valas_vejtls-nauka_bogacenja

8/7/2019 Valas_Vejtls-Nauka_bogacenja

1/45

p~~~sR~~~lA K S

N A U K A BOGACENJ l \V a l e s Vejt ls

BIBLIOTEKA PRAKT1CNIJCr KNJIGA

UrednikDraganParipovic I

BEOGRAD2008


2/45

Naslov originala:The Science ofGetting RichWallace D.Wattles

Copyright na prevod za SrbijuIPBABUN

Sv a pravaprevoda za Srbiju zadrzava izdavac.

PreveoDragan Paripovic

StampaLukastampa

Prvo izdanjeBeograd 2008

ISBN 978~86~83737~57~4

".j & a d r z a jPredgovor1. Pravo na bogatstvo2. Postoji nauka bogacenja3. Da li postoji rnonopol na pril iku4. Prvo nacelo nauke bogacenja5 . E ks pa nz ij a z iv ot a6. Kako va m dolazi bogatstvo7. Zahvalnost8. Mislit i na pravi nacin9. Kako koristiti volju

10. Dalje koriscenje volje11. Delovati na pravi nacin12, Delotvorna akcija13. Uci u pravi posao14. Utisak ekspanzije15. Covek kojinapreduje16 . Neke napomene izavrsna zapaZanja17. Sazetaknauke bogaceniao autoru

79

1317212733394348535965707579848991


3/45

PDEDGOVOQOvo je pragmaticna knjiga, ne filozofska; praktican prirucnik,a ne teoretska rasprava. Namenjen je muskarcima izenamaCija najhitnija potreba je - novae. Onima koji najpre zeleda postanu bogati, a onda da filozofiraju 0 tome. Ona je zaone koji do sada nisu nasli ni vrem ena ni nacina ni prilikec ia dub lj e urone u me t af iz ic k a ucenja, al i koji zele rezultateivoljni su da naucne zakljucke prihvate kao temelj svogdelovanja, bez ulazenja u sve one postupke putem kojih su tizakljucci postignuti.

Ocekuje se da ce citalac verom prihvatiti ovde izlozenetvrdnje utemeljene na iskustvu, ba s kao sto bi prihvatiotvrdnje koje se odnose na d e lo va nj e e le k tr ic ne e n er gi je , k oj esu, recimo, objavili Markoni il i Edison, A ako prihvati tvrdnjeverom, njihova istinitost ce se dokazat i onda kada, bezstraha ioklevanja, bude delovao u skladu sa njima, Svaki muskarac il irena koji budu t ak e c in il i z as ig um o c e se obogatiti, jer je o vd eiz lozena nauka u toj meri precizna da je naprosto nemogucepogresiti. Medutim, za dobro onih kojizele ciau citavu stvatbudu ukl jucene ifilozofske teorije kako bi na taj naein dobililog ienu osnovu svoje ve r e , c i ti racu prave autoritete,

Monisticka teorija univerzuma kako je Jedno Sve, a Sve jeJ ed no , k ak o se jedna sus t ina manifestuje kroz privid rnnogih


4/45

elemenata materijalnog. sveta .;.vodi poreklo iz indijskereligij eiu poslednjih dve stotine godina postepeno je probila svoj putUmisao zapada, Ona je ternelj svih istacnih filozofija, ali ifilozofije Dekarta, Spinoze, Lajbnica, Sopenhauera, Hege laiEmersona.

Citalac koji bi zelee da pronikne u filozofske temelje oveknjige, neka procita Hegela iErnersona.

Dok sam pisao ovu knjigu zrtvovao sam sva drugarazmatranja zarad jasnoce i jednostavnosti stila, sve u ciljuda ova materija bude potpuno razumljiva idostupna svakomprosecnom eitaoeu. Ovde izlozen. plan delovanja nastao jekaoplod filozofskih zakljucaka; detaljno je isproban i polozioje najvisi test prakticnog eksperimenta; on deluje. Ako zeliteda znate kako sam stigao do ovih zakljucaka, Citajte tekstovegore pomenutih autora, a ako zelite da uberete plodovenjihove filozofije u praksi, citajte ovu knjigu i cinite tacnoonako kako yam ana kate da einite.

I P 0 8 1 av l j eP I2AVO NA ] )OGAT~TVO

8 ta god da je receno u hvalu sirornastvu, ostaje ~injenicadanije moguce ziveti zaista potpunim iuspesnirn ~ivotom,ukoliko nismo bogati. N ije da nco ve k n e m oz e d os tic i najvisutacku razvoja svojih talenata ili duse ukoliko nema dovoljnonovca;jer, za.razvoj duse italenata on mora da upotrebi POO0stvari, do kojih ne moze doci ukoliko nema novca.

C ove k razvija svoj u rn; dus u itelo koriscenjem stvari, asamo drustvo organizovano je tako da se bez novca nemozedoci do poseda b il o k oj e stvari; u pra vo iz tog ra zl og a b i naukabogacenja morala da postane temelj svekolikog napredovanjacoveka,Cilj sveukupnog zivota je razvoj; sve sto iivi ima

neotudivo pravo na razvoj u punoj meri.Covekove pravo nazivot podrazumeva pravo na slobodnuin eo gra nic en u u po tre bu s vih onih stvari koje su neophodne

za njegov najpotpuniji mentalni, spiritualni ifizicki razvoj,odnOS110,d ru g im r ec ima , podrazumeva njegovo pravo da budebogat.

U ovoj knjizi necu figurativno govoriti 0 bogatstvu.bitiistinski bogat ne znaci biti zadovoljan sa malo. Nijedan covek


5/45

ne bi smeo da bude zadovoljan sa malo, ukolikoje sposobanda koristi iuziva u vise. Namera prirode je napredovanje irazvoj zivota; isvaki covek bi trebalo da ima sve sto doprinosimoci, eleganciji, lepoti ibogatstvu zivota. Biti zadovoljan samanje od toga je greh,

Covek koji poseduje sve sto zel] da hi zivec onaj zivotkoji je sposoban da zivi - bogat je; a nijedan covek koji.nema puno novaca ne moze da ima sve sto zeli, Zivotje toliko uznapredovao ipostao taka slozen da ca k inajobicniji muskarac iii. zena imaju potrebu za velikomkolicinom novca kako hi mogli da zive nacinom zivotakoji vodi celovitosti. Svaka osoba prirodno tezi tome dapostane sve uno sto je sposobna da postane; ta zelja zaostvarenjem unutrasnjih potencijala imanentna je ljudskojprirodi; mi ne mozemo nista protiv htenja da budemo sveuno sto mozemo biti, Uspeh u zivotu podrazumeva dapostanes uno sto ielis da postanes; a do toga se maze docisarno putem koriscenja svih dostupnih stvari, a stvari sudostupne samo ako postanes dovoljno bogat da hi mogaoda ih kupis, Zbog toga je najbitnije od svegznanja razumetinauku bogacenja.

Nema niceg 10seg u named da se bude bogat. Zelja zabogatstvom u stvari jeste zelja za bogatijim, potpunijim iobilnijim zivotom, a ta zeljaje hvale vredna. Covek koji nezeli da zivi u vecem obilju nije nonnalan, pa je tako ionajkoji ne zeli da ima dovoljno novca kako bi kupio sve stohoce, nenonnalan.

Postoje tri motiva zbog.kojih zivimo:zivimo zatelo, iivimoza um, zivimo za dusu. Nijedno od pobrojanog nije illboljeni svetije od ostalih; sve trebada bude jednako zastupljeno inijedno . ni telo, ni u rn ni dusa. ne mozeziveti potpunoakosu ostala.dva odsecena od punoce zivota. Nije ill ispravno ill

plemenito ziveri sarno zadusu a poricati urn itelo, a pogresnoje iziveti za intelekt,a poricati tela il i dusu.

Svima nama su poznate teske posledice zivljenja zatelo na racun uma iduse. Shvatamo da stvaran nvot znacipotpuno izrazavanje svega onaga sto covek moze da ispoljikroz svoje telo, urn idusu. St a god da kaze, nijedan covekne moze biti stvarno srecan iii zadovoljan sve dok njegovotelo ne prozivljava potpuno svaku svoju funkciju, a isto vaziiza njegov urn injegovudusu, Gde god postoji neispoljenamogucnost ilineizvrsena funkcija, tuje inezadovoljenazelja,Zelja je mogucnost koja trazi svo] izraz ili funkcija kojatezi da se izvrs].

Covek ne moze da zivi potpuno u telu bez dobre hrane ,udobne odece itoplog sklonista, kao ill bez slobode odpreteranog rada. Odmor irekreacija takode su neophodnifizickom zivotu.

Ne moze se ziveti potpuno uumu, bez knjiga ivremena zanjihovo proucavanje, bez pril ika za putovanje i .posmatranjeil i be z i nt e le k tu a ln o g d ru z en j a.

Da bi ziveo potpuno u dus], covek mora da ima ljubav, asiromastvo moze (a najcesce ijeste tako) negativno da uticenaizraZavanje ljubavi.

Covekova najvisa sreca jeste U tome da daruje onimakoje voli , l jubav pronalazi svoj najprirodniji inajspontanijiizraz u davanju. Covek kojinema sta da pruzi ne moze daispunisvoju ulogu supruga ili oca, gradanina ili muskarca,Kroz upotrebu materijalnih stvari covek ostvaru]e punocuzivljenja svogtela, tazvija svoj urn isvoju dusu , Zbog togajeod najvece vaznosti postati bogat.

Savrseno je u redu ako imatezelju da budete bogati. Akoste nonnalan muskarac ili zena, vi ni ne mozete drugacije.Savrsenojeuredudaobratitenajvecupainjunaucibogacenja,


6/45

jer ona predstavlja jedno ad najuzvisenijih i najpotrebnijihueenja , Aka zanemarite ova ucenje, zanemarili ste duznostprema sebi, prema Bogu iprema covecanstvll, jer niBogu nicovecanstvu ne mozete uzvratiti vecim sluzenjem ad onog ukame ste ostvarili najvise st b ste mogli.

I I p08 [avl jcP0 8T OJ I N AUK A BOGACEN JA

Postoji nauka bogaeenja ito je vrlo precizna nauka, nemanje nego sto je to algebra ili aritmetika, Odredenizakoniupravljaju postupkom stieanja bogatstva, a kada se tizakonijednorn nauce ikada covek pocne da vlada njima, on ce seobogatiti s matematickom sigurnescu,

Posedovanje novea i druge imovine nastaje kao rezultatdelovanja pomenutih zakonitosti. Oni koji se drze ovihpravila, bilo namemo ili slucajno, bogate se, dok oni kojito ne fade ovim odredenim nacinom, rna kako tesko radili ikoliko hili sposobni, ostaju siromasni,

'Kao sto je prirodan zakon da slieni uzroci uvek iza-zivaju slicne posledice, tako ce, izvodenjern stvari naovaj odredeni nacin, svaki muskarac ili zena nepogresivopostati bogati.

Daje gornja tvrdnja istinita pokazujusledece cinjenice:Bogacenje nije pitanje okruzenia, jer da je tako svi ljudi

u nekom susedstvu bi postali bogati; takode, svi Ijudi nekoggrada hi bili bogati, dok hi svi ljudi nekih drugih gradova bilisiromasni. Hi hi se, na primer, stanovniei neke drzave valjali


7/45

u bogatstvu, dok bi stanovnici neke druge drzave koja segranici s ovom, ostali da :.liveu sirornastvu,

Ali mi svuda opazamo razlike - bogati i siromasni zivejedni uz druge, U istorn okruzenju, cesto povezani istimzanimanjima. Kada vidimo da se dvoje ljudi nalazi na istommestu ina istom poslu, pri cemu se jedan obogati dok drugiostaje siromasan, to je dokaz da bogacenje ni u kom slucajunije stvar okruzenja, Doduse, neka okruzenja mogu bitipovoljnija od drugih, ali kada ad dvoje ljudi u istom poslu i uistom susedstvu jedan postane bogat a drugi ostane neuspesan,to samo govori u prilog nase tvrdnje da je bogacenje rezultatdelovanja o dr ed en im n a ci nom .

I dalje, sposobnost da se stvari obavljaju ovim odredenimnacinom ne zavisi samo od posedovanja talenta, jer su mnogiIjudi sa velikim talentom ostali siromasni, dok su se neki svrlo malim talentom obogatili.

Proucavajuci Ijude koji su se obogatili,ustanovili smo dasu u mnogo eemu proseeni, da ne posedujuni vece talente nivece sposobnosti od drugih ljudi. Iz togajasno proizlazi da seani ne bogate zbog talenata isposobnosti koje drugi nemaju,vee zato sto stvari obavljaju odredenim nacinom. .

Bogacenje nije rezultat stednie ili ekonomicnosti, mnogivrlo skrti l judi su siromasni, dok su rasipnici cesto bogati.

Bogacenje nije ni posledica necega sto drugi propustaju daueine.jer dva coveka uistom poslu .cestorade tacno iste stvari ,ali .jedan se bogati dok drugi ostaje siromasan iii bankrotira.

