Asimov Isak

PRELUDIJUM ZA ZADUBINUPrevod: Bogdanovi ika/ivkovi Mirjana

Asimov Isaac PRELUDE TO FOUNDATION, 1988.

Serija "Roboti-Carstvo-Zadubina"(10)

POLARIS1988.

1. MATEMATIAR

KLEON I... Poslednji od galaktikih vladara iz dinastije Entun. Roen je 11,988. godinegalaktike ere - iste godine kada je i Hari Seldon doao na svet (mada, postoje i miljenja da jedatum Seldonovog roenja bio krivotvoren - u ta neki izraavaju najozbiljnije sumnje - kako bi seprilagodio vremenu roenja samog Kleona, s kim se Seldon, neposredno po svom prispeu naTrantor, po svoj prilici susreo). Poto je, 12,010, stupio na carski presto - bile su mu, tada, tek dvadeset dve godine - Kleon I jetokom svoje vladavine Carstvu obezbedio razdoblje mira, utoliko neobinije to je palo sred izrazitoburnih vremena. Za to je, ipak, po svemu sudei, ponajpre trebalo zahvaliti umeu i vetiniupravitelja njegovog dvora, Eta Demerzela, oveka koji se do te mere klonio svakog upadljivijegprisustva u javnosti da je o njemu ostalo malo ta znano... Sam Kleon, meutim...

ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA

1. "Demerzele, da li si, nekim sluajem, ikada uo za oveka po imenu Hari Seldon?" iznenada upitaKleon, jedva se uzdravajui da ne zevne. Kleon je na carskom prestolju sedeo ve skoro deset godina i bio je, mahom u zvaninimprilikama, trenutaka kada mu je obuenom u prigodne halje i sa vladarskim znamenjima, zaistapolazilo za rukom da deluje dravniki. Ba tako je, na primer, delovao na svom holografskomportretu koji bio smeten u jednom udubljenju u zidu iza njega. Portret mu je bio postavljen tako da seupadljivo isticao izmeu holografskih prikaza pojedinih njegovih predaka, smetenih u okolnimniama. Njegov vlastiti holografski portret nije mu ba bio sasvim veran; jer, mada mu je kosa bilasvetlosmea i u prirodi i na portretu, na holografskoj slici izgledala je znatno gua. Postojala je, ustvarnosti, na njegovom licu i izvesna asimetrinost, budui da mu je leva ivica usana bila netouzdignutija od desne; meutim, to se, iz nekog razloga, na holografskoj slici nije dalo uoiti. A kadabi se uspravio i stao pored svog portreta, videlo bi se da je barem dva centimetra nii od slike kojaje, navodno, trebalo da ga prikae u punoj, prirodnoj visini od sto osamdeset tri centimetara - i,nesumnjivo, gojazniji. Dabome, holografska slika predstavljala je njegov zvanini potret u trenutku krunisanja, a tada je,ipak, bio mlai. Ipak, jo je delovao mladalaki, i, moglo bi se rei, kao ovek odreeneprivlanosti; pored toga, u trenucima kada nije morao da bude nemilosrdno zvanine i ceremonijalan,na licu mu se mogao uoiti i prisenak neega to je odavalo dobrodunost. "Hari Seldon?" upita Demerzel sa prizvukom potovanja u glasu, oko ega se, oigledno, svesrdnostarao. "To mi je ime, sire, sasvim nepoznato. Da li je, iz bilo kog razloga, trebalo da ujem zanjega?" "Ministar nauka pomenuo mi ga je prole noi. Pomislio sam da si moda i ti uo za njega." Damerzel se lako namrti, jedva primetno, zaista, jer nije bilo uputno mrtiti se u carevomprisustvu. "Ministar nauka, sire, trebalo je da ga najpre spomene meni, kao upravitelju vaeg dvora.Ukoliko vas tako budu zasipali sa svih strana..." Kleon podie ruku i Demerzel zastade u pola reenice. "Molim te, Demerzele... Ne moemo sedrati formalnosti u svakom trenutku. Tokom noanjeg sastanka i razgovora s njim, jednostavno mi

ga je pomenuo. Nisam mogao izbei da ga sasluam, mada sam docnije bio zadovoljan zbog toga,budui da se itava stvar pokazala prilino zanimljivom." "U kom smislu zanimljivom, sire?" "Pa, ovo vie nisu vremena kada su nauka i fizika ba na svaijim usnama. ini se kao da su iznekog razloga sasvim sile sa scene - moda i stoga to su sva otkria ve nainjena... ta ti o tomemisli? Ipak, kako se ini, zanimljive stvari kao da se i danas dogaaju... U najmanju ruku,predstavljene su mi kao zanimljive." "To vam je, sire, rekao ministar nauka?" "Da... Rekao mi je da je taj Hari Seldon uestvovao na nekom skupu matematiara koji je nedavnoodran ovde na Trantoru - okupljaju se, iz nekog razloga, svakih deset godina - i jo mi je rekao da jemomak saoptio da je mogue matematikim putem predskazati budunost." Demerzel dozvoli sebi da mu oko usana zaigra mlak osmejak. "Ili je u zabludi ministar nauka,poznat, inae, kao ovek male otroumnosti, ili je u zabludi taj matematiar. Jer, nema nikakvesumnje da je predskazivanje budunosti tek puko deje snevanje." "Da li je ba tako, Demerzele? Ljudi, zna, veruju u takve stvari." "Ljudi, sire, veruju u mnoge stvari." "Ali veruju i u takve stvari. Imajui to u vidu, nije ba najvanije da li e se, na kraju, ispostavitida je budunost bila tano predskazana. Ukoliko bi mi neki matematiar predskazao dugu i srenuvladavinu, vreme mira i obilja za Carstvo... Reci, zar to ne bi bilo sjajno?" "Dabome, bilo bi to prijatno uti, sire, ali ta bi se time postiglo?" "Ama... Ukoliko bi ljudi u to poverovali, bez sumnje bi se i ponaali u skladu sa svojimverovanjima. Mnogo je predskazanja do sada, samim verovanjem u njih, bilo preobraeno u tvrdeinjenice. Postoje, zna, 'predskazanja koja sama sebe pothranjuju'. U stvari, sada kad o tomerazmiljam, priseam se da si mi upravo ti o tome govorio." "Siguran sam da jesam, sire", odgovori Demerzel. Njegove oi paljivo su odmeravale carevolice, kao da nastoji da ustanovi koliko daleko sme da ode u svom protivljenu. "Ipak, ak i ako je tako,nikad vam nee biti teko da pronaete nekog ko e vam dati eljeno predskazanje." "Stvar je, meutim, u tome, Demerzele, to se ne bi svakom podjednako verovalo. Ali jednogmatematiara, koji bi svoja predskazanja bio u stanju da potkrepi matmatikim formulama i jezikom,razumeo ne bi niko - a poverovali bi mu svi." "Kao i uvek, sire, iz vas govori mudrost zdravog razuma", sloi se Demerzel. "Zaista, ivimo unemirnim vremenima i bilo bi poeljno uneti u njih malo mira - dakako, bez ulaganja para ili primenevojne sile - to je ak i u bliskoj nam prolosti donelo malo dobra, a puno nevolja." "Ba tako, Demerzele", odvrati car ne skrivajui oduevljenost. "Dri mi na oku tog HarijaSeldona. Pomenuo si mi jednom prilikom, da se tvoji konci proteu posvuda po ovom uzburkanomsvetu, ak i do mesta na koja se ne bi usudili da zau ni moji vojnici. Povuci, dakle, jedan od tihtvojih konaca, i dovedi mi tog matematiara. elim da se susretnem s njim." "Uiniu kako kaete, sire", prihvati Demerzel, kome je mesto Seldonovog prebivanja bilo vedobro poznato. Istovremeno, naloi sebi da pohvali ministra nauka zbog valjano obavljenog posla.

2. Hari Seldon, u to vreme, nije zraio nekim naroitim utiskom. Bile su mu, kao i caru Kleonu I, tektrideset dve godine, ali je bio visok samo sto sedamdeset centimetara. Lice mu je bilo glatko i vedro,kosa sasvim zagasita, gotovo crna, dok mu je odea nedvosmisleno odisala provincijskim ukusom. Za svakog ko je, mnogo kasnije, Harija Seldona smatrao legendarnim poluboanstvom

predstavljalo bi pravo bogohuljenje ne zamiljati ga sa sedom kosom, staraki izboranim licem,spokojnim osmehom koji zrai mudrou, i prikovanim za invalidska kolica. Ali ak i tada, u tomodmaklom dobu, lice bi mu odisalo vedrinom. Ba tako - i nikako drugaije. Ovog asa, oi su mu se arile naroitim sjajem, zbog Saoptenja koje je podneo na Dekadnojkonvenciji. Saoptenje jeste pobudilo izvesnu dozu zanimanja, iako na neki razvodnjen nain; ipak,stari Osterfit s odobravanjem mu je klimnuo i kratko dobacio: "Pronicljivo, mladiu. Veomapronicljivo." Imajui u vidu da je ovakva pohvala sila s Osterfitovih usana, mogla se smatratisasvim zadovoljavajuom. Ali dogaaji su poeli da poprimaju sasvim nov, i neoekivan tok, i Seldon ni sam nije bionaisto treba li da se zbog toga osea jo razdraganijim nego to je to bio u prvi mah. Zurio je u stasitog mladog oveka u uniformi - znamenje svemirskog broda i sunca blistalo mu jena levoj strani grudi. "Porunik Alban Velis", izgovori oficir carske garde poto je svoje zvanine papire ponovospremio u dep. "Da li ste, gospodine, spremni da odmah poete sa mnom?" Velis je, dabome, bio naoruan. Pored toga, ispred vrata su se nalazila jo dvojica gardista.Uprkos veoma naglaenoj porunikovoj utivosti, Seldonu je bilo jasno da nema izbora; ipak, nita ganije spreavalo da zatrai dodatna objanjenja. "Da li to car eli da me vidi?" upita on. "Imamo nalog, gospodine, da vas dovedemo u carsku palatu. To je sve to mi je bilo reeno." "Ali zbog ega?" "Nemam pojma, gospodine. Ipak, nalog koji sam dobio sasvim je izriit: moram vas dovesti uPalatu - po svaku cenu." "Ali to mi nekako izgleda kao da me hapsite. Koliko mi je, meutim, poznato, za to nisam daonikakav povod." "Recimo radije, gospodine, da treba da vam posluimo kao poasna pratnja - razume se, ukolikome ne budete dalje zamajavali." I, razume se, Seldon die ruke. Samo je stisnuo usne, kao da se trudi da na taj nain na silu u sebizadri dalja pitanja, klimnuo i krenuo. Mada je trebalo da bude primljen kod samog cara i, verovatno,da bude zasut njegovim odlijem, radosti u njemu ipak nije bilo. Istina, bio je pristalica Carstva - ili,bolje reeno, ljudskih svetova objedinjenih u miru i spokoju - ali se ba nije moglo rei da je gajionaklonost i prema samom caru. Porunik je koraao ispred njega, dok su dvojica gardista stupala za njim. Seldon je nastojao daudostoji osmeha svakog s kim bi se mimoili, pokuavajui istovremeno da deluje to oputenije.Iziavi iz hotela, uspeli su se u zvanino vozilo koje ih je tu ekalo. (Seldon ne odoli da ne preerukom preko unutranjih obloga; nikada do tada nije video nita u toj meri kitnjasto.) Nalazili su se u jednom od najluksuznijih delova Trantora. Svod je tu bio dovoljno visok da jeoveku mogao stei utisak da se nalazi pod vedrim nebom; ta vie, ovek se mogao zakleti - ak isam Seldon, koji se rodio i sav dotadanji ivot proveo na jednom od otvorenih svetova - da ga isunce ogreva. Nije, dabome, bilo ni sunca ni senki, ali je vazduh bio prozraan i mirisav. A onda sve to minu i svod poe da se zakrivljuje i suava; malo potom, naoe se u jednomograenom tunelu sa povremenim oznakama svemirskog broda i sunca - nesumnjivo (pomisli Seldon)namenjenom iskljuivo zvaninim vozilima. Jedna se kapija potom otvori i vozilo se punom brzinom uputi kroz nju. A kada se kapija za njimazatvorila, obree se na otvorenom - istinskim otvorenom, ivom prostoru. Na Trantoru je bilo samodve stotine pedeset kvadratnih kilometara otvorenog zemljita, i na njemu se uzdizala Carska palata.Seldon za trenutak poele da dobije priliku da prolunja tim krajem pod otvorenim nebom - ne samo

zbog same Carske palate, ve i zbog toga to se tu nalazio i Galaktiki univerzitet i, to je bilonajvanije, basnoslovna Galaktika biblioteka. A ipak, preavi iz zasvoenog sveta Trantora na to otvoreno tle proarano umama i parkovima,istovremeno je zaao u svet u kome su oblaci proarali nebo i hladni vetar ibao po licu. On nagloisprui aku i pritisnu dugme kojim se zatvarao prozor na vozilu. Napolju je bio tmuran dan.

