ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ВАЉЕВО

Семинарски рад

РОБА У ПРОМЕТУ НА МАЛО – предзакључне радње и књижења и састављање финансијских извештаја -

биланса стања и биланса успеха

Ментор: Студенти:мр Јелица Божанић Тадић Александар 1091/11

Радојевић Александра 1051/11 Блажић Сања 1032/11

Март 2013, Ваљево

САДРЖАЈ

Увод........................................................................................2

Предзакључне радње и књижења........................................3

Закључни лист и формални закључак рачуна...................10

Утрвђивање финансијског резултата.................................11

Финансијско извештавање..................................................15

Биланс стања и биланс успеха...........................................16

Закључак..............................................................................18

Литература...........................................................................19

1

Увод

Трговинска роба у промету на мало представља средства, односно робу која се налази у малопродајним објектима и намењена је продаји крајњим потрошачима.

За малопродајне објекте роба се углавном набавља од трговине на велико, увозника, од произвођача директно, а може и из сопственог магацина. Највећи број пословних промена код робе на мало везан је за набавке, интерно кретање и продаје робе. Уједно су то и најзначајније промене, с обзиром да су директно везане за делтаност набавке и продаје робе.

Евиденција робе у трговини на мало у току године врши се по продајној вредности са укалкулисаним ПДВ-ом тј. по малопродајној вредности.

Рачун 134 – Роба у промету на мало, предвиђен Контним оквиром мора бити рашчлањен на рачуне за евиденцију стања и промена: залиха робе у промету на мало, разлике у цени робе, као и укалкулисаног пореза на додату вредност по општој и посебној стопи. Рашчлањавање рачуна 134 може бити извршено на следећи начин:

- 1340 Роба у промету на мало- 1344 Укалкулисани ПДВ- 1349 Укалкулисана разлика у цени.

2

Предзакључне радње и књижења

Пре израде финансијских извештаја треба спровести предзакључна књижења. Под предзакључним књижењима подразумевамо поступак усклађивања књиговодственог и инвентарног (стварног) стања а све то у циљу добијања и утврђивања што реалније финансијске ситуације и финансијског резултата (састављање биланса успеха и биланса стања).

Неподударност књиговодственог и стварног стања може настати из различитих разлога, а најчешћи су:

погрешна књижења у књиговодству

недокументоване промене на имовини предузећа (мањкови и вишкови)

нереална вредност на појединим рачунима имовине

постојање расхода и прихода који се односе на већи број обрачунских периода

пребијање активе и пасиве, тј. компезирање салда на рачунима купаца и добављача, односно постојање купаца-поверилаца и добављача-дужника.

Посао предзакључних књижења подразумева два поступка:

1. међусобно усаглашавање књиговодствених евиденција

2. усаглашавање књиговдственог са стварним (инвентарним) стањем

Усаглашавање књиговодствених евиденција, као предуслов тачном, веродостојном попису подразумева следеће:

израду пробног биланса

проверу збира књижења у главној књизи са збиром књижења у дневнику главне књиге

испитивање логичности салда за класе, групе, рачуне, подрачуне

усаглашавање промета и салда аналитичких конта са њима припадајућим синтетичким контима

3

Израдом пробног листа (биланса) се заправо врши изналажење књиговодственог стања. Пробни лист је списак рачуна у форми табеле са укупним прометом и салдом сваког унетог рачуна. Састоји се из бруто биланса и салдо биланса. Бруто биланс се добија уношењем збира дуговне и потражне стране сваког рачуна у одговарајућу колону. Салдо биланс у оквиру пробног листа може бити приказан у две колоне (дугује и потражује) у које се салдо сваког рачуна уноси, зависно од његовог карактера. Бруто биланс служи за:

а) контролу аритметичке тачности књижења и уношења рачуна у пробни лист

б) бруто промет рачуна се користи у сврхе економске анализе

4

Након усаглашавања књиговодствених евиденција, неопходно је и извршити усаглашавање књиговодственог стања са стварним стањем.

Стварно стање се добија пописом или инвентарисањем. Поред инвентарисања и процене реалне имовине и обавеза саставља се преглед и врши се анализа прихода и расхода који се односе на већи број обрачунских периода.

