren na auto-put Be-ograd - Zagreb, koji jednim delom prolazi Republikom SrpskomKrajinom; put nije mogao biti otvoren za saobra}aj zbog toga{to se vlada RSK sa tim nije saglasila. Vlada je, naime, poziva-

ju}i se na odredbe Vensovog plana, traìla da weni saobra}ajni,carinski i policijski organi kontroli{u prolaz (ulaz i izlaz)qudi i robe preko wene teritorije, {to je, kako je re~eno, samokori{}ewe zate~enih i ste~enih prava lokalnih vlasti u RSK.

Sedrik Tornberi, {ef Uprave za civilna pitawa Unprofo-ra, mislio je sasvim druk~ije, te je kraji{koj vladi poru~ivao daKrajina ne moè ra~unati na svoje priznawe manipuli{u}i auto--putom. Takav wegov stav zaista je protivre~io osnovnim name-rama Vensovog plana da se u mirnim uslovima potraì politi~-ko re{ewe hrvatsko-srpskog spora, utoliko pre {to Hrvatska neda ne moè samostalno garantovati bezbednost na celoj trasi au-to-puta prema Beogradu, ve} {to ona sa svojih vojnih poloàja odNove Gradi{ke prema Slavonskom Brodu i @upawi uporno vodirat protiv Srba u bosanskoj Posavini (u okolini [amca, Ora-{ja i Br~kog). Ponajvi{e zbog toga {to putnici u vozilima Vi-sokog komesarijata UN za izbeglice, Me|unarodnog Crvenog kr-sta i raznih drugih me|unarodnih humanitarnih organizacija nebi bili poèqni svedoci onoga {to hrvatske vojne snage predu-zimaju sa svojih poloàja od Nove Gradi{ke do Vinkovaca, hrvat-ska vlada uop{te ne insistira na otvarawu auto-puta, uprkos po-nudama jugoslovenskog saveznog vrha i ~estim izjavama pojedinihpredstavnika Unprofora.

Natezawa oko auto-puta bila su povod Milanu Xaji}u, komen-tatoru novosadskogDnevnika, da ~itali{tu predstavi pone{tood onoga {to se u nekada{woj Brozovoj Hrvatskoj, ponajvi{e u Za-padnoj Slavoniji, tokom prethodne dve godine de{avalo srpskomnarodu. Taj tekst, pod naslovom Sloboda nije tehni~ko pitawe,prenosimo ovde u najve}em delu:

Odbrana ste~enih prava. Kada su Srbi u Kninu, Petriwi, Oku~a-nima, Vukovaru... u decembru 1990. u raspravama o novom hrvatskom usta-

vu zatraìli svoje ste~eno pravo politi~kog naroda u tada{woj Repub-lici Hrvatskoj, odgovoreno im je dono{ewem oktroisanog Ustava kojioni nikad nisu prihvatili. Hadezeovski Sabor (skup{tinu u kojoj su og -romnu ve}inu imali predstavnici Hrvatske demokratske zajednice, HDZ,politi~ke stranke ultradesni~arske neousta{ke orijentacije - IP),sa svojom opozicijom koja to nije bila, etni~ki ~istim glasovima doneoje ustav kojim se srpski narod sveo na nacionalnu mawinu s nedefinisa-nim pravima.



26/422

Tako je srpski narod u Hrvatskoj postao objekt politi~kih smica-lica i iìvqavawa rukovodstava hrvatskih politi~kih stranaka. Ot -por Srba nazvan je balvan-revolucijom, hajdu~ijom, razbojni{tvom, ~et -ni{tvom, ugroàvawem tzv. mlade hrvatske demokracije, naruxbom izSrbije. Radilo se, u stvari, o ve{toj kriminalizaciji politi~ke voqesrpskog naroda u tada{woj Hrvatskoj.

Kada su odgovorili na napad oru`jem u Borovu Selu, Mirkovcima,Dvoru na Uni, Oku~anima, u hrvatskom poku{aju da silom nametnu neod -visnu dràvu, koja je htela da im podmetne neke konfederalne ugovorneodnose sa Srbima u svojoj do tada jednoj i jedinoj dràvi, Srbi u Hrvat-skoj u stvari nisu prihvatili ni da ih sila zastra{i, niti da nestanu,nego da ostanu i odbrane svoja ste~ena prava, nacionalne eqe, potrebei interese. Sudbina im je, vaqda, da nose pu{ku i da budu grani~ari. Da~uvaju ste~eno u borbi - teritoriju, stanovni{tvo i skupo pla}enu svoju,srpsku, vlast na svojoj teritoriji dràve koja se raspala.

U Oku~anima branili Jugoslaviju. Sve je spremno za otvarawe au -toputa Beograd-Zagreb. Takve konstatacije dolaze, za sada, uglavnom odpredstavnika Unprofora koji autoput, boqe re~eno deonicu koja ko-~i wegovo otvarawe, mirovne snage UN u Republici Srpskoj Krajini iRepublici Hrvatskoj, koriste ve} vi{e meseci. Da nije tako, vozila soznakom UNPF bi put od 37 kilometara od Nove Gradi{ke do Novskemorala da pro|u sporednim putevima, {iroko obilaze}i oku~ansku op -{tinu izme|u ova dva hrvatska grada.