Iz svega ovoga moramo zakljuciti daje bogacenje rezultatobavljanja posla na odredeni nacin.

Ako je bogacenje rezultat delovanja na o dr ed en i n ac iniako alieni uzroci uvek proizvode slicne posledice, ondasvaki muskarac iii zena koji mogu na taj nacin da obavljaju

stvari mogu da postanu bogati, pa otuda citava stvar zadire upodrucje prave nauke.

Ovde se sadapostavlja pitanje, da li je odredeni nacintoliko tezak da ga.moze slediti tek mali broj ljudi. To ne mozebiti tacna, kao sto smo videli, barem sto se tice urodenihsposobnosti. Talentovani ljudi se bogate, ali bogate seibudale.Bogate se intelektualni genijalci, ali ivrlo glupi ljudi. Bogatese fizicki jaki, a li i slabi ibolesni Ijudi se takode bogate.

Naravno, u izvesnoj meri je potrebna isposobnost raz-misljanja i razumevanja, no sto se toga tiee, svaki muskaraciii zena koji mogu daprocitaju irazurneju ove reci, mogusigurno ida se obogate.

Takode, vide li smo da se ne radi 0 okruzenju. Mesto imasvoju vaznost, ali to nije od presudnog znacaja. Ipak, ne bitrebalo ici u srce Sahare iocekivati tamo uspesan posao.

Bogacenje ukljucuje vestinu ophodenja s ljudima, kao ineophodnostda se bude tamo gde su Ijudi s kojimaje pozeljnoposlovati. A ako su ti ljudi skloni da posluju na nacin na kojivi to zelite , tim bolje . Toliko sto se okruzenja tice.

Aka se bilo ko u vasem gradu moze obogatiti, mozete i vi,iaka se bilo ko u vasoj drzavi moze obogatiti, mozete ivi.Ponovo, ne radi se 0 izboru nekog odredenog posla ili

profesije. Ljudi se bogate u svakorn poslu iu svakoj profesiji,dok drugi u istom poslu ostaju siromasni.

Istina je da cete najbolje raditi u poslu koji volite ikojiyam je primeren, a ukoliko posedujete neke talente i veeste ih razvili, najbolje cete obavljati posao koji yam pruzamogucnost da neprekidno iskazujete svoje sposobnosti.

Takode, najbolje cete obavljati posao kojije primeren va-sem mestu boravka. Proizvodac sladoleda bolje ce uspeti utoploj klimi nego na Grenlandu, a ribar koji lovi losose pre naseverozapadu nego na Floridi, gde uopste nema lososa,


8/45

Ali, ostavimo po strani ova opsra ogranicenja, Bogacenjene zavisi od vaseg ucesca u nekom odredenom poslu, veead znanja obavljanja posla na odredeni nacin. Ako ste sadu poslu is va ko d ru gi u vasem mestu uspeva da se obogati uistom poslu, a samo vi u tome ne uspevate, to je zatosto neobavljate stvari na isti nacin,

Niko nije sprecen da se obogati zbog nedostatka kapitala,Istina, ako imate kapital njegovo uvecanje ide lakse ibrze,ali onaj koji ima kapital vee je bogat ine treba da razmisljakako da to postane. Nije vazno koliko ste siromasni, akopocnete da radite stvari na odredeni nacin pocecete da sebogatite, a time i da stieete kapital. Posedovanje kapitalaje deo postupka bogacenja, a ujedno i deorezultata koji ne-izostavno sledi, ukoliko se stvari izvode na odredeni nacin.Mozek biti naj siromasniji covek na kontinentu, duboko udugovima, mozete biti bez prijatelja, uticaja, sredstava,aliaka krenete da obavljate stvari na ovaj nacin, pocecete ne-pogresivo da se bogatite, jer slicni uzroci moraju da stvoreslicneposledice. Ako nemate nikakvog kapitala, dobicete gaoAko ste u pogresnom poslu, okrenucete se unosnijern, Akoste na pogresnom mestu, ici tete na pravo mesto, A sve to 'tete ciniti zapocinjuci u svom sadasnjem poslu i na svomsadasnjem mestu radeci stvari na odredeni nacin koji dovodido uspeha.

I II p 0 8 1 a v ljeDA L 1P0 8TO JI M ON O PO L N A PQIL IK U

Nijedan ccvek ne ostaje siromasan zato sto muje oduzetaprilika, zato sto su drugi ljudi stavili monopol na bogatstvo,neprobojnu ogradu oko njega. Mozete na neki nacin biti od-vojeni od nekog posla, ali postoje idrugi kanali koji su yamotvoreni. Verovatno bi vam bilo tesko da preuzmete kontrolunad nekim zeleznickim sistemom, to podrueje je prilicnodobropokriveno. Ali , posao s elektricnim zelezaicama jos uvekje upovoju inudi obilie prilikaza razne vidove preduzetnistva, aza svega nekoliko godina ce i prevoz vazdusnim putem postatijaka industrija iu svim svojim granama zaposljavati s totinehiljada, a rnozda imilione ljudi, Zasto ne biste skrenuli svojupaznju.na razvoj vazdusnog transporta umesto da se takrnicites Dze] Dzej Hilorn idrugima u svetu parne zeleznice?

Prilicno le tacno da, ukoliko ste radnik zaposlen u nekojzelezari, imate vrlo male sanse da postanete vlasnik pogonau kome radite, ali je takode tacno da cete, ukoliko pocneteda delujete na odredeni nacin, uskoro napustiti svoj posaou zelezari, kupiti mozda veliku farmu i zapocetiposao kaoproizvodac mane. Danas se ukazuje velika prilika za oneljude koji zive na malim povrsinama zemlje koje intenzivno


9/45

obraduju, takvi ljudi ce se sigurno obogatiti . Naravno, vi mo-zete reci daje nemoguce kupiti zemlju, ali dokazacu yam danije idasigurno mozete doci do fanne ako budete delovali naodredeni nacin.U razlicitim razdobljima plima prilika krece se u razlicitimsmerovima, prerna potrebama celine idostignutom stepenudrustvenog razvoja. Danas je ta struja u Americi usmerenaprema poljoprivredi iindustrijama koje su u bliskom odnosusa njom. Danas se pruza iprilika radniku u fabrici, Ona jeotvorena ipred poslovnim covekom koji opskrbljuje seljaka,cak ivise nego pred onim koji opskrbljuje radnika.

Postoji obilje prilika za coveka koji ide s plimom, umestoda pliva protiv nje.

Tako radnici u fabrikama, n:ikao pojedinci a nikao klasa,nisu liseni prilika. Radnicinisu pod pritiskom gospodara,trustovi iveliki kapital ne zadrzavaju ih na zemlj ine dajuciim da polete, Kao klasa su tame gde jesu.jer ne fade stvarina odredeni nacin. Kada bi americki radnici izabrali daCine taka, oni bi sledili primere svoje brace u Belgiji idrugim zemljama, osnovali velike robne kuce ipotrosaekezadruge, u kancelarije bi doveli ljude iz vlastite klase iizglasali zakone koji podrzavaju razvoj takvih zadruga. Zanekoliko godina mogli bi na miran nacin da dodu u posedindustrije,Radnicka klasa moze da postane vodeca klasa cim pocneda obavljastvari na odredeni nacin. Zakon bogatstvaistije zanjih kao iza sve druge. Ali to moraju da nauce, a do tada ceostati tu gde jesu onoliko dugo koliko nastavljaju da cine onosto sada Cine. Pojedinacnog radnika, medutim, ne zadrzavaneznanje niti .mentalna lenjost njegove klase,on moze dasledi plimu prilika koja vodi ka bogatstvu, a ova knjiga ce mureci kako.

Niko fie treba da ostane sirornasan zbog pomanjkan. la be-gatstva. Jer, svega ima vise nego dovoljno za sv c n ae, Palltlpoput zgrade Kongresa u Vasingtonu mozeda se sagradl IIsvaku porodicu na ovoj zem lj 1ito od gradevinskog materj] a l i ikojeg ima dovoljno vee u Sjedinjenim Drzavama. A aka bise intenzivno kultivisala ova zemlja mogla bi da proizvodidovoljno vunc, pamuka, lana isvile da obuce svaku osobuna svetu finije nego sto je isam Solomon bio ukrasen u B V O jsvojoj slavi, kao itakvu kolicinu hranekoja hi itekako biladovoljna da nahrani sve.

Cak ividljiva zaliha prakticno je neiscrpna, a nevidljiva setek ue moze iscrpeti.

Svesto vidimo na zemlji nastalo je izjednepoeetne sup-stance iz koje se radaju sve stvari.Svedoci smo toga cia neprekidno nastaju novi oblici, anestaju stari, ali svi oni vode poreklo iz jedne te iste stvari,

Nepostoje ogranicenja zaliha.bezoblicne ili prvobitne sup-stance. Od nje jenacinjen svemir, ali se ona nije istrosila ustvaranju svemira, Prostori u, kroz iizmedu oblika vidljivogsvemira prozeti suiispunjeni prvobitnom, bezoblicnorn sup-stancom,izvomom gradorn svih stvari. Cak ida se descthiljada puta ponovo stvorl onog sto je do sada stvoreno, ninajmanje se ne bi iscrpela zaliha univerzalne grade.

Prema tome, nijedan.covek nije siromasan zbog siromastvaprirode iii zato sto oko njega nema dovoljno bogatstva.Priroda je neiscrpno skladiste bogatstva, njene zalihe ni-

kada se nece istrosit i, Prvobitna supstanca je ziva ikreativnaenergija koja stalno proizvodi nove oblike. Kada se potrosizaliha gradivnog materijala, treba ga proizvesti jos, kada sciscrpi tlopa na njemu vise ne rastu biljke iz koj ih proizvcdimohranu iIi materijale za odecu, naci ce se nacina da se obnovipa ce ga biti jos vise. Kadbi se svo zlato isrebro iskopalo


10/45

iz zemlje, ako bi covek jos bio na tom stupnju drustvenogr az vo ja d a mu je potrebno zlato isrebro.jos bi se togastvoriloiz bezoblicnosti, Bezoblicna supstanca odgovara na potrebecoveka, ana ga nece ostaviti bez bile kojeg dobra,I ovoje istina koja vazi za citavu ljudsku zajednicu- vrstakao celina uvek ostaje neograniceno bogata, a aka su nekipojedinci siromasni to je zato sto ne slede odredeni nacin nakoji treba delovati, a to je upravo nacin koji omogucujeda seisvaki pojedinac obogati.

Bezoblicna supstanca jeinteligentna, to je misleca sup-stanca. Dna je ziva i uvek inklinira prema jos zivljem,

Tragati za jos zivljim jeste prirodni iimanentni zivotniimpuls. Takode, u prirodi inteligencije je da .se uvecava, auprirodi svesnosti da traga za sireniern granica ipronalazenjempotpunijeg izraza. Univerzum oblika sacinjenjeiz bezoblicnezive sup stance koja biva uoblicena da hi se potpunije iz-razila,

Univerzum je velika ziva prisutnost Ciji karakter je ta-kay da se uvek kreceprema jos zivljem ipotpunijem funkci-onisanju.

Priroda je ohlikovana radi razvoja zivota, ekspanzij a zivotaje pagan kame ana ne moze da odoli, Iz tog razloga.isve onostoinoze da sluzizivotu opskrbljeno je izdasno. Prema tome,nestasica ne postoji, jer bi u suprotnom Bog bio u sukobu sasamim sobom ponistavajuci sopstveno delo.

Zato, vi koji oskudevate niste sirornasni usled pomanjkanj abogatstva, ito je cinjenica kojucu nesto kasnije pokazati,jer cak izalihe bezoblicne sup stance potpadaju pod upravumuskarca ili zene koji deluju i misle na odredeni naein.

P qs le .vlje I VPQVO NACELO NAUKEBOGACENJA

Misao je jedina moe koja moze da proizvede ociglednobogatstvo iz bezobliene supstance, Materijal iz koga jesve nacinjeno je misleca supstanca, a svesna misao 0 nekomobliku te supstance proizvodi taj oblik.

Prvobitna supstanca krece se u skladu sa svojim raz-misljanjem, svakioblik i aktivnost koje u prirodi vidimopredstavlja vidljivi izraz misli prvobitne supstance. Kada bez-oblicna supstanca razmislja 0 obliku, ana preuzima taj oblik;kada razmislja 0 kretanju, ona se krece, To je nacin nakoji susve stvari s tvorene. Zivimo u svetu misli kojije deo misleeeguniverzuma. Misao univerzuma koji je u pokretu sirise krozbezoblicnu supstancu, a misleca supstanca krece se u skladus tom mislju preuzimajuci oblik planetarnih sistema koji izadrzava, Misleca supstanca uzimaoblik svojih misli ikrecese u skladu s njima. Drzeci se ideje 0 kruzeoim sistemimasunaca isvetova, ona uzima oblik tih tela ipokrece ih svojommislju. Razmislja juci oohliku sporo rastuceg drveta hrasta,ona se krece u skladu s tim iproizvodi drvo, iako su joj zataj posao potrebni vekovi. Kroz stvaranje, bezoblicnost se,izgleda, krece u skladu sa zacrtanim kretanjem, Misao a


11/45

drvetu hrasta ne uzrokuje istovremeno oblikovanje drvetau punom rastu, vee pokrece sile koje ce stvoriti to drvo, uskladu s linijama njegovog rasta.