Усаглашавање књиговодственог стања са стварним стањем подразумева:

корекцију салда рачуна стања

временско разграничење прихода и расхода

декомпоновање салда активних-пасивних рачуна

вредновање средстава по фер вредности

Корекција салда рачуна подразумева усклађивање (свођење) књиговодственог на стварно (инвентарно) стање и то залиха, потраживања, новчаних средстава и обавеза. Изналажење књиговодственог стања се добија израдом прбног листа. Стварно стање се добија инвентарисањем или пописом. Као резултат упоређивања стварног стања могу се појавити: некрурентне залихе, демодирана роба, неупотребљив материјал, бишкови и мањкови, као и сумњива и спорна потраживања.. На основу одлуке о усвајању извештаја о извршеном попису књижимо мањкове, вишкове, обезвређења, сумњива и спорна потраживања и то уколико се појаве приликом усаглашавања књиговодственог стања са стварним стањем.

Узели смо пример инвентарисања робе у продавници на мало и показаћемо на примеру робе у промету на мало како се врши усклађивање књиговодственог стања са стварним стањем. Уради се попис КЕПУ књиге (прилог бр.1), затим извуче се периодични извештај из фискалне касе за период од 1.1. до 31.12 (у нашем примеру од 1.1.2012. до 31.12.2012. – прилог бр.2), затим извршимо попис робе у продавници са стањем на дан 31.12 (прилог бр.3) и упоредимо стање робе по попису и стање робе у КЕПУ књизи. Ако се не слаже то стање, онда морамо књижити на следећи начин:

5

Мањкови

-на терет рачунополагача

-на терет предузећа

6

13 - Залихе

47 – Обавезе за ПДВ

221 – Потраж.од зап.

13 - Залихе

47 – Обавезе за ПДВ

574 - Мањкови

Вишкови

-ако се сумња да је реч о правом вишку

-ако се вишак по одлуци приходује

У нашем примеру стварно стање је једнако књиговодственом и фактички и немамо свођење књигововодственог стања на стварно стање. Међутим јавља нам се једна карактеристична промена - пошто не постоји могућност да пазар уплатимо 31.12 а ни 1.1 онда морамо задужити конто 221- Потраживања од запослених (ако нам пазар остаје код запосленог до коначне предаје пазара).

7

13 - Залихе 469 – Остале обавезе

13 - Залихе 674 - Вишкови

221 – Потраж. од зап. 602 – Приходи од продаје

501 – НВ прод.робе 1340 – Роба у промету на мало

Временско разграничење прихода и расхода значи доделити их, тј.везати за обрачунски период на који се односе. Проблем временског разграничавања јавља се код оних прихода и расхода код којих се не поклпа обрачунски период у којем је настала њихова наплата, односно исплата са обрачуснким периодом у којем су настали реализовани учинци на које се они односе. Проблем временског разграничавања се јавља само у случајевима где се не поклапа обрачунски период настанка трошка и настанка издатка везаног за трошак.

Сличне ситуације непоклапања настанка прихода са наплатом прихода , као и постојање прихода који се односи на већи број обрачунских периода, захтевају временско разграничење прихода.

За временско разграничавање прихода и расхода предвиђене су две групе рачуна (рачунска група 28 и рачунска група 49).

28 – Активна временска разграничења (АВР), обухватају се:

o Унапред плаћени расходи и

o Обрачунати нефактурисани (неисплаћени) расходи.

49 – Пасивна временска разграничења (ПВР), обухватају се:

o Унапред наплаћени приходи и

o Обрачунати нефактурисани (неисплаћени) расходи.

Активна и пасивна временска разграничења исказују се по номиналним износима. Промене на овим рачунима могу бити у виду повећања и смањења. Повећања настају приликом формирања АВР и ПВР, а смањења настају приликом преноса разграничених прихода и расхода на одговарајуће рачуне, све до њиховог гашења.Евиденција временских разграничења врши се у:

главној књизи и дневнику главне књиге

аналитичкој евиденцији

Документа на основу којих се врше ова књижења су фактура, уговор, решење надлеженог органа, као и извод текућег рачуна.

Декомпоновање салда активно-пасивних рачуна . Декомпоновањем салда синтетичког рачуна елиминишемо мешање обавеза и потраживања на дан биланса, тако што поменуту претплату прокњижимо на дате авансе. Почетком нове пословне године вршимо контра књижење.