Oku~anska op{tina od oko 400 kvadratnih kilometara sa 36 naseqai oko 16.000 stanovnika je u sastavu RSK. Referendumom od 12. maja pro-

{le godine oko 12.000 punoletnih gra|ana velikom ve}inom (87 odsto)izjasnilo se za prikqu~ewe SAO (Srpskoj Autonomnoj Oblasti - IP)Krajini i svima koji su èleli da nastave da ìve u Jugoslaviji. U rat -nim okr{ajima s hrvatskim MUP-om (Ministarstvom unutra{wih po -slova -IP) i zengama (pripadnicima usta{kog Zbora narodne garde,ZNG - IP) odbranili su Oku~ane i gotovo sva sela oku~anskog kraja.

Od oruànog napada redovnih i pri~uvnih (rezervnih - IP) dje-latnika hrvatskog MUP-a i ZNG na Oku~ane 15. avgusta lane, wihovebesomu~ne pucwave po ulicama Oku~ana i odgovora Oku~anaca, bukval -no preko no}i organizovanih u odrede Teritorijalne odbrane, uli~nihborbi do slobodne srpske teritorije isto~no od Novske i zapadno odNove Gradi{ke, kako ovaj prostor defini{e Vensov plan, vodile su sesve do prvih martovskih dana iskqu~ivo pe{adijske borbe za svaku stoti-nu metara teritorije. Zna~aj tih metara i kilometara znale su obe stra -ne. Teritorijalci Oku~ana nastojali su da sa~uvaju {to vi{e svojih ku}ai sela s obe strane autoputa i odrè pod svojom kontrolom put Oku~ani --Stara Gradi{ka-Bosanska Gradi{ka-Bawaluka, najva`niji u krvo-toku oku~anskog i, ne{to severnijeg, pakra~kog podru~ja prema Bosan-skoj krajini.

Hrvatskoj strani je bilo vi{estruko stalo do kontrole nad oku~an-skim krajem. Ovladavawem ovim prostorom hrvatska vojarna na levojobali Save u Staroj Gradi{ki (zbog ~ega je po~etkom 1991. iseqen tamo -{wi Kazneno-popravni dom) kontrolisala bi i desnu, kraji{ku obalureke i mnogo vi{e u dubinu Bosanske krajine. Kontrola deonice autopu-

26 Ilija Petrovi}


27/422


28/422

Zvani~na srpska strana oglasila se o{trim protestom Mi-nistarstva unutra{wih poslova RSK komandi Unprofora u Zag-rebu: Zastava svake zemqe, bez obzira na to da li je ona me|una-rodno priznata, za wene je gra|ane svetiwa. Ovim postupkom pri-padnici va{ih jedinica duboko su povredili patriotske ose}ajena{ih gra|ana, a time se poku{ala inscenirati incidentna situ-acija za koju bi se po kriterijumima pripadnika navedene jedini-ce brzo prona{ao krivac. O~ekujemo od vas brzu, zvani~nu reak-ciju, te traìmo od vas da nas o tome obavestite jer u protivnom,

svako ponavqawe ovakvih radwi smatra}emo neprijateqskim ge-stom. Za sopstvenu javnost, informativna slu`ba istog tog Mi-nistarstva saop{tila je da }e pripadnici regionalnih jedinicaMUP-a Krajine {tititi wenu teritorijalnu celovitost i u po-ku{aju svakog slede}eg inscenirawa incidentnih situacija podu-zeti zakonom utvr|ene mere bez obzira na to o kome se po~iniocuradi (16534, 061192, 2).

Dok Unprofor neutralno ~uva hrvatske interese na za{ti-}enoj teritoriji, Hrvatska na daqinu brine o poslovima kojesmatra svojom neposrednom zakonodavnom nadle`no{}u; wen Sa-bor je, na predlog predsednika Frawe Tu|mana, 4. novembra, pohitnom postupku, usvojio Zakon o kaznenoj odgovornosti za sub-verzivnu politi~ku i teroristi~ku djelatnost protiv dràv-nog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Hrvat-ske. Iako su neki saborski zastupnici ukazivali da bi usvajawepredloènog zakona moglo zna~iti da se zakon o aboliciji (u no-vohrvatskom govoru: oprostu), donesen 25. septem bra, prakti~nopovla~i iz primene (utoliko pre {to u me|uvremenu nije prime-wen ni u jednom jedinom slu~aju), vladini predstavnici su ustvr-dili da te zakone ne treba dovoditi u vezu, po{to se onaj ranijiodnosi na dela po~iwena do 25. septembra, a ovaj novi na kasnijiperiod. Jer, re~eno je, jo{ uvijek ima pojava da neki pojedinci igrupe spre~avaju provedbu mirovnog plana, povratak prognanika,normalizaciju prometa, te da pozivaju na izdvajawe hrvatskihpodru~ja iz Republike Hrvatske. I prema izjavama pojedinih za-stupnika, novi zakon bi se primewivao iskqu~ivo protiv onihkoji deluju u krajinama i koji tamo ne prihvataju hrvatski suve-

renitet (16533, 051192, 2).

Kakva ko re{ewa nudi. Nesumwivo, izbor nekakvog budu-}eg re{ewa jugoslovenske krize, prema tome i za mogu}i izlaz izsukoba oko RSK, zavisi}e od stavova takozvane me|unarodne za-

jednice, iste one koja uporno i sistemati~no proizvodi i umnoà-va krizne (ne)prilike po Srpskoj Zemqi.