Svaka misan 0 obIiku nalazi se u mislecoj supstanci iuzrokuje stvaranje tog oblika, ali uvek iiiharem uopsteno,u skladus linijama rasta ivee utemeljenim delovanjem.

Misao 0 kuci neke odredene konstrukcije, utisnuta u bez-oblicnu supstancu, ne b i mo gl a da u zr ok u je i st o vr eme no stva-ranje knee , ali bi on a. po k re n ul a k re a ti vn e energije koje veedeluju u oblasti trgovine ipreduzetnisva da dovedu do brzeizgradnje kuce. Ali, kada ne bi postojali kanali kroz koje bikreativna energija mogla da delnje, onda bi kuca bilastvorenadirektno iz prvobitne supstance, bez cekanja na odvijanjesporog procesa razvoja organskog ineorganskog sveta.

Nijedna misao 0 obliku n e m oz e biti utisnuta u prvobitnusupstancu, a dane uzrokuje stvaranjetog oblika.

Covek je mislece srediste i maze da stvori misao. Svioblici koje covek modelira svojim rukama, moraju najpre dapostoje u njegovim misl ima, On ne maze da oblikujestvarukolikoprethodno nije 0 njoj razmisljao.

I do sada je covek svoje naporeu potpunosti ogranicavaona rad svojih ruku, on je prirnenjivao manuelni rad na svetoblika, nastojeci taka da promeni iIimodifikuje ono sto veepostoji. Nikad nije pomisljao da pokusa da stvori.nove oblike,utiskujuci svoje misli u bezoblicnu supstancu,

Kada covek ima misao-oblik, on iz materija la, koji su za-pravo oblici prirode, stvara sliku oblika kojeg ima na umu.Tako je do sada cinio mali ili nikakav napor prema saradnjis bezoblicnom inteligencijom, zajednickom radu "s Ocem",On nije nisanjao da moze "uciniti sto videkako Otac cini",Covek preoblikuje i. menja postojece oblike rucnim radom,ne obracajuci nikakvu paznju na pitanje moze li da proizvede

stvari iz bezoblicne supstance komunicirajuci s njom svojimmislima, Mi nameravamo da dokazemo da on to moze , dasvaki muskarae ili zena to moze, idapokazemo kako. Ali,prvi je korak da nave demo tr i temeljne pretpostavke.Najpre, tvrdimo da postoji jedna prvobitna bezoblicna sup-stancaodnosno supstanca iz koje susve stvari nacinjene, Svinaizgled brojni elementi nisu nista drugo nego tek razlicitepredstave jednog elementa, svi oblici pronadeni u organskojineorganskoj prirodi su s amo r az lic it i o bl ic i.n ac in je ni o d istematerije. A tamaterijaje misleca, misao unjoj s tvara oblik temisli . Misao u mislecoj supstanci proizvodi oblike, Covek jesrediste misljenja , sposoban za originalnu rnisao, aka mozeda prenese svoju rnisao originalnoj mislecoj supstanci, ondamaze ida prouzrokuje stvaranje ii i obrazovanje stvari 0kojojrazmislja,

Ukrako, postoji misleca supstanca iz koje su sve stvarinacinjene ikoja, u svom prvobitnom stanju, prozima, prodireiispunjava.meduprostore univerzuma.

Misao, unutar te supstance, proizvodi stvar koja je za-misljena.

Covek maze da oblikuje stvari svojim misljenjem. Utisku-juci misli u bezoblicnu supstancu on maze da prouzrokujestvaranje onoga a cemu misli ,

Ako se neko pita da li mogu da.dokazem ave tvrdnje, bezulazenja u detalje, mol odgovor je da mogu, i to logikom iiskustvom.

Gledajuci unazad, od same pojave oblika imisli, dolazimodo jedne prvobitne mislece supstance, a gledajuci unapredad te mislece sup s tance, neminovno stizemo do ljudskemoci uzrokovanja formiranja stvari samim razmisljanjem 0njoj,


12/45

I na osnovu eksperimenta, empirij skim putempronalazimda je ovaj zakljucak tacan, a to je ujedno imoj najjacidokaz.

Ako neki covek procita ovu knjigu i obogati se cinec iono s to mu j a k az em da cini, to je dokaz koji p od up ire m o jutvrdnju. Ova teorija je Istinita sve dok ne dade do gres ke usamom izvodenju postupka, a postupak nece nikad omanuti ,zato sto ce se svaki covek, koji cini ono sto mu ova knjigakaze, sigurno obogatiti,

Vee sam rekao da se ljudi bogate cineci stvari na odredeninaein, a da bi to postigli moraju biti sposobni ida razmisljajuna odredeni nacin.

Nacin na kojineko nesto cini je direktan rezulat nacina nakoji razmislja,D a b is te c in il i stvari na nacin na koj i to z e li te , mo r ac e te danaucite da razmisljate onako kako zelite, toje prvi korak kasticanju bogatstva.

Misliti samo na uno sto ielite da mislite,znaci mislitiISTINU, bez obzira kako to izgledalo.

Svaki covek ima prirodnu iurodenu moe da misliono stozeli da misli, ali za tako nesto potrebno je da ulozi dalekovise nap ora od pukog prepustanja mislima koje mu sugerisupojave vidljive na povr s in i, M i s li ti u skladus p oj av no sc u j e1ako,rnisliti istinu bez obzira na pojavni svet je napomo iiziskuje vise snage nego s to to ijedan drugi posao z ah te va o dcoveka,

.Ne postoji napor od koga vecina ljudi vise zazire nego stoje to neprekidno i uzastopno razmisljanje.a toje najtezi posaona svetu. Ovo je posebno tacno u slucajevima kada je istinasuprotna pojavnosti. Svaka pojavnost u vidljivom svetu tezidaproizvede odgovarajuci oblik.u umu koji je posmatra , a toje moguce spreciti samo zadrzavanjem misli o ISTINI.

Posmatrati pojavnost bo1esti proizvesce oblik bo1esti uvasern umu, a na kraju i u telu, ukoliko ne drzite u sebimisao 0 istini, koja je sledeca: ne postoji bolest, to je sarnopojava, zdravlje je jedina stvarnost. Posmatranje siromastvau spoljasnjem svetu proizvesce odgovarajuce oblike u vas emumu, osim ukoliko se drzite istine da ne postoji siromastvo,vee sarno obi1je.

Misliti 0 zdravlju u okruzenju gde vlada bolest iIi mi-sliti 0 bogatstvu dok smo usredokruzenja u kome vladas ir oma s tv o , p o dr azumeva moe. Ali, anaj koji stekne tu moe,postaje GOSPODAR UMA. On maze da pobedi sudbinu.Moze da ima sve s to z el i.

Ovu moe je m o gu ce s te ci prihvatanjem t eme lj n e e i nj e ni cekoja se nalazi iza svih spoljasnjih manifestacija, a to jeda postoji jedna misleca supstanca iz koje iod koje le svestvoreno.

Zatim morarno prihvatiti is tinu da svaka misao zadrzanau toj supstanci postaje oblik i da covek na taj nacin mozeda utisne svoje misli u njui uzrokuje da one uzmu oblik ipostanu vidljive.

Kada to shvatirno, gubimo svaku sumnju istrahjer znamoda mozemo da stvorimo ono stoze1imo da stvorimo.da imamosve onosto zelimo da imamo, inajposle, da postanemo sveono stozelimo da postanemo. Prvi korak prema bogatstvujeste verovanje u trifundamentalne tvrdnje iznete ranije uOVOID poglavlju, ada bi ih naglasio, ponavljam:


13/45

Covek moze da oblikuje stvari svojim mislima *uti-skujuci ih u bezoblienu supstancu on moze da dovededo materijalizacije onoga 0 cemu razmislja.

Prema tome, ukoliko zelite da se obogatite, morate daodlozite sve druge koncepte 0univerzumu osirn ovog moni-stickog ida istrajate na njemu sve dok yam se ne ucvrsti uumu ipostane stalna misao ipraksa. Iseitavajte ova uverenjauvek iznova, svaku rec utisnite u pamcenje ineprekidnorazmisljate a njima sve dok cvrsto ne poverujete u one stokazu, Aka se u varna pojavi sumnia u ove ideju, odbacite jekao greh. Ne slusajte argumente koji protivrece ovoj ideji,ne odlazite u crkve niti na predavanja gde se poducava iiipropoveda suprotno. Ne Citajte magazine ni knjige koji podu-cavaju drugim idejama, ako im dopustite da se priblize vasojveri , svi vasi napori bice uzaludni.

Ne pitajte se zasto su ove stvari istinite, ine pogadajtekako to mogu biti, jednostavno ih prihvatite s apsolutnimPoverenjem.

Nauka bogacenja zapocinje s apsolutnim Prihvatanjemave vere.

PogIa v lje VEK6PANZ IJ A Z IVOTA

Da biste se obogatili , dakle, morate napustit i i zadnje ostatkestare ideje kako postoji bozanstvo cija volja je da budetesiromasni iliCijenamere su da vas drzi u stanju siromastva.

Inteligentna supstanca, koja je sve iu svemu ikoja zivi usvemu iu vamajeste svesna zivuca supstanca. A buduci dajeto svesna zivuca supstanca, onamora imati narav iurodenuteznju za povecanjem zivota u svakoj zivucoj inteligenciji,Svaka ziva stvar mora stalno da traga za povecanjem svogzivota jer se u samom cinu zivljenja krije neodoljiva teznjaza povecanjem zivota.

Semenka spustena u zemlju aktivira se i u cinu zivljenjaproizvodi joil stotine semenki. Zivot se sarnim zivljenjemumnozava, On veeito ide ka tome da postarre nesto vise i takamora da cini ukoliko uopste zeU da nastavi svoje postojanje.

Inteligencija je pod istim ovim imperativom stalne ek-spanzije. Svaka rnisao koju mislimo nuzno stvara idrugemisli, Svesnost se stalno siri, Svaka cinjenica koju nau-elmo, vodi nas ka ucenju druge cinjenice, znanje se stalnouvecava, Svaki talenat koji razvijamo, donosi umu zelju za


14/45

kultivisanjem drugog talenta, mi smo predmet nagona zivotakoji trazi svoj izraz, stalno nas nagoneci da znamo vise, ci~nimo vise ibudemo vise.

Stoga, da bismaznali vise, cinili vise ibili vise, moramoimati vise. Morama imati stvari za upotrebu, jer ucimo ici -nimo i postajemo sarno kroz koriscenje stvari. Moramo dapostanemo bogati da bisma imali vise od zivota.

Zelja za bogatstvom je jednostavno impuls zivota kojitrazi ispunjenje kroz uvecanje. Svaka zeljaje nastojanje nekeneispoljene mogucnosti da dobije priliku delovanja. Radise 0moci koja trazi mogucnost manifestacije necega sto jeprouzrokovalozelju. Ono sto uzrokujeda zelite vise novca,je isto ono sto biljci omogucuje rast. To je zivot koji trazipotpuniji izraz,Jedna zivuca supstanca mora da bude predmet ovog bit-nog zakona celokupnog zivota, Ona je prozetazeljom za ek-spanzijom zivota a to je osnov svake kreativnosti.

Ta jedna supstanca zeli vise da zivi u varna, zato izeli dai ma te s ve stvari koje mozete koristiti.Bozija zelja je da budete bogati. Onzeli da budete bo-

gati kako bi mogao sam sebe boije da izrazi kroz vas. Onzeli da imate obilje stvari na raspolaganju, pruzajuci njemusarnom mogucnost da se izrazi. On rnoze potpunije da zivi Uvarna, ukoliko imate neogranicenu kontrolu nad sredstvimaza zivot.

Univerzum feli da imate sve sto zelite da Imate,Priroda je prijatelj vaslm planovima,Sve je za vas prirodno.Odlucite da je ovo istina,Bitno je , medutim, da se vase namere usklade s namerama

onoga sto je u svemu.

Morate zeleti stvaran zivot.me sarno uzitak kroz culnidozivljaj, Zivotje vrsenje funkcije ipojedinac zivi stvarno tekkada bez preterivanj a vrsi svaku funkciju za koju je sposoban- fizieku, mentalnu ispiritualnu.Da se razum:emo, vi ne zelite da se obogatite da bisteziveli kao svinja, velicajuci zivotinjske zelje, jer to.i nije zivotdostojan coveka. Ali , vrsenje svake fizicke funkcije jeste deozivota iniko ne ilivi u potpunosti ukoliko negira impulse tela,koji su pokazatelj njegove normalnosti i zdravlja.

