Glava prvaOPTE ODREDBEPredmet nasleivanjalan 1Nasleuje se zaostavtina.Zaostavtinu ine sva nasleivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti.Zaostavtinu ne ine predmeti domainstva manje vrednosti (pokustvo, nametaj, posteljina i slino) koji slue svakodnevnim potrebama ostavioevih potomaka, njegovog branog druga i roditelja, ako su sa ostaviocem iveli u istom domainstvu, ve oni postaju zajednika svojina ovih lica.Zaostavtinu ne ine dobra za koja su ostavioevu imovinu uveali njegovi potomci koji su s njime iveli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inae mu pomagali u privreivanju, ve ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uveao ostavioevu imovinu.Osnovi nasleivanjalan 2Naslediti se moe na osnovu zakona i na osnovu zavetanja (testamenta).Sposobnost za nasleivanjelan 3Naslediti moe samo onaj ko je iv u trenutku ostavioeve smrti.Naslediti moe i dete ve zaeto u trenutku ostavioeve smrti ako se rodi ivo.Na osnovu zavetanja moe naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije to drugo odreeno.Odredbe prethodnih stavova vae i za isporuku (legat) i druge koristi iz zavetanja.Nedostojnost za nasleivanjelan 4*Ne moe naslediti na osnovu zakona ili zavetanja, niti stei kakvu korist iz zavetanja (nedostojan je):1) onaj ko je umiljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokuao;2) onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da saini ili opozove zavetanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome spreio;3) onaj ko je u nameri spreavanja ostavioeve poslednje volje unitio ili sakrio njegovo zavetanje, ili ga je falsifikovao;4) onaj ko se tee ogreio o zakonsku obavezu izdravanja ostavioca, ili mu je uskratio nunu pomo;5) (prestala da vai odlukom USRS).Sud na nedostojnost pazi po slubenoj dunosti.Prestanak nedostojnostilan 5*Ostavilac moe oprostiti nedostojnost.Oprotaj mora biti uinjen u obliku potrebnom za zavetanje.Poloaj potomaka nedostojnoglan 6Nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog i oni nasleuju kao da je nedostojan umro pre ostavioca.Nasledna prava stranacalan 7Strani dravljani u Republici Srbiji imaju, pod uslovom uzajamnosti, isti nasledni poloaj kao i domai dravljani, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno.Glava drugaNASLEIVANJE NA OSNOVU ZAKONA I ZAKONSKI NASLEDNICIKrug zakonskih naslednikalan 8Na osnovu zakona, ostavioca nasleuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov brani drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braa i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci.Nasleuje se po naslednim redovima.Naslednici blieg naslednog reda iskljuuju iz naslea naslednike daljeg naslednog reda.Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.1. Prvi nasledni redOstavioevi potomci i brani druglan 9Prvi nasledni red ine ostavioevi potomci i njegov brani drug.Ostavioeva deca i brani drug nasleuju na jednake delove.Kad postoji ostavioevo dete kome ostavioev brani drug nije roditelj, a imovina branog druga je vea od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavtine na jednake delove, onda svako ostavioevo dete moe naslediti do dva puta vie nego brani drug ako sud, poto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.Pravo predstavljanjalan 10Ako ostavioevo dete ne moe ili nee da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleuju njegova deca (unuci ostavioevi), a kad neki od ostavioevih unuka ne moe ili nee da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleuju njegova deca (praunuci ostavioevi) i tako redom sve dokle ima ostavioevih potomaka.Ako ostavilac nema potomstvalan 11Kad ostavilac nema potomstva, brani drug ne nasleuje u prvom naslednom redu.2. Drugi nasledni redOstavioev brani drug i roditeljilan 12Drugi nasledni red ine ostavioev brani drug i ostavioevi roditelji i njihovo potomstvo.Ostavioev brani drug nasleuje polovinu zaostavtine, a drugu polovinu na jednake delove nasleuju ostavioevi roditelji.Ako ostavioev brani drug ne moe ili nee da nasledi, zaostavtinu na jednake delove nasleuju ostavioevi roditelji.Ako ostavioevi roditelji