3. Seldon uopte nije bio siguran da e se susresti sa samim carem. U najboljem sluaju, mislio je,primie ga neki zvaninik etvrtog ili petog reda, i pri tom, zacelo, tvrditi da nastupa u ime samogcara. Koliko je ljudi, uopte, ikad, bilo u prilici da se nae oi u oi s carem? Koliko ljudi ga je videlou stvarnosti, opipljivog - tog cara koji nikad nije napustio svoje carsko prebivalite, svoj carskiposed po kome je on, Seldon, sada putovao zvaninim vozilom? Broj im je, po svoj prilici, bio sasvim zanemarljiv. Bilo je dvadeset pet miliona naseljenihsvetova, i na svakom od njih ivelo je milijardu ili neto vie ljudskih bia - i meu tim trilionimaljudskih stvorova koliko ih je zapravo bilo, ili, koliko e ih ikada biti, koliko njih je dobilo priliku dase nau pred likom ivog cara? Hiljadu? Ali da li je to, uopte, bilo vano? Car je ionako bio samo simbol Carstva, poput obelejasvemirskog broda i sunca - iako daleko manje upeatljiv, i daleko manje stvaran. Njegovi su vojnici iinovnici, koji su se motali svuda unaokolo, sada bili pravi predstavnici Cartstva to je kao mrtavteret poivalo na pleima njegovih graana - mnogo vie nego li sam car. I upravo stoga, kada je konano bio uveden u jednu osrednju, iako raskono nametenu prostoriju,i tu zatekao nekog mladolikog oveka kako sedi na ivici stola smetenog u jednom udubljenjunaspram prozora, s jednom nogom na podu dok mu se druga slobodno klatila - Seldon se u uduzapitao kako je uopte mogue da ga neki zvaninik prima tako jednostavno i posmatra sa toliko blageprostodunosti. Iz linog iskustva bilo mu je dobro poznato da vladini zvaninici - a pogotovo onikoji su se nalazili neposredno u carskoj slubi - uvek izgledaju mrgodno, kao da im na ramenimapoiva teret itave Galaksije. tavie, kao po pravilu, to su bili nieg reda to su bili mrgodniji, i toim je izraz lica bio vie pretei. Shodno tome, ovo je mogao biti neki zvaninik veoma visokog reda, obliven blistavilom vlasti dote mjere da nije oseao nikakvu potrebu da utisak moi pojaava nametenom mrgodnou. Seldon nije bio naisto u kojoj je meri to trebalo da ostavi utisak na njega, i stoga odlui da enajbolje biti da ostane nem, preputajui svom domainu da prvi progovori. "Vi ste, verujem, Hari Seldon?" upita najzad zvaninik. "Matematiar?" "Da, gospodine", kratko odgovori Seldon, i ponovo zauta. Mladi ovek odmahnu rukom. "Trebalo je da kaete 'sire', ali ja ionako ne podnosimceremonijalnost. Ceremonijalnost me okruuje sa svih strana, i ve sam umoran od nje. Dakle, buduida smo sami, dozvoliu sebi da se malo opustim i odbacim svaku zvaninost. Sedite, profesore." Jo dok je njegov domain govorio, Seldon u magnovenju shvati da pred sobom ima Kleona,prvog cara tog imena, i istog asa oseti kako mu zastaje dah. Bilo je jedva primetne slinosti (to mutek sada postade jasno) sa zvaninim holografskim portretom koji se redovno mogao nai unovinama, ali je na toj slici Kleon uvek bio sveano odeven, i izgledao vii, uzvieniji - i mrgodniji. A evo ga sada pred njim, u stvarnosti, i nekako je delovao mnogo prostosrdanije. Seldon se ni ne pomeri.

Car se lako namrti, i, potaknut navikom da zapoveda ak i kada je eleo upravo suprotno, ponovinaredbodavnim tonom: "Rekoh, 'Sedite', ovee. U tu naslonjau. Odmah." Seldon istog asa sede, i dalje bez daha. Sav pometen, nije ak uspeo ni da izusti ono: "Da, sire." Kleon se nasmei. "Tako. Ve je bolje. Sada moemo razgovarati kao obini ljudi, to i jesmo kadodbacimo sve oblike zvaninosti. Slaete li se?" "Ukoliko Vae Carsko Velianstvo tako kae, onda je sigurno tako", odvrati Seldon oprezno. "Hajde, hajde, ne budi toliko snebivljiv! elim da razgovaramo na ravnoj nozi. To me zabavlja.ak, oarava." "Da, sire." "Samo jedno obino 'Da' ovee. Ima li uopte naina da vam se pribliim?" Keon se zagleda u njega, i Seldon pmisli kako mu je pogled i ivahan i reit. "Ba mi ne izgledate kao matematiar", prozbori najzad car. Konano, Seldon oseti kako e mu poi za rukom da se nasmei. "Zaista ne znam kako bi jedanmatematiar trebalo da izgleda, Vae Car..." Kleon upozoravajue mahnu rukom i Seldon istog asa proguta poslednje rei. "Pa, sedokos, rekao bih. Moda, i sa bradom. U svakom sluaju - veeg broja godina." "Pa ipak, ak i matematiari moraju biti mladi u nekom trenutku svog ivota." "Slaem se, ali kao mladi jo nisu na glasu. A kada im poe za rukom da se nametnu itavojGalaksiji, izgledaju upravo onako kako sam ih opisao." "Bojim se da sam ja od onih koji jo nisu na glasu." "Pa ipak, podneli ste Saoptenje na Konvenciji koja je ovde nedavno odrana." "Bilo je podosta onih koji su podneli Saoptenje, i neki meu njima jo su mlai od mene.Meutim, tek je malom broju nas poklonjena kakva-takva panja." "Meutim, ono to ste vi rekli privuklo je panju nekih od mojih slubenika. Objasnili su mi dasmatrate da je mogue predskazivati budunost." Seldon odjednom oseti kako ga ophrvava umor. Izgleda da nema kraja pogrenim tumaenjemnjegove teorije. Moda nije ni trebalo da podnosi to Saoptenje. "Istini za volju, nije ba sasvim tako", odgovori on. "Moja istraivanja ne seu tako daleko. Umnogim drutvenim sistemima sled dogaaja je takav da pod odreenim okolnostima neumitno dolazido haosa. To znai da, bilo kakvu polaznu taku odabrali, nije mogue predskazati konani ishodjednom zapoetih zbivanja. To se odnosi i na neke sasvim jednostavne sisteme; meutim, to je nekisistem sloeniji, to je vea verovatnoa da e se na kraju izroditi u haos. Oduvek se smatralo da seneto to je toliko sloeno, koliko je to bilo koja ljudska zajednica, mora okonati haosom, te da je,sledstveno tome, nemogue predskazati kakav e u budunosti biti tok dogaaja. Moji radovi, meutim, pokazali su da je,ukoliko se neka ljudska zajednica dobro proui, mogue iznai polaznu taku na osnovu koje bi seizvela odreena reenja kako bi se haos predupredio. Na taj bi nain, zaista, bilo mogue predskazatibudunost - ne u svim pojedinostima, razume se, ve samo u najirim okvirima; ne sa punomizvesnou, ve sa izgledima koji se mogu matematiki obraditi." "Ali ne znai li to, ipak, da ste pokazali kako je mogue predskazati budunost?" upita car, potoje paljivo sasluao Seldonovo izlaganje. "Moram da ponovim: ne sasvim. Ja sam samo pokazao da je to teorijski mogue, ali nita vie odtoga. Da bismo postigli vie, morali bismo biti u stanju da odaberemo odgovarajuu polaznu taku;da poemo od prihvatljivih pretpostavki; i konano, da budemo sposobni da sledimo proraune krozneko utvreno razdoblje. Na alost, nita nam u mojim matematikim formulama ne kazuje kako da

konano postignemo bilo ta od toga. U stvari, ak i kada bismo u tome uspeli, sve to bismo dobilibile bi, u najboljem sluaju, samo ostvarljive mogunosti. To, ipak, nije isto to i predskazivatibudunost; re je samo o pukim nagaanjima o onome to bi se verovatno moglo dogoditi. Svakiuspean politiar, svaki poslovni ovek, ak i ljudi svih ozbiljnih profesija uvek su suoeni saneophodnou da u svom poslu pou od nekih osnovnih procena onoga to ih eka u budunosti, i danastoje da im procene budu to tanije - jer, u suprotnom, doivljavae samo neuspehe." "Ali oni to ine bez pomoi matematike." "Tako je. Oslanjaju se na intuiciju." "Meutim, oslanjajui se na matematiku, bilo ko bi bio u stanju da prorauna mogunosti. Shodnotome, ne bi ba bila tako retka ljudska bia koja postiu uspeh zato to se oslanjaju na svoju izizetnuintuiciju." "I to je tano. Ali ja sam samo pokazao da je matematika analiza sleda dogaaja u budunostimogua; nisam pokazao da je i praktino ostvarljiva." "Kako neto moe biti mogue, ali ne i ostvarljivo?" "Teorijski je mogue da ja, lino, obiem svaki svet irom Galaksije i da se rukujem sa svakomosobom na svakom od tih svetova. Meutim, da to uinim trebalo bi mi mnogo vie godina no to emoj itav ivot potrajati; na primer, ak i da sam besmrtan, stopa raanja novih ljudskih bia znatnoje vea od stope po kojoj bih ja mogao stupiti u dodir sa onima koji su se ve rodili. Pored toga, odonih koji su u ovom asu ve u godinama mnogi bi poumirali pre no to bih doao u priliku da se sanjima susretnem." "Da li sve to vai i kada je u pitanju vaa matematika kojom bi se proraunavao sled dogaaja ubudunosti?" Seldon je za trenutak oklevao, a onda je ipak odluio da nastavi. "Mogue je da bi bilo potrebnoneobino mnogo vremena da se pribave svi potrebni prorauni, ak i ukoliko bismo se sluiliraunarom koji bi po obimu bio ravan Vaseljeni i koji bi dejstvovao hipersvemirskom brzinom. Dotrenutka kada bismo neki odgovor dobili, mogue je da bi prolo toliko vremena da se prvobitnasituacija izmeni do te mere da odgovor vie nema nikakvog znaaja." "Zbog ega nije mogue pojednostaviti itav proces?" upita Kleon s primetnom otrinom u glasu. "Vae Carsko Velianstvo..." Seldon je primetio da car postaje sve formalniji u ophoenju, kakosu mu odgovori postajali sve manje po volji, te odlui da i sam poe njegovim primerom... "Uzmiteza primer nain na koji su se naunici uhvatili ukotac sa subatomskim esticama... Postoji, tihestica, izvanredno veliki broj, i sve se one kreu ili vibriraju nasumino i nepredvidljivo; pa ipak,ispostavilo se da sred sveg tog haosa postoji i neki unutranji red, tako da je na osnovu toga bilomogue postaviti zakone kvantne mehanike koji e biti u stanju da prue odgovore na sva pitanja kojauspemo da postavimo... Prouavajui ljudske zajednice, prema pojedinanim i ljudskim biimaodnosimo se kao prema subatomskim esticama, s tim to se, kao dodatan, javlja i faktor ljudskoguma. estice se kreu bez svesti o sebi; s ljudskim stvorenjima to, meutim, nije sluaj. Uzeti u obzirsvu raznovrsnost pobuda i razloga uma ini stvari toliko sloenim da nam, jednostavno, nedostajevreme da o svima vodimo rauna." "Nije li mogue da i u umu, ba kao i u bezrednom kretanju estica, ipak postoji neki unutranjired?" "Moda... Moje mi matematike analize zaista kazuju da iza svega mora postojati neki red, makoliko se inilo da je sve u posvemanoj zbrci; ali ta nam injenica ni na koji nain ne ukazuje na tokako bismo mogli dokuiti skriveni sklad stvari... Zamislite, samo... Dvadeset pet miliona svetova,svaki sa svojim osobenim obelejima i kulturama, svaki izrazito razliit u odnosu na sve ostale, i na