V i ne zelite da se obogatite ni zbog toga da biste likovalizbog svoje intelektualne nadrnoci, sakupljali znanje, velicaliambiciju, zasenili druge ipostali slavni. Sve to su legitimniizrazi zivota, ali covek koji z iv i s amo za u z it ke i nt e le k ta , Zivisarno delimicno inikada nece biti u potpunosti zadovoljan,V i ne zelite da se obogatite ni sarno zarad dobra drugih,u nastojanju da pomognete drugimai uzivate u altruizmu inesebicnom delanju. Radosti duse samo su jedandeozivota inisu ni bolje ni plemeniti je ad drugih njegovih delova.

V i n e z elite d a se obogatite samo da b is t e mog li dajedete,pijete ibudete veseli kada dade vreme za to, vee ida bisternogli da se okruzite velicanstvenim stvarima, da vidite dalekezernlje, nahranite svoj um i razvijete svoj intelekt; da bistemogli da volite ljude, cinite dobre stvari i budete sposohni daigrate vaznuulogu u pomaganju svetu da pronade istinu.Ali, zapamtite da ekstremni altruizam nije nista boljini plemenitiji od ekstremne sebicnosti. I jedno i drugo supogresni. '

Napustite ideju da Bog od vas zeli da se zrtvuiete za druge ida cete time zasluzit i njegovu ljubav. Bog ne trazi nista slieno.

Ono sto on hoce jeste da od sebe pruzite najvise sto mozete,ali iza sebe iza druge, jer drugima mozete da pomognete visesamo ako ste od sebe dali najvise sto ste mogli,


15/45

A najvise od sebe mozete izvuci same aka ste dovoljnobogati, zato je ispravno i hvale vredno da se na prvom mestuposvetite poslu sticanja bogatstva iu njega ulozite svoje naj-bolje misli.Medutim, zapamtite da sezelja supstance cdnosi na sve ida njeno kretanje mora da bude usmereno prema ekspanzijizivota za sve. V i ne cinire nista dobro ako nekome umanjujetezivot, posto je supstanca jednako u svirna ijednako trazibogatstvo i zivot.

Inteligentna supstanca ce za vas napraviti stvari, ali ih onanece oduzeti nekorn drugom, da hi ih dala varna.

Morate napustiti mislio takrnicenj u, Vase je da stvarate, ane da se takmicite se za ono sto je vee stvoreno.

Ne smete nikom n is ta c ia oduzmete.Ne smete da se cenjkate.Ne smete da varate da biste stekli neku prednost, Ne smete

nijednom coveku koji radi za vas da date manje nego sto jezaradio,

Ne smete da posezete za imovinom drugih, niti da jeposmatrate pogledom punim zudnje. Nijedan covek ne po-seduje nesto sto ivi sami ne bistemogli da imate, ito na nacinda njemu ne morate da oduzmete njegovo.

Treba da budete kreator, a ne takmicar, Dobicete onesto zelite, ali tako da kad vi dobijete i svaki drugi covek imavise od onoga sto sada ima,

Svestan sam da postoje ljudi koji dobijaju ogromne ko-Iicine novca ponasajuci se upravo suprotno gore navedenimtvrdnjama, zato na ovom mestu moram da dodam nekapoj asn]enja. Ljudi pIutokratskog tipa, koji postaju jako bogati,ponekad to postizu sarno svojim izuzetnim sposobnostima nanivou takrnicenja, a ponekad nesvesno uspostavljaju vezu sasupstancom injenim velikim namerama ikretanjima za opstu

rtadogradnju vrste kroz industrijski razvoj. Rokfeler, Karnegi,Morgan i d r. jesu nesvesni agenti Svevisnjeg u neophodnomradu sistematizovanjai organizovanja proizvodnje, a u ko-nacnoj analizi njihov rad veoma doprinosi sveopstoj ek-spanziji zivota. Njihov dan je skoro zavrsen, organizovalisu proizvodnju i uskoro ce iza njih doci agenti koji ceorganizovati masineriju distribucije,

Multimilijarderi su poput cudovisnih reptila praistorijskogdoba. Oni igraju neophodnu ulogu u procesu evolucije, alice ona ista Moe koja ih je stvorila na kraju da ih ukloni. Idobro je imati na umu da oni nikad nisu zaista bili bogati, jerprivatni zivoti vecine pripadnika ove klase pokazuju da su, ustvari, bili pokvareni ioduzimali siromasnima.

Bogatstvo osigurano na nivou takmicenja nikada nijezadovoljavajuce i trajno. Vase je danas, sutra ce biti veenekog drugog. Zapamtite, ako hocete da postanete bogatina naucan iodredeni nacin, moracete da se u potpunostiizdignete iznad misli 0 takrnicenju. Nikada ini na jedan trenne smete pomisliti da je zaliha ogranicena. eim pomisliteda say novae kriju i kcntrolisu bankari ili neki drugi i damorate se napregnete da biste zaustavili ta j postupak, znajteda ste upali u zamku takmicarskog uma i da vas je vasamoe stvaranja na neko vreme napustila. A sto je jos gore,verovatno cete obustaviti ikreativna kretanja koja ste veeuspostavili.

ZNAITE da u planinama zemlje postoji zlato vrednobezbroj miliona dolara koje jos nije izvadeno na povrsinu,I znajte da bi ga, ukoliko ga ne bi vise bilo, stvorila mislecasupstanca kako bi zadovoljila vase potrebe,

ZNAJTEda ce novae koji yam je potreban stici, ca k iaka je neophodno da hiljade ljudi koliko sutra otkrije noverudnike zlata.


16/45

Nikad ne posmatrajte vidljivu zalihu, uvek nastojte dasagledate neograniceno bogatstvo u bezoblicnoj supstanci iZNAJTE da yam one dolazi brzinorn kojom mozete da gaprimite i koris tite. Nema tog ccveka koji trosenjem vidljivezalihemoze da spreci da vi dobijete one sto je vase.

Zato nikada sebi ne dopustajte, cak ninatrenutak, damislitekako ce sav najbolji gradevinski materijal biti potrosen prenego sto vi budete spremni da sagradite svoju kucu , Nikadne brinite za trustove i kombinate i ne bojte se da ce oniuskoro posedovati citavu zemlju. Nikada se ne bojte da ceteizgubiti ono sto zelite, samo zato sto neka druga osoba mozeda vas pobedi. To ne maze da se dogodi, vi ne trazite nista stoposeduje neko drugi, vi ste uzrok srvaranja onoga sto zelite izbezoblicne supstance, a zalihaje neogranicena. Prema tome,drzite se vee iznete tvrdnje:

Postoji misleca supstanca izknje su sve stvari stvoreneikoja u svom prvobitnom stanju, prozima, prodire iispunjava meduprostore univerzuma.

Misao u toj supstanci proizvodi stvar koja [e njomezamisljena.

Covek moze da oblikuje stvari svojim mislima - uti-skujuei ih u bezoblienu supstancu on moze da dovededo materijalizacije onoga 0 cernu razmislia.

PoglavUe V IK AK O VA M DO LA ZI B OG AT 8T VO

Kada kazem da sene cenjkate ostro, time ne mislim da uopstene treba da se pogadate ili dogovarate s drugim ljudima, Nesmete sarno neposteno da se dogovarate, da trazite nesto zanista, a li treba da date svakom coveku vise nego sto od njegauzimate.

Istina.vi ne mozete dati nekom vise u gotovinskoj vrednostinego sto ste uzeli od njega,ali mu zato mozete dati vise uupotrebnoj vrednosti ad go tovine koju ste od njega uzeli.Papir, boja idrugi materijal ove knjige mozda nije vredannovca koji ste za njega daIi, ali ako yam ideje izlozene ovdedonesu hiljade dolara, onaj ko Yam je prodao knjigu nije vasprevario. Dao vam je veliku upotre bnu vrednost za malu vred-nost u gotovini.

Pretpostavimo da posedujem sliku nekog od velikih umet-nika koja je u svakom civilizovanom drustvu vrednahiljadedolara, Ako je ponesem na Severni pol isvojom trgovackomvestinom nagovorim nekog Eskima da mi za nju da gomilukrzna vrednu 500 dolara, prevario sam gao Jer, za njegaslika nema upotrebnu vrednost, ona nece doneti nikakvopoboljsanje u njegovom zivotu.


17/45

Ali, pretpostavimo da sam mu u zamenu zakrzna daopistol] vredan 50 dolara, bila bi to za njega dobra razmena.Pistol] za njega ima upotrebnu vrednost idonece mujos punokrzna ipuna hrane. Doprinece njegovom zivotu na svakinacin iueiniti ga bogatim.

Kada se izdignete ad takmicarske do kreativne ravni, .mo-zete vrlo pomno da ispitate svoje transakcije , pa aka nekomeprodajete nesto sto ne doprinosi njegovom zivotu vise negosto vredi stvar koju yam je dac u zamenu, mozete slobodnoda prekinete sa takvim poslom. Ne smete nikoga da tlacite uposlu. A aka ste vee u ta .k:vomposlu, odmah izadite iz njega.

Dajte svakom coveku u upotrebnojvrednosti vise ad onogasto od njega uzimate u gotovini, tako da svakom svojomposlovnom transakcijom doprinosite zivotu sveta.

Ljudima koji rade za VaS morate uzeti vise u energiji ne-go sto im dajete u plati. Ali zato vas posao moze da budeorganizovan tako da bude ispunjen nacelom uapredovanja,pa onda svaki uposleni koji to zeli, moze malo da napredujeu preduzecu svak:og dana.

V i mozete postaviti stvari taka da vas posao za vase rad-nike cini ono sto ova knjiga cini za vas. Mozete upravljatiposlom tako da on bude neka vrsta stepenica kojima ce svakiradnik, ukoliko zeli da se potrudi, moci i sam da se penje kabogatstvu. Prilika muje pruzena, ukoliko nece daje iskoristi ,toje njegova greska,

I na kraju, iako cete uzrokovati stvaranje svog bogatstvaiz bezoblicne supstance koja prozima citavo vase okruzenje,to ne znaci dace bogatstvo uzeti oblik iz atmosfere ima-terijalizovati se pred vasim ocima,

Aka, na primer, zelite rnasinu za sivenje, to ne znaci damisao 0 sivacoj masini treba da utisnete u mislecu supstancusve dok se masina sarna od sebe ne oblikuje u sobi u kojoj

sedite iIi negde drugde. Ali, ukoliko zelite sivacu masinu,njenu mentalnu sliku treba da drzite u svesti uz najpozitivnijeosecanje dace sepojaviti i li je vec na putuka varna. Nakon SiDjednom oblikujete misao, sacuvajte apsolutnu i nepoljuljanuvern 0 tome da sivaca masina stize. Nikada 0njoj nemojte darazmisljate niti da govorite drugacije osim da ste sigurni unjeno prispece, Verujte da je vee vasa.

Masina ce varn biti doneta silom vrhovne inteligencije kojadeluje na umove Ijudi. Ako zivite u drzavi Mejn, moguce jeda masinu donese covek iz Teksasa iiiJapana, zaposlen nekimposlom sto ce rezultirati t ime cia vi dobijete onosto zelite,

Ako bude tako, cela stvar ce doneti dobra i tom coveku,isto kao i varna.

Nemojte ni na trenutak da zaboravite cinjenicu da mislecasupstanca prozima sve, da komunicirasa svima imoze da uticena sve. Zelja mislece supstance za punijim iboljim zivotomuzrokovalaje stvaranje svih vee napravljenih sivacih masinai moze da uzrokuje stvaranje jos milion istih, I hoce, svaki putkadaje ljudipokrenu zeljom iverom, odnosno delovanjem naodredeni nacin.

V i sigurno imate sivacu masinu u svojoj kuci, toje sigumoisto kao ida imate bilo koju drugu stvar Hi stvari koje zeIite ikoje cete koristiti zapoboljsanje svog vlastitog zivota izivotadrugih.Ne smete oklevati u tome da zatrazite nesto veliko. "Za-

j. dovoljstvo tvog Oca je da ti dakraljevstvo", rekao je.Isus,Prvobitna supstanca zeli u varna da prozivi sve sto jemoguce proziveti, ali isto tako zeli da imate sve ono ~to

moze da varn posluzi u vaso] nameri da zivite zivotom uizobilju ibogatstvu.

Ako u svojoj svesti ucvrstite cinjenicu da je zelja kojuosecate za posedovanjem bogatstva u skladu sa zeljom


18/45

Svemoguceg za potpunijim ispoljenjem, vasa vera postajenepobediva.

Jednom sam video nekog decaka kako sedi za klaviromiuzaludno pokusava da izvuce neku harmoniju iz njegovihdirki. Shvatio sam da mu je zao ida se ljuti zbog svojenesposobnosti da nesto odsvira, Upitao sam ga za uzroknjegove ljutnje ion mijeodgovorio: "Oseefi.Inu sebi muziku,ali ne mogu da nateram ruke da se pravilno pokrecu",Muzika u njemu imala je nagon prvobitne supstance isvamuzika ovog i onog sveta kao da je trazila svoj izraz krozovo dete.

Bog, ta Jedna supstanca.jiokusava da zivi, dela.i uzivau stvarima kroz covecanstvo, On govori: "Hoeu ruke kojece moci da sagrade prekrasne gradevine, da odsvirajubozanske harrnonije, naslikaju velicanstvene slike. Hocunoge koje ce obavljati rnoje poslove, oci kojece gledatimoje lepote, jezike koji cegovoriti mocne istine i pevatieudesne pesme", itd.