8

Прометни лист добављача ЗЗ Дивци

НАЗИВ ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ САЛДО

„Електроди“ 148.575,84 151.947,01 3.371,17

„Ми-ко“ доо / 25.106,50 25.106,50

„Еуропром“ доо 7.756,63 6.579,83 -1.176,80

„Телеком“ ад 25.436,67 27.829,27 2.392,60

„Нова“ / 35,34 35,34

„Фармако“ 40.000,00 40.000,60 0,60

„СТР“ / 3.216,56 3.216,56

„Риск Бис“ / 2.900,00 2.900,00

„СЗТР“ 3.450,00 3.450,00 /

„Трготека“ 5.874,98 2.999,97 -2.875,01

„Подгорин“ 4.353,00 4.353,00 /

„Нит Чента“ 11.013.776,81 12.637.933,47 1.624.156,66

„Напред“ / 2.000,00 2.000,00

„Готовинс“ / 1.999,39 1.999,39

„Пољопривредн“ 661.106,00 661.106,40 0,40

„Аустротхерм“ 15.724,80 15.724,80 /

СИНТЕТИЧКИ РАЧУН 11.926.054.73 13.587.182,14 -4.051,81

9

Фер вредност представља вредност по којој се средство може продати, то је у ствари тржишна вредност. Нематеријална улагања, некретнине и опрема на дан биланса се вреднују по фер вредности. Основни разлог због ког се врши вредновање по фер вредности је потреба за реалним исказивањем имовине у условима инфлације, тј. опадања вредности нацоналне валуте. Поступак свођења основних средства, тј. нематеријалних улагања, некретнина, постројења и опреме назива се ревалоризација.

Закључни лист и формални закључак рачуна

Закључни лист је табеларни приказ свих рачуна главне књиге у четири биланса: бруто биланс, салдо биланс, биланс стања и биланс успеха. То је заправо проширени пробни биланс. Док се пробни биланс саставља на крају сваког месеца у циљу временског сужавања поља грешака, као и отклањања тих грешака, закључни лист се саствља на крају године, и то после спроведених предзакључних књижења и у токуз године када се жели добити књиговодственио биланс стања и биланс успеха на бази главне књиге предузећа.

Закључни лист се саставља из следећих разлога:

помоћу бруто биланса се врши рачунска контрола тачности извршених књижења

да се у салдо билансу изврши припрема салда за израду биланса стања и биланса успеха

да се уради биланс стања и биланс успеха

да се на основу податка из закључног листа изврши формалан закључак рачуна

Формално закључити рачуне значи унети салдо сваког ралуна на страну с мањим збиром и изравнати промет на левој и десној страни (свести салдо на 0). Закључак рачуна је суштински процес из кога произилазе биланс стања и биланс успеха. Салда са рачуна стања се уносе у биланс стања јер показују стање средстава и извора средстава на дан састављања биланса стања (31.12.). Салда рачуна прихода и расхода представљају позиције биланса успеха јер показују приходе и расходе остварене у обрачунском периоду.

10

Утврђивање финансијског резултата

Финансијски резултат се утврђује периодично, када то налажу законски прописи или према потребама менаџмента или власника пословног ентитета. Добија се упоређењем прихода и расхода као токова рентабилитета у одређеном временском периоду (за годину, шест месеци).

Утврђивање финансијског резултата врши се преко књиговодствених рачуна и у билансу успеха. У билансу успеха приказују се значајни сегменти резултата – пословни резултат, резултат финансирања, непословни и ванредни резултат, бруто резултат пре опорезивања и нето резултат.

Методе утврђивања финансијског резултата

Постоје две методе утврђивања финансијског резултата:

- метода трошкова продатих учинака- метода укупних трошкова

Метода укупних трошкова има значајну специфичност, а то је да се пословни резултат утврђује поређењем пословних прихода и укупних текућих трошкова насталих у обрачунском периоду. Значајна специфичност ове методе је и коришћење података о залихама обрачунског периода код утврђивања финансијског резултата.