svakom od njih milijardu ili vie ljudskih bia s individualnim umovima; pri svemu tome, svi tisvetovi meusobno opte na bezbroj naina i u nepreglednom broju kombinacija! Ma kolikopsihoistorijska analiza mogla biti teorijski mogua, malo je verovatno da bi u bilo kom praktinomsmislu mogla biti ostvarljiva..." "ta tano imate u vidu kada kaete 'psihoistorijski'?" "Imam u vidu teorijsku procenu mogunosti to ih u odnosu na budunost prua 'psihoistorija'." Car naglo ustade, odsenim korakom odeta do suprotnog kraja prostorije, okrenu se, doeta nazadi zastade pred Seldonom, koji sve to vreme ostade sedei. "Ustanite!" naredi on. Seldon se smesta podie i upravi pogled prema neto viem caru. Nastojao je, pri tom, da neskrene pogled. "Ta vaa psihoistorija", progovori konano car, "ukoliko bi naila na neku praktinu primenu... tamislite, da li bi bila od veeg znaaja?" "Od ogromnog, nema sumnje. Znati ta nam budunost nosi, makar samo u najoptijem i tekverovatnom vidu, znailo bi stei novog i udesnog vodia koji bi upravljao naim delanjima -sredstvo kakvo oveanstvo nikad dosad nije dralo u rukama. Ali razume se..." On zastade. "Pa?" upita Kleon nestrpljivo. "Pa, eto, ini se da bi rezultati psihoistorijske analize - s izuzetkom nekolicine onih koji bi trebaloda donesu odluke - morali ostati nedostupni javnosti." "Nedostupni!" uzviknu Kleon iznenaeno. "Stvar je sasvim jasna. Dozvolite mi da to poblie objasnim... Ukoliko bismo obavilipsihoistorijsku analizu, i sa njenim rezultatima potom upoznali javnost, sve emocije i sve reakcijeoveanstva istog asa poprimile bi sasvim novi smer. Psihoistorijska analiza, zasnovana naemocijama i reakcijama bez uvida u budunost, ostaje sasvim liena smisla. Shvatate li?" Careve oi zablistae i on se glasno nasmeja. "Izvanredno!" On potapa Seldona po ramenu i ovaj lako posrnu pod teinom njegove ake. "ovee, zar vi ne shvatate?" upita Kleon. "Zar zaista ne shvatate? U tome je, upravo, njenakorisnost! Uopte nije potrebno predskazivati budunost - prosto, odaberete neku budunost, lepu ipovoljnu budunost, dakako, a onda iziete s predskazanjem koje e ljudske emocije i reakcijepromeniti na takav nain da se budunost koju ste zamislili zaista i ostvari! Uvek je bolje stvoriti lepubudunost nego predskazivati runu!" Seldon se namrti. "Vidim na ta ciljate, sire, ali to je naprosto nemogue." "Nemogue?" "Pa, u svakom sluaju, neostvarljivo. Zar vam nije jasno? Poto nije mogue da poete od ljudskihemocija i reakcija i predskaete budunost do koje bi one trebalo da dovedu, nije mogue uiniti nisuprotno od toga." Kleon je izgledao zbunjen, i usne mu se stisnue. "A ta je, onda, s vaim Saoptenjem? Tako stega nazvali - Saoptenje... Od kakve je onda ono koristi?" "U pitanju je bila puka matematika spekulacija... Zanimljiva, moda, za matematiare... Ali ni zatrenutak nisam pomislio da je u pitanju neto od bilo kakve praktine upotrebljivosti." "Meni se ini aavim", primeti Kleon ljutito. Seldon lako slee ramenima. Bilo mu je konano jasno, jasnije no ikad, da nipoto nije trebalo daizlazi sa svojim Saoptenjem. ta bi ga jo moglo snai ukoliko car uvrti sebi u glavu da od njega, ustvari, sve vreme pravi budalu? I zaista, Kleon je i izgledao kao neko ko se bavi upravo takvom milju.

"Pa ipak", ree on na kraju, "ta ako ipak predskaete budunost, bilo to matematiki opravdanoili ne bilo; i ako vladini zvaninici, iji se posao, upravo, i sastoji u tome da znaju kako e narodnajverovatnije postupiti, ocene da je u pitanju budunost koja e izazvati najpoeljnije reakcije?" "Ali zbog ega sam vam, u tom sluaju, ja potreban? Vladini zvaninici mogu sve to i sami uiniti,i utedeti sebi posrednika." "Vladini zvaninici ne bi to mogli obaviti sa toliko potrebne ubedljivosti. Zapravo, oni takvestvari povremeno i ine. Ali uvek se postavlja pitanje koliko im ljudi veruju." "Ima li razloga da se meni veruje vie nego njima?" "Vi ste matematiar! Vi ste proraunali budunost, a ne... niste je samo naslutili - ukoliko je toprava re." "Ali ja to zapravo nisam uinio." "Ko bi to jo mogao znati?" Kleon ga je posmatrao suzivi oi. Na trenutak zavlada tiina. Seldon se oseao uhvaenim u zamku... Ukoliko bi mu car izdaoizriitu naredbu, da li bi bilo uputno odbiti ga? Ukoliko ne bi pristao, mogue je da bi ga uhapsili, i,ak, doli mu glave. Ne bez suenja, razume se, ali je, ipak, bilo teko i zamisliti da bi proces mogaotei nasuprot eljama vrstoruke vlasti, naroito ako je re o vlasti koja stoji na raspolaganjusamodrcu ogromnog galaktikog carstva. "Ipak, ne bi uspelo", odgovori Seldon konano. "Zbog ega?" "Ukoliko bi se od mene zahtevalo da predskaem budunost u najoptijim crtama, budunost kojabi se ostvarila tek poto ovog sadanjeg, i moda, narednog pokolenja vie ne bude, moda bismo imogli neto postii, ali, u tom sluaju, ljude bi sve to veoma malo zanimalo. Jednostavno, ne bimnogo marili za blistave dane koji bi osvanuli kroz jedno ili dva stolea. Da bi se postigao neki opipljivi rezultat", nastavi Seldon, "bio bih primoran da predskaem stvariije bi posledice bile znatno neposrednije, blie nama. Jedino bi se u tom sluaju mogla oekivatineposredna reakcija. Ipak, ranije ili kasnije - verovatnije: ranije - neko od mojih predskazanja ne bise ispunilo, i svako poverenje u moje rei odmah bi se istopilo. Omiljenosti koju uivate moda bitakoe doao kraj, ali, to je najgore, bila bi uskraena i svaka podrka daljem razvoju psihoistorije;bili bi, ak i ukoliko bi matematika saznanja u budunosti omoguila da se primaknemo njenojpraktinoj primeni, uklonjeni svi izgledi da iz nje neto dobro proistekne." Kleon se spusti u svoju naslonjau i namrteno se zagleda u Seldona. "Da li je to sve to vimatematiari umete? Da uporno tvrdite da je neto nemogue?" "Vi ste taj, sire, koji trai nemogue", odvrati Seldon s oajnikom pitomou. "Hajde da probamo neto... Zamislite da sam od vas zatraio da mi, uz pomo vae matematike,date odgovor na pitanje da li u, moda, jednog dana biti umoren? ta biste mi rekli?" "Moj matematiki sistem nije u stanju da prui odgovor na tako izriito pitanje, ak i podpretpostavkom da psihoistorija dejstvuje na najbolji mogui nain. itava kvantna mehanika nije ustanju da predskae kako e se u datom trenutku ponaati neki pojedinani elektron; ona samodozvoljava da se doe do krajnje uoptenog zakljuka o ponaanju njihovih veih skupina." "Razabirete se u svojoj matematici znatno bolje od mene... Ipak, eleo bih da ujem vaupretpostavku, sazdanu, koliko je mogue, na naunoj osnovi... Dakle, da li u biti umoren?" "Hvatate me u zamku, sire", odgovori Seldon pitomo. "Ili mi recite kakav odgovor elite, da bistega istog asa dobili, ili mi pruite mogunost da vam bez ikakvih posledica, odgovorim premavlastitim mogunostima." "Govorite slobodno!"

"Imam li vau asnu re?" "elite li je napismeno?" Kleonovim glasom provejavao je sarkazam. "Dovoljno e biti da mi je date usmeno", odgovori Seldon, oseajui kako mu se srce stee,budui da uopte nije bio siguran da e je i dobiti.

"Imate moju asnu re." "U tom sluaju, podseam vas da je u protekla etiri veka gotovo polovina careva bila umorena; izte injenice izvlaim zakljuak da izgledi da i vi budete umoreni iznose, otprilike, jedan prema dva." "Svaka budala bila bi u stanju da da takav odgovor", primeti Kleon nezadovoljno. "Za to nijepotrebna nikakva matematika." "Podsetiu vam da sam vam ve nekoliko puta napomenuo da moja matematika nije ni od kakvekoristi kada su praktini problemi u pitanju." "Zar ne moete bar da pretpostavite da sam izvukao neke pouke iz sudbine svojih zlosrenihpredhodnika?" Seldon duboko udahnu vazduh i otisnu se. "Ne mogu, sire. itava istorija pokazuje nam da neuimo na poukama prolosti. Na primer, vi ste odluili da me primite u svojim linim odajama... Ata ako se bavim milju da vas umorim? to, dabome, uopte nije sluaj", dodade on urno. Kleon se suvo osmehnu. "Dragi moj, uopte ne uzimate u obzir nau pomnost - kao ni tehnikadostignua. Prouili smo va ivotopis, razmotrili sve podatke o vama... Kada ste ovamo dolazili,nai su vas aparati snimali, skroz-naskroz. Podvrgli smo analizi kako va izgled, tako i va glas. Vaeemocionalno stanje predoeno nam je do najsitnijih pojedinosti; praktino, bile su nam poznate ak ivae misli. Da je postojalo makar i najmanje dvoumljenje u pogledu opasnosti koju predstavljate, nebiste se ni nali u mojoj blizini. U stvari, iskreno govorei, ne biste vie ni bili meu ivima." Iznenadni talas munine proe Seldona, no on ipak nastavi. "Uljezima nikad nije bilo lako da doudo careva, ak ni kada su tehnika pomagala manje savrena. Meutim, gotovo sva umorstva dola sukao posledica dvorskih udara; oni koji su vam najblii obino za njih predstavljaju i najveuopasnost. A kada je takva vrsta ugroenosti u pitanju, svaka, ak i najbriljivija pretraga koja seprimenjuje prema onima koji dolaze spolja, postaje sasvim bespredmetna. Kada su u pitanju samivai zvaninici, vai uvari, kao i svi oni koji se nalaze u vaoj blizini - prema njima se, zacelo, nemoete ophoditi kao to se ophodite prema meni." "To mi je dobro poznato", sloi se Kleon, "u najmanju ruku bar koliko i vama. Odgovor na to je,meutim, da se prema onima koji me okruuju ophodim vie nego dobrostivo, ne dajui im povoda zanezadovoljstvo." "Nerazborito..." poe Seldon, a onda zastade, ne uspevajui da prikrije zbunjenost. "Nastavite samo", pozva ga Kleon ljutito. "Dozvolio sam vam da govorite otvoreno. Dakle, mojanerazboritost..." "Re mi se otela s usana, sire; hteo sam, zapravo, da kaem 'nebitno'. Nebitno je kako se ophoditeprema onima koji vas okruuju. Morate biti podozrivi; bilo bi protivno ljudskoj prirodi da ne budete.Samo jedna neoprezna re, poput one koja mi se maloas omakla, samo jedan sumnjivi izraz, i vi semorate povui, uznemireni. A svaka sumnja, sama po sebi, otvara zlokoban ciklus. Oni iz vaeneposredne blizine osetie da se sumnja rodila u vama i to im se nikako nee dopasti; nastojae daizmene svoje ponaanje, nastojae, to bolje budu mogli, da je od sebe odagnaju. Vi ete opet, sasvoje strane, to primetiti, i sumnja e se u vama pojaati, dok se, konano, sve ne okona ili njihovimpogubljenjem ili vaim umorstvom... Takav se tok stvari, kada su samodrci u pitanju, pokazaoneizbenim tokom protekla etiri veka, inei samo jedno od obeleja rastuih tekoa u voenju