imaju potomstvalan 13Ako ostavioev roditelj ne moe ili nee da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleuju njegova deca (braa i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja vae kada ostavioca nasleuju njegovi potomci.Ako ostavioevi roditelji ne mogu ili nee da naslede, njihov deo nasleuju njihovi potomci, onako kako je odreeno u prethodnom stavu.Ako ostavioev roditelj nema potomstvalan 14Ako ostavioev roditelj nema potomstva a ne moe ili nee da nasledi, njegov deo nasleuje drugi ostavioev roditelj, a ako ni on ne moe ili nee da nasledi, njegovi potomci nasleuju sve to bi pripalo roditeljima, onako kako je odreeno u prethodnom lanu.Ako ostavioevi roditelji nemaju potomstvalan 15Ako ostavioevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili nee da naslede, brani drug nasleuje celokupnu zaostavtinu.3. Trei nasledni redOstavioevi dedovi i babelan 16Trei nasledni red ine ostavioevi dedovi i babe i njihovo potomstvo.Ostavioevi deda i baba sa oeve strane (oeva loza) nasleuju polovinu zaostavtine, a drugu polovinu nasleuju deda i baba s majine strane (majina loza).Prava dede i babe iste lozelan 17Deda i baba iste loze nasleuju na jednake delove.Ako neki od ovih predaka ne moe ili nee da nasledi, njegov deo nasleuju njegova deca, njegovi unuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja vae kada ostavioca nasleuju njegovi potomci.U svemu ostalom to se tie naslednog prava dede i babe iste loze i njihovog potomstva vae pravila po kojima nasleuju ostavioevi roditelji i njihovi potomci.Ako deda i baba iste loze nemaju potomstvalan 18Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne mogu ili nee da naslede, njihov deo nasleuju deda i baba druge loze, njihova deca i unuci i njihovi dalji potomci, onako kako je odreeno u prethodnom lanu.4. etvrti nasledni redOstavioevi pradedovi i prababelan 19etvrti nasledni red ine ostavioevi pradedovi i prababe.Ostavioevi pradedovi i prababe sa oeve strane nasleuju na jednake delove polovinu zaostavtine, a drugu polovinu na jednake delove nasleuju ostavioevi pradedovi i prababe s majine strane.Ako neki od ovih predaka ne moe ili nee da nasledi, njegov deo nasleuje njegov brani drug, ako je predak ostavioev.Ako par predaka iste loze ne moe ili nee da nasledi, njihov deo nasleuje drugi par predaka iste loze.Ako pradedovi i prababe jedne loze ne mogu ili nee da naslede, njihov deo nasleuju pradedovi i prababe druge loze.5. Ostali nasledni redoviOstavioevi ostali precilan 20Posle ostavioevih pradedova i prababa, zaostavtinu nasleuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleuju njegovi pradedovi i prababe.6. Republika Srbija kao zakonski naslednikKad i kako Republika Srbija nasleujelan 21Republika Srbija nasleuje ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika.Republika Srbija ne moe se odrei naslea.Zaostavtina koju Republika Srbija nasledi postaje dravna imovina.II POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE NASLEDNIKE1. Ostavioev brani drugKada brani drug gubi pravo zakonskog nasleivanjalan 22Brani drug gubi pravo zakonskog nasleivanja:1) ako je ostavilac bio podneo tubu za razvod braka a posle njegove smrti se utvrdi da je tuba bila osnovana;2) ako je njegov brak sa ostaviocem poniten posle ostavioeve smrti, a iz razloga koji su branom drugu bili poznati u trenutku zakljuenja braka;3) ako je njegova zajednica ivota sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu sa ostaviocem.a) Poveanje naslednog dela branog druga u drugom naslednom reduUslovilan 23Kad je pozvan na naslee s naslednicima drugog naslednog reda a nema nunih sredstava za ivot, brani drug moe u roku od jedne godine od smrti ostavioeve zahtevati doivotno uivanje (plodouivanje) na celini ili delu zaostavtine koju su nasledili ostali naslednici.Kad je vrednost zaostavtine tako mala da bi njenom podelom zapao u oskudicu, brani drug moe zahtevati u svojinu celokupnu zaostavtinu.Pri odluivanju sud naroito ceni duinu trajanja zajednice ivota ostavioca i branog druga, imovno stanje i sposobnost za privreivanje branog druga i ostalih