Зависно од тога које се залихе узимају у обзир код утврђивања финансијског резултата, разликује се метода укупних потпуних и метода укупних непотпуних трошкова. Зависно од тога који се подаци о залихама узимају у озбир код утврђивања финансијског резултата, разликује се метода укупних трошкова по нето принципу и метода укупних трошкова по бруто принципу.

По важећим прописима, финансијски резултат се у финансијком књиговодсту утврђује по методи укупних непотпуних трошкова по нето принципу. За промену вредниости залиха коригују се пословни приходи. Корекција вредности залиха утврђује се поређењем вредности залиха на крају са вредношћу залиха на почетку обрачунског периода.

Приходи остварени реализацијом повећавају се за износ повећања вредности залиха, пошто метода укупних трошкова резултатом периода сматра, не само остварене приходе, већ и повећање вредности учинака. Овом корекцијом стварају се у билансу упоредиве величине, насупрот укупним трошковима стоје укупни приходи. Ако је на крају обрачунског периода исказано на рачуну 631 – Смањење вредности залиха, приходи се коригују наниже за износ тог смањења. На тај начин у билансу успеха се стварају упоредиве величине јер се укупни текући послови пореде с приходима оствареним продајом учинака текућег периода.

11

Бр. рачуна

Назив рачуна Дугује Потражује

501 Набавна вредност прод.робе 10.189.091,30

512 Утрошени режијски материјал 3.679,94

513 Трошак ел.енергије 123.495,41

520 Трошк. пореза и допр. на зап. 238.449,19

521 Доприноси на терет посл. 42.685,19

531 Трошк. транспорта 505.698,33

532 Тр.за услуге одржавања 3.450,00

553 Трошк.платног промета 32.787,31

554 Трошк.чланарина 702,00

555 Трошкови пореза 12.369,16

559 Остали немат.трошк. 3.000,00

562 Трошкови камата 5.864,26

579 Остали непоменути расходи 1.000,00

601 Приходи од прод.робе ост.пов.л 2.696.464,01

602 Приходи од прод.робе на дом.тр 7.721.391,98

650 Приходи од закупнина 530.891,11

660 Финансијски приходи од мат. л. 400,22

669 Остали фин.приходи 114.335,46

679 Остали непоменути приходи 100.000,00

УКУПНО: 11.162.293,09 11.163.482,78

12

Дневник главне књиге финансијског књиговодства ЗЗ Дивци стр.1

Ред.Бр.

Конто ОписИзнос

Дугује Потражује1. 599   Пренос расхода 11.162.293,09

  501 Набавна вредност продате робе 10.189.091,30  512 Трошак режијског материјала 3.673,94

513 Трошак електричне енергије 123.495,41520 Трошкови пореза 238.449,19521 Допр. 42.685,19531 Трошкови транспорта 505.698,33532 Трошкови услуга одржавања 3.450,00553 Трошкови платног промета 32.787,31554 Трошкови чланарина 702,00555 Трошкови пореза 12.369,16559 Остали нематеријални трошкови 3.000,00562 Трошкови камата 5.864,26579 Остали непоменути расходи 1.000,00

-за пренос расхода____________________________2. 601 Приходи од продаје робе осталим повезаним лиц. 2.696.464,01

602 Приходи од продаје робе на домаћем тржишту 7.721.391,98650 Приходи од закупнина 530.891,11660 Финансијски приходи од матичних лица 400,22669 Остали финансијски приходи 114.335,46679 Остали непоменути расходи 100.000,00

699 Пренос прихода 11.163.482,78-за пренос прихода____________________________

3. 710 Рачун расхода и прихода 11.162.293,09599 Пренос расхода 11.162.293,09

-за пренос расхода на рачун прихода и расхода____4. 699 Пренос прихода 11.163.482,78

710 Рачун расхода и прихода 11.163.482,78-за пренос прихода на рачун прихода и расхода____

5. 710 Рачун расхода и прихода 1.189,69712 Пренос укупног резултата 1.189,69

-за пренос укупног резултата____________________6. 712 Пренос укупног резултата 1.189,69

720 Рачун добитка или губитка 1.189,69-за пренос укупног резултата____________________

7. 721 Порески расход периода 118,97481 Обавезе за порез из резултата 118,97

13

-за обавезе за порез на добит___________________8. 720 Рачун добитка или губитка 1.189,69

721 Порески расход периода 118,87724 Пренос добитка или губитка 1.070,72

-за утврђивање добити_________________________9. 724 Пренос добитка или губитка 1.070,72

341 Нераспоређена добит тек.год. 1.070,72-за утврђивање добити_________________________

Ред.Бр.