poslova itavog jednog carstva." "U tom sluaju, znai, ne postoji nita to bih mogao uiniti da predupredim umorstvo?" "Ne postoji, sire", odvrati Seldon. "Mada, istinu za volju, moda e, ipak, srea biti na vaojstrani." Kleonovi prsti dobovali su po doruju naslonjaa u kojoj je sedeo... Na kraju on grubo ree:"Beskorisni ste mi, ovee, ba kao i ta vaa psihoistorija. Odlazite!" Izgovorivi to, car se zagledanekud u daljinu, odjednom ostavljajui utisak kao da mu je znatno vie od trideset dve godine."Rekao sam ve, sire, da vam moja matematika nee biti ni od kakve koristi. Izvinjavam se, zaista." Seldon uini pokuaj da se nakloni, ali na neki znak koji on nije uoio, dvojica straara udoe iizvedoe ga napolje. Iz carskih odaja do njega dopre Kleonov glas: "Vratite tog oveka tamo odakleste ga i doveli!"

4. Eto Demerzel pojavi se trenutak potom i uputi caru pogled pun uobiajene smirenosti. "Gotovo daste izgubili ivce, sire", obrati mu se on. Kleon podie glavu i, uz oigledan napor, istisnu iz sebe osmeh. "Pa, gotovo da je tako. Taj ovekje zaista veliko razoaranje." "A ipak, nije obeao ni trun vie nego to je ponudio." "Nije ponudio nita." "Nita nije ni obeao, sire." "U svakom sluaju, razoaravajue." "Moda i vie nego razoaravajue", prihvati Demerzel. "Taj ovek je, sire, slobodan strelac." "Slobodan - ta, Demerzele? Uvek si pun neobinih izraza. ta je to strelac?" "Re je, naprosto, o izrazu koji sam uo nekad u mladosti, sire", odvrati Demerzel ozbiljno."Carstvo obiluje neobinim izrazima i neki od njih na Trantoru sasvim su nepoznati, kao to su i nekikoji se koriste na Trantoru nepoznati na drugim mestima." "Jesi li naumio da me poduava koliko je Carstvo ogromno? ta si mislio da kae time to si ganazvao slobodnim strelcem?" "Samo to da je od onih ljudi koji mogu priiniti prilino teta ak i kada to uopte ne ele.Jednostavno, nije svestan svoje snage. Kao ni vanosti." "Sam si doao do tog zakljuka Demerzele, je li tako?" "Jesam, sire. On je provincijalac. Ne poznaje Trantor, niti zna kako se ovde valja postaviti.Nikada jo nije bio na naoj planeti, i nije u stanju da se ponaa kao neko plemenitog roda, kaovelika. Pa ipak, ostao je vrst pred vama." "A to da ne? Dozvolio sam mu da govori slobodno. Uklonio sam svaku zvaninost. Ponaao samse prema njemu kao prema sebi ravnom." "Ne ba sasvim, sire. Nije vam svojstveno da se prema drugima ophodite kao prema sebi ravnima.U vama je uvek prisutna sklonost da zapovedate. ak i ako pokuate da nekog navedete da se opusti,malo kome e to poi za rukom. Veina e ih ostati bez glasa, ili, to je jo gore, ponizni i puniulizitva. Taj vam se ovek, meutim, usprotivio." "Pa, Demerzele, ti se moda tome i divi, ali meni se taj ovek nije dopao." Na nezadovoljnomKleonovom licu jasno se mogla razabrati zamiljenost. "Jesi li primetio da nije uinio ni najmanjinapor da mi objasni neto iz matematike? Ponaao se kao da nisam u stanju da shvatim nijednu re." "I niste, sire. Niti ste matematiar, niti naunik, niti umetnik. Postoje brojna podruja u kojima sedrugi ljudi razabiru neuporedivo bolje od vas. I njihova je dunost da svoje znanje upotrebe kako bi

vama to bolje sluili. Vi ste car, to znatno premaa sva njihova posebna znanja uzeta zajedno." "Da li je ba tako? Ne bi mi smetalo da me za neznalicu dri neki starac koji je itav ivot proveosakupljajui razna znanja. Ali taj ovek, Seldon, otprilike je mojih godina. Kako to da raspolaetolikim znanjem?" "Ali on nije nauio - ili nije ni morao da ui - kako se izdaju zapovesti, niti je ovladao vetinomdonoenja odluka koje bitno utiu na ivote mnogih ljidi." "Ponekad, Demerzele, pomiljam da me ti, u stvari, zavitlava." "Sire?" oglasi se Demerzel prekorno. "Nije vano. Vratimo se tom slobodnom strelcu. Zbog ega ga smatra opasnim? Meni pre delujekao neki naivni provincijalac." "On to i jeste, ali, tu su i ti njegovi matematiki prorauni." "Da... Ipak, mi je rekao da su neupotrebljivi." "Vi ste, meutim, mislili da biste ih mogli upotrebiti. I ja sam to pomislio, poto ste mi objasnilisvoju zamisao. Do toga, meutim, mogu doi i drugi. I taj matematiar moe doi do takvogzakljuka, poto mu je um, posle razgovora s vama, usmeren u tom pravcu. Najzad, ko zna, moda etokom vremena i radom doi do toga da njegov pronalazak postane upotrebljiv. Ukoliko u tome uspe,onda e mu predskazivanje budunosti, ma koliko maglovito, dati izuzetnu mo. ak i ukoliko ne budeeleo da tu mo upotrebi u line svrhe, to mi se kod ljudi uvek inilo malo verovatnim, postojeizgledi da je upotrebi neko drugi." "Pokuao sam da ga iskoristim. Meutim, nije se dao." "Ranije moda o tome nije razmiljao. Moda e, posle svega, biti manje zatvoren. Pored toga,ukoliko nije bio zanteresovan da slua vas, moda e neko drugi biti u stanju da ga ubedi - recimogradonaelnik Vaj?" "Zbog ega bi bio spreman da pomogne Vaju, a ne nama?" "Kao to je pokuao da objasni, veoma je teko predvideti oseanja ili ponaanja koji upravljajupojedincima." Kleon frknu i zadubi se u misli. "Da li zbilja treba da verujem da tu svoju psihoistoriju moerazviti do te mere da zaista postane upotrebljiva? On sam mi je delovao krajnje ubeen da ne moe." "Moda e, s vremenom, doi do zakljuka da je greio kada je o tome mislio na taj nain." "Pretpostavljam, u tom sluaju, da je trebalo da ga zadrim?" upita Kleon. "Ne, sire", odgovori Demerzel. "Va unutranji glas, koji vam je rekao da ga pustite, bio je upravu. Njegovo hapenje, u ma kakvo ruho da ga zaodenemo, prouzrokovalo bi kod njega oseajgaenja i oajanja, to mu, s jedne strane, ne bi pomoglo da dalje razvija svoje ideje, niti, s drugestrane, da ih potom stavi vama na raspolaganje. Bilo je, stoga, uputnije pustiti ga da ode, kao to ste iuinili, ali ga sve vreme treba drati na nevidljivoj uzici. Na taj nain, sire, osvedoili bismo se daga ne dri u rukama neki va neprijatelj, a kada u punoj meri razvije svoju nauku samo bismo povukliuzicu i vratili ga ovamo. A onda bismo mogli biti... znatno ubedljiviji." "Ali ta ako ga zaista obrlati neki od mojih neprijatelja, ili, jo gore, neprijatelja Carstva, jer sam,na kraju krajeva, ja Carstvo; ili, ak, ukoliko on, po vlastitoj volji, poeli da slui neprijatelju - vidi,ni takvu mogunost ne iskljuujem?" "Ni ne treba. Ja u se ve pobrinuti da do toga ne doe, ali ako se, uprkos svemu, to ipak dogodi,onda je bolje da ga se ne doepa niko nego da ga se doepa pogrena osoba." Kleona obuze blagi oseaj pometenosti. "Prepustiu to tebi, Demerzele, ali se ipak nadam danismo odve prenaglili. Na kraju krajeva, moda je re samo o zagovorniku teorije nauke koja je bez

ikakve praktine primene." "Sasvim je mogue, sire, ali razumnije bi bilo poi od pretpostavke da je taj ovek vaan -odnosno, da bi to mogao postati. Gubimo tek malo vremena i nita vie ukoliko doemo do zakljukada imamo posla sa neim to ne moe doneti nikakav plod. Ali ukoliko previdimo nekoga od velikevanosti - moe nam se dogoditi da izgubimo itavu Galaksiju." "Pa, u redu", sloi se Kleon, "ali nadam se da neu morati da zalazim u pojedinosti - naroitoukoliko se ispostavi da ba nisu prijatne." "Nadajmo se da to ovoga puta nee biti sluaj", zakljui Demerzel.