Sve stopostoji istoje moguce, trazi svoj izraz kroz Ijude.Bog zeli da oni koji moguda sviraju imaju klavire i svedruge instrumente kao isredstva kojima cemoci u najvecojmogucoj meri da neguju svoje talente. On zeli da se oni kojiznaju da cene lepotu okruze lepim stvarima. On zeli da onikoji prepoznaju istinu imaju priliku da putuju ipo srnatraju.On zeli d;l oni koji cene tkaninu budu prekrasno odeveni, ioni koji cene dobru hranu bogato nahranjeni.

On sve to zeli jer je On taj koji u svemu uztva isveceni, Bog je onaj koji zeli da svira, peva, uzivati u lepoti,obznanjuje istinu, nasi finu odecu ijede dobru branu."Bog je onaj koji je radio na varna da zelite it inite", rekaoj e P av le .

,"1

Zelja koju osecate za bogatstvomje neogranicena, onakrozvas trazi Njegov izraz, kao sto je trazila izraz kroz decakauzklavir.

Zato ne smete da oklevate u tome da Ii treba da zatrazitenesto veliko iii ne.Vas zadatak je da se usmerite iizrazite svoju zelju Bogu,

To je tesko mesto za vecinu ljudi. Vecina njih se drzi stareidejeda siromastvo iZrtvovanje prijaju Bogu. Oni siromastvoposrnatraju kao dec plana, neophodnost prirode. Misle da jeBog dovrsio svoje dele i stvorio sve sto moze da stvori kao idavecina cevecanstva mora da ostane siromasna jer u prirodinema dovoljno za sve. Oni se toliko drze te pogresne misli dase stide da zatraze bogatstvo. Cak ni ne pokusavaju da zelevise od vrlo urnerenog , tek toliko da se dobro osecaju .Sada zelim da se prisetimslucaja jednog ucenika kome jereceno da mora da ima na umu jasnu sliku stvari koju zeli,da bi kreativna misao 0 toj stvari bila utisnuta u bezoblienusupstancu. On je bio vrlo siromasan, ziveo je u iznajmljenojkuci izaradivao tek toliko da moze da prezivi, posto nikakonije rnogao da prihvati cinjenicu da injemu pripada svobogatstvo. Tako je, nakon puno razmisljanja, odlucio ciabi mogao da zatrazi za sebe nesto razumno, kao na primernovi tepih za pod svoje sobe, ali ipee na ugaljda bi zagrejaokucu zimi. Sledeci uputstva iz ove knjige nabavio je stvarizanekoliko rneseci, a onda muje sinulo daje zapravo trazionedovoljno. Prosao je kucom u kojoj je ziveo planirajuci svapoboljsanja koja bi zeleo da izvede u njoj, Mentalnoje dodaonegde prozorski otvor, nadrugommestu sobu, sve dok u svomumu nije dovrsio idealan dom za sebe. Zatim je planirao daga namesti.

Drzeci celu sliku u svom umu poceo.j e da zivi na odredeninacin ikrece se premaonome sto je zeleo, Danas poseduje


19/45

kucu koja je dogradena u skladu s oblikom njegove mentalneslike, I s j os vecom verom usmerava se na druge stvari. Datomuje u skladus njegovom verom iisto tako bice dato varnaisvima nama.

Pq:; lav lje V IIZ A l iV A L N 0 6 T

Primer iz proslog poglavlja jasno je pokazao citaocu da jeprvi korak koji treba da ucini da bi se obogatio prenosenjeideje 0onome sto zeli u bezoblicnu supstancu.

Toje tacno iiz onoga sto sledi videcete kako. Da biste takopostupali, neophodno je da se na harmonican nacin odnositeprema bezoblicnoj inteligenciji,

Harmonicnost tog odnosa je od tako primarne i zivotnevaznosti da se na ovom mestu mora dati prostor raspravio tome. Ujedno cu varn dati uputstva koja ce vas sigurno,ukoliko ih budete sledili, dovesti u savrseno jedinstvo uma sBogom.

Citav postupak mentalnog uskladivanja moze se sazeti ujednujedinu rec: zahva lnos t .

.;Prvo, verujte da postoji jedna inteIigentna supstancaiz koje sve proizlazi.

~: Drugo, verujte da ta supstanca hoee da vam pruZi svestozelite.

I trece, odnosite se prema njoj S osecanjem duboke ibeskrajne zahvalnosti.


20/45

Mnogi ljudi koji na sve druge nacine zive ispravno, ostajusiromasni zbog nedostatka zahvalnosttPrimivsi jedan darod Boga, oni seku zicu koja ih povezuje s Njim, propustajucida mu i z raze zahvalnn s t.Lako je r az ume ti e i nj e ni cu da, s t o b l iz e smo izvoru bogat-s tva, to vise bogatstva cemo primiti. Zato je, takode, lakorazwneti da dusa koja je uvek zahvalna, zivi u blizem dodirus Bogom od one koja nikad na Njega ne gleda s izrazomzahvalnosti.

Sto zahvalnije usmerimo svoje umove na Svemogucegkada nam dodu dobre 'stvari , to vise cemo dobrih stvari dobitiione ce nam brze stizati. Razlog za to IeZi jednostavno utome st o nas mentalni stay zahvalnosti dovodi u b liz i dodir sizvorom iz kojeg blagoslovi dolaze,

Ako je za vas novost to da zahvalnost dovodi vas tun usklad s kreativnim energ i j arna univerzuma, razmislite malo ishvaticete daje to istina.

Dobre stvari su yam vee pristigle kroz pracenje odredenihzakona. Zahvalnostce dovesti vas run na put kojim pris tizustvari izadrzace vas u bliskom kontaktu s kreativnim mi-sljenjem, sprecavajuci da i jednog trenutka budete obuzetitakrnicarskim duhom.

Sarna zahvalnost moze da vas drziusmerenim prema Sve-rnu, ne dopustajuci da se u varna rodi pogresna misao 0 tomekako je zaliha ogranicena, jer hi to bilo fatalno za sva vasanadanja.

Postoji zakon zahvalnosti .i apsolutno je neophodno da garazmotrite, ukoliko zelite da postignete zeljene rezultate.

Zakon zahvalnosti je prirodno nacelo prema kome su-akcija ireakcija uvekjednaki, ali u suprotnim smerovima.

Zahvalnost uma u svojoj hvali Svemogucem jcstc oslo-badanje iii trosenje sile. Ona ne moze propustiti da dosegne

one ka c emu je upucena, pa je stoga reakcija i s tovremenokretanje prema varna sarnima.

.Priblizi se Bogu i On ce se pribliziti tebi", Ova tvrdnjapredstavlja veliku psiholosku istinu.Ako je vasa zahvalnostjaka i stalna, reakcija u bezoblicnojsupstanci bicejaka i stalna. Kretanje onoga sto zelite uvek cebiti prema varna. Uocite stav zahvalnosti kojije usvojio Isus,kada je govorio: "Hvala Ti, Oce, sto me cujes", Ne mozeteiskusiti punci moci bez snaznog osecaja zahvalnosti, jerzahvalnost je one sto vas drzi u vezi s moci,

Ali, vrednost zahvalnosti nije sarno u tome sto ce Yam Ubuducnosti doneti vise blagoslova. Bez zahvalnosti ne mozetese sacuvatiod nezadovoljnih rnisli.

Ono g trenutkakada dopusti te dau vas em umu preovladane-zadavoljstvo stvarima kakve jesu, pocece te da gubite uporis te ,Vasa paznja se tada fiksira na obicno, opste , siromasno, ne-cisto i beznacaino, pa otuda ivas ur n uzima oblik takvihstvari. A onda cete te iste oblike iiimentalne slike preneti ubezob licnu supstancu, pa ce vam onda dolazit i o bi en e, o ps te ,siromasne, neciste ibeznacajne stvari.

Dopustiti svom umu da boravi u manje vrednom okru-zenju znaci postati manje vredan iokruziti se manjevrednim stvarima.

S druge strane, ucvrstiti svoju paznju na najbolje znaciokruziti se najboljim ipostati najbolji.Kreativna mo e unutar nas oblikuje nas prema slici onoga

cemu pridajemopaznju.Mi smo misleca supstanca, a misleca supstanca uvek uzirna

oblik onaga 0 cemu misli.Urn koji je ispunjen zahvalnoscu stalno je usmeren nanajbolje, pa zato ipostaje najbolji preuzimajuci oblik ili

osobine najboljeg, taka da ce, na kraju, najbolje iprimiti.

.. '.


21/45

Takode, iz zahvalnosti se rada vera. Zahvalan urn stalnoocekuje dobro, a oceki vanja postaju vera. Reakcij a zahvalnost~proizvodi vern u umu, a svaki izlazeci talas zahval~OStipovecava tu veru. Onaj koji nema osecaj zahvalnosti nemoze dugo da zadrzi zivu vern, a bez zive vere ne mozete seobogatiti kreativnimnacinom, kao sto cemo videti u sledecimpoglavljima.

Neophodno je, zato, da negujete naviku zahvalnosti zasvako dobro koje stigne, neprekidno se zahvaljujuci,

A buduci da su sve stvari doprinele vasem napretku, valjalobi da u svoju zahvalnost ukljucite injih,

Ne gubite vreme u razmislj anjima iii pricama 0nestasicamaili pogresnim akcijama plutokrata ili financijskih magnata.Njihova organizacija sveta stvorila je vasu priliku, sve 8tovam stvamo dolazi je zbog ujih.

Ne besnite protiv korumpiranih politicara, da nije poli-ticara svetom bi zavladala anarhija, pa bi i vasa prilika bilaznatno umanjena.

Bog je dugo i vrlo strpljivo stvarao kako bi nas doveo tugde jesmo u industriji ipolitici, a On dobro obavlja svoj posao.Ne postoji ni najmanja sumnja da ce On ukinuti plutokrate,magnate, industrijalce i politicare cim dode vreme da ih seresi. Ali, u meduvremenu, smatrajte ih dobrima, Setite se dasvi oni doprinose tome da se utvrde putevi kojima ce premavarna stizati vase bogatstvo ibudite im zbog toga zahvalni, Toce vas dovesti u skladne odnose s dobrom u svemu, a dobro usvemu kretace se prema varna.

P081av l je VII IM I c % I T I N A P R A V I N A C IN

~I.1

Vratite se u sesto poglavlje iponovo procitajte pricu 0covekukoji je oblikovao mentalnu sliku svoje kuce idobicete pravuideju a pocetnorn koraku prema bogacenju. Morate, dakle,da stvorite jasnu i odredenu mentalnu sliku onoga Siozelite, ne mozete preneti ideju koju sami nemate.

Morate je imati pre nego sto cete je preneti, a mnogi ljudipropustaju da utisnu tu sliku u mislecu supstancu, jer samiimaju tek neodreden imaglovit pojam 0 stvarima koje zeleda rade ili imaju.

Nij e dovaljno da imate samo uopstenu zelju za bogatstvom"da biste njime cinili dobro", naprosto svako moze da imatakvu zelju.

Nije dovoljno da imate zelju da putujete, vidite nesto, zivitepunije itd. Svako ima takve Zelje.Ako posaljete poruku prijatelju,necete mu poslati slova po abecednom redu idopustiti da on samza sebe sroci tu poruku, niti cete slueajnim izborom uzimati reciiz recnika, Poslacete smislenu recenicu, koja nesto znaci, Kadapokusavate da utisnete svoje zeljeu supstancu, setite se da tomorate da ueinite suvislom tvrdnjom, Morate znati sta zeli te,morate biti odredeni, Nikada se necete obogatiti niti pokrenutikreativnu moe, saljuci neoblikovane zudnje inejasne.zelje.


22/45

Pregledavajte svoje zelje bas kao sto je covek iz pricepregledavao svoju kucu, Imajte na urnu to sto zelite idocarajte sebi jasnu mentalnu sliku 0 tome kako izgledaostvarenje vase zelje.

Tu jasnu mentalnu sliku morate, dakle, stalno da imatena urnu. Kao sto momar ima na urnu luku prema kojoj brodplovi, sve vreme budite okrenuti prema svom eilju. Ne smeteda izgubite iz vida svoju zelju, kao sto kormilar nikada negubi iz vida kompas.

Nije neophodno da vezbate koneentraciju niti da odvojiteposebno vreme za molitvu i afirmaciju, da "ulazite u tisinu",iizvodite neke okultne akrobacije, Sve to mozda nije lose, alione sto je varna potrebno jeste da znate sta zelite ida to nestozelite dovoljno jako da vam ostane u mislima.

Provodite koliko god mozete svog slobodnog vremenau razmisljanju 0 svojoj slid, ali nema potrebe da vezbatekoncentraciju urna na stvar koju zaista zelite. Napor da bistezadrzali svoju paznju na necemu, potreban je kod stvari zakoje u sustini ne marite.