naslednika i vrednost zaostavtine.Nenasledivost pravalan 24Ako brani drug umre pre ostvarenja prava na poveanje naslednog dela, to pravo ne prelazi na njegove naslednike.Preinaenje i ukidanje doivotnog uivanjalan 25Brani drug i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doivotno uivanje preinaiti u doivotnu rentu.Kad se promene prilike zbog kojih je branom drugu pripalo doivotno uivanje ili renta, sud moe, na zahtev ostalih naslednika, doivotno uivanje ili rentu ukinuti.Pri odluivanju sud naroito ceni lino, brano i imovno stanje branog druga i ostalih naslednika.b) Smanjenje naslednog dela branog druga u drugom naslednom reduUslovilan 26Kad je brani drug pozvan na naslee s naslednicima drugog naslednog reda, a ostavioeva nasleena dobra ine vie od polovine njegove posebne imovine, ostali naslednici mogu u roku od jedne godine od smrti ostavioeve zahtevati smanjenje naslednog dela branog druga do etvrtine zaostavtine ako zajednica ivota ostavioca i branog druga nije trajala due vremena.Pri odluivanju o obimu smanjenja naslednog dela branog druga sud ceni vrednost ostavioevih nasleenih dobara i duinu trajanja zajednice ivota ostavioca i branog druga.Deo za koji je nasledni deo branog druga smanjen sud dodeljuje samo nasledniku koji je zahtev postavio.Nasledivost pravalan 27Ako naslednik koji nije zahtevao smanjenje naslednog dela branog druga umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim potomcima, ako su njegovi naslednici, u roku od est meseci od njegove smrti.Pravo branog druga na izbor i nenasledivost prava izboralan 28Sve dokle se ne rei o zahtevu ostalih naslednika brani drug moe umesto naslea u svojinu izabrati doivotno uivanje na polovini zaostavtine.Ako brani drug umre pre davanja izjave o izboru, njegovi naslednici mogu naslediti samo u svojinu.Izjava o izboru i njen ponitajlan 29Ako je izjava o izboru data pod uslovom ili rokom, smatrae se da ni uslov ni rok ne postoje.Izjava o izboru ne moe se opozvati, ali se moe ponititi ako je posledica prinude, prevare, pretnje ili zablude.Ako se posle okonanja postupka za raspravljanje zaostavtine pronae nova imovina, ve uinjeni izbor protee se i na tu imovinu.Preinaenje doivotnog uivanja u rentulan 30Brani drug i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doivotno uivanje preinaiti u doivotnu rentu.2. Ostavioevi roditeljiUslovi za poveanje naslednog dela roditeljalan 31Kad su pozvani na naslee sa ostavioevim branim drugom a nemaju nunih sredstava za ivot, ostavioevi roditelji mogu u roku od jedne godine od smrti ostavioeve zahtevati doivotno uivanje na celini ili delu zaostavtine koju je nasledio brani drug.Ako je zajednica ivota ostavioevih roditelja trajno prestala, roditelj koji nema nunih sredstava za ivot, a zajednica ivota nije prestala njegovom krivicom, moe zahtevati doivotno uivanje i na celini ili delu zaostavtine koju je nasledio drugi ostavioev roditelj.Ako ostavioev roditelj ne moe ili nee da nasledi, roditelj koji nema nunih sredstava za ivot moe zahtevati doivotno uivanje i na celini ili delu zaostavtine koju su nasledili potomci drugog roditelja.Kad je vrednost zaostavtine tako mala da bi njenom podelom zapali u oskudicu, ostavioevi roditelji mogu zahtevati u svojinu celokupnu zaostavtinu.ta sud naroito cenilan 32Pri odluivanju o zahtevu ostavioevih roditelja, sud naroito ceni imovno stanje i sposobnost za privreivanje roditelja, ostavioevog branog druga i potomaka roditelja koji ne moe ili nee da nasledi, duinu trajanja zajednice ivota ostavioca i branog druga i vrednost zaostavtine.Nenasledivost pravalan 33Ako ostavioevi roditelji umru pre ostvarenja prava na poveanje naslednog dela, to pravo ne prelazi na njihove naslednike.3. UsvojenikUsvojenik iz potpunog usvojenjalan 34Usvojenik iz potpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci nasleuju usvojioca i njegove srodnike isto kao to deca i njihovi potomci nasleuju svoje roditelje i njihove srodnike.Usvojenik iz potpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasleuju usvojenikove krvne srodnike, niti ovi nasleuju usvojenika i njegove