U BiH postoje mnogobrojni arhitektonski spomenici iz turskog perioda i ine veomavaan dio kulturne batine ovih dviju zemalja. Istina je da je duh te arhitekture doaoizvana, ali su same spomenike podizali, gradili, klesali i usklaivali s prilikama ishvatanjima okoline, o svome troku, sinovi tih dviju pokrajina, najveim dijelom domailjudi, i muslimani i krani. Danas su oni za nas vani po svome kulturno-historijskom iumjetnikom znaenju.Privlanost orijentalnoislamske civilizacije proizilazila je iz raznihokolnosti po tome to je ona donosila vii ivotni standard, unosila je nove potroake potrebe, razvijala je estetska osjeanja, davala je maha mati to je bila prilagoena potrebama ovjeka i donosila je jednu vrstu lagodnosti i posebno po svome pozitivnomodnosu prema prirodi. Takoe je atraktivnost ove civilizacije proizilazila i iz toga to sunjeni nosioci, bilo to Turci ili bosanski Muslimani, vaili kao oni iz ijih se redova biraovladajui sloj gospoda. Jedna vrlo vana odlika islamske civilizacije nala je svoj snaan izraz takoe u bosanskoj arhitekturi, a to je bio dobro naglaen odnos prema prirodi i prema ivotu. UBosni je arhitektura teila tome da se skladno uklopi u zelenilo pejzaa i da su stambeni idrugi objekti izloeni suncu, da se tekua voda do maksimuma iskoristi, ali se tjelesnikult takoe nije zapostavljao. Islamsko strogo monoteistiko naziranje nalo je svoj izrazu tome to je zapostavljala slikarstvo i kiparstvo, kao i oblikovanje ivih bia.Prikazivanje ivotinjskih likova u stilizovanom obliku zastupljano je i u muslimanskomvezu u BiH. Dekorativni elementiorijentalnoislamske umjetnosti zastupljeni su i u bosanskom graditeljstvu, proizvodimaumjetnog obrta, u izradama bakra, zlata, i srebra, eljeza i drugih metala, keramici,opremi knjiga i drugim, ali je sigurno da nigdje nije u istoj formi zastupljen. Upravo sudvojica Bonjaka glavni predstavnici turskog minijaturnog slikarstva, to su Visoak Nesuh Mitraki i Naka Osman. Turski utjecaj se neposredno pojavljuje u nae krajeve preko administracije kako pojedinaca tako i grupa koji su boravili u Stambolu, a i u drugim islamskim centrima i tosu bili preteno janjiari, studenti, trgovci, haije i dr. To to je slubeni jezik bio turski bio je takoe vaan inilac za irenje ove kulture. Kao to smo i ranije napomenuli, vano je da su tekovine ove kulture sadrane i u samom islamu. Islamskom civilizacijom bio jeduboko proet muslimanski ovjek bez obzira na njegovo etniko porijeklo.Postmoderna stoga akcenat stavlja na razliku a nena identitet, na destrukciju a ne na stabilnost istabilizovanje; naglaava razlike i pluralizam, novo itrenutno a ne tradicionalno trajno. Suprotstavljajui seplemenitom zadatku da teimo jednosmislenosti a ne danegujemo dvosmislenost, Liotar u knjizi pod tekoprevodivim naslovom Le diffrend (kod nas prevedeno kaoRaskol) istie kako se s tim zahtevom moemo sloiti akomislimo na Platonov nain, ako vie volimo dijalog noraskol, ako pretpostavljamo da je jednosmislenost kao prvo,mogua a da je, kao drugo, ona zdravlje reenica. Naalost,nastavlja ovaj filozof ta ako je cilj miljenja (?) raskol, prenego konsenzus? ko je krajem prolog stolea pozivanje na"anatomiju" bila privilegija pisaca sada je to zahtev kojipostavljaju filozofi. Istovremeno iskljuuju se svi posebnirezultati do kojih su dotad doli estetika i nauka oumetnosti te se u sredite istraivanja stavlja temeljnastruktura zajednika za sva knjievna dela.Sloimo li se s tim da je knjievno delo realanpredmet, postavlja se pitanje odnosa dela (u ovom sluajuodreenog romana) i mnotva odtampanih egzemplara;nadalje, ako je sadraj romana doivljaj umetnika utrenutku stvaranja dela i potom doivljaj onog koji delo Milan Uzelac Uvod u estetikuwww.uzelac.eu 59kasnije ita, jasno je da ova dva sadraja nikako nisuidentina. Kao to u prvom sluaju naspram jednog delaimamo mnotvo egzemplara, tako u drugom sluajunaspram doivljaja umetnika imamo mnotvo psihikihdoivljaja italaca koji su razliiti kako meusobno, tako i uodnosu na autora. Ako svako novo itanje obrazujeistovremeno i novo delo, jasno je do kakvih tekoa dolazipri pokuaju da se odredi struktura knjievnog dela a naosnovu koje tek mogue je govoriti o njegovom identitetu.Tome treba dodati i razliite mogue pristupe knjievnomdelu: s jedne strane imamo estetski stav koji podrazumevaudubljivanje u samo delo (kontemplativni unutranji mir) as druge strane, teoretsko, racionalno zahvatanje predmeta;tako je mogue da jedno te isto delo bude predmet iestetskog i teorijskog posmatranja.U knjievno delo, istie Ingarden, ne spadajusudbina, doivljaji ni psihika stanja autora, kao ni njegovidoivljaji dok je to delo stvarao; isto tako, u njegovustrukturu ne ulaze ni psihika stanja i doivljaji itaoca15(Ingarden, 1960, 19-21), ono je autonomni predmet,tvorevina sazdana od vie razliitih slojeva. Ovi slojevimeusobno se razlikuju s obzirom na materijal sloja kao iulogu koju ovi igraju u izgradnji itavog dela. Uprkosraznorodnosti materijala koji ga obrazuju, knjievno delo netreba posmatrati kao skup sluajnih elemenata veprevashodno kao organsku graevinu, kao jedinstvo svihnjegovih pojedinih slojeva (25).Iako bi se na osnovu ovog moglo zakljuiti kakoknjievno delo ima polifonu strukturu, Ingarden podvlai dabez obzira na literarni rod kojem pripada, svako knjievnodelo ima etri sloja: (1) sloj glasova i na njima izgraenih

15Ingarden, R.: Das literarische Kunstwerk, M. Niemeyer, Tbingen 1960,S. 19-21.Milan Uzelac Uvod u estetikuwww.uzelac.eu 60zvunih tvorevina (rei), (2) sloj u kojem se obrazujujedinstva znaenja, (3) sloj shematskih aspekata i (4) slojpredstavljenih predmetnosti i njihovih sudbina (Ingarden,1960, 26-7).