Конто ОписИзнос

Дугује Потражује

14

Финансијско извештавање

Финансијско извештавање представља веома битну одређеницу у пословању сваког привредног субјекта. Сврха финансијског извештавања је обезбеђење релевантних информација о укупном раду одређеног привредног субјекта у прошлости, садашњости и будућности. Значај финансијског извештавања за будућност компаније, банке, осигуравајућег друштва и сл. Заснива се на могућности адекватног пословног и финансијског планирања. Сам појам финансијског извештавања може се дефинисати као скуп мера и активности у циљу обезбеђења правовремених, релевантних и тачних информација у вези са активностима одређеног финансијског субјекта, а намењен је како интерним, тако и екстерним корисницима.

Финансијско извештавање базира се на основним рачуноводственим документима, а то су:

- Биланс успеха, показује како је предузеће пословало са становишта остварења прихода/расхода.

- Биланс стања, показује имовинску страну предузећа, и начние финансирања пословних активности

- Биланс токова готовине, показује кретање токова новца и капитала- Биланс промена на капиталу

15

Биланс стања и биланс успеха

Биланс стања је формални израз економске ситуације предузећа. Показује стање средстава предузећа (активе) и извора средстава (пасиве) на одређени дан. Суштински, измешу биланса стања и инвентара нема разлике пошто и један и други извештај показују преглед имовине за одређени дан. Разлике између инвентара и биланса стања су:

- у форми- у начину настанка

Формална разлика је у детаљизираности података и начину приказивања. Инвентар садржи детаљне податке о сваком имовинском делу (количина, цена, отписи и врендост), док биланс стања садржи глобалне, сажете, симетизоване податке о вредности делова имовине.

Инвентар се приказује у форми једностраног рачуна, где се прво наводе позиције активе, затим пасиве, док се биланс често сачињава у форми двостраног рачуна у којем је на левој страни актива, а на десној пасива, посебно када се користи у сврхе анализе, пошто се на тај начин могу уочити одређене релације између делова активе и пасиве. Биланс може бити и у форми једностраног рачуна.

По начину настанка, разлика је у томе што инвентар настаје физичким пописом средстава и извора средстава, тј. Увидом у стварно стање, а биланс стања по правилу настаје из главне књиге приликом њеног закључка. Само почетни биланс новоформираног предузећа настаје на основу инвентара, а сви каснији биланси стања састављају се на основу књиговодственог стања које је претходно усклађено са инвентарним стањем.

Биланс стања саставља се, обавезно, на крају године, на дан 31.12. сваке године, а може се састављати у краћим временским периодима у зависности од законских прописа и потреба менаџмента.

16

Биланс успеха представља финансијски извештај у којем се врши утврђивање финансијског резултата за одређени обрачунски период. Садржи приходе и расходе. Саставља се, обавезно, за период од једне године, а може и чешће, за краће периоде уколио то налажу законски прописи или потребе менаџмента. Биланс успеха може бити приказан у форми вертикалног табеларног прегледа, где се прво уносе расходи, па приходи, или хоризонталног прегледа, где се на леву страну уносе расходи, а на десну приходи.

17

Закључак

Циљ сваког финансијског извештавања у оквиру менаџмента рачуновдства је да обезбеди све неопходе информације о финансијској позицији, учинку и променама у финансијама предузећа која су од користи великом броју корисника приликом доношења економских одлука. Корисници таквих извештаја који пружа менаџмент рачуновдства датог предузећа су у могућности да на основу њих стварају готовину и готовинске еквивалнте као и извесност и време њиховог стварања. То значи да су у могућности да на основу њих исплате обавезе према запосленима, добављачима, обавезе за камате.

18

Литература

1. „Основи рачуноводства“, Ј. Божанић, М. Васиљевић, ВИПОС Ваљево,2012. година

2. http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_trgovini.html

3. Приручник за примену контног оквира у складу са МРС – МСФИ, 2005

19