I ukoliko stvarno ne zelite da se obogatite , tako da ta zeljanije dovoljno jaka da drzi vase misliusmerene na mogucnostinjenog ostvarenja (kao sto magnetni pol drzi usmerenom iglukompasa), ne vredi ni da probate da sledite uputstva 'iz oveknjige,

Ovde izneti metodi su za Ijude cija zelja za bogatstvom jedovoljno jaka da nadvlada mentalnu lenjost i Ijubav premadokolici, itera ih da rade.

Sto je vasa slika jasnija i odredenija i sto vise se na njojzadrzavate, razmisljajuci 0 prelepim detaljima koji je krase,'to jaca ce biti vasa zelja. A sto je vasa zelja jaca, Iakse cetezadrzati urn na slid koju zelite .

"j

Medutim, osim jasnog videnja slike, neophodno je josnesto, Ako je sve sto cinite sarno zamisljanje, vi ste sarnopuki sanjar i irnacete malo iiinimalo snage za postignuce.Da bi doslo do opipljivog ispunjenja zelje, iza vase[asne vizije mora da stoji namera da je ostvarite.A iza te namere mora da stoji nepokolebljiva iistrajna

vera da je to sto zelite vee vase, da yam je pri ruei isarnotreba da ga uzmete.

Zivite u novoj kuci, mentalno, sve dok ona oko vas nedobije fizicki oblik. U mentalnoj stvamosti udite potpuno uosecai prijatnosti koju yam pruza stvar koju zelite.

.Koje god stvari si zatrazio dok si molio, veruj da si ihprimio i imaces ih", rekao je Isus,

Gledajte stvari koje zelite kao da su sve vreme vee zaistaoko vas. Vidite sebe kako ih posedujete i koristite. U svojojmasti upotrebljavajte ih bas kao sto to cinite kada su u vasemopipljivom posedu, Zadrzavajte svoju mentalnu sliku svedok ne postane jasna i izrazita , a onda zauzmite mentalni stavvlasnis tva prema svemu u toj slid. Posedujte je, u svom umu,u punoj veri da je stvarno vasa. Drzite se svog mentalnogvlasnistva, ne odricite se ni za trenutak verovanja da je tostvarnost.Izapamtite one sto je receno u prethodnom poglavlju 0zahvalnosti: budite sve vreme zahvalni isto onako kako bistebili zahvalni da se to vee ostvarilo. Covek koji moze iskrenoda zahvali Bogu za stvari koje poseduje tek u masti , posedujeistinsku veru. On ce se obogatiti, on ce uspeti da ostvari stagod pozeli,

I jos, nije pottebno da molite uvek iznova za stvari kojezelite , nije neophodno da govorite 0 tome Bogu svakogadana.


23/45

"Ne koristite isprazna ponavljanja kao sto rade pagani",rekao je Isus svojim ucenicima, .Jer vas Otae zna sta yamtreba pre nego sto to od njega zatrazite",

V as deo posla je da inteligentno formulisete svoju zeljuza stvarima koje cedoneti ekspanziju u vas zivot, kao i da tezelje sredite ujednu smisaonu celinu, a onda da tu celu zeljuutisnete u bezoblicnu supstancu koja ima moe i volju da varndonese one sto zelite.

To utiskivanje ne radite ponavljanjem nizova reei,vee ostajanjem uz viziju s nepokolebljivom namerom icvrstom verom da eete je ostvariti.

Odgovor na molitvunij e prema veri koju imate dokgovorite, vee prema veri dok delujete.

Ne mozete uciniti utisak na Boziji urn tako sto cete odvo-jiti poseban dan sabata da biste mu reklista zelite, a onda uostatku nedelje na sve zaboravili. Ne mozete Ga potaknutiako se u neke posebne sate zatvarate Uosamu imolite, a ondaposle toga odbacite stvar iz svoga uma sve dok ponovo nedodu sati molitve.

Usmena molitvaje donekle korisna i daje izvestan efekat,narocito kada treba da pojasnite sebi svoju viziju iojacateveru. Ali sarno usmeno ponavljanje yam nece doneti onesto zelite, Da biste se obogatili, ne trebaju varn "slatki satimolitve", potrebno je "da se molite bez prestanka", A podmolitvom podrazumevam ostajanje uz viziju s namerom dase dogodi stvaranje u cvrstom obliku, kao iveru da ce se todogoditi.

"Veruj da si dobio".Kada jednom jasno oblikujete SVQju VIZIJU,cela stvar

se usmerava na primanje. Kada ste je oblikovali, dobroje da srocite usmenu tvrdnju is postovanjem je uputiteSvevisnjem, Od tog trenutka morate u umu primiti ono sto

ste zatrazili , Zivite u tojnovoj kuci, nosite finu odecu, vozitese u automobilu, idite na putovanja i Spoverenjem planirajtenova, joil veca ostvarenja. Mislite i govorite 0 svim stvarimakoje ste zatrazili kao da ih vee sad posedujete. Zamisljajteokruzenje ifinansijske uslove tacno onakvima kakve zelite isve vreme zivite u tom zarnisljenom okruzenju ifinansijskojsituaciji. lmajte na umu, medutim, da to ne radite zato sto steneki sanjar ili graditelj kule u vazduhu, vee se drzite vere daje to sio zamisljate vee ostvareno icvrste namere da to ibude

. . taka. Zapamtite da su vera inamera uz koriscenje maste onesto cini razliku izmedu naucnika isanjara , A kada naucite tu.Cinjenicu, zapocinje ucenje odgovarajuce upotrebe volje.


24/45

P081 a vlj e IXK AK O K OQI8 TITI VO LJU

Da biste se obogatili naucnim metodom, snagusvoje vol je netreba da primenjujete na bilo sta sto je izvan vas.

Ionako nemate ni pravo da to cinite,Pogresno je da svojom voljomdelujete na druge muskarceizene da bis te od njih dobili ono s t o z e li te .Jako je p og re sn o da na ne s to p r imorava t e ljude rnentalnom

snagom, a takode je pogresno ciniti to isto fizickom silorn.Ako fizickom silom nagonite Ijude da nesto rade time ihsvodite na nivo roba. Ako ih terate na to mentalnim sred-stvima cinite potpuno istu stvar. Razlika je tek u nacinu,Aka fizickom silomoduzmete ljudima nesto - to je pljacka,a pljacka je aka to ucinite i mentalnom.silom, u tome nemanikakve razlike.

Nemate pravo da koristite snagu svoje volje nad drugomoso~om, cak .ni za njeno dobro", jer vi ne znate sta jeza njeno dobro. Nauka bogacenja ne trazi od vas primenumoci Hi sile na bilo koju drugu osobu, ni na koji nacin, Zatime ne postoji ni najmanja potreba, u stvari, svaki pokusajnametanja volje drugima sarno ce ponistiti vasu nameru.

Ne treba da primenjujete svoju volju ni na stvari, da bisteih nagovoril i da yam dodu,

To bi naprosto bilo prisiljavanje Boga, sto je glupo ibeskorisno, uz to idokaz nepostovanja,

Ne morate nagovarati Boga da yam da dobre stvari, istokao sto ne morate da koristite snagu svoje volje da bistenaterali sunce da izade .

Ne morate da koristite snagu svojevolje da biste pobedilin ek o n ep ri ja te lj sk o b oz an st vo i li u ve ri li tvrdoglave ibuntovnesile da se stave p od v as u k on tr ol u,

Supstanca je vas prij atelj iona hoce da yam pruzi ono stoze l i te , vise ca k iod vas samih,Dabiste seobogatili, snagu svojevolje treba da koristite

sarno nadsoborn.Kadaznate sta da mislite i cinite , onda svoju volju morate

da upotrebite da biste primorali sebe da misli te icinite pravestvari. To je legitimna upotreba volje u ostvarenju onogas to ze lite - koristite je zato da biste ostali na pravom pu tu ,Upotrebite svoju volju da biste naterali sebe da mislite idelujete na odreden i nae in .Ne pokusavajte da projektujete svoju volju iiimisli

prema spolja, u narneri da "deluJete" na stvari iiiljude.Drzite svoj urn kod kuce, tame on moze da postigne vise

nego bilo gde drugde ,Upotrebite ga za oblikovanje mentalne slike onoga sto

zelite itu viziju cuvajte s verom i name rom, Upotrebitesvoju volju kako biste svoj urn privoleli da deluje na pravinacin.

Sto su vera i namera cvr.sci i stalniji, to cete se brzeobogatiti, jercete proizvoditi samo POZITIVNE utiske usupstanci, inecete ih neutralisati ii i umanjivati negativnimutiscima.

.~I


25/45

Aka je negovana s verom inamerom, slika vasih zeljabite preuzeta od bezoblicne supstance, pruzace se nadaleko iispuniti citav univerzum, to je one u sta sam se li e no uverio.

Kako se ta impresija siri, sve pocinje da se krece premanjenom ostvarenju. Svaka ziva ineziva stvar kao ijosnestvorene stvari, udruzuju se da bi yam donele one sto zelite.Sve sile pocinju da se naprezu u tom smeru, sve pocinje dase krece prema varna. Umovi ljudi, posvuda, pod uticajem suonog sto treba da se cini da bi doslo do ostvarenja vasih zelja ,ani nesvesno rade za vas.

Ali ovo mozete proveriti aka krenete da u bezoblicnusupstancu utiskuj ete negativnosti, Sumnja ili neverica jesusiguran pocetak kretanja u smeru suprotnom od onog u komevera inamera guraju stvariprema varna. Zbog nerazumevanjaovoga, vecina ljudi koja nastoji da se obogati upotrebom.mentalne nauke", dozivljava neuspeh, Svaki sat itrenutakkoji provedete obracajuci paznju na sumnje istrahove, svakisat koji provedete ophrvani brigama, svaki trenutak u komcvas lomi neverica, t er a p oz it iv nu s tr uj u od vas. Sva obecanjasu samo za one koji veruju, samo za njih. Setite se koliko jesarno Isus insistirao na toj tacki vere, pa cete shvatiti zasto jetako.

Buduci da je verovanje tako vazno, pripazite na svojemisli, Vasa verovanja ce u najvecoj meri biti oblikovanastvarima koje posmatrate i 0 kojima mislite, zato je vazno daupravljate svojom paznjom.

A sada dolazimo do upotrebe, jer vi cete svojom voljomodrediti na koje stvari ce vasa paznja biti usmerena,

Ako zelite da postanete bogati, ne smete da se baviteproucavanjern siromastva,

Stvari se ne realizuju razmisljanjem 0 njihovim suprot-nostima, Zdravlje se nikada ne moze postici proucavaniem

bolesti niti razmisljanjem 0 njoj. Do pravde se ne dolaziizucavanjem greha i razmisljanjem 0 njemu. I nikada senikonece obogatiti proucavanjem siromastva irazrnisljanjem 0njemu,

Medicina je nauka 0 bolesti i povecala je broj bolesti.Religija, kao nauka 0grehu, istice greh, A ekonomija ukolikose bude bavila proucavanjem siromastva, ispunice ovaj svetbedom inestasicama,

Ne pricajte 0 siromastvu, ne ulazite u takvo osecanje, inemojte dozvoliti da vas ono zabrinj ava. Nikadanerazmisljajtekoji su uzroci toga, vi s tim nemate nikakve veze.

Ono sto vas zanima je lek.Ne trosite svoje vreme na dobrotvorni rad ili dobrotvorne

aktivnosti. Svako d ob ro tv ors tv o t ez i s am o tome da beskrajnoponavlja price 0 bedi kojuzeli da iskoreni.Ne kazem da treba da budete tvrdo g srca ili neljubazni, niti

da se oglusujete 0vapaje onih koji su u nevolji, ali ne smeteda se zanosite idejom iskorenjivanja siromastva ni na koji odu ob ic aj en ih n ac in a. O s ta vi te z a s ob or n s ir oma st vo isve s to senanjega odnosi i"cinite dobro",

Obogatite se, to je najbolji nacin na koji mozete pomocisirnmasnima.Ako svoj urn ispunite slikama siromastva necete ni moci

da se mentalno zadrzite na slici koja ce vas obogatiti, Necitajte knjige ni novine koje govore 0 jadu stanovnikaudzerica, uzasima decjeg rada i tome slicno, Ne Citajte nis tasto bi vas urn moglo da ispuni mracnim slikama oskudice ipatnje.

Ne mozete ni najmanje da pomognete siromasnima sazna-njem 0njihovom siromastvu, kao sto ni dalje sirenje tih in-formacija nece uticati na to da one nestane.


26/45

Ono sto ce doprineti uklanjanju s iromastva nije cuvanjeslika 0 njemu, vee unosenje slika bogatstva u umove siro-masnih,

Vi ne prepustate siromasne njihovoj mizeriji, zato stoodbijate da ispunite svoj urn slikama te mizerije.Siromastvo se ne moze odstraniti povecanjern dobrih dela

prema ljudima koji ne mogu da se otresu misl i 0 s iromastvu ,vee povecanjem broj a siromasnih Cija naroera je da se obogateuz pornoc vere,

Siromasnima ne treba dobrotvorstvo, njima je potrebnonadahnuce, Dobrotvorstvo im salje samo krisku hleba koja ceih odrzati zive u njihovoj bedi ili im na sat-dva pruziti laznunadu, ali ce saroo jedno snazno nadahnuce moci da ihpodigneiz njihovog jada. Ako zelite da pomognete siromasnima,pokazite im da i ani mogu da pastanu bogati, dokazite to.samim boga6enjem.