5. Seldon je imao na raspolaganju vee, itavu no i deo narednog jutra da se povrati od susreta scarem. Pa, u najmanju ruku, bar je promenjiva jaina osvetljenja na ulicama, u pokretnim prolazima,na trgovima i u parkovima, inila da izgleda kako su minuli vee, itava no i deo jutra. Ovog asa sedeo je u jednom malenom parku, na jednoj maloj plastinoj stolici koja je prisnoobujmljivala njegovo telo i oseao se sasvim ugodno. Sudei prema svetlosti, reklo bi se da je danve uveliko odmakao; vazduh je bio dovoljno hladan tako da je delovao svee, mada bez i najmanjegtraka ranomrazice. Da li je ovde uvek bilo ovako? On pomisli na sivilo dana napolju, u trenutku kada je poao uaudijenciju kod cara. Pomisli, odmah potom, na sve sive i hladne i vrue i kiovite i snene danetamo na Helikonu gde mu je bio dom, i iskreno se upita da li bi ovek mogao preiveti bez svegatoga. Da li bi bilo mogue samo sedeti tako u parku, dok se blistavoplavi dani niu jedan za drugimtako da, na kraju, ovek oseti kao da ba nieg nema oko njega - sa sve veim aljenjem, jer ne ujezavijanje vetrova i ne osea tipanje mraza ili teku, gueu vlagu? Moda... Ali ne ovog prvog, ni drugog, ni sedmog dana. Priutie sebi samo ovaj jedan dan, i sutrae otputovati. Zaista je nameravao da uiva, i inilo mu se sasvim izvesnim da njegove oi vienikada nee ugledati Trantor. Pa ipak, i dalje je oseao nelagodnost zbog injenice da je sasvim otvoreno razgovarao sovekom koji je bio u stanju da, ukoliko to samo poeli, izda nalog da se neko strpa u zatvorsku elijuili rastavi sa ivotom - odnosno, u najmanju ruku, da ga ekonomski u drutveno unazadi oduzevi mupoloaj i status. Pre no to e poi na poinak Seldon je u kompjuteru u svojoj hotelskoj sobi potraio osnovneenciklopedijske podatke o Kleonu I. Caru su bile odate najvie pohvale, ba kao to je, nesumnjivo,bez obzira na njihova postignua, bio sluaj sa svim carevima za njihova ivota. Seldonu to, dakako,nije nita znailo, ali mu je panju privukao podatak da je Kleon bio roen u Carskoj palati i da dotada, ni u jednoj prilici, nije kroio sa svog carskog poseda. Nikada jo nije stupio ni na sam Trantor,ni na jedan deli tog viekupolastog sveta. U pitanju su, mogue je, bili razlozi bezbednosti; alizapravo moglo se rei da je car boravio u tamnici, bez obzira na to da li je to sebi priznavao ili ne.Mogue je, ak, da je u pitanju bila najraskonija tamnica u itavoj Galaksiji - pa ipak, i dalje je toostajala samo tamnica. Iako je car ostavljao utisak osobe prilino umerenog ponaanja i nipoto nije izgledao kaobezobzirni samodrac, kakvi su bili njegovi prethodnici, nije ba bilo zdravo privui njegovu panju.Stoga Seldon stade u sebi zahvaljivati okolnosti da e sutra krenuti nazad na Helikon, mada je tamo,kod kue, trebalo da ga saeka zimomrazica - i to, po svemu sudei, prilino neprijatna. On die pogled i zagleda se u blistavo, meko svetlo iznad sebe. Mada ovde nije moglo biti nigovora o kii, vazduh daleko od toga da je bio suv. Jedan vodoskok poigravao se mlazevima vode

nedaleko od njega; biljni svet odisao je zelenilom i, po svoj prilici, nikad nije iskusio suu.Povremeno bi se u oblinjem bunju zauo blagi uanj, koji bi proizvela neka sitna ivotinja u njemuskrivena. Mogao je sasvim lepo uti i zujanje pela. Odista, iako se irom Galaksije o Trantoru govorilo kao o vetakom ustrojstvu od metala ikeramike, na ovom mestacetu i u ovom trenutku neopozivo je delovao kao kakva seoska pitomina. Bilo je tu jo nekoliko namernika koji su uivali u pogodnostima to ih je pruao parki; i svi suoni na glavama nosili malene zatitne eire. Nedaleko odatle zatekla se i jedna prilino zgodnamlada devojka, ali kako se sasvim nagnula nad javni teleskop nije bio u mogunosti da joj sagleda ilice. Neki ovek naie, pogleda ga nakratko i bez imalo zanimanja, a onda se spusti u stolicu prekoputa njega i zagnjuri lice u svitak teleprinterskog papira, nemarno prekrstivi noge koje su se jasnoisticale ispod tesno pripijenih ruiastih nogavica. Prilino udno - ali meu mukarcima preovlaivale su pastelne boje, dok su ene uglavnomnosile belo. S obzirom na to da se ivot odvijao u besprekorno istoj okolini, zaista je imalo smisladrati se svetlih tonova. Osmehnuvi se u sebi, on kriom baci pogled na svoju, izrazitozagasitosmeu helikonijansku odeu. Ukoliko bi ostao na Trantoru - to mu, dakako, ni na pamet nijepadalo - morao bi da promeni odeu ili da prihvati da se izlae pogledima radoznalaca, podsmesima,pa ak i odbojnosti. Eto, i taj ovek preko puta njega posmatrao ga je sada sa vie zanimanja -nesumnjivo privuen njegovom odeom koja je ukazivala na to da potie iz Spoljnih svetova. Seldon, ipak, oseti olakanje kada u ovekovom pogledu ne uoi ni najmanji podsmeh. Razume se,bio je u stanju da sa filosofskim mirom prihvati ale na svoj raun; ipak, teko da bi se od njegamoglo oekivati da u njima uiva. Seldon je pridolicu posmatrao bez imalo nametljivosti, budui da mu se inilo da je ovaj uroniou neku vrstu rasprave sa samim sobom. U jednom asu izgledalo uinilo mu se da je zaustio da netokAE, zatim kao da se predomislio, pa opet kao da je hteo da prozbori. Seldon se u sebi zapita kakave biti konaan ishod sve te neznaneve nesaglaenosti sa samim sobom. A onda, i nehotice, stade da ga ispitivaki posmatrati. Bio je visok, poirih ramena i bez makarnagovetaja stomaka, crne kose sa jednim plavim pramenom, glatko izbrijan, ozbiljna izraza lica -odavao je utisak snage, ali bez nabreklih miica; lice mu je bilo krepko, prijatno, mada se nije moglorei da je na njemu bilo ieg 'lepog'. U trenutku kada se uinilo da je ovek izgubio bitku sa samim sobom (ili je, moda, dobio) i kadase nagnuo prema njemu, Seldon je ve bio sasvim naisto da mu se stranac dopada. "Izvinite", obrati mu se neznanac utivo, "da niste nekim sluajem uesnik Konvencije?Matematika?" "Da, jesam", odgovori Seldon milozvuno. "Oh, uinilo mi se da sam vas tamo video. Ba me je to to sam vas prepoznao - oh, izvinite - inavelo da sednem ovde... Ali ako vas na bilo koji nain remetim u va..." "Ne, nipoto. Upravo sam uivao u nekoliko dokonih trenutaka." "Pa, da vidimo, onda, kako stoji s mojim pamenjem. Vi ste profesor Seldom?" "Seldon. Hari Seldon. Nije loe, zaista. A vi ste..." "eter Hamin." ovek kao da za trenutak oseti neku nelagodnost. "Prilino nezgrapno ime, bojimse." "Nikada jo nisam sreo nekoga ko se zove eter", primeti Seldon. "Istini za volju, ni Hamin... Pa,u najmanju ruku, to vas ini osobenim. Moglo bi se, ak, rei da to ima i svojih prednosti - bar vas nebrkaju sa bezbrojnim Harisima. Ili, istini za volju, Seldonima." Seldon pomeri svoju stolicu malo blie Haminu, jedva osetno zagrebavi njome po blago

elastinim keramikim ploicama. "Kada ve govorimo o nezgrapnosti", zapoe on, "kako vam tek ja izgledam u ovoj neprestonikojodei? Nikada mi ni na pamet nije palo da bih trebalo da se uvuem u neke trantorske haljine." "Mogli biste ih, zaista, nabaviti ovde", odgovori Hamin, pogledavi Seldona sa jedva prikrivenimneodobravanjem. "Sutra ionako odlazim, a pored toga, jedva da bih ih mogao sebi priutiti. Matematiari ponekadbarataju velikim ciframa, ali ne i kada su im prihodi u pitanju... Pretpostavljam, Hamine, da ste i vimatematiar?" "Nisam... Matematika mi je, zapravo, jedna od najslabijih strana." "Oh!" Seldon odjednom oseti razoaranje. "Ipak, rekoste da ste me videli na Konvenciji?" "Bio sam tamo samo kao posmatra. Ja sam, znate, novinar." On pokaza na teleprinterski svitak, aonda, kao da ga je tek tada postao svestan, gurnu ga u dep svog aketa. "Radim na vestima zaholoviziju", objasni on, dodavi pomalo zamiljeno: "U stvari, ve mi je dojadilo." "Posao kojim se bavite?" Hamin potvrdno klimnu. "Ve mi je muka od toga da sakupljam sve te besmislice iz svih krajevasveta. Jednostavno, ne podnosim vie tu silaznu spiralu." A onda se, s izrazom iekivanja, zagleda u Seldona. "Ipak, povremeno iskrsne i poneto zbiljazanimljivo. uo sam da su vas videli kako u pratnji straara ulazite u Carsku palatu... Da se, nekimsluajem, niste sreli i sa samim carem?" Osmeh namah ieze sa Seldonovog lica i on lagano odgovori: "ak i da jesam, teko da bih otome mogao da govorim za javnost." "Ne, ne, nisam imao u vidu javnost. Ukoliko vam, Seldone, to jo nije poznato, dozvolite mi davam ja prvi kaem... Prvo pravilo ovdanje tampe jeste da se o caru i osobama iz njegoveneposredne okoline objavljuje samo ono to dolazi u vidu zvaninih saoptenja. To je, naravno,greka, budui da glasine ionako kolaju, to je uvek gore nego da se kae istina; bilo kako bilo, stvaritako stoje." "Ali prijatelju, emu onda pitanja ukoliko ionako niste u mogunosti da ita objavite?" "Puka radoznalost. Vjerujte mi, posao mi je takav da uvek znam neuporedivo vie nego to moguda saoptim... Da pogaam? Nisam upoznat sa vaim Saoptenjem na Konvenciji, ali, koliko samupuen, govorili ste o mogunosti predskazivanja budunosti." Seldon odmahnu glavom i promrmlja. "Bila je to greka." "Molim?" "Nita, nita." "Dakle, predskazivanje - pouzdano predskazivanje budunosti - svakako bi moralo zanimati cara,ili nekoga iz vlade, te stoga pomiljam da se Kleon, Prvoimeni, raspitivao o tome kod vas i zatraioda mu poneto proreknete." "Ne elim da o tome razgovaram", odreza Seldon kruto. Hemin gotovo neprimetno slee ramenima. "Pretpostavljam da je i Eto Demerzel bio tamo?" "Ko?" "Nikada niste uli za Eta Demerzela?" "Nikada." "Demerzel je Kleonov alter ego - njegov mozak - njegov zao duh. Tako ga svi zovu - razume se,ukoliko se ograniimo na dobronamerne izraze. Mora da je bio tamo." Seldon se zbunjeno zagleda u Hamina, te ovaj urno dodade: "Pa, mogue je da ga niste sreli, alije svakako bio tamo. I ukoliko on veruje da ste u stanju da predskaete budunost..."

"Nisam u stanju da predskaem budunost", prekide ga Seldon, snano odmahujui glavom. "Daste pratili moje Saoptenje, bilo bi vam jasno da sam govorio samo o teorijskoj mogunosti." "Bez obzira... Ukoliko on smatra da ste to u stanju, nee vas pustiti da odete odavde." "Ipak, pustio me je. Ovde sam." "To jo nita ne znai. Poznato mu je gde se nalazite, i nee vas isputati iz vida. I kada mu tobude bilo potrebno domoi e vas se, ma gde da se budete nalazili. I ukoliko bude zakljuio da mumoete biti od koristi, istree iz vas sve to bude poeleo da sazna. Ukoliko, pak, s druge strane,bude doao do zakljuka da ste opasni, ivot vam vie nee vredeti ni mrvu." Seldon se zagleda u svog sagovornika. "ta vi to pokuavate? Da me zastraite?" "Pokuavam samo da vas upozorim." "Ne verujem vam ni re od toga to mi govorite." "Ne verujete? ali maloas sami rekoste da ste poinili neku greku. Da li ste to mislili da kaeteda je samo podnoenje Saoptenja bila greka i da vas to moe uvaliti u neprilike koje biste radijeizbegli?" Seldon se, osetivi kako nelagodnost u njemu raste, ugrize za usne. Ovaj ovek bio je sasvim blizuistine - i u istom tom trenutku Seldon postade svestan jo neijeg prisustva. Nije uoio niiju senku, jer je svetlost bila rastresita, poto je dopirala sa svih strana. U pitanjuje, naprosto, bio jedva primetan pokret koji je uoio tek krajikom oka - neto ega ve sledeegtrenutka vie nije bilo.

