lan 46Zavetajni naslednik koji je nunom nasledniku isplatio nuni deo moe zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zavetanja ne sledi to drugo.Isto vai i za isporukoprimca kome je zavetalac naloio da iz svoje isporuke neto ispuni.Nuni deo s teretom i pravo izboralan 47Ako ostavilac neim optereti nuni deo (isporukom, nalogom, uslovom ili rokom), smatrae se da je naslednikov nuni deo bez tereta.Kad ostavilac nunom nasledniku zaveta vie od nunog dela i neim ga optereti, nuni naslednik moe izabrati uveani deo, uz ispunjenje tereta, ili samo nuni deo, bez tereta.2. Izraunavanje nunog delaUtvrivanje vrednosti zaostavtine na osnovu koje se izraunava nuni deolan 48Najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim zavetajnim (testamentalnim) raspolaganjima, svim njegovim potraivanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev oigledno nenaplativim.Od tako utvrene vrednosti odbija se zatim iznos ostavioevih dugova, kao i iznos trokova popisa i procene zaostavtine i uobiajenih trokova njegove sahrane.Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona koje je ostavilac ma na koji nain uinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoe da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uraunaju u nasledni deo.Konano, svemu tome dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog ivota uinio onima koji nisu zakonski naslednici.lan 49U vrednost zaostavtine na osnovu koje se izraunava nuni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednik stekao punovanim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, ono to je ostavilac utroio na izdravanje i kolovanje zakonskog naslednika, pokloni uinjeni u dobrotvorne i druge optekorisne svrhe ni manji uobiajeni pokloni.ta se smatra poklonomlan 50Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od naslea u korist odreenog naslednika, otputanje duga, ono to je ostavilac za ivota dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proirenja domainstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje.Odreivanje vrednosti poklonalan 51Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrivanja vrednosti zaostavtine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.Ako se poklon sastoji u osiguranjulan 52Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume.Ako je zbir uplaenih premija vei od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se osigurana suma.3. Pravila ako je nuni deo stvarno pravoSmanjenje zavetajnih raspolaganja i vraanje poklonalan 53Kad je nuni deo povreen, smanjuju se zavetajna raspolaganja, a vraaju se i pokloni ako je to potrebno da se nuni deo namiri.Srazmerno smanjenje zavetajnih raspolaganjaPogodovana isporukalan 54Zavetajna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri, bez obzira na njihovu prirodu i obim ako iz zavetanja ne sledi to drugo.Ako je zavetalac ostavio vie isporuka i naredio da se neka od njih ispuni pre ostalih, ta se isporuka smanjuje samo ako vrednost ostalih ne dosee da se namiri nuni deo.Smanjenje isporuka naloenih zavetajnom nasledniku ili isporukoprimculan 55Zavetajni naslednik iji je nasledni deo smanjen zbog dopune nunog dela moe zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zavetanja ne sledi to drugo.Isto vai i za isporukoprimca kome je zavetalac naloio da iz svoje isporuke neto ispuni.Redosled vraanja poklonalan 56Pokloni se vraaju obrnuto redu kojim su injeni.Pokloni uinjeni istovremeno vraaju se srazmerno.Poloaj poklonoprimca koji vraa poklonlan 57Poklonoprimac se smatra savesnim draocem sve dokle ne sazna za zahtev za vraanje poklona.4. Zastarelost pravaAko je nuni deo obligaciono pravolan 58Ako je nuni deo povreen zavetanjem, isplata novane protivvrednosti moe se zahtevati u roku od tri godine od dana proglaenja zavetanja.Ako je nuni deo povreen i poklonima, dopuna novane