28 Ilija Petrovi}


29/422

U ovom trenutku, sve o~i uprte su u Komitet visokih funkci-onera Evropske konferencije o bezbednosti i saradwi (KEBS),koji bi trebalo da se kroz dva dana sastane u Pragu. Kao {to se tode{avalo i na nekim ranijim sastancima tog Komiteta, i ovogaputa o~ekuje se da, zbog {irewa ratnog poàra u BiH, o{tro budukritikovane vlasti u Beogradu, Jugoslovenska armija, srpsko--crnogorska Jugoslavija i srpski predsednik Slobodan Milo-{evi}. Dodatne teme za optu`be bi}e vojno-politi~ka situacijaoko Jajca i Milo{evi}eva ofanziva u saveznom parlamentu za

uklawawe Milana Pani}a sa scene uo~i izbora, a ukoliko je po-stojala ikakva nada da bi Jugoslaviji mogla biti ukinuta suspen-zija na ~lanstvo u KEBS-u, najnovija doga|awa vrlo su je udaqilaod toga; moglo bi se ~ak desiti da se na odluku u tom smislu pri-~eka dok Ujediwene nacije i Evropska zajednica ne zauzmu odgo-varaju}i stav u okviru Konferencije o Jugoslaviji.

Borbe oko Jajca na{le su se u centru svetskih politi~kihzbivawa, posle izjave Evropske zajednice kojom se osu|uje napadsrpske milicije na taj grad, kao i navodno varvarsko bombardo-vawe civila dok su beàli iz grada. Jo{ je u izjavi istaknuto dase tu radi o kr{ewu me|unarodnog humanitarnog prava i o li~nojodgovornosti onih koji takva dela ~ine ili nare|uju.

Uistinu, uo~i srpskog napada na Jajce i ra~unaju}i da bi tajgrad mogao trajno opstati u srpskim rukama, iz wega je velik brojHrvata i muslimana izbegao i namislio da uto~i{te potraì uHrvatskoj. Bilo im je to uzalud, po{to su hrvatske vlasti zatvo-rile svoju granicu i odbile da ih prime. Na promenu takvog wi-hovog stava nije moglo uticati ni upozorewe Sadako Ogate, pred-sednice Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), da bise takva odluka mogla negativno odraziti na sudbinu odnosnihizbeglica (16532, 041192, 8).

Podrazumeva se da se Evropska zajednica nije bavila izbeg-li~kim pitawem zbog samih izbeglica, tako da je wenoj pa`wilako mogao proma}i progon ne{to vi{e od 20.000 Srba iz sredi-{we Bosne. Tek iz jednog saop{tewa Ministarstva za informi-sawe Republike Srpske, od 4. novembra, moglo se saznati da su iz-beglice iz Jajca sme{tene po srpskim domovima u centralnoj

Bosni (u Travniku, Novom Travniku, Busova~i, Vitezu, Zenici idrugim mestima), onima koje su hrvatske vojne formacije tokomprethodna dva meseca ispraznile u okviru svoje velike akcije et-ni~kog ~i{}ewa; radilo se progonu preko 20.000 srpskih civila,koji su potom, preko specijalno organizovanog prihvatnog cent-ra na Palama, razme{teni po Srpskoj ili su pre{li u Srbiju, do-brim delom kod rodbine (16533, 051192, 2).Istine radi, vredi ovde



30/422

nazna~iti da je taj progon srpskih civila umnogome bio olak{annedovoqno prora~unatim delovawem srpske vojske, najve}im de-lom okrenute osloba|awu Jajca, tako da je velik deo sredi{weBosne ostao bez stvarne za{tite.

Navodna Milo{evi}eva ofanziva protiv Pani}a okon~a-na je tako {to je Skup{tina Jugoslavije izglasala poverewe Pa-ni}evoj vladi. Ta je vest dobila zapaèno mesto u svetskoj javno-sti, a deo tih komentara, barem u najkra}im crtama, zasluùje dase na|e i na ovom mestu .

5. novembarPre tri dana, u Saveznoj skup{tini raspravqalo se o pove-

rewu Pani}evoj vladi. U Ve}u gra|ana, velikom ve}inom, Pani}nije dobio poverewe, dok je narednog dana, u Ve}u republika, u ko-me ima ukupno ~etrdeset poslanika, po dvadeset iz obe republi-ke, pro{ao. Za izglasavawe nepoverewa bila je potrebna polo-vina poslani~kih glasova plus jedan. Razdeqeno je tridesetosam glasa~kih listi}a. Osamnaest Crnogoraca glasalo je zaPani}a, a Srbijanci su ve}inom glasali za opoziv, s tim {to jejedan listi} bio nevaè}i, a dva nisu ni predata. Sedamnaestglasova nije bilo dovoqno da se Pani} sru{i.

Mora biti da su se Srbijanci pla{ili da, ako bi svih dva-desetoro glasali za opoziv, mogao bi bar jedan Crnogorac da im

se pridruì. Pretpostavqam, zbog toga, da je jedan pogre{noglasao, te je listi} bio nevaè}i, a dvojica nisu ni glasala, jerse smatralo sigurnim da ~etvorica Crnogoraca ne}e glasatiprotiv Pani}a, te tako Pani} ne}e biti oboren.

Po prilici, radi se o nekakvom dogovoru u Srbiji da Pani}ne bude oboren, ali da dobije dobre packe.