2. BEG

TRANTOR... Prestonica Prvog galaktikog carstva... U doba Kleona I odisao je 'sumranimsjajem', mada se, po svemu to ga je spolja krasilo, inilo da se nalazi na vrhuncu. Njegova kopnenapovrina veliine oko dve stotine miliona kvadratnih kilometara bila je u celosti nadsvoena (sizuzetkom oblasti u kojoj se nalazila Carska palata), dok se ispod tla protezao grad nedogledneveliine, koji se protezao ak i ispod podmorskih grebenova. Stanovnika je bilo oko etrdesetmilijardi, i mada je postojalo mnotvo (i, na drugi ili trei pogled jasno vidljivih) znakova da seproblemi gomilaju, oni koji su na Trantoru iveli nesumnjivo su ga i dalje smatrali Venim Svetom izpredanja, ni ne pomiljajui da bi ikad...

ENCIKLOPEDIJA GALAKTIKA

6. Seldon podie pogled. Pred njim je stajao neki mladi, posmatrajui ga odozgo s izrazompodrugljivog prezira. Pored mladog oveka nalazio se jo jedan - kako se inilo, jo mlai. Obojicasu bili krupna stasa i, po svemu sudei, prilino snani. Bili su, po Seldonovoj proceni, odeveni po ekstremnoj trantorskoj modi - boja odee u unommeusobnom raskoraku, sa irokim rojtanim pojasevima, okruglim eiriima sa irokim obodima isa dve svetloruiaste trake to su im padale niz vrat. Seldonu su tako odeveni delovali vrlo zabavno, i on se nasmeja. Mladi koji se nalazio neposredno pred njim istog asa prasnu. "Na ta se to kezi,Neprilagoeni?" Ne obrativi panju na nain na koji mu se mladi obratio, Seldon pitomo odgovori: "Izvinite tosam se nasmejao. Samo sam uivao u vaoj odei." "U mojoj odei? Stvarno? A ta ti to ima na sebi? Kakve su ti to prnje, koje verovatno nazivasvojom odeom?" Ruka mu se odjednom pomoli ispod ogrtaa i on kaiprstom kvrcnu po reveruSeldonovog aketa - koji je bio tako odbojno teak i bezbojan, pomisli Seldon i sam, u poreenju saraspevanom ivopisnou odee pridolica. "Pa, eto", odgovori Seldon, "to je odea koja se nosi na mom svetu - i jedina koju imam." Nije mu, meutim, promaklo da je nekoliko ljudi, koji su dotle sedeli u parkiu, poeloneupadljivo da ustaju i odlaze svojim putem. inilo se kao da su oekivali da e se neto neprilinodogoditi, i da su vie voleli da se ne zadese tu, u blizini. Seldon se za trenutak upita da li se spremada odmagli i njegov poznanik, Hamin; smatrao je, meutim, neuputnim da odvrati pogled sa mladiakoji je stajao pred njim. "Znai, potie sa Spoljnih svetova?" "Tako je. Jamano, i moja odea." "Jamano? Kakva ti je to re? Je li i ona potie odande odakle dolazi?" "Hteo sam da kaem da je to razlog to vam se moja odea ini neobinom. Ovde sam samo uposeti." "Sa koje si planete?" "Sa Helikona." Mladieve obrve se skupie. "Nikad uo." "Nije ba neka velika planeta." "Zato se ne vrati tamo?"

"To mi i jeste namera. Odlazim sutra." "Nema potrebe da eka. Odlazi odmah! Brii!" Mladi ovek uputi brz pogled ka svom drugaru. Pratei njegov pogled, Seldon krajikom okaopazi Hamina. Znai, ipak nije odmaglio... Ali s izuzetkom njega samog, Hamina i dvojice mladia,parki je sada bio sasvim pust. "Nameravao sam da dananji dan provedem u razgledanju grada", ree Seldon. "Ne. Nita od toga. Odlazi ovog asa." Seldon se nasmei. "ao mi je, ali neu moi." Mladi ovek se obrati svom drugu. "Marbi, da li ti se dopada njegova odea?" Marbi progovori po prvi put. "Nimalo, Odvratna je. Muka mi je od nje." "Pa, ne moemo dozvoliti da tumara unaokolo i izaziva kod ljudi muninu... Nezdravo za ovdanjisvet." "Taman posla, Aleme. Ni po koju cenu", sloi se Marbi. Alem se namrti. "Pa, onda? uo si ta je Marbi rekao." U tom trenutku oglasi se Hamin. "ujte vas dvojica. Aleme, Marbi ili kako god da se ve zovete.Lepo ste se zabavili. Zato sad jednostavno ne krenete svojim putem?" Alem, koji se ve nadneo nad Seldona, naglo se uspravi i okrenu. "Ko si ti?" "Ne tie te se", odreza Hamin. "Ti si sa Trantora?" upita Alem. "Ni to te se ne tie." Alem se namrti i ree: "Obuen si kao Trantorac... Ne zanima nas, dakle, te ne bi bilo zdravo dasam trai kavgu." "Ipak, moraete i mene da uzmete u obzir. Jednostavno, to znai da smo i nas dvojica. Dvojicaprotiv dvojice - ne ini mi se da je to vrsta kavge u kojoj uivate. to ne odete i ne dovuete jonekolicinu prijatelja, kako biste mogli da sredite dvojicu ljudi?" "Zaista mislim, Hamine, da ne bi trebalo da se upliete u ovo", umea se Seldon. "Lepo je od vasto nastojite da me zatitite, ali ne bih eleo da vam se desi neto neprijatno." "Ovi momci, Seldone, nisu stvarno opasni. Tek dvojica napirlitanih ilkoa!" "ilkoa!" inilo se da je ovaj izraz ozbiljno naljutio Alema, te Seldon pomisli da je njegovoznaenje bilo znatno uvredljivije na Trantoru nego to je to bilo na Helikonu. "Hajde, Marbi", zarea Alem. "Ti se pobrini za ovog ovdanjeg badu, a ja u osloboditi odeeovog Seldona. Njega, zapravo, i elim. Sad..." Njegove ruke krenue prema reverima Seldonovog aketa, s namerom da ga privue k sebi.Seldon, instinktivno kako se inilo, odgurnu svoju stolicu i ova kliznu unazad. Istog asa epa rukekoje se ispruile prema njemu, noge mu poletee uvis i stolica se prevrnu. Alem prelete preko njegove glave, nekako se udno premetnu u vazduhu i tresnu, nauznak, na tleiza Seldona. Istog asa ovaj se okrenu i osovi na noge, budno motrei na opruenog Alema i istovremenokrajikom oka otro osmatrajui Marbija. Alem je nepokretno leao, dok mu se lice grilo od bola. Posledice napada bule su: oba iaenapalca, nepodnoljiv bol u preponama i ozbiljno uzdrmana kima. U meuvremenu Hamin, svojom levom rukom, otpozadi, zgrabi Marbija za vrat, a desnom gaobgrli i stee u preteu, silovitu 'kragnu'. Marbijevo lice pomodre, dok je bezuspeno nastojao dadoe do daha. No, na kome je svetlucao maleni laserski mehanizam, leao je na tlu kraj njih. Hamin lagano popusti stisak i dobaci Seldonu, toboe zabrinuto: "ini se da ste ga dobro udesili."

"Bojim se da sam preterao." odvrati Seldon. "Da je samo malo nezgodnije pao, slomio bi vrat." "Kakav ste vi to matematiar?" zaueno upita Hamin. "Helikonijanski." A onda, sagnuvi se da podigne no, dodade, na brzinu ga osmotrivi: "Odvratno- i opasno." "I obino seivo obavilo bi posao, bez posezanja za laserom", primeti Hamin. "Ali pustimo ovudvojicu da odu svojim putem. Sumnjam da jo imaju borbenog ara." I on pusti Marbija, koji istog asa poe da trlja rame, a onda i vrat. Jo se borei za dah, on upravipogled pum mrnje prema dvojici ljudi. "Vas dvojica gledajte da se to pre izgubite", naloi im Hamin otro. "U suprotnom, moraemo daprotiv vas podnesemo prijavu zbog napada i pokuaja ubistva. Ovaj no bio bi sasvim dovoljandokaz." Seldon i Hamin su posmatrali kako Marbi nastoji da Alema digne na noge i kako mu potompomae da odbaulja, i dalje presamienom od bolova. Mladii se osvrnue jednom ili dvaput, ali suih Seldon i Hamin posmatrali sa savrenom ravnodunou. Seldon isprui aku. "Kako da vam zahvalim to ste pritekli upomo jednom strancu, suoenom sadvojicom napadaa? Sumnjam da bih, sam, bio u stanju da sa obojicom iziem na kraj!" Hamin omalovaavajui odmahnu rukom. "Nisu me uplaili. Re je o obinim ulinim izmearima.Sve to je bilo potrebno uraditi jeste dii ruke na njih - moje i vae, naravno." "Onaj va zahvat nije bio nimalo nean", nadodade Seldon. Hamin slee ramenima. "Pa, ni va". A onda, uopte ne promenivi ton svoga glasa, on pozva svognovog poznanika: "Hajdete, bolje bi bilo da se sklonimo odavde. Samo gubimo vreme." "Zbog ega bismo se sklanjali odavde?" upita Seldon. "Strahujete li, moda, da se ona dvojica nevrate?" "To je, svakako, poslednje to bi uinili... Ali neki od onih hrabrih graana koji su se oistili izparka onako urno, kako bi svoje oi potedeli neprijatnih prizora, moda su ve obavestili policiju.""Ba dobro. Poznata su nam imena onih siledija. A i moemo dati njihov prilino veran opis." "Opis? Ali zbog ega bi se policija, uopte, dala u poteru za njima?" "Pa, pokuali su da napad..." "Ne bulaznite. Ni na jednom od nas dvojice nema ni ogrebotine. Ona dvojica su, praktino, ve nabolnikoj hrani, naroito Alem. Mi smo ti protiv kojih bi mogla biti podnesena tuba." "Ali to je nemogue... Oni graani bili su svedoci..." "Niko nee ni biti pozvan da svedoi... Seldone, utuvite sebi u glavu sledee: ona dvojica dola suovamo da pronau vas - upravo vas. Bilo im je reeno da na sebi nosite helikonijansku odeu i bioim je dat va podroban opis. Moda su im, ak, pokazali i va holografski snimak. Gotovo samubeen da su ih na vas poslali ljudi koji kontroliu i samu policiju, te je, stoga, najbolje da neduimo." Izgovorivi to Hamin pohita, vrsto zgrabivi Seldona za miicu. Shvativi da nije u stanju da seoslobodi njegovog stiska, i oseajui se poput deteta u rukama kakve plahovite guvernante, Seldonposluno poe za njim. Tek to su zali u jedan zasvoen prostor, i pre no to se Seldonove oi priviknue na manjaksvetlosti, do njih dopre kripav zvuk konica nekog vozila. "Tu su", primeti Hamin. "Pourite, Seldone." Trenutak potom, udoe u jedan hodnik sa pokretnomstazom i sasvim se izgubie u gomili.

7.

