1. ZATITA VODAPrema proceni, na zemlji ima oko 1,4 milijardi km3vode, od ega 97,2% otpada na slanu vodu mora iokeana. Dalje, na polovima iplaninama nalazise oko 2% vode stalnozamrznuteuled. Nazemlji nalazimosamooko0,8%odukupnekoliine rezervi slatkevode, kaopovrinskei podzemne, kojesuustalnompokretu- od isparavanja, dopadavinai renihtokova, jezerai mora. Ovokruenjejeujedno efikasan nain za preiavanje voda.Danas se potronja vode kree od 10 do 1500 l/dan po stanovniku dok u sluajevima visokog standarda potronja dostie i 3000 l/dan po stanovniku. U mnogim sredinama suoeni smo sa nedostatkom kvalitetne vode. RIzvori zagaenja voda su raznoliki. To su: ljudski i ivotinjski otpadni materijali prodiranje vetakih ubriva u podzemne vode prodiranje otpadnih voda iz neureenih deponija smea otpadne vode iz industrije kanalizacione otpadne vode.U javnu kanalizaciju ne smeju se putati otpadne vode iz bolnica, klaonica, veterinarskih stanica, kafilerija islinih ustanova, ako nisu prethodno dezinficirane, kao i otpadne vode koje mogu tetno uticati na instalacije, graevine i ureaje javne kanalizacije.Ugroenost povrinskih voda toplotnim optereenjem se uglavnom zanemaruje. Pri povienimtemperaturamasmanjujesemasakiseonikauvodi, tosenegativno odraava na bioloke procese samopreiavanja.Opasne zagaujue komponenete u vodama su:organske materije ilako isparljivi derivati nafte, pesticidi, hrom ,bakar,cink, nikal, gvoe, olovo, deterdenti i sl. Vea koncentracija ovih komponenata u vodi uzrokuje tetna dejstva na zdravlje ljudi.1.1. GRANINE VREDNOSTI IMISIJE (GVI)Da bi voda (vazduh) bila upotrebljiv za pie (disanje) i uopte za ljudsku upotrebu, moraimati odreeneosobine, tj. odreenesastojke, anesmeimati nekedruge sastojkeprekoodreenegranice. Granicakojaodreujemaksimalnodozvoljenu koliinuneketetnematerijeujedinici zapremineposmatranesredinenazivase Granina vrednost imisije(GVI).Oigledno je daje GVI posvojojsutiniNORMA KVALITETA, granica tolerisanja. Najee se primenjuje na vodu, vazduh u atmosferi i radnim prostorijama, na ivotne namirnice, radioaktivno zraenje i drugo. Utvrivanje granine vrednosti moe da bude vremenski ogranieno. Granine vrednosti definisane su raznim zakonskim propisima kao to su: pravilnik o opasnim materijama u vodama, Sl. Glasnik SRS, 31/82 pravilnik o tehnikim i sanitarnim uslovima za uputanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju, Sl. List Grada Beograda 5-224/98 pravilnik o higijenskoj ispranosti vode za pie, Sl. List SRJ 42/98.Granine vrednosti tetnih materija za vodu prikazane su u prilogu III.Pokazatelji tetnog dejstva komponenata u otpadnoj vodi su: organoleptiki (komponente koje daju vodi boju, neprijatan ukus i miris) opte sanitarni (komponente koje imaju sposobnost samopreiavanja kao to su: bakar, cink, hrom, deterdent) sanitarno toksini (za komponente koje imaju toksino deijstvo kao to su: iva, olovo, cijanid,arsen).Industrijaske otpadne vode imaju baznu reakciju (kiselu reakciju zbog fermentacionih procesa) pH7. Zbogtogaje mogueputanjeindustrijskihotpadnihvodaukanalizacionumreukomunalnih otpadnih voda.Glavni zagaivavodeotpadnomtoplotomjesutermoelektrane, aumanjoj meri termiki procesi u rafinerijama nafte, u hemijskoj industriji i crnoj metalurgiji.2Zagaujue komponente u vodama mogu se podeliti na: komponente koje se u vodi ne razgrauju i uglavnom ostaju u vodi komponente koje se razgrauju u vodi i postepeno iezavaju iz vode.U prvu grupu uglavnom spadaju neorganske komponente. Kako se ove komponente nerazgraujuuvodi, proraundoputenihkoncentracijakomponenata u otpadnoj vodi pre ulivanja u vodotok nije veliki problem.Proraun doputenihkoncentracija komponenata koji spadaju udrugugrupuje prilino sloen. Koncentracija ovih komponenata u otpadnoj vodi zavisi od intenziteta i brzine procesa samopreiavanja. Najvaniji inioci samopreiavanja vode jesu aerobne bakterije koje razgrauju orgnske komponente uz potronju kiseonika. Stepen aktivnosti ovih bakterija zavisi od: temperature vode prisustva toksinihkomponenatauvodi kojemoguusporiti ili akzaustaviti proces samopreiavanja od procesa fotosinteze od turbulencije strujanja vode i drugih faktora.Manjak kiseonika u vodama reka ijezera je poguban za opstanak riba. Minimalna zapreminska masena koncentracija kiseonika rastvorenog u vodi je 5 mg/l.Hlor u vodi je veoma otrovan. Pri koncentraciji 0,1 do 0,2 mg/l unitava riblju mla i rakove.Koncentracija amonijaka od 0,2 mg/l deluje toksino na mla pastrmke, 0,8 mg/l na arana, 2 mg/l na crve u mulju i 9,2 mg/l na larve insekata.Koncentracija deterdenta od 20 do 25 mg/l dovodi do pomora riba za 6 asova.Izbor tehnolokogprocesapreiavanjaotpadnihvodazavisi odmestanjihovog nastajanja (komunalne i industrijske otpadne vode) i mogunosti recipijenta (prijemnika). Pre poetka projektovanja postrojenja potrebno je uzeti reprezentativne uzorke otpadne vode i vode iz raspoloivog recipijenta, pa prema rezultatima fiziko 3 hemijskih analiza uzoraka (boja, miris, suspendovane komponente, pH, temperatura) pristupi odreivanju stepena preiavanja otpadne vode, a zatim projektovanju i izgradnji postrojenja.2.2. KLASIFIKACIJA VODA Prema literaturnim podacimavode se mogu podeliti na: vode I klasesu najistije prirodne vode, izvorita reka i njihovi gornji tokovi. Upotrebljavaju se za pie ili u prehrambenoj industriji. Naseljavaju ih plemenite vrste riba (salmonidi). Nemaju miris, vidljivu boju niti otpadne tvari. vode II klasesu jo uvek relativno iste. Mogu se koristiti za rekreaciju i uz odreeno preiavanje za snabdevanje gradova vodom. Ne smeju imati miris ni boju, a ostali pokazatelji su navedeni u tabeli 2.1. vodeIII klasesuzagaeneprolaskomkrozgustonaseljenei industrijske oblasti. Imaju miris i vidljivu boju, ali se jo uvek mogu koristiti u poljoprivredi i nekim granama industrije. Pokazatelji za ove vode imaju znatno vie granine vrednosti. vode IV klase su sve one vode koje ne spadaju u prethodne tri klase. Vrlo su zagadjenei morajusepreiavati akosehoeupotrebljavati uodredjene svrhe.Tabela 2.1. Pokazatelj kvaliteta voda KlasaI II III IVRastvoreni O2mg/l >8 >6 >4 >3Zasienost sa O2saturacija 90 -105 75 - 90 50 -75 30 -50supersaturacija - 105 - 115 115 -125 125 -130BPK5mgO2/l 4