U Moskvi, Ministarstvo spoqnih poslova ocenilo je da jetim ~inom omogu}eno ]osi}u i Pani}u da nastave sa svojim mi-rovnim misijama, a veliko olak{awe zbog toga bilo je propra-}eno optu`bom protiv pojedinih neokomunisti~kih i naciona-listi~kih krugova u Beogradu protivnih Pani}evoj mirovnojpolitici. Londonski Bibisi konstatuje da je Pani} za dlakupreìveo, te da }e bar izvesno vreme mo}i da sprovodi politiku

za koju ima podr{ku Zapada. Britanska {tampa, u celini, tuma-~i ceo doga|aj kao sukob izme|u dvojice mirotvoraca (Pani}a i]osi}a) sa Milo{evi}em, koji ne odustaje od stvarawa velikeSrbije po svaku cenu. Neki listovi, kao Tajms i Indipendent,smatraju da bi Pani}ev poraz zna~io raspad nove jugoslovenskefederacije, po{to se Crna Gora sve otvorenije suprotstavqa Mi-lo{evi}u. Agencija Rojter predstavqa Pani}a, koji je za dlaku

30 Ilija Petrovi}


31/422

preìveo, kao politi~kog po~etnika koji se Milo{evi}u su-protstavio s otvoreno{}u u ameri~kom stilu. Na taj na~in on jeMilo{evi}a gurnuo u pozadinu, a sebe i ]osi}a ponudio me}una-rodnim posrednicima kao ozbiqne pregovara~e. êhoslova~kaagencija STK isti~e da Pani}eva popularnost u jugoslovenskoj

javnosti stalno raste a Milo{evi}eva opada, iz ~ega izvla~i za-kqu~ak da je Milo{evi}, namerom da ukloni Pani}a, teìo da zasebe i svoju politi~ku stranku stvori boqu poziciju na predsto-

je}im izborima (16532, 041192, 2).

îni se da sliku o sebi i o odnosima s Milo{evi}em fabri-kuje sam Pani}, tako {to i jedno i drugo predstavqa prili~no ne-kontrolisano. On }e, tako, u Briselu, na konferenciji za novina-re, re}i da izme|u wega i Milo{evi}a nije izbio hladni rat, dagra|anskog rata u Jugoslaviji ne moè biti, da Milo{evi} nemauticaja na zbivawa u Bosni, da bi bilo dobro kad bi on, Pani}, ta-mo imao uticaja, da veruje u Milo{evi}evo opredeqewe za mir, da}e srpsko-crnogorska federacija opstati... No, u odvojenom raz-govoru s dopisnikom maxarske agencije MTI bio ne{to druk~ijeraspoloèn: Milo{evi} bi trebalo da se povu~e iz politike,po{to samo doprinosu konfuziji u wegovoj sopstvenoj partiji,a vlast odràva uz pomo} televizije, da Milo{evi} gubi i davi{e nema nikakvih aduta, da je qudima u Srbiji dosta Milo{e-vi}evih nacionalisti~kih parola, te da bi najkorisnije biloda mandat za sastav nove vlade dobije on, Pani}, po{to je potre-ban zemqi, jer opozicija u Srbiji nije u stawu da pobedi bez we-gove podr{ke (16534, 061192, 13).

Dnevnik je posebnu pa`wu posvetio reagovawima u Ma}edo-niji, mo`da zbog toga {to je Pani} prilikom nedavne posete Skop-qu najavio da }e Jugoslavija uskoro priznati tu biv{u jugoslo-vensku republike, ali i zbog toga {to bi ta Pani}eva izjava mo-gla dovesti do wegovog pada. Nije, stoga, ~udno {to ma}edonska

javna glasila dosta prostora posve}uju izjavama srpskih zvani~-nika; naro~ito su se okomila na navodnu izjavu Slobodana Milo-{evi}a nekim gr~kim novinama da nijedan politi~ar svojim ne-smotrenim potezom ne moè naru{iti srpsko-gr~ko prijateq-stvo, te da je Pani} lud ~ovek. Komentator ma}edonskog radija

na{ao je za potrebno da, na primer, bezo~nost Gr~ke u odnosu naMa}edoniju pripi{e istom stawu duha i svesti srpskog predsed-nika Milo{evi}a i wegovog trabanta [e{eqa. Ovo posledweime uvu~eno je u tu ma}edonsku igru zbog wegovog intervjua gr~komlistu Elefterios i, naro~ito, zbog {ovinisti~ko-fa{isti~-ke antimakedonske kampawe Milo{evi}evog poltrona [e{eqai stava da Ma}edoniju treba podeliti izme|u ~etiri balkanske



32/422

dràve; radijski komentator ne kaè koje su to dràve, ali tre-ba podrazumevati da su to Bugarska, Srbija, Gr~ka i Arbanija.Iz zvani~nih i nezvani~nih reagovawa u Makedoniji ta~no sevidi da se ovde potajno nadaju padu srpskog reìma i da strahu-

ju za sudbinu Milana Pani}a koji je, treba podsetiti, ovde treti-ran ~as kao putuju}i {arlatan a ~as kao balkanski mirotvo-rac. Ovo tim pre {to se ovde od poodavna zvani~no smatra da jeSrbija odnosno Slobodan Milo{evi}, glavni krivac {to se Gr~-ka pona{a onako kako se pona{a prema Makedoniji.

Iz ma}edonskih javnih glasila to se ne vidi, ali je izvesnoda tamo protiv Pani}a istupaju jedino predstavnici Demokrat-ske partije Srba u Ma}edoniji, koji su u vezi sa wegovim pona{a-wem i izjavama u vezi s Ma}edonijom dali jedno saop{tewe o{t-re sadrìne (16532, 041192, 2).

I, na kraju, {ta o re{avawu jugoslovenske krize kaè VukDra{kovi}, predsednik Srpskog pokreta obnove, ~ovek koji naraznim stranama svakodnevno daje izjave o svemu i sva~emu, vrlo~esto nesaglasne i kad se radi o istoj stvari, ali dovoqno napad-ne da bi ih wegove pristalice pamtile kao misli velikih qu-di i klele se u wih. On je, dakle, svoja razmi{qawa o re{avawu

jugoslovenske krize saop{tio na tribini Gost Tanjuga. Kaoprvo, on tvrdi da se budu}nost zemqe nalazi u rukama Dobrice]osi}a, koji bi, zajedno s demokratskom opozicijom, na ~ijembi ~elu, mada to ne kaè, trebalo da bude on, Dra{kovi}, mogaoda spase ovu zemqu, a samim tim i da odlu~uju}e uti~e na prekidrata u Bosni i Hercegovini.

