Strpljen-spasen

Sposobnost tolerancije na frustraciju, imunitet psihe, predstvalja osnov nae otpornosti na osujeenja i prepreke sa kojima se svakodnevno, u veoj ili manjoj meri, susreemo. Kao to i fiziki imunitet treba da se razvija, odrava i jaa, tako je i sa naim psihikim imunitetom.Pre svega, korisno je naglasiti da razvoj sposobnosti tolerancije na frustraciju nije isto to i negiranje frustracije. Mnogi, dodue, rade na razvijanju te sposobnosti, mnogi su u tome i uspeni, ali pre ili kasnije cena razvoja jedne takve sposobnosti doe po svoju naplatu.Sposobnost tolerancije na frustraciju, imunitet psihe, predstvalja osnov nae otpornosti na osujeenja i prepreke sa kojima se svakodnevno, u veoj ili manjoj meri, susreemo. Kao to i fiziki imunitet treba da se razvija, odrava i jaa tako je i sa naim psihikim imunitetom.Frustracija = nunost ?Sa druge strane, postavlja se pitanje znaenja same frustracije. Ona se, u psihologiji, definie kao emocionalnareakcijanaodreenu,spoljanjuiliunutranjupreprekuispunjenjuodreeneelje.U periodu sedamdesetih godina prolog veka nafrustraciju se gledalo, pojednostavljeno, kao na vrstu greke koju treba ukloniti. Vrhunac ovog miljenja bio je u pokuaju vaspitanja dece koja ne bi doivela nikakvu frustraciju, ili bi je doiveli minimalno. Ovakvi eksperimenti pokazali su da su deca, tako odgojena, posedovala ak i vii nivo neurotskih simptoma, tikova, fobija i sl., u odnosu na decu koja su doivljavala odreeni, vii nivo ivotnih frustracija.Dakle, ivotne frustracije sa kojima se suoavamo predstavljaju nunost neophodnu za razvoj i ojaavanje linosti. Kao to i naporne fizike vebe ojaavaju skeletnu muskulaturu i fiziki imunitet , tako i psiholoke frustracije jaaju psiholoku muskulaturu.ivotne frustracije sa kojima se suoavamo, predstavljaju nunost neophodnu za sticanje i ojaavanje linosti. Kao to i naporne fizike vebe ojaavaju skeletnu muskulaturu i fiziki imunitet, tako i psiholoke frustracije jaaju psiholoku muskulaturu.Pratei teorijska razmatranja O.L.I. integrativnog psihodinamskog metoda, moemo zakljuiti da je ljudski psihizam, na odreeni nain, predodreen da tolerie frustraciju. Sa druge strane, ostaje pitanje kako e se ova sposobnost dalje razvijati, kako e se pospeiti kapacitet za toleranciju frustracije.Strpljenje i trpljenjePosmatranjem jednogodinje dece u igri moemo primetiti odreene pravilnosti. Deca su, u ovom periodu, sklona igrama gubljenja i nalaenja; Pokau zadovoljstvo u igri sa nekim predmetom, zatim ga sklone, ukau nam na nezadovoljstvo zbog toga i nakon to ga pronau, ponovo ih obuzme zadovoljstvo. Slinu igru i odrasli zapoinju sa decom kada im se nasmee, a zatim im se sklone iz vidokruga, nakon ega se ponovo vrate.Taj vremenski period u kome deca trae ponovo svoju igraku, ili ekaju drugog da se ponovo pojavi, ono je to moemo nazvatijedinicom odlaganja zadovoljstva.Kada se taj interval doivi kao suvie dug, dete ne moe vie toleristi frustraciju i pronalazi svoju igraku ili nas plaom doziva. Stepen tog intervala proporcionalan je koliini frustracije koja e se formirati. to dete, u ovom sluaju, due eka razreenje, to e i frustracija biti vea.Dalje, moemo reci da taj interval odreuje i stepen tolerancije na frustraciju. Pored toga, moe se pretpostaviti da e se ovaj interval, izmeu elje i njenog zadovoljenja, sa razvojem linosti i sam