Seldon je pokuavao da ubedi Hamina da ga odvede do njegove hotelske sobe, ali ovaj za to nijehteo ni da uje. "Jeste li sasvim poaaveli?" upita ga on poluapatom. "Upravo vas tamo i ekaju." I eto, sada su se nalazili u jednom sobiku u nekom prijatnom zdanju koje se, to se Seldonaticalo, moglo nalaziti bilo gde na kugli trantorskoj. On se osvrnu po sobiku. Najvei njegov deozauzimali su jedan pisai sto, stolica, krevet, kao i kompjuterska oprema. Niti je bilo ikakvihkuhinjskih pomagala, niti tekue vode, te ga Hamin uputi do zajednikih prostorija, dalje, u dnuhodnika. Neki ovek ue dok Seldon jo nije bio zavrio; samo je, meutim, bacio radoznali pogledna Seldonovu odeu, ne obrativi panju na njega samog, i potom se okrenuo. Kada je, neto kasnije, Seldon to pomenuo Haminu, ovaj zavrte glavom i ree: "Moraemo to preda se otarasimo te vae odee... Ba teta to Helikon toliko zaostaje za modnim tokovima.." "Hamine, da nije, ipak, u pitanju vaa prebujna mata?" prekide ga Seldon nestrpljivo. "Istina,napola ste me ve ubedili, pa ipak, sve ovo ini mi se kao neka vrsta..." "Pokuavate li vi to da izustite re 'paranoja'?" "Dobro, u pravu ste. Mogue je, zaista, da je re o nekim vaim paranoidnim privianjima." "Razmislite malo i sami, hoete li?" predloi mu Hamin. "Ne mogu da se nosim s vama kada jematematika u pitanju, ali siguran sam da ste bili kod cara. Ne poriite... eleo je neto od vas, i vi stemu to uskratili. Nemojte ni to poricati. Podozrevam da je od vas traio pojedinosti vezane zabudunost, i da ste vi odbili da mu ih pruite. Moe biti da Demerzel smatra da se samo pretvarate davam te pojedinosti nisu poznate - da, u stvari, nastojite da izvuete veu cenu, ili da, moda, jo nekonastoji da ih se doepa. Ko to zna? Rekoh vam ve da e vas se Demerzel doepati, ukoliko to budepoeleo, gde god da se budete nalazili. Rekoh vam to ak i pre no to su se pojavila ona dvojicatupoglavaca. Ja sam novinar, ali i itelj Trantora, i dobro mi je poznato kako stvari ovde stoje. Ujednom trenutku Alem je naglasio: 'Hoemo samo ovog ovde'. Seate li se toga?" "Moram priznati da je tako", sloi se Seldon. "Za njega, ja sam predstavljao samo jo jednog 'bezveznjakovia', koga je trebalo zadrati postrani, dok mu je pravi zadatak bio da vas sredi." Hamin sede na stolicu i pokaza rukom prema krevetu. "Opruite se, Seldone. Nastojte da vambude to prijatnije. Ko god da je poslao onu dvojicu - a ja smatram da to mora da je uinio samDemerzel - mogue je da e poslati i druge; moramo se, stoga, to pre otarasiti te vae odee. Rekaobih da e bilo koji Helikonac ovde, koji bude zateen u odei slinoj vaoj, imati da proe krozgrdne nevolje, dok mu ne poe za rukom da dokae da je on - on, a ne vi!" "Ma, hajdete!" "Ozbiljno to mislim. Moraete se osloboditi te odee, a onda emo je pretvoriti u prah - ukolikobudemo u mogunosti da se neopaeno dokopamo neke maine za unitavanje otpadaka. Predhodno,naravno, morau da se postaram da vam nabavim pravi trantorski kostim. Neto ste nii od mene, pau i to imati u vidu... Nee mariti ako vam ba ne bude po meri..." Seldon odmahnu glavom. "Nemam para za to. Bar, nemam ih pri sebi. Ono para to imam - ne bamnogo - nalazi se u sefu u mom hotelu." "Pozabaviemo se time nekom drugom prilikom. Ostaete ovde, sami, sat ili dva, dok vam nepronaem pogodnu odeu." Seldon rairi ruke i uzdahnu, predajui se. "U redu. Ukoliko vam se to ini toliko vanim, ostau." "Neete pokuati da se u meuvremenu domognete svog hotela? Na asnu re?" "Dajem vam svoju matematiarsku re. Ali uistinu mi je neprijatno zbog svih ovih neprilikakojima se zbog mene izlaete. I naravno, zbog trokova. Na kraju krajeva, uprkos svim tim priama o

tom Demerzelu, ona dvojica, zapravo, nisu nameravala ni da me povedu ni da me odvuku nekuda.Smetala im je samo moja odea." "Nije ba tako... Nameravali su, takoe, da vas sprovedu do svemirske luke i prinudno smeste nahiperbrod za Helikon." "Bila je to samo smena pretnja s njihove strane - teko da ju je trebalo uzeti je ozbiljno." "Zbog ega tako mislite?" "Ionako je trebalo da otputujem. Rekao sam im to - da se sutra vraam na Helikon." "I dalje nameravate da sutra otputujete?" upita Hamin. "Razume se, zbog ega ne bih otputovao?" "Ima bezbroj razloga zbog kojih to ne bi trebalo da uinite." Seldona odjednom obuze bes. "Ma haj'te, Hamine, dosta mi je ve te igre. Obavio sam svoj posaoovde, i elim da se vratim kui. Imam ve i kartu, u hotelskoj sobi. Pokuau, ak, da je zamenim, i daotputujem ve danas. Ozbiljno to mislim." "Ne moete se vratiti na Helikon." Seldonovo lice se zacrvene. "A zbog ega? Da li me i tamo ekaju u zasedi?" Hamin potvrdno klimnu. "Ne pucajte naprazno, Seldone. I tamo bi vas saekali. Sasluajte me.Ukoliko krenete na Helikon, slobodno raunajte na to da ste ve u Demerzelovim rukama. Helikon,kao to i sami dobro znate, predstavlja valjanu, caru odanu teritoriju. Da li se ikada Helikon pobunio,da li se ikad dogodilo da se svrsta pod neku anticarinsku zastavu?" "Ne, nije... ali za takvo njegovo ponaanje postoje i valjani razlozi. Sa svih strana ga okruujumoniji svetovi, i svoju bezbednost u najveoj meri duguje upravo miru koji je car obezbedio." "Ba tako! Carske snage na Helikonu, sledstveno tome, mogu raunati na punu saradnju tamonjihvlasti. Nali biste se pod stalnim nadzorom; u svakom trenutku bili bi oko vas. I u svakom trenutku,kad god poeli da vas dobije, Demerzel e vas se lako domoi. Povrh svega, s izuzetkom te injeniceda vas upravo ja ovog asa na to upozoravam, o tome neete imati pojma i radiete i dalje svoj posaokrajnje spokojno, a sa lanim oseanjem sigurnosti." "Ali to je smeno! Ukoliko je eleo da me dobije na Helikonu, zbog ega, jednostanovno, nije sveprepustio meni samom? Upravo sutra trebalo je da tamo otputujem. Zbog ega bi slao onu dvojicupropalica, samo da bi ubrzao moj odlazak za nekoliko asova, rizikujui, istovremeno, da me na tajnain upozori na opasnost koja mi preti?" "Zbog ega bi on mislio da e vas na taj nain upozoriti? Nije mogao znati da u se i ja tamozatei, kao ni da u vas potom preplaviti onim to nazivate mojom paranojom." "Dobro, ak i ukoliko ostavimo po strani primisao da bi me na taj nain mogao upozoriti naopasnost - ima li smisla sva ova guva samo da bih krenuo nekoliko asova ranije?" "Moda je stvar u tome to je zazirao od mogunosti da se predomislite?" "I kuda da odem, ako ne kui? Ukoliko je u stanju da me se doepa na Helikonu, onda je u stanjuda to postigne i na bilo kom drugom mestu. Mogao bi da me se doepa i na... Anakreonu, dobrihdesetak hiljada parseka odavde - ukoliko bi mi nekim sluajem palo na pamet da se tamo uputim. ta,uopte, predstavljaju razdaljine za hipersvemirske brodove? ak i ukoliko bi mi polo za rukom dapronaem svet koji nije, u meri u kojoj je to Helikon, podreen carskim snagama - postoji li, u ovomtrenutku, svet koji se nalazi u stanju pobune. U itavom Carstvu vlada mir. ak i pod pretpostavkomda se neki svetovi i danas mrte zbog nepravdi koje su im nanete u prolosti, nijednom od njih nee nina um pasti da se usprotivi naoruanoj carskoj sili samo da bi mene zatitio... Povrh svega, samo bihna Helikonu bio graanin koji bi mogao zahtevati da njegova prava budu tiena; na svim drugimmestima ak ni to pitanje principa ne bi se postavljalo kao razlog da se carska sila dri na

odstojanju." Hamin ga je paljivo sluao, povremeno s odobravanjem klimajui, ali je i dalje izgledao iozbiljan i uporan. "U pravu ste", sloi se on, "u svemu to ste rekli, s time to, ipak, postoji jedan svetkoji ne podlee u potpunosti carskoj kontroli. Nasluujem da je upravo to ono to unosi nemir uDemerzela." Seldon je razmiljao nekoliko trenutaka, priseajui se skoranje istorije, a onda se pomiri s timda nije u stanju da izdvoji svet na kome carske snage ne bi bile u mogunosti da ispolje svoju punumo. Konano, on upita: "Na koji to svet mislite?" "Upravo ste na njemu", odgovori Hamin, "i upravo je to ono to, rekao bih, u Demerzelovimoima stvari ini tako opasnim. Nije toliko njemu stalo do toga da odete to je pre mogue naHelikon, koliko mu je stalo da odete sa Trantora pre no to vam padne na pamet da biste ovde, iz bilokog razloga, makar samo zbog turistike manije, mogli jo neko vreme ostati." Dva oveka sedela su neko vreme u tiini, a onda, konano, Seldon se podrugljivo oglasi:"Trantor! Prestonica Carstva, sa seditem mone flotile u stanici u njenoj orbiti, sa najboljimborbenim jedinicama, paljivo odabranim. Ukoliko zaista mislite da je ba Trantor taj bezbedni svet,onda moram rei da je vaa paranoja ozbiljno uznapredovala, preavii i granice najrazuzdanijemate." "Niste u pravu, Seldone! Vi dolazite sa Spoljnih svetova, i nemate pravu predstavu o Trantoru. Nanjemu ivi etrdeset milijardi dua; jedva da postoji jo nekoliko svetova sa desetinom te populacije.Njegova tehnoloka i kulturna sloenost gotovo je nezamisliva. Upravo ovog asa nalazimo se utakozvanom Carskom sektoru - tu ive iskljuivo carski inovnici, sa ivotnim standardom koji jenajvii u itavoj Galaksiji. Na planeti, meutim, postoji jo preko osam stotina sektora; na nekima odnjih cvatu podkulture koje se u celosti razlikuju od svega to imamo ovde; povrh svega, veina meunjima je nedodirljiva za carske snage." "Zato - nedodirljiva?" "Carstvo ne moe ozbiljno ni da pomisli da upotrebi silu na samom Trantoru. Ukoliko bi touinilo, neminovno bi se uzdrmale neke od tehnolokih osnova na kojima poiva itava planeta.Njena tehnologija je do te mere isprepletena da bi, ukoliko bi se samo jedan njen deo poremetio, toneizostavno obogaljilo celinu. Verujte mi, Seldone, mi na Trantoru paljivo osmatramo ta se dogaakada doe do zemljotresa koji nam ne poe za rukom da predupredimo; do vulkanske erupcije kojapravovremeno nije imala oduka; do oluje koja nije ugaena u samom zaetku; ili, najzad, do nekeljudske greke koja je, nekako, izbegla panji. itava se planeta potrese, i tek s najveim naporimavraa joj se ravnotea." "Nikad jo nisam uo nita slino tome." Senka jedva primetnog osmeha minu Haminovim licem. "Naravno da niste. Ne oekujete li,valjda, da Carstvo na sav glas trubi o onome to predstavlja njegovu sutinsku slabost? Meutim, kaonovinaru, poznato mi je i ono to doljaci sa Spoljnih svetova ni ne primeuju, kao ni sami iteljiTrantora; najzad, ak i ono to carske vlasti poto-poto nastoje da prikriju. Verujte mi! Caru je dobropoznato - dobro je to poznato i Etu Demerzelu - ak i ako vama to nije, da izazvati nemir na Trantorumoe znaiti propast Carstva." "Iz tog razloga, dakle, smatrate da bi trebalo da ostanem na Trantoru?" "Tako je. Mogu vam pronai mesto, ovde na Trantoru, gde ete biti sasvim bezbedni odDemerzela. Neete morati da promenite ime i biete u mogunosti da slobodno radite svoj posao - aon nee smeti ni da vas takne. Upravo stoga je eleo da to pre odete sa Trantora, i da sudbina nijehtela da se nas dvojica sretnemo - i, dakako, vae iznenaujue sposobnosti da uzvratite na napad -

nema sumnje da bi u tome i uspeo." "Ali koliko u dugo morati da ostanem na Trantoru?" "Seldone, dokle god to budu zahtevali razlozi vae bezbednosti. Moda, ak, do kraja ivota."