Da se ne bi uzalud tro{ilo vreme, Dra{kovi} odmah nudi si-guran recept za zami{qeni spas: ]osi} bi trebalo posredstvomtelevizije da se obrati gra|anima Srbije, da im objasni svu dra-mati~nost situacije i da ih pozove u pomo}, jer je usput proce-nio da najve}u krivicu za raspad Jugoslavije snosi Slobodan Mi-lo{evi} i jer predskazuje da Milo{evi} namerava da razbije iwen ostatak, odnosno SR Jugoslaviju i da }e Crna Gora postatiwegova Slovenija. Pa zatim detaqi{e svoju viziju: Ukolikopadne savezni vrh, Crna Gora }e se sigurno odvojiti, a Srbija }eostati ukleto sama. Me|unarodni pritisak bi se zao{trio. Na

Kosovu i Ra{koj bi verovatno do{lo do nereda, a u Srbiji do unu-tarnacionalnog sukoba i obra~una demokratskih i {ovinisti~-kih snaga. Milo{evi}u je jedino va`no da o~uva vlast. On se sadamora zaustaviti po svaku cenu i svim sredstvima (16532, 041192, 2).

Zanemarimo li Dra{kovi}evu logiku po kojoj Kosovo i Ra-{ka, gde bi do{lo do nereda, ne spadaju u Srbiju, jer on o wiho-voj sudbini raspreda kao o ne~emu {to je izvan Srbije, u kojoj bi

32 Ilija Petrovi}


33/422


34/422


35/422

me|unarodnog humanitarnog prava i o li~noj odgovornosti onihkoji takva dela ~ine ili nare|uju (16532, 041192, 8), imala je na umuiskqu~ivo srpsku krivicu; za wih, krivaca na muslimanskoj ilihrvatskoj strani nije bilo.

O muslimanskim ili hrvatskim zlo~inima nad Srbima mo-gli su govoriti samo Srbi, ali izme|u sebe, tako da je jedan izve-{taj vlade SR Jugoslavije o ratnim zlo~inima, pisan peto~lanojKomisiji nezavisnih eksperata u Wujorku, i povredama humani-tarnog prava na teritoriji biv{e Jugoslavije, pojavio kao malo

iznena|ewe za ~itala~ku javnost; utoliko pre {to je to bio prvispis te vrste. Prema onome {to je dopisnik Tanjuga mogao saznatiod krugova bliskih Vladi, izve{taj predstavqa obavezu prois-teklu iz Rezolucije 780 od 5. oktobra (koja je i formirala pome-nutu Komisiju), a obuhvata 130 slu~ajeva kr{ewa me|unarodnogratnog i humanitarnog prava, po~iwenih od Slovenije pa daqe.Pojedinosti o svim navedenim slu~ajevima, svrstanim u devet ka-tegorija, prikupqali su dràvni organi i nevladine organiza-cije i udruèwa, a deo raspoloìvih informacija preuzet je odpouzdanih novinskih agencija.

Izraàvaju}i podr{ku novoosnovanoj ekspertskoj Komisi-ji, ~iji je zadatak da prikupi, izu~i i i analizuje podatke koji bimogli ukazati na te{ka kr{ewa @enevske konvencije i druga na-ru{avawa humanitarnog prava, jugoslovenska Vlada je najpre is-kazala svoje uverewe da je za daqe politi~ko re{avawe krize nanekada{wem jugoslovenskom prostoru od prvorazrednog zna~ajautvr|ivawe svih relevantnih ~iwenica u vezi s oruànim suko-bima i aktima nasiqa, posebno onim koji predstavqaju te{ke pre-kr{aje me|unarodnog ratnog i humanitarnog prava. Sve to, narav-no, da bi se moglo ista}i kako je za budu}u stabilnost u regionu,za odnose me|u novim dràvama nastalim izdvajawem iz Jugosla-vije, kao i za odnose me|u wihovim narodima, prvi i osnovni pre-duslov utvr|ivawe odgovornosti za po~iwena dela nasiqa, raza-rawa, patwe i za nasilne smrti velikog broja stanovnika.

Posle svega, u izve{taj su ukqu~ene povrede me|unarodnihpravnih pravila, po vrstama, kako sledi:

- namerno ubijawe civila;- namerno ubijawe uhap{enika, odnosno ratnih zarobqenika;- nehumano postupawe sa civilima;- nehumano postupawe s uhap{enicima i ratnim zarobqeni-

cima;- namerno ubijawe i nehumano postupawe sa rawenicima i bo-

lesnicima;- uzimawe talaca i stvarawe logora;



36/422


37/422


38/422


39/422


40/422

zivu na hercegova~kom rati{tu i tamo, u trebiwskoj op{tini,okupirala 39 srpskih sela. Na taj na~in, prema Mladi}evim re-~ima, Hrvatska se oglu{ila o sve me|unarodne norme, ~ak i o me-|unarodnu ratnu konvenciju, a on sam o~ekuje od me|unarodnezajednice, od Ujediwenih nacija, da sankcioni{u takvo pona{a-we Hrvatske.