protivvrednosti moe se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavioeve.Ako je nuni deo stvarno pravolan 59Smanjenje zavetajnih raspolaganja moe se zahtevati u roku od tri godine od dana proglaenja zavetanja.Vraanje poklona moe se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavioeve.5. Ko moe zahtevati nuni deo i nasledivost pravalan 60Isplatu novane protivvrednosti, odnosno smanjenje zavetajnih raspolaganja i vraanje poklona mogu zahtevati nuni naslednici.Ako ostavioev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nuni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od est meseci od njegove smrti.6. Razbatinjenje nunih naslednikaa) Iskljuenje nunih naslednikaUzroci iskljuenjalan 61Zavetalac moe iskljuiti iz naslea nunog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze tee ogreio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zavetaocu, ako je umiljajno uinio krivino delo prema zavetaocu, njegovom detetu, usvojeniku, branom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepotenom ivotu).Iskljuenje moe biti potpuno ili delimino.Uslovi punovanosti iskljuenjalan 62Iskljuenje mora biti uinjeno u obliku potrebnom za zavetanje.Iskljuenje mora biti izraeno na nesumnjiv nain, a poeljno je navesti i uzrok iskljuenja.Uzrok iskljuenja mora postojati u vreme ostavioeve smrti.Dokazivanje osnovanosti iskljuenja tereti onog ko se na iskljuenje poziva.Posledice iskljuenjalan 63Iskljueni gubi naslee u meri u kojoj je iskljuen.Prava ostalih koji mogu naslediti odreuju se kao da je iskljueni umro pre ostavioca.b) Lienje nunih naslednikalan 64Ako je potomak koji ima pravo na nuni deo prezaduen ili je rasipnik, zavetalac ga moe u celini ili delimino liiti nunog dela u korist potomaka lienog.Lienje mora biti uinjeno u obliku potrebnom za zavetanje.lan 65Lienje je punovano samo ako u trenutku smrti ostavioeve lieni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta.Isto vai i ako lieni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, koji su nesposobni za privreivanje.IV URAUNAVANJE POKLONA I ISPORUKA U NASLEDNI DEOUraunavanje poklonalan 66Zakonskom nasledniku uraunava se u njegov nasledni deo poklon koji je ma na koji nain dobio od ostavioca.Plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjene stvari ili prava imao do smrti ostavioeve ne uraunavaju mu se u nasledni deo.Kada se poklon ne uraunavalan 67Poklon se nasledniku ne uraunava u nasledni deo ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije, ili u zavetanju, izjavio da se poklon nee uraunati, ili se iz okolnosti moe zakljuiti da je to bila namera ostavioeva.Time se ne dira u pravila o nunom delu.Uraunavanje isporukelan 68Isporuka ostavljena zakonskom nasledniku uraunava se u njegov nasledni deo ako iz zavetanja ne sledi to drugo.Kako se uraunavaju pokloni i isporukelan 69Pokloni i isporuke uraunavaju se tako to najpre ostali zakonski naslednici dobijaju iz zaostavtine odgovarajuu vrednost, pa se posle toga ostatak deli meu naslednicima.Ako je zaostavtina nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuu vrednost, naslednik kome se vri uraunavanje nije duan vratiti ita od primljenog.Time se ne dira u pravila o nunom delu.Pravo naslednika koji se odrekao naslealan 70Naslednik koji se odrekao naslea zadrava poklon samo u granicama u kojima ne dira u nuni deo ostalih naslednika.Naslednik koji se odrekao naslea moe zahtevati isporuku samo u granicama u kojima ne dira u nuni deo ostalih naslednika.Pokloni uinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasleelan 71Pokloni uinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na naslee zbog smrti, odricanja od naslea, nedostojnosti, iskljuenja iz naslea ili lienja nunog dela uraunavaju se nasledniku u nasledni deo.Odreivanje vrednosti poklona pri uraunavanjulan 72Pri uraunavanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku uraunavanja, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.Ako se poklon sastoji u osiguranjulan 73Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume.Ako je zbir uplaenih premija vei od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se osigurana suma.Uraunavanje naslednikog dugalan 74Nasledniku se u njegov deo uraunava ono to je dugovao ostaviocu.Uobiajeni manji poklonilan 75Uobiajeni manji pokloni nikada se ne uraunavaju u nasledni deo.Trokovi izdravanja naslednikalan 76Ono to je utroeno na izdravanje i obavezno kolovanje naslednika ne uraunava se u njegov nasledni deo.Sud odluuje o tome da li e se izdaci koje je ostavilac uinio za dalje kolovanje naslednika uraunati u njegov nasledni deo i koliko, cenei naroito vrednost zaostavtine i trokove kolovanja i osposobljavanja za samostalan ivot ostalih naslednika.Ko moe zahtevati uraunavanjelan 77Zahtevati da se u nasledni deo jednog naslednika uraunavaju pokloni i isporuke mogu samo njegovi sanaslednici.Glava treaNASLEIVANJE NA OSNOVU ZAVETANJA (TESTAMENTA, POSLEDNJE VOLJE) I ZAVETANJEPojam zavetanjalan 78Zavetanje je jednostrana, lina i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono rasporeuje svoju imovinu za sluaj smrti, u zakonom odreenom obliku.Zavetajna (testamentalna) sposobnostlan 79Zavetanje moe sainiti lice koje je navrilo petnaest godina ivota i sposobno je za rasuivanje.Gubitak sposobnosti za rasuivanje posle sainjenog zavetanjalan 80Gubitak sposobnosti za rasuivanje posle sainjenog zavetanja ne utie na njegovu punovanost.Izuzetno, kad se bitno izmene prilike koje su u vreme zavetanja bile zavetaoeva odluujua pobuda, sud moe, na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe zavetanja ili celo zavetanje ako zavetalac to nije mogao uiniti zbog gubitka sposobnosti za rasuivanje.Zahtev se moe postaviti u roku od tri godine od dana proglaenja zavetanja.Volja za sainjavanje zavetanjalan 81Zavetaoeva volja za sainjavanje zavetanja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna.Namera za sainjavanje zavetanjalan 82Zavetaoeva namera za sainjavanje zavetanja mora biti odreena i bezuslovna.Oblik zavetanjalan 83Zavetanje mora biti sainjeno u obliku i pod uslovima odreenim zakonom.II OBLICI ZAVETANJA1. Vrste oblikaa) Svojeruno zavetanjelan 84Zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e ga svojom rukom napisa i potpisati.Za punovanost svojerunog zavetanja nije nuno da se u njemu naznai datum kada je sainjeno, ali je to poeljno.b) Pismeno zavetanje pred svedocimalan 85Zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e pred dva svedoka izjavi da je ve sainjeno pismeno proitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeruno potpisati.Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zavetanju, a poeljno je da se naznai njihovo svojstvo svedoka.v) Sudsko zavetanjeSainjavanje sudskog zavetanjalan 86Sudsko zavetanje sainjava se po pravilima koja vae za sastavljanje isprava ako ovim zakonom nije drukije odreeno.Sudsko zavetanje ako je zavetalac u stanju da ga proitalan 87Zavetanje moe po kazivanju zavetaoca sainiti sudija, poto prethodno utvrdi zavetaoev identitet.Poto zavetalac takvo zavetanje proita i potpie, sudija na samom zavetanju potvruje da ga je zavetalac u njegovom prisustvu proitao i potpisao.Sudsko zavetanje ako zavetalac nije u stanju da ga proitalan 88Kad zavetalac nije u stanju da proita zavetanje koje mu je sainio sudija, ovaj ga zavetaocu ita u prisustvu dva svedoka, pa onda zavetalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zavetanje i potom zavetanje potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak.Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zavetanju.Sudija je duan na samom zavetanju potvrditi da su sve ove radnje uinjene.Ako je zavetanje sainjeno u drugom sudulan 89Kad je zavetanje sainjeno u sudu na ijem podruju zavetalac nema prebivalite, sud je duan o tome odmah izvestiti sud na ijem podruju zavetalac ima prebivalite.Predavanje zavetanja sudulan 90Zavetalac moe svojeruno zavetanje, pismeno zavetanje pred svedocima i sudsko zavetanje poveriti na uvanje nadlenom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu.Sud e o prijemu zavetanja sainiti zapisnik i zavetanje staviti u zaseban omot koji e se zapeatiti i uvati u sudu.g) Konzularno zavetanjelan 91Zavetaocu moe u inostranstvu zavetanje sainiti konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Savezne Republike Jugoslavije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja vae za sastavljanje sudskog zavetanja.d) Meunarodno zavetanjePunovanost meunarodnog zavetanjalan 92Meunarodno zavetanje je punovano bez obzira na mesto gde je sainjeno i na to gde se nalaze dobra zavetaoeva, bez obzira na dravljanstvo zavetaoca, na njegovo prebivalite ili boravite, ako je sainjeno u obliku meunarodnog zavetanja, u skladu sa odredbama lana 93. do lana 101. ovog zakona.Nitavost meunarodnog zavetanja ne utie na njegovu punovanost kao zavetanja druge vrste.lan 93Odredbe ovog zakona o meunarodnom zavetanju ne primenjuju se na oblike zavetanja koje su u istom pismenu sainila dva ili vie lica.Oblik meunarodnog zavetanjalan 94Meunarodno zavetanje mora biti sainjeno u pismenom obliku, ali ga zavetalac ne mora svojeruno napisati.Meunarodno zavetanje moe biti sainjeno na bilo kom jeziku, rukom ili na neki drugi nain.Nadlenost za sainjavanje meunarodnog zavetanjalan 95Ovlaena lica za postupanje pri sainjavanju meunarodnog zavetanja su lica odreena prema odredbama l. 87, 88, 91, 108, 109. i 111a ovog zakona.Izjava zavetaocalan 96U prisustvu dva svedoka i lica ovlaenog za sastavljanje meunarodnog zavetanja, zavetalac izjavljuje da je sainjeno pismeno njegovo zavetanje i da je upoznat s njegovom sadrinom.Zavetalac nije duan da sa sadrinom meunarodnog zavetanja upozna svedoke, niti ovlaeno lice.Potpisivanje meunarodnog zavetanjalan 97U prisustvu svedoka i ovlaenog lica zavetalac potpisuje zavetanje ili, ako ga je prethodno potpisao, priznaje i potvruje potpis za svoj.Ako zavetalac nije u stanju da potpie, saoptava razlog ovlaenom licu, koje to zabeleava na zavetanju. Zavetalac moe zatraiti da ga drugi, u njegovo ime, potpie na zavetanju a ovlaeno lice e to zabeleiti na zavetanju.Svedoci i ovlaeno lice u prisustvu zavetaoca stavljaju istovremeno svoje potpise na zavetanje.lan 98Potpisi se moraju staviti na kraju zavetanja.Kad se zavetanje sastoji od vie listova, zavetalac mora da potpie svaki list ili, ako on nije u stanju da se potpie, zavetanje moe potpisati drugi u njegovo ime, ili ovlaeno lice.Svaki list zavetanja mora biti obeleen brojem.Datum sainjavanja meunarodnog zavetanjalan 99Datum sainjavanja meunarodnog zavetanja je datum pod kojim ga je potpisalo ovlaeno lice.Ovlaeno lice taj datum stavlja na kraju zavetanja.Tuma pri sainjavanju meunarodnog zavetanjalan 100Kad je za sainjavanje meunarodnog zavetanja potreban tuma, odreuje ga ovlaeno lice.Tuma mora ispuniti uslove predviene za svedoke meunarodnog zavetanja.Izjava o uvanju meunarodnog zavetanjalan 101Ako ne postoji obavezan propis o uvanju zavetanja, ovlaeno lice pita zavetaoca da li eli dati izjavu o uvanju zavetanja.Mesto gde zavetalac ima nameru da uva zavetanje zabeleava se u potvrdi koju izdaje ovlaeno lice.Potvrda o meunarodnom zavetanjulan 102Ovlaeno lice priloie meunarodnom zavetanju potvrdu, na obrascu propisanom odgovarajuom meunarodnom konvencijom.lan 103Potvrda se sastavlja u dva primerka, od kojih jedan uva ovlaeno lice, a drugi predaje zavetaocu.lan 104Potvrda ovlaenog lica uzima se kao dovoljan dokaz formalne punovanosti pismena kao meunarodnog zavetanja, sve dokle se ne dokae suprotno.