poveavati.Na ovaj nain predstavljeno moemo rei da se razvojem tolerancije na frustraciju razvija, zapravo, stpljenje - sposobnost podnoenja, (s)trpljenja i odlaganja zadovoljstva.ta nas i koliko frustrira?Razumevanje naih kapaciteta da podnosimo razne ivotne frustracije odreen je i drugim znaajnim faktorima.Neretko se deavaju situacije u ljubavnim odnosima, da jedan od partnera dugogodinje veze na neki nain primeti da drugi partner iz veze eli da izae. Meutim, to odvajanje osoba ne moe da tolerie, ali ni da negira ono to primeuje. esto se u takvim situacijama deava da osoba u sebi poinje da obezvreuje partnera sa stavomMa, nemam ja ta da izgubim, on nije dobar za menei na taj nain umanjuje preteu frustraciju. Ovo je jedna od strategija u ljubavi kako bi se izbegla ili umanjila bol i frustracija koja preti da se desi.Ovakvih primera u ivotu ima dosta, oni nam pokazuju da koliinu frustracije odreuje i to koliko smo u nju uneseni, ali i da posedujemo brojne mehanizme kojima izbegavamo da se suoimo sa svim pretnjama.ivotni ciklus frustracijeFrustracija nastaje onda kada su nae elje, zahtevi i htenja ometeni ili onemogueni, to se svakodnevno, u odreenoj meri, deava. Frustracije se kreu od onih koje jedva opazimo, koje su usputne, do onih koje nas mue i preplavljuju. Dalje se razvijaju oseanjem nezadovoljstva, zahtevamo da se stvari promene, javlja se oseaj nepodnoljivog. Meutim, ta emo opaziti kao frustraciju i u kojoj meri, individualno je - frustracija je i stvar percepcije, zavisi od naina na koji posmatramo svet.Menjanjem naina na koji posmatramo svet menjamo i to koliko nas neto mui. Izbegavanje stvari, ljudi i dogaaja koji nas optereuju nije uvek mogue, ali ni poeljno. Ono to se moe uraditi je uenje da drugaije definiemo sopstvenu okolinu i pomognemo sebi da se oseamo manje frustrirano, nezadovoljno i uznemireno. U zavisnosti od toga kako tumaimo sopstvena oseanja koje frustracije izazivaju, ona mogu da utiu na pozitivnu promenu kod nas, ili dovedu do ispoljavanja agresivnosti, detinjastog ponaanja, depresivnosti ili prisilnog ponaanja.Nerazvijena sposobnost tolerancije na frustraciju moe stvarati neke od sledeih problema:-Blejanje, kuliranjeNegiranje postojanje elje za rastom i razvojem-elja da se savrenstvo postigne brzo, bez mnogo muke i frustriranja, ali kako bez muke nema nauke, ono to se esto radi da se frustracija izbegne, je da se ta potreba negira, tada se javljaju ispoljavanja koja zovemo blejanje, kuliranje. Moto ovog ponaanja je Nemam elju, pa me ni ne frustrira njeno nezadovoljavanje.Nemam elju, pa me ni ne frustrira njeno nezadovoljavanje.-Niske ambicije, zavist prema drugimaObezvreivanje elje-Kada ne moemo da se izborimo sa frustracijama javlja se usled toga i anksioznost. Manevar da se ta anksioznost, ipak nekako izbegne postie se i obezvreivanjem elje. Cena takvog manerva su smanjenje sopstvenih ambicija i sposobnosti, ali i zavist prema onima koji to nisu uinili. Moto ovog ponaanja je Nije mi toliko stalo, pa me ne frustrira nezadovoljavanje.Nije mi toliko stalo, pa me ne frustrira nezadovoljavanje.