Naivno i{~ekuju}i da se tako ne{to desi, Mladi} je koman-dantu mirovnih snaga UN, svom generalskom kolegi Filipu Mo-rijonu iz Francuske, preneo ivo interesovawe Republike Srp -

ske da se sva neprijateqstva na teritoriji biv{e BiH obustave,ali i svoje nadawe da }e Hrvati i Muslimani biti iskreni u na-mjeri da se prekinu sva ratna dejstva, te da se problem BiH rije{ipregovorima - mirnim putem (16535, 071192, 2). Ba{ kao da ni{taniti je ~uo niti pro~itao o hrvatskim iskrenim namerama da,pod za{titom istih tim mirovnih snaga UN, prekinu ratna dej-stva protiv Republike Srpske Krajine.

Mogu li Srbi biti jedinstveni. Na primerima vojnih anali-ti~ara iz Beograda i stavova jednog srpskog |enerala s rati{ta,vidimo da, ako u ne~emu uop{te ima jedinstvenosti u wihovomrazumevawu trenutnih politi~kih i vojnih prilika na srpskometni~kom prostoru, onda se ona moè prona}i samo u prevelikojnaivnosti obeju strana.

Mo`da i sa ciqem da se takvo otkri}e prikrije, ali i da seopravdaju vekovne podele me|u Srbima, srpskoj ~itala~koj jav-nosti prikazan je li~ni stav akademika Dejana Medakovi}a dasu vrhunska ostvarewa srpske kulture trenutno jedini kohezi-oni faktor koji moè da poveè i ujedini srpski narod ma gde onìveo... iwenica je da su kroz istoriju stvoreni razni profiliSrba koji su iveli u raznim civilizacijama, raznim dràvama,pa umesto da to, kao kod drugih naroda gde ima mudrijeg programi-rawa nacionalnog hoda, bude kvalitet, mi smo to antagoniziralido krajwih granica... Srbe su u pro{losti objediwavali nacio-nalni mitovi, vera i jezik. U trenutku kada su, kao u Hrvat skoj,ostali bez vere i jezika, {ta povezuje Srbina iz Knina s Piro}an-cem, pita se Medakovi} i odgovara da se wihovo jedinstvo moè

ostvariti samo na visokim kulturnim vrednostima koje posedu-jemo. Ne moramo pomiwati samo freske i ikone. Mi danas imamosvetsku literaturu, sjajno slikarstvo, teatar, film, prema koji-ma je Francuska, na primer, daleko iza nas. Naàlost, postojistra{an nesrazmer izme|u onoga {to imamo i na{e organizaci-one mo}i da sve to vrednujemo na odgovaraju}i na~in i okrenemou na{u korist.

40 Ilija Petrovi}


41/422


42/422


43/422

Perojska grupa bila je najbrojnija i stigla je u Istru uz saglasnost sena-ta Republike sv. Marka. Perojci su pravi fenomen: gazili su ih, na raz -ne na~ine uni{tavali- svakoj su dràvi bili kost u grlu - ali oni su dodana dana{weg sa~uvali svoj narodni i crkveno-verski identitet.

Primeri asimilacije nad Perojcima su brojni... Kada su Italijaniovladali Istrom uveli su poznate zakonske odredbe o prezimenima od 7.aprila 1927. godine, i tada je zapo~ela delovati komisija stru~waka...koja je po nalogu fa{ista bezobzirno i silom mewala slovenska imena uitalijanska... Perojci su se, za razliku od Hrvata, Slovenaca, pa i dose -qenika iz Gr~ke, uvek vra}ali svojim prezimenima, tvrdoglavo {tite}isrpski identitet.

Herman Bur{i} u svom Prilogu prou~avawu novije povijesti Pe-roja izneo je... podatke sa prvog popisa 1945. godine, kada su se svi pra -voslavni Perojci izjasnili kao Perojci. Crnogoraca kao nacionalnogidentiteta jo{ uvek nema. Po op{tim podacima koji su dati u CadastreNational navodi se da je selo Peroj kolonija Srba, da su wegovi stanovni-ci potomci onih 14 porodica Crnogoraca koji su 1645. godini naseliliIstru. Bur{i} pi{e da su Perojci za vreme fa{izma potajno ~uvali srp-sku zastavu, wome se ponosili, pa je jednom do{lo i do tu~wave izme|uPerojaca i fa{ista zbog te zastave. Da bi dokazao da su se ose}ali Sr -bima, Bur{i} citira pismo izvesnog Perojca Aleksandra Brai}a-Ace,upu}eno èni Mari 26. aprila 1945. godine u kojem stoji: ûo sam {tase doga|a oko na{eg sela i nama je svima jako te{ko ~uti da se radi isk-qu~ivo za upropastiti Peroju, jer smo Srbi...

Nad Perojcima su upravqali Mle~ani, Francuzi, Austrijanci,Ita lijani, i trenutno Hrvati, ali ni sistematsko uskra}ivawe verskih

i jezi~kih sloboda nije slomilo ovu srpsku enklavu u Istri. Od svih do -seqenika, jedino su Perojci sa~uvali svoje obi~aje, a samo mawi deo pod-legao je katoli~anstvu. Istorijska nauka jo{ nije pouzdano utvrdila ka-ko je bilo mogu}e da se Perojci sa~uvaju od asimilatornih uticaja, ali~iwenica je da nijedna sila nije uspela da definitivno raskrsti sa pra -voslavnim srpskim korenom u Istri.