8. Hari Seldon posmatrao je svoj holografski lik, koji mu je doaravao Haminov projektor. Prizor jebio, istovremeno, i dramatiniji i upotrebljiviji od njegovog odraza u ogledalu. U stvari, inilo mu sekao da se u istoj prostoriji nalaze dva Seldona. Trenutno je panju usmerio na rukav svoje nove tunike. U skladu sa svojim helikonijanskimnavikama bio bi sretniji da su boje bile manje dreave; s druge strane, opet, bio je zahvalan Haminuto je odabrao pitomije boje no to je to bilo uobiajeno na ovom svetu (pri tome, podie gaunutranja jeza pri pomisli na odeu koju su na sebi imala dvojica napadaa). "Pretpostavljam da moram da stavim i ovaj eir", primeti on poluupitno. "Da, bar u Carskomsektoru. Ii gologlav ovuda predstavlja znak najvee neotesanosti. Pravila se, meutim, razlikuju odmesta do mesta." Seldon uzdahnu. Okrugli eir bio je nainjen od mekog materijala, te se, kada ga je stavio, smestaprilagodio obliku njegove glave. Obod mu je bio svuda jednake irine, mada je bio ui nego kodeira to su ih nosila dvojica napadaa. Uteno oseanje pobudi u njemu jedino injenica da je obodeira, kada ga je konano stavio na glavu, poprimio prilino dopadljiv luk. "Nema vrpcu za privrivanje ispod brade." "Naravno da nema. Imaju ih samo oni pravljeni po poslednjoj modi, za mlade mekere." "Za mlade - ta?" "mekeri su oni koji biraju odeu u skladu sa njenom napadnou. Siguran sam da takve imate i naHelikonu." Seldon mrknu. "Postoje i takvi kojima s jedne strane kosa pada do ramena, dok je s druge stranebriju." Prisetivi se njihovog izgleda, on se glasno nasmeja. Hamin jedva primetno stisnu usne. "Rekao bih da izgledaju vie nego grozno." "Ba tako. Po svemu sudei, dele se meusobno na desniare i leviare, pri emu svaka stranafrizuru one druge doivljava gotovo kao linu uvredu. Nije redak sluaj ni da se uputaju u ulinearke." "Pa, u tom sluaju, nadam se da ete se navii na eir, pogotovo to je bez vrpce." "Pa, navii u se", sloi se Seldon. "Mogue je, ipak, da delujete upadljivo, pogotovo to ostavljate utisak kao da ste u alosti. I nepristaje vam ba sasvim. Najzad, nosite ga s oiglednom nelagodnou. Ali ne mari, ionako seneemo dugo zadrati u Carskom sektoru... Je li bilo dovoljno?" I on iskljui holografski projektor. "Koliko vas je sve ovo kotalo?" upita Seldon. "Zar je to vano?" "Smeta mi da se oseam vaim dunikom." "Ne mislite na to. Sam sam tako odluio... Ali ve smo se previe ovde zadrali! Siguran sam dave raspolau i mojim opisom. Ustanovie brzo gde ivim, i ubrzo e biti ovde." "U tom sluaju", primeti Seldon, "novac koji ste potroili zaista je vaan. Zbog mene, dovodite isebe u opasnost. Samo zbog mene!" "To mi je poznato... Ali kako rekoh, sam sam tako odluio, a nema ni sumnje da umem da sestaram o sebi." "Ali zbog ega onda..."

"To filosofsko pitanje raspraviemo kasnije... Vau staru odeu sam ve sagoreo, i, usput reeno,ne verujem da me je iko video. Istina, dolo je do poveanog utroka energije, i to je sigurnozabeleeno. Neko bi to ve mogao ispravno protumaiti - teko je bilo ta prikriti, naroito kadaimate posla sa neijim pronicljivim umom i otrim okom. Ipak, pre no to nas dvojicu dovedu u vezu,nadam se da emo ve biti dovoljno daleko."

9. Kretali su se peakim stazama, birajui mesta gde je osvetljenje bilo priguenije,zagasitoukaste boje. I dok su mu prodorne oi skretale as na jednu, as na drugu stranu, Hamin jenastojao da zadri odmeren korak, brzinu hoda kojom su se i drugi prolaznici kretali: niti su oni kogapreticali, niti je ko preticao njih. Sve vreme nastojao je da odrava labav, ali postojan razgovor, birajui po pravilu beznaajneteme. Napet i lien sposobnosti da se ponaa na isti nain, Seldon upita: "ini se kao da je sav ovdanjisvet iziao u etnju. Beskrajne povorke kao da teku u svim pravcima." "A to da ne?" odvrati Hamin. "Hodanje i dalje predstavlja najprikladniji oblik prevaljivanjakraeg rastojanja. Najpogodniji, najjeftiniji, i najzdraviji. Bezbrojne godine tehnolokog razvitka nisuto ni u najmanjoj meri izmenile... Seldone, da moda ne patite od akrofobije?" Seldon baci pogled preko ograde na svojoj desnoj strani, ka prilinoj praznini to se nalazilaizmeu dveju staza za hodanje - jedna se protezala u jednom, a druga u drugom pravcu, prekidanihpoprenim stazama na podjednakim udaljenostima. On se lako strese. "Ukoliko time mislite da lioseam strah od visine, ne bih ba mogao rei. Ipak, zuriti nadole nije ba prijatno. Koliko se sveovo protee u dubinu?" "Na ovom mestu, rekao bih, bar etrdeset do pedeset spratova. Ovakve su vam stvari sasvimuobiajene u Carskom sektoru, kao i u jo nekim visokorazvijenim oblastima. Ipak, na veini mestaovek hoda, otprilike, na razini tla." "Pretpostavljam da sve to izaziva kod ljudi sklonost prema samobustvu?" "Pokuaji nisu ba esti. Postoje znatno laki naini. Pored toga, samoubistvo na Trantoru neizaziva gotovo nikakvu drutvenu sablazan. Ukoliko neko poeli da okona svoj ivot, postoje za torazliiti opteprihvaeni postupci, koji se primenjuju u Centrima koji su upravo tome i namenjeni -pod uslovom da je ovek spreman da najpre proe kroz neku vrstu psihoterapije. Povremeno, zaista,dolazi do nesreenih sluajeva, ali nije to razlog to sam vas pitao da li patite od akrofobije... Naime,uputili smo se prema jednom terminalu za iznajmljivanje taksija, gde me poznaju kao novinara.Povremeno sam im inio usluge, te ih, za uzvrat, i oni meni povremeno uine. I tako, prenebrei e dame uvedu u knjige, i nee ni primetiti da imam drutvo. Razume se, morau da im platim najviu cenu;isto tako, razume se, ukoliko ih Demerzelovi ljudi dovoljno snano pritisnu, morae da istresu istinu -ali inie to uasno sporo, to, sve u svemu, moe zaista poprilino potrajati." "Gde poinje da se javlja oseaj akrofobije?" "Pa, mogli bismo i bre stii do terminala, ukoliko bismo se posluili gravitacionim liftom. Nekoristi ga ba mnogo ljudi, i moram vam rei da ni sam nisam ba presrean pri pomisli na to; aliukoliko smatrate da ete moi da podnesete taj oseaj, poimo." "A ta je to gravitacioni lift?" "Tek su u fazi eksperimenta. Mogue je da e doi vreme kada e ih biti posvuda na Trantoru, poduslovom da se pokau psiholoki prihvatljivim - odnosno, bar, dovoljnom broju ljudi. Potom, moda,javie se i na drugim svetovima... To vam je, da tako kaem, liftni stub, ali bez kabine. Jednostavno,

stupimo u prazan prostor i ponemo da, pod uticajem antigravitacije, lagano padamo - ili da sepenjemo. To vam je jedina primena antigravitacije do sada izvedena, moda i stoga to je takojednostavna." "ta se dogaa ukoliko, ba u trenutku prevoza, doe do iskljuenja energije?" "Ba ono na ta i sami pomiljate. Padamo - ukoliko se nismo zatekli na najniem spratu - igubimo ivot. Ali jo nisam uo da se to ikad dogodilo, mada bih, verujte, ja za to svakako doznao.Moda ponekad nismo u prilici da neto objavimo iz razloga bezbednosti - to je izgovor koji uvekupotrebe, da bi prikrili neku ravu vest - ali ja bih svakako znao... Eno, tamo je, ispred nas. Aliukoliko niste u stanju da to podnesete, odustaemo. Meutim, hodnici su vam dugaki i monotoni, imnoge, posle nekog vremena, od njih spopadne muka." Hamin skrenu na prvoj raskrsnici i stupi na jednu iru platformu gde se ve bio stvorio redmukaraca i ena, zajedno sa dvoje ili troje dece. "Nita o svemu tome nisam uo na svojoj planeti", ree Seldon gotov apui. "Dabome, naasredstva informisanja uasno su lokalistika. Pa ipak, ovek bi oekivao da ga obaveste da i ovakvestvari postoje." "Rekoh vam ve da je re o eksperimentu", odgovori Hamin, "i , pri tom, ogranienom na Carskisektor. Troi mnogo vie energije nego to vredi, tako da vlada za sada ba nije voljna da stvar udarana velika zvona. Stari car, Stanel VI, Kleonov prethodnik, onaj koji je sve zaprepastio time to jeumro u krevetu, naloio je da se gravitacioni liftovi postave na nekoliko mesta. Kau da je eleo damu ime zauvek ostane povezano s antigravitacijom - bio je veoma obuzet svojim mestom u istoriji,kao to je neretko sluaj sa starim ljudima bez veih postignua za sobom. Kao to rekoh, mogue jeda e se tehnika proiriti i na druga podruja, mada je, s druge strane, sasvim mogue da zauvekostanemo samo na gravitacionim liftovima." "ta biste jo poeleli da vam antigravitaciona tehnika donese?" "Antigravitacione svemirske letove. To, meutim, podrazumeva brojne dalje prodore, ali koliko jebar meni poznato, veina fiziara iskljuuje svaki razgovor o tome... Ipak, istini za volju, do nedavnosu mnogi iskljuivali i svaki razgovor o gravitacionim liftovima." Red ispred njih brzo se skraivao, i Seldon se uskoro nae sa Haminom na ivici ambisa to seporostirao ispred njih. Vazduh ispred njih je jedva primetno svetlucao. Gotovo automatski, on ispruiruku i oseti blagi udar. Nije osetio nikakav bol; ipak, trgnu ruku nazad to je bre mogao. Hamin zagrokta. "Osnovna predostronost, kako neko ne bi zakoraio preko ivice dok jemehanizam iskljuen." On pritisnu nekoliko brojeva na kontrolnoj tabli i svetlucanja nestade. Seldon se zagleda preko ivice, u dubine otvora