-Drugi koji ispunjavaju line eljePomeranje ili projekcija ove elje na druge osobe-Ja to nisam postigao, ali moje dete hoe, Moj tim je pobedio- ja sam pobedio. Ovaj manevar je dobar jer se sopstvene elje ispoljavaju kroz drugog, ali ne samo to, elja se ispunjava kroz drugog, ali i izbegava frustracija koja bi mogla da nastane da se ta elja nije ispunila.Moto ovog ponaanja jeNeko drugi ostvaruje moju elju umesto mene, a ja se poistoveujem sa njimNeko drugi ostvaruje moju elju umesto mene, a ja se poistoveujem sa njim-Sedim i ekamOkretanje u suprotno-aktivno kretanje ka odreenom cilju se okree u pasivno oekivanje da se to desi. U ovom sluaju elja se ne umanjuje niti okree na drugoga, ve se menja njen smer. Dobit ovog ponaanja je pasivna pozicija u kojoj osoba ne moe da doivli frustraciju zbog svoje potrebe, jer ne radi nita. Ako bi osoba bila aktivna i ako ne uspe u svojim namerama osetila bi veliku frustraciju koju ima utisak da ne moe da podnese. Meutim, cena ovog kompromisa je u ogranienju koje nosi svaki pasivan stav. Moto ovog ponaanja jeOkreem elju u njenu suprotnostOkreem elju u njenu suprotnost-ImpulsivnostProboj impulsa-nesposobnost da se tolerie frustracija i nezadovoljavanje potrebe. Ponaanje na sopstvenu tetu ili tetu drugoga, impulsivna ponaanja, antisocijalna ponaanja, zavisnosti i dr.Sa druge strane, razvoj tolerancije na frustraciju vodi do:-IstrajnostNeodustajenje od svojih elja i ciljeva- sposobnost za podnoenje neuspeha i nezadovoljstva uz uenje iz sopstvenih greaka, korigovanje nedostataka, ulaganje napora, poboljavanje linih kvaliteta.-HrabrostTolerancija na frustraciju rivaliteta- mogunost fer pleja, iskreno estitanje pobedniku, tolerisanje poraza, mogunost ulaenja u takmienje uprkos riziku od poraza.-LiderstvoSposobnost da se preuzme liderska funkcija- bez straha od same pozicije i svega to ona nosi.- S(trpljenje),stabilno samopotovanje i kapacitet za uzajamnost u odnosima.Razvoj imuniteta psiheAko veruje da moe u pravu si, ako veruje da ne moe, takoe si u pravuUnapreenje praga tolerancije na frustraciju poinje od svesnosti da su ljudi sami ti koji odreuju kvalitet i kvantitet frustracije - ta i koliko frustrira. Kada kaemoOvo je za mene pretekoinimo da to bude istina i obrnuto. Susret sa ivotnim preprekama esto prati ideja o tome kako se one ne mogu podneti. Ono to moemo reci je Teko je, to je problem, ali nije tano da ne mogu podneti, jer podnosim.Dakle, veina ljudi u sebi poseduje sposobnost tolerancije na frustraciju, vie nego to je toga svesna, ali je blokira iz odreenih razloga.Pored toga, moemo rei da je svako podvrgavanje dinamskoj psihoterapiji, na odreeni nain u slubi razvoja tolerancije na frustraciju imuniteta psihe.Zato?Imati volju i inicijativu za uputanje u psihoterapiju i ostajanje na istoj u sebi nosi i razvoj tolerancije na frustraciju imuniteta psihe.Odluka o kretanju na psihoterapiju radi reavanja problema, linog rasta, razvoja svojih sposobnosti , odnosa i dr. ukljuuje i prihvatanje ulaganja truda i vremena. Pri tom psihoterapija ne nudi brza i laka reenja, i klijentu ostaje da prihvati da se psihoterapijom nee kao arobnim tapiem ukloniti svi probleme i prepreke. Ne samo to, psihoterapija nema rok u kome se neto zavrava, zavretak zavisi od brzine kojom e se kretati klijent i terapeut. Psihoterapija puno prua, ali i zahteva, prihvatanje toga prvi je korak ka linom razvoju i razvoju tolerancije na frustraciju.Autorka je Psiholog-master, OLI Psiholoki savetnik- See more at: http://www.danas.rs/dodaci/psihologija/strpljen__spasen.62.html?news_id=269847#sthash.NUmQTsZ2.dpuf