Posebno te{ko bilo je Perojcima pod Italijanima. Istori~ar Jo-sip Mili}evi} u svom prilogu Perojske etnografske razlike i sli~-nosti isti~e da su Italijani dozvoqavali da Perojci sebe nazivajuCr nogorcima, a branili im da se izdaju kao Srbi... Autor smatra da suse oni, Perojci, po~eli ose}ati Srbima tek kad su po~eli da dobijajuSrpsku zastavu i Srpsku re~. Tako u Dragoqubu iz 1845. godinepi{e, uz priloènu sliku devojke u perojskoj no{wi, da ta devojka ka -è svakom, da za drugog ne bi po{la, nego za Srbqina... Po Mili}e-vi}u, progla{avawe Perojaca Srbima posledica je odjeka iz Crne Gore.Ako }emo po toj logici, i Mili}evi}ev stav mogao bi da bude posledica

istih asimilatorskih tendencija koje vladaju i u dana{woj Hrvatskoj, asmisao im je da da nau~nom metodom dokaù da Crnogorci nisu Srbi.Peroj je u tom smislu idealan poligon za etni~ko krivotvorewe. Upita -te li, me|utim, bilo kog pravoslavnog Perojca, ispri~a}e vam {to{tao obi~ajima i tradiciji srpstva koje prelaze s kolena na koleno, i do da-nas se nisu ugasili.

Markovi} jo{ kazuje da je italijanski pisac \irolamo Gravisi, 1844.godine, zapisao kako je Perojcima bilo dopu{teno da na ru{evinama



44/422


45/422

Da su nas gospoda iz Unprofora samo obavestili da }e tog itog dana pro}i konvoj s doma}im i stranim novinarima, ne bi bi-lo nikakvih problema. Ukoliko se ne upustimo u analizu ovog slu-~aja, mada se i ne radi ni o kakvom slu~aju, mogu}e je izvu}i pogre-{an zakqu~ak kako, eto, milicija nije dozvolila da konvoj pro|e,kako, eto, Srbi u RSK na najbrutalniji na~in spre~avaju svetskeemisare da pro|u auto-putem itd. Ali, stvari izgledaju posve dru-ga~ije. Republika Srpska Krajina postoji, a to svet ne}e da pri-zna. Ne mogu se o otvarawu auto-puta Beograd-Zagreb razgovara-

ti i dogovarati samo ]osi} i Tu|man predsednik SR Jugoslavijei predsednik Republike Hrvatske, a da u tim razgovorima bude ig-norisana Republika Srpska Krajina.

Voqom hrvatskog naroda Hrvatska se otcepila od Jugoslavi-je, i to je sada nezavisna republika. Tako|e, i srpski narod se naplebiscitu opredelio da vi{e ne ìvi u Hrvatskoj, jer je reìmFrawe Tu|mana srpski narod potpuno eliminisao, wega u UstavuRepublike Hrvatske i nema. Dakle, sve dok nam se pismeno Un-profor ili neka druga me|unarodna organizacija ili pak dràv-ni organi SR Jugoslavije i Hrvatske ne obrate i ne zatraè sa-glasnost Republike Srpske Krajine za otvarawe auto-puta, krozOku~ane se ne}e mo}i pro}i. Niko (sa strane) ne moè pregova-rati u ime srpskog naroda Republike Srpske Krajine ni o jednomproblemu (koji se ti~e tog naroda).

Novinarsku primedbu da je, po Vensovom planu, Unprofornadleàn da komunicira sa svetskom javno{}u i posreduje u pi-tawima od interesa za srpski narod, Haxi} je potvrdio stavom da

je RSK u Unproforovoj nadle`nosti kad je re~ o nekim me|una-rodnim okvirima. No, kad se radi o re{avawu nekih goru}ihproblema, Haxi} je izrazio uverewe da u pregovorima izme|usrpske i hrvatske strane nije potreban posrednik, jo{ mawe tre-}i u~esnik... Unprofor moè biti samo formalni u~esnik, boqere}i svedok na{ih razgovora. Me|utim, druga strana (Hrvatska)ne pristaje ni na kakav direktan razgovor s vlastima u RSK, negoi daqe insistira da u ime Srba pregovara Unprofor, {to mi, na-ravno, ne moèmo prihvatiti.

Bi}e da je Haxi} ovakvom izjavom sebe samo hrabrio, svestan

~iwenice da su Kraji{nici politi~ki i vojno izolovani i pot-puno izloèni nemilosti onih koje im je takozvana me|unarodnazajednica namenila za tobo`we za{titne snage. Mogu}i izlaz iztog i takvog bezna|a, on je video u punom politi~kom, privrednomi kulturnom jedinstvu srpskog naroda, ne samo onog iz SrpskeKrajine i Srpske, ve} i onog iz Srbije i Crne Gore. Ako su Srp-ska Krajina i Srpska potpisale tek formalnu deklaraciju o sa-



46/422

radwi, a ne i o politi~kom ujediwewu, za wega je bilo ponajvi{eteorijsko pitawe. Kako je sam rekao, bio je vi{e privrèn prak-ti~nom re{ewu stvari, pa i u vezi s ujediwewem dve (zapadne srp-ske) republike u jednu, jer formalno progla{avawe jedinstvenedràve i nije toliko bitno u ovom trenutku. Nije, naravno, po-{to bi i takva dràva raspolagala svim geopoliti~kim nevo-qama dveju neujediwenih dràva. Sve bi nevoqe nestale, uveren

je on, tek u trenutku kad Srbi sa svih strana budu stvorili savezsrpskih dràva na Balkanu, ili jedinstvenu srpsku dràvu -

Srbiju. Samo to moè biti jedini pravi interes srpskog naro-da... Svako drugo parcijalno re{ewe upereno je protiv srpskoginteresa.

A da bi se takva vizija ostvarila, mo`da ve} na prole}e, onje izloìo i inicijativu narodnih skup{tina Srpske Krajine iSrpske, datu u Prijedoru, da se uskoro odrì svesrpska skup{ti-na na kojoj bi se ozvani~ilo i oìvotvorilo srpsko ujediwewe.Republika Srpska Krajina nije me|unarodno priznata dràva.Nije ni Republika Srpska, a ni Srbija ni Crna Gora. Budemo li~ekali na mig Evrope za stvarawe srpske dràve, nikada je ne}e-mo stvoriti. Evropi je ciq da srpski narod {to vi{e razjedini,da ga strpa u vi{e nacionalnih kantona, da ga u~ini nemo}nim.Srbi kona~no moraju da shvate da je ovo istorijski trenutak zaujediwewe i da ga ne smeju prokockati (16537, 091192, 3).

Isto to, samo malo druk~ije, izrekao je koji dan kasnije i Ra-dovan Karaxi}: Beograd }e ostati prestonica svih Srba, svi|a-lo se to nekome ili ne (16538, 101192, 3).

Sankcije i zlo~ini. Ako su se u Saveznoj vladi i bavili Sr-bima sa strane, i Srbima uop{te, bilo je to mawe-vi{e uzgredno,po{to je toj instituciji najva`nije bilo ukidawe sankcija. Ili,kako je to rekao Radoje Konti}, wen potpredsednik, i danas jeVlada analizirala uslove za ukidawe sankcija i sve dok se to nedesi ova ta~ka uvek }e biti prva na dnevnom redu sednice Vlade.

Vlada je tako|e raspravqala i o zlo~inima nad Srbima sazapadne strane; kao predloàk za raspravu koristila je izve{taj

jedne svoje radne grupe dostavqen Nezavisnoj komisiji ekspera-

ta Saveta bezbednosti za utvr|ivawe slu~aja povrede humanitar-nog prava. Od ukupnog broja prijavqenih povreda, ova radnagrupa nalazi da u 98 odsto slu~ajeva krivicu snose pripadnicidrugih drugih zara}enih strana, a samo u dva procenta krivica jena srpskoj strani. Kako je to saop{teno na sednici Vlade, Svet-skoj organizaciji prosle|eni su samo primeri za koje su prikup-qeni pouzdani dokazi da se radi o grubom kr{ewu me|unarodnog

46 Ilija Petrovi}


47/422

humanitarnog prava, ali }e se rad na ovom poslu nastaviti s ob-zirom na to da je veliki broj od pola miliona izbeglica u SR Ju-goslaviji bio svedok nekog ratnog zlo~ina. (Od nastavqawaovoga posla te{ko da }e biti neke koristi, po{to su se izbegli-ce odmah raspr{ile po Crnoj Gori i Srbiji, a niko se u dràvnojupravi nije na vreme setio da takve izjave uzme od wih u trenut-ku kad su stigle na neki od grani~nih ulaza; zvani~nicima iz dr-àvne uprave bilo je zazorno da se koriste iskustvima koja su to-kom Drugog svetskog rata stekli Komesarijat za izbeglice u vladi

Milana Nedi}a i wegov ~elnik Tomo Maksimovi}).Dostavqeni izve{taj prepun je primera bezobzirnog kr{e-

wa me|unarodnih, humanitarnih i civilizacijskih normi, a nasamom wegovom po~etku, pod oznakom Namerno ubijawe civila,nalazi se primer iz Borova Naseqa, u kome su 4. jula 1991. godine,u ciqu zastra{ivawa srpskog naroda i etni~kog ~i{}ewa, ubi-

jeni Dragan Mijatovi} i Stojan Stojanovi} i neki drugi, za sadaneidentifikovani gra|ani srpske nacionalnosti. Po~iniociovog zlo~ina su pripadnici Zbora narodne garde (ZNG) i Mini -starstva unutra{wih poslova (MUP) Hrvatske Zdravko Kom{i},Marko Nuji}, Stjepan Ma~kovi} i Tode I{tuk. Svi dokazi o svoj-stvu i vremenu izvr{ewa krivi~nog dela, kao i izjave svedoka,nalaze se u spisima Vojnog tuìla{tva u Beogradu.

U nastavku, data su imena devetoro civila srpske nacional-nosti koje su, prema izjavama dvojice o~evidaca, Veqka Tepavcai Radomira Simi}a, pripadnici ZNG i MUP-a Hrvatske pobiliu Sarva{u 2. avgusta 1991. godine. Tada su ubijeni Melanija Bo-

jani}, Du{an Bojani}, Branka Bojani}, Veselin Adamovi}, Gospa-va Adamovi}, Lazar Jeremi}, Zorka Petrovi}, Svetislav Sandi}i Du{an Milojevi}.

Po masovnosti predwa~i primer iz Vukovara, gde je od avgu-sta do novembra pro{le godine (1991) ne mawe od 200 civila srp-ske nacionalnosti izvedeno iz skloni{ta u Vukovaru i BorovuNasequ i likvidirano. Tela ubijenih naj~e{}e su bacana u Dunav.Kao izvr{ioci se navode Zdenko Novak, \uro Bro|anac, KsenijaPiplica, Martin Sabqi}, Zoran [ipo{ i jo{ devet pripadnikaZNG i MUP-a Hrvatske, koji su, isto kao i zlo~inci iz Borova

Naseqa, prema sporazumu izme|u vlada SR Jugoslavije i Hrvat-ske, razmeweni u Nemetinu 14. avgusta 1992. godine. Jugosloven-sku vladu je u tom bezumnom poslu predstavqao Milan Pani}, ane moè ostati nepomenuta i wegova vi{a instanca, predsed-nik Republike Dobrica ]osi}.

srpska krajina 92-93

Documents