Jedini nacin na koji ce siromastvo zauvek biti iskorenjenoiz ovog svetajeste pridobijanje velikog istalno rastuceg brojaljudi koji vezbaju ucenja iz ove knjige.

Ljudi moraju da spoznaju da mogu postati bogati krozstvaranje, a ne kroz takmicenje .

Svaki covek koji se obogati takmicuci se sa drugima, bacaiza sebe merdevine kojima se popeo, gurajuci takodruge ljudena dno, Ali, covek koji se obogatio stvaranjem, otvara vratahiljadama drugih da ga slede pruzajuci im inspiraciju za to.

Kada odbijate da zalite s iromastvo, da ga vidite, da citate,mislite, razgovarate 0njemu ili cak slusate one koji 0 njemugovore to ne znaci da ste tvrda srca ili bezose6ajni. Upotrebitesnagu volje da svoj urn sacuvate IZVAN predmeta siromastva,icvrsto ga usmerite na veru inameru vizije ostvarenja kojezeli te, a to je da se obogatite.

P08 lav lj e XDAL JE KOQ I~ CEN JE VOLJ E

Ne mofete odrzati istinitu ijasnu viziju bogatstva akovam je paznja stalno okrenuta suprotnim slikama, biloda su one nastale kao plod spoljasnjih iii unurrasnjihnegativnosti.

Ukoliko s t e ima l i f inans i j skih nevolj au pro s 1 0 s t i, n e p r ic a jt eo njima. Stavise, uopste njima ne razmisljajte, Ne pricaiteo s iro ma st vu s vo jih roditelja it es ko ca ma s vo g .ra no g z iv ot a.Takva razmisljanja bi vas na mentalnorn planu privremenosvrstala u siromasne i na taj nacin sigurno zakocila kretanjes tv ari u v as em smeru.

Isus je rekao: "Neka mrtvi pokopaju svoje mrtve".Ostavite iza sebe siromastvo isve sto je vezano za njega.Prihvatili ste kao ispravnu odredenu teoriju univerzumaisada je takode ispravno da joj prepustite sve svoje nade 0

sreci, pa sta ce vam,onda, obaziranje na suprotne teorije?Ne citajte religiozne knjige koje predvidaju skori kraj sveta,

ne citajte ni tekstove onih koji vole da iznose na povrsinuprljavstine ovog sveta,niti pesimistickih filozofa koji govoreda s ve t ide d o d av ola,

Ovaj svet ide prema Bogu, ne prema davolu.


27/45

Postajanje je predivno.Istina, ima mnogo toga u postojecim uslovima sa cime se

nemozemo sloziti, ali kakvakorist od proucavanja stvari.kojece sigurno proci, kada to proucavanje moze sarno da usporinjihov prolazak? Zasto poklanjati vreme i paznju stvarimakoje koce evolucioni razvoj, kada njihovo odstranjivanje mo-zete ubrzati sarno podsticanjem evolucionog rasta , u meri ukojoj je to deo vaseg posla?

Nije vazno kako strasno mogu izgledati situacije u nekimzemljama, predelima iiimestima, sarno gubite svoje vreme iumanjujete sopstvene prilike razmisljajuci 0 tome.

Vas treba da interesuje sarno to da eitav svet postanebogat.

Mislite na bogatstva koja ce ovaj svet dobiti, umesto nasiromastvo' koje je prolaznog karaktera. Imajte na umu daje jedini nacin na koji mozete da pomognete ovomsvetu usticanju bogats tva taj da se isami obogatite , ito na kreativannaein, nikako takmicenjem.Svu svoju paznjuusmerite na bogacenje, zanemarite

sirnmastvo.Kad god mislite ili govorite 0 onima koji su siromasni,

mislite i govorite 0njima kao da su vee postali bogati, kao daim treba cesti tati , a ne zalit i ih. Tada ce'i oni dobiti inspiracijuipoceti da tragaju za izlazom iz svoje situacije.

Iako vas savetujem da sve svoje vreme, urnimisli posvetitebogacenju, to ne znaci da treba da budete podli izli.

Postati bogat je najplemenitiji cilj koji mozete imati uzivotu, jer on u sebi ukljucuie svedrugo.

Ako.se postavi na takmicarsku ravan, borba za bogacenjemnijenista drugo do bezbozna jagma za sticanje moci nad

drugim ljudima, ali kad doderno do kreativnog uma, sve semenja,

Sve sto je moguce ostvarit i na putu razvoja irazotkrivanjaduse isluzenja visim ciljevima, dolazi putem bogacenja, jersve postaje moguce kroz upotrebu stvari.

Ako yam nedostaje fizicko zdravlje, uvidecete daiozdrav-ljenje zavisi od vaseg bogacenja,

Samo oni koji su slobodni od finansijskih briga, koji imajudovoljno sredstava za zivot i bezbriznu egzistenciju.rnogu daimaju i odrzavaju dobro zdravlje,

Moralna ispiritualna velicina moguca je sarno kod onihkoj i su iznad takmicarske borbe za egzisteneiju ikojisu postalibogati na planu kreativne misli , slobodni od ponizavajucihuticaja takmicenja. Ako vase srce tezi sreci i toplini doma,zaparntite da ljubav cveta najbolje tamo gde vlada ugladenost,visok nivo misli isloboda od korumpirajucih uticaja. A sveto moguce je naci sarno tamo gde je bogatstvo ostvarenokroz vezbu kreativnog misljenja, bez nepotrebnih sukoba irivaliteta.

Ponavljam, nista nije tako veliko i plemenito kaosto jebogacenje. Morate ucvrstiti svoju paznju na mentalnu slikubogatstva, iskljucujuci sve sto ima sklonost da zarnagli ilizatamni tu viziju,

Morate nauciti da ispod povrsine sagledavate ISTINU usvim stvarima. Morate videti dase pod prividno pogresnimuslovima onaj Veliki Zivot stalno krece unapred, premapotpunij em izrazu isreci,

Istina je da De postojt siromastvo, postoji samo boo.gatstvo,

.Neki ljudi ostaju u siromastvujer ne poznaju cinienicu dai njima pripada bogats tvo, a tu cinjenicu najlakse ce naucitiako im se ukaze na put ka bogacenju u vlastitom zivotu,


28/45

Drugi su siromasni jer su previse intelektualno Ienji dapotraze izlaz, iako osecaju da on postoji. Najvise sto za njihmozete uciniti jeste da ih motivisete, ukazujuci im na srecukoja proizlazi iz bogacenja na ispravan nacin,Drugi su jos siromasni jet su se izgubili u lavirintu me-tafizickih i okultnih teorija , mada nesto znaju 0 ovoj nasojnauci, pa sada ne vide kojim putem treba da krenu. Oni suse optobali u mnogirn sistemima, pa sada grese u svima. Zanjihje, naglasavam ponovo, najbolje da imse ukaze na pravinacin licnog bogacenja, Jer, jedan gram prakse vredi visenego tona teorije.

Najbolje sto mczete uciniti za citav svet jeste da iz sebeizvucete maksimum.

Ni Bogu ni coveku ne mozete sluziti bolje nego da sva-koga dana i u svakom pogledu napredujete na putu licnogbogaeenja. Ali, pod uslovom da to bude na kreativan nacin, ane takmicenj em.

Jos nesto, Mi tvrdimo da ova knjiga detaljno iznosi na-cela nauke bogacenja, pa aka je tako, ne trebate da citatenijednu drugu knjigu 0 istom predmetu. Ovo maze da zvuciuskogrudo i samoljubivo, ali razmislite: ne postoji vise ra-cunskih radnji osim sabiranja, oduzimanja, mnozenja ide-ljenja, Nikakav drugi metod nije moguc. Moze da postojisarno jedna najkraca udaljenost izmedu dye tacke. Postojisamo jedan naucan nacin razmisljanja, a to je da mislite nanacin koji najdirektnijim i najjednostavnijim smerom vodika cilju. Nijedan covek do sada nije formulisao kraci ilimanje slozen sistem od onoga koji je iznet ovde. Iz njegaje prakticno izbaceno sve .sto je nebitno. Kada pocnete dadelujete po njemu, odbacite sve ostale , odnosno potpuno ihodstranite iz svog uma.

Citajte ovu knjigu svakog dana, nosite je sobom, zapamtiteje dobro ine razmisljajte 0 drugirn sistemima i teorijama. Akobiste previse razmisljali, poceli biste dasumnjate ipostajetenesigurni ikolebljivi u svom razmisljanju, a onda biste ubrzopoceli ida gresite,

N akon st o postignete uspeh i postanete bogati, moze teda proucavate druge sisteme do mile volje, ali sve dok nistepotpuno sigurni da ste dobili ono sto zelite, ne citajte nista 0ovoj terni osim ove knjige inekog od autora spornenutih upredgevoru,Icitajte sarno najoptimisticnije vesti, one koje suu skladusa vasom slikorn.

Takode, odlozite istrazivanje okultnog. Nemojte se davitiu mutnim vodama teozofije, spiritizma ili srodnih ucenja,Vrlo je verovatno da su mrtvi jos zivi i da su blizu, ali akojesu, pustite ih na miru , ibavite se svojirn poslorn.

Ma gde da se nalaze duhovi mrtvih, onimoraju da obavljajusvoj posao iresavaju svoje probleme take da nemamo pravodase mesamo u to. Ne mozemo da im pomognerno i vrlo jediskutabilno da lioni mogu daporno gnu nama iimarno Iiuopstebilo kakvo pravo da ih uzurpirarno, cak iaka mogu da nampomognu. Ostavite mrtve ionostrani svet na miru iresavajtesvoj problem: obogatite se.Aka pocnete da se petljate s okult-nim stvarima, pokrenucete mentalna strujanja koja ce sigumoupropastiti sva vasa nadanja. Dakle, ovo iprethodnapoglavljadoveli su nas do sledecih temeljnih cinjenica:

Postoji misleca supstanca iz koje su sve stvari na-cinjeneikoja, u svom izvornom stanju, profima,prodire iispunjava meduprostore univerzuma. MisaoutojsllPstanciproizvodistvarkojajezamisljenatommiSlju.


29/45

Covek moze da oblikuje stvari svo jim mislima iutiskujuei misli u bezoblienu supstancu moze dovededo materijalizacije ideje 0 kojoj razmislja,

E sad, da bi rnu to poslo za rukom, covek mora da predesa takmicarskog na k re a ti vn i n ac in r azm is lj an ja , tj. mora daoblikuje jasnu mentalnu sliku stvari koje zeli icuva tu slikuu svojirn mislima s cvrstom NAMEROM da dobije onosto zeli inepokolebljivom VEROM da se to vee ostvaruje,sprecavajuci pritom da se u njegovom umu pojavi rna fita st omoze dapokoleba njegovu nameru, zamagli njegovu vizijuiIiuzdrma njegovu veru.

I, da dodamo jos, on mora da zivi ideluje na odredeninacin.

Po~, lavl j e XID E L O V A N J E N A O D D E D E N I N A C IN

Misao je kreativna moe iIi moe koja kreativnu moe nagonina delovanje, Razmisljanje na odredeni nacin donece vambogatstvo, ali vi ne smete da se oslonite sarno na misao,ne obracajuci paznju na licnu ak.ciju. To je stena na kojojmnogi drugi naucni metafizicari dozivljavaju brodolom -nepovezivanje misli s licnom akcijom.

Jos uvek nismo dostigli taj stupan] razvoja, cak ni pretpo-stavku da je takav stupanj moguc, na kome covek moze dastvara direktno iz bezoblicne supstance bez oslanjanja naprirodne procese ili rad ljudskih ruku. Covek jos uvek nijena tom stupnju da moze da stvara samo mislima, vee njegovalicna akcija mora da s e n adov ez e na njegove misli,

Vi mozete da uzrokujete da zlato iz utrobe planine dodedo vas, ali one se nece samo otkopati.jirocistiti, pretvoriti udukate idokotrljati direktno u vase dzepove.

Navodeni silarna Svevisnjeg, ljudski poslovi bice takouredeni da cecovek na neki nacin pronaci put do rudnikazlata. Stavise. poslovni poduhvati drugih ljudi poklopicese sa vasom teznjom da dodete do zlata, ali vi sami morateda organizujete svoje poslove taka da spremno docekatebogatstvo, kada se ukaze prilika da do njega dodete, Vasa


30/45

misao cini da yam sve stvari, zive inezive, donose ono stozelite. Ali vase licno delovanje mora da bude takvo damozetepravilno da primite one sto zelite, kada stigne do vas. To neuzimate kaomilostinju, niti kaonesto ukradeno,jer zapamtite,svakom coveku morate da date vise u upotrebnoj vrednostinego sto on varna daje u gotovini.Naucna upotreba misli sastoji se u obllknvanju jasne

iposebne mentalne slike onoga Uo zelite, negovanju ne-pokolebljive namere da dobijete ono sto ste trazili kaoiu veri da ste na putu da to dobijete uz sudan oseea]zahyalnosti.