potomke.Usvojenik iz nepotpunog usvojenjalan 35Usvojenik iz nepotpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci, nasleuju samo usvojica isto kao to deca i njihovi potomci nasleuju svoje roditelje ako ta prava pri usvojenju nisu ograniena ili iskljuena.Nepotpuno usvojenje ne smeta nasleivanju izmeu usvojenika i njegovih krvnih srodnika.lan 36Usvojenik iz nepotpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasleuju usvojioca ako je usvojilac bio podneo zahtev za prestanak usvojenja a posle njegove smrti se utvrdi da je zahtev bio osnovan.4. UsvojilacUsvojilac iz potpunog usvojenjalan 37Usvojilac iz potpunog usvojenja i njegovi srodnici nasleuju usvojenika i njegove potomke isto kao to roditelji i njihovi srodnici nasleuju svoju decu i njihove potomke.Usvojilac iz nepotpunog usvojenjalan 38Usvojilac iz nepotpunog usvojenja i njegovi srodnici ne nasleuju usvojenika.Izuzetno, ako usvojilac nema nunih sredstava za ivot a usvojenik nema naslednika iz prvog naslednog reda, usvojilac moe u roku od jedne godine od smrti usvojenikove zahtevati doivotno uivanje na delu zaostavtine ako pri usvojenju nisu bila iskljuena usvojenikova nasledna prava.Pri odluivanju sud ceni duinu trajanja usvojenja, obim usvojenikovih naslednih prava, vrednost zaostavtine i imovno stanje naslednika pozvanih na naslee.Ako usvojilac umre pre ostvarenja prava na nasleivanje, to pravo ne prelazi na njegove naslednike.III NUNI NASLEDNICI1. Poloaj nunih naslednika i priroda nunog delaKo su nuni naslednicilan 39Nuni naslednici su ostavioevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, brani drug, roditelji, usvojilac, braa i sestre, dedovi i babe i ostali preci.Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostavioeva braa i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nuni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privreivanje a nemaju nunih sredstava za ivot.Nuni naslednik moe biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleivanja pozvan na naslee.Nuni deolan 40Nunim naslednicima pripada deo zaostavtine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nunim delom.Nuni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostavioevog branog druga je polovina, a nuni deo ostalih nunih naslednika je treina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleivanja.Ako nuni naslednik ne moe ili nee da nasledi, njegov nuni deo ne prirasta ostalim nunim naslednicima.Namirenje nunih naslednika i odgovornost za ostavioeve dugovelan 41Nuni naslednik se namiruje posle ostavioevih poverilaca a pre isporukoprimaca (legatara).Nuni naslednik ne odgovara za ostavioeve dugove, do visine vrednosti nunog dela.Povreda nunog delalan 42Nuni deo je povreen ako je vrednost ostavioevih zavetajnih raspolaganja i poklona uinjenih nunom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na naslee manja od vrednosti naslednikovog nunog dela.Priroda prava na nuni deolan 43Nunom nasledniku pripada novana protivvrednost nunog dela (obligaciono pravo).Na zahtev nunog naslednika, sud moe odluiti da ovom pripadne odreeni deo stvari i prava koji ine zaostavtinu (stvarno pravo).Odredbe prethodnih stavova vae samo ako ostavilac u zavetanju ne odredi prirodu nunog dela.Ko su dunici nunog naslednikalan 44Nunom nasledniku novanu protivvrednost solidarno duguju svi zavetajni (testamentalni) naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavtine koji su dobili ako iz zavetanja nasledi to drugo.Kad je to nedovoljno, nuni naslednik moe zahtevati dopunu novane protivvrednosti, shodno pravilima za vraanje poklona.Pogodovani isporukoprimaclan 45Kad je zavetalac odredio vie isporukoprimaca i naredio da se neki od njih namiri pre ostalih, on postaje dunik nunog naslednika samo ako ostali ne mogu namiriti nuni deo.Srazmerno smanjenje isporuka naloenih zavetajnom nasledniku ili isporukoprimculan 46Zavetajni naslednik koji je nunom nasledniku isplatio nuni deo moe zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zavetanja ne sledi to drugo.Isto vai i za isporukoprimca kome je zavetalac naloio da iz svoje isporuke neto ispuni