Nemojte pokusavati da prenesete svoje misli na bilo kojitajanstven iii okultni nacin, s idejom da one izlaze iz vasiobavljaju vas posao. To je uzaludan napor koji ce uz to ioslabiti vasu moe zdravog rasudivanja.Delovanje rnislinaproces bogacenje potpunoje 0bjasnjeno

u prethodnim poglavljima, Vasa vera inamera pozitivnoutiskuju vasu viziju u bezoblicnu supstancu, koja ima IS-TV ZELm ZA EK,SPANZIJOM ZIVOTA, KAKVU I VIIMATE.A ta vizija, koju ste poslali, pokrece na delovanje svekreativne sile VI KROZ NJIHOVE REDOVNE KANALEAKCIJE, ali sada usmerene ka varna.

Nije vas posao da vodite i nadgledate stvaralacki proces.Svesrotreba daeinitejeste daodrzavate svojuviziju,prijanjateuz nameru inegujete veru iosecaj zahvalnosti.

Ali, vi morate da delujete na odredeni nacin, tako daspremno prihvatite one sto je vase kada yam dode, izadeteU susret stvarima koje se nalaze u vasoj slici kada pocnu d"pristizu, ipostavite ih na njihovo pravo mesto ,

Prepoznacete istinitost ovoga. Kada stvari budu na dornakvas, one ce biti u rukama drugih ljudi, koji ce za njih trazitinesto odgovarajuce.

Stoga upamtite, mozete dobiti ono st o je vase same akodajetedrugima ono sto je njihovo.V a sa no vc an ik l ie n ec e pretvoriti u novcanik boginje srece,

koji ceuvek biti pun novca, a da pritom vi ne mora.tenimaloda se potrudite,Ovo je kljucna tacka nauke bogacenja, na kojoj se susticumisao ilicno delovanje.Postoji jako puno ljudi koji, svesno

ilinesvesno, pokrecu delovanje kreativnih sila snagomi upor-noscu svojih zelja, al i ostaju siromasni jer nisu spremni daprime onostozele, u trenutku kada im to pristigne.Misljenjem privlacite stvar koju zelite. Delovanjem je pri-mate.Kakva god bila vasa akcija, oeigledno j e damorate delovati

SADA. Ne mozete delovati u proslosti iveoma je vazno,radijasnoce vase mentalne vizije, da iz svog uma odstraniteproslost, Ne mozete delovati ni u buducnosti, jer buducnostjo~nije stigla, A nemozete reci nida cete delovatiu mogucojbuducnosti.sve dok se ta mogucnost he ukaze,, Buduci da sada niste u pravom poslu, niti u pravom okru-zenju, ne pomisljajte na to da odlozite svoje delovanje svedok ne udete u pravi posao ili okruzenje, I ne gubite vremeienergiju u razmisljanjima koji je najbolji smer mogucihbuducih dogadaja. Imajte veru u svoju sposobnost da cetespremno docekati svaki nenadani dogadaj.

Aka u sadasnjosti delujete umom kojije vee u buducnosti,V a s a sadasnja akcija bice spodvojenim umom, a to znaci -nedelotvorna,

Say svoj umunesite u sadasnie delovanje.Nemojte da dajete prvobitnoj supstanci kreativni impuls,

a onda da sednete cekajuci rezultate, Ako tako ucinite, oni ni-kadanecedoci, Delujte sada, Ne postojtnikadnikakvo vremeosim sadasn] eg,inikada neee ni biti drugog vremena. Ako


31/45

ikada nameravate da budete spremni da primite onosto zelite,morate to zapoceti sada.

I vase delovanje, rna kakvo bilo, mora da se odvija u okviruvasegsadasnieg posla ilizaposlenja, sa osobama i stvarima izvaseg sadasnjeg okruzenja,

Ne mozetedelovati tamo gde se ne nalazite, ne mozetedelovati tamo gde ste hili i ne mozete delovati tamo gde idete.Mozete delovati jedino tu gde ste sada.

Ne zamarajte se time da li s te jucerasnji posao obavilidobro ili lose. Obavljajte dobro danasnji posao.

Ne pokusavajte da obavite sutrasi1ji posao sada.Bice dovoljno vremena za njegovo obavljanje kada do

toga dode.Ne pokusavajte da delujete na Ijude istvari izvan svogadomasaja okultnim ili misticnim sredstvima.Ne cekajte na promenu okruzenja pre nego sto pocnete da

delujete. Promenite okruzenje sopstvenim delovanjem,Mozete da delujete na okruzenje u kame ste sada da biste

prouzrokovali preseljenje u bolje okruzenje,S verom inameromnegujte viziju sebe u boljem okruzenju,

ali delujte na sadasnje okruzenje svimsvojim srcem i svomsvojom snagom isvirn svojim umom.

Ne trosite vreme na dnevna sanjarenja iii gradnju kulau vazduhu, drzite se jedne vizije onoga sto zelite idelujteSADA.

Ne bacajte se na traganje za novim poslom iiinekim cud-nim, neobicnim 'il iznaeajnim akcijama koje treba da izvedetekao prvi korak prema bogacenju. Verovatnoce vase akcije,barem neko sledeee vreme, biti one koje ste obavljali iuproslosti, a li sada pocinjete da ih izvodite na odredeni nacinkoji ce vas sigurno uciniti bogatim.

Ako ste vee u nekom poslu za koji osecate da nije onajpravi, ne odlazite pocetak svog delovanja dok ne udete upravi posao.

Nemojte da se osecate obeshrabrenim inemojte da sediteskrstenih ruku zalecisto se nalazite na pogresnom me stu.Niko nikadanije bio na pogresnorn me stu, a da nije mogaoda nade one pravo inijedan covek nikada nije bio do te mereuvucen u pogresan posao a da nije mogao da izade iznjega iupusti se u neki pravi.

Negujte viziju sebe u pravorn poslu s namerom da unjega udete iverom da tete to uciniti ida to upravo cinite,ali delujte tako dok ste u s v om sada s nj e rn poslu. Upotrebitesvoj sadasnji posao kao sredstvo dobijanja nekog boljeg iupotrebite svoje sadasnje okruzenje kao sredstvo da udeteu neko jos bolje, Vasa vizija pravog posla, ako je negovanas verom inamerom, uzrokovace da vas Svevisnji navedena pravi posao, a vase delovanje, ukoliko je izvedeno .naodredeni nacin, uzrokovace da se sami pokrenete prematom poslu.Aka ste radnik i radite za platu, a osecate da morate

promeniti mesto da biste dobili ono sto zelite , ne racunajte dace yam prenosenje misl i u drugi prostor doneti drugi posao.To se verovatno nece .dogod it i .

Ali, ako drzite viziju sebe u poslu koji zelite dok de1ujetes verom inamerom na posao koji vee imate, sigurno cetedobiti posao koji zelite.

'vasa vizija ivera pokrenuce kreativne sile prema va-rna, a vase delovanje ce uzrokovati da vas sile u vasemokruzenju povedu prema mestu koje zelite. Dovrsavajuciovo poglavlje, ponovicemo jos jednom osnovne postulatenaseg programa:


32/45

Postoji misleea supstanca iz koje su sve stvari na-cinjene ikoja, u svom izvornom stanju, prcfima,prodire iispunjava meduprostore univerzuma, Misao u toj supstanci proizvodi stvar kojajezamisjjenatom mislju. Covek mofe da oblikuje stvari svojim mislima iutiskujuei rnisli u bezoblieau supstancu moze dovededo materijalizacije ideje 0 kojoj razmislja,Da bi to ucinio, covek mora da se prestroji satakmicarskog

na stvaralacki nacin razmisljanja. On mora da oblikuje ja-snu mentalnu sliku stvari koju zeli ida tu sliku neguje usvojim mislima s evrs tom NAMEROM da dobije one stozeli inepokolebljivom VEROM da vee dobija ana st o zeli,zatvarajuci svoj urn za sve one sto moze cia uzdrma njegovunameru, zamagli njegovu viziju iliugasi njegovu veru.

Da bi mogao da primi ono s to zeli kada mudode, covekmora da deluje SADA na ljude istvari u svom sadasnjemokruzenju ,

Poglavl je xnDELOTVOQN i\ . A KC IJ A

Morate svoje misli da koristite onako kako vas upucujuprethodna poglavlja i poceti da cmite ono sto mozete usituaciji gde vee jeste. Imorate da cinite SVE sto mozetetamo gde je s te ,

Vi mozete da napredujete sarno tako da se uzdignete napolozaj koji je visi od vaseg sadasnjeg, A nijedan covek nemaze da se uspne na visi po lo z aj , u k ol ik o ne obavi dokrajaposao na mestu na kojem jeste.

Svet napreduje sarno sa onima koji ispunjavaju svojzadatak na mestu na kojem jesu.

Ako nijedan covek he ispunj ava u potpunosti svoj zadatak,onda se sve kreceunazad, Oni koji ne ispunjavajuu potpunostisvoju sadasnju ulogu, predstavljaju teret za drustvo, vladu,trgovinu iindustriju.Njih, uz veliki t rosak, moraju da nosekao breme drugi. Napredak ovog sveta usporavaju sarno onikoji ne ispunjavaju ulogu koja imj e namenj ena. Oni pripadajubivsem dobu inizim stupnjevima ili nivoima zivota isklonisu degeneraciji, Nijedno drustvo ne moze da napreduje akoje svaki covek nizi od mesta na kome se nalazi. Drustvenaevolucija je vodena zakonima fizicke imentalne evolucije.


33/45

U zivotinjskom .svetu, evolucija je uzrokovana krajnostimazivota.

Kada neki organizam ima vise zivota nego sto maze daizrazi funkcijama na svom vlastitom nivou, on pocinje darazvija organe viseg nivoa i taka nastaju nove vrste.

Da nije bilo organizama koji su prerasli svoju ulogunikada ne bi ni doslo do razvoja novih vrsta. Taj zakon vaziu potpunosti iza vas, vase bogacenje zavisi od primene ovihnacela na vase sopstvene poslove,

Svaki dan je uspesan ili neuspesan. A uspesan je dan ukome dobijete ono sto zelite, Ako je svaki dan neuspesan,nikada se necete obogatiti. Ako je svaki dan uspesan, nemozete propustiti da: se obogatite.

Ako postoji nesto sto mozete da ucinite danas, a vi to neucinite, pogresili ste, a posledice toga mogu biti gore negosto mislite.

Ne mozete da predvidite rezultate cak ni najobienljeakcije, jer vi ne znate kako deluju sve sile koje supokre-nute u vasu korist, Mnogo toga maze da zavisi od jednogjednostavnog cina, mozda bas onog koji yam otvara vrataprilike za veliko napredovanje. Nikada ne mozete znati svekombinacije koje za vas izvodi Svevisnja Inteligencija u svetustvari i ljudskih poslova. Vase zanemarivanje i propustanjeneke male stvari moze da prouzrokuje veliko odlaganjedobijanja onaga sto zelite.

Cinite, svakog dana, SVE sto toga dana moze da budeucinjeno,

Postoji, medutim, ogranicenje ili bitno obelezje gore re-cenog koje morate uzeti Uobzir.

Ne preterujte s radom, ne srljajte slepo u svoj posao unastojanju da zavrsite najveci moguci broj stvari u najkracernmogucem vremenu.

Ne pokusavajte danas daobavite sutrasnji posao, ni ujednorn danu posao cele sedmice.

N e r ac un a s e b ro j stvari kojeradite, vee DELOTV ORN OSTsvake pojedine akcije,Svaki cin je, sam po sebi, uspeh ili neuspeh,

Svaki cin je, sam po sebi, delotvoran ilinedelotvoran.Svaki nedelotvoran cinje neuspeh, i ako ceo zivot potrosite

radeci nedelotvorno, vas ceo zivot bite neuspeh.Sto vise stvari cinite, to gore po vas ukoliko ihcinite

nedelotvomo.S druge strane, 'svaki delotvorancinje sam po sebi uspeh i

aka je svaki cin vaseg zivota delotvoran, vas ceo zivot MORAda bude uspeh.

Do neuspeha dolazi kada se previse stvari radi nanedelotvoran nacin, ikada se ne radi dovoljno stvari nadelotvoran nacin,

Verujte u osnovanost tvrdnje da cete, ukolikone raditenista nedelotvomo iukoliko radite dovoljan broj delotvornihradnji , postati bogati, Pa , ako je moguce da svako svojedelovanje ucinite delotvornim, shvaticete ponovo da je boga-cenje svedeno na egzaktnu nauku, poput matematike.

'Iu se stvar svodi na pitanje da limoze te svaki odvojeni ci nda ucinite uspesnim. Sigurno da mozete,

Da li mozete svaki tin da ucinite uspesnimjeruz vas delujeSVA moe, a SVAmoc ne moz

valas_vejtls-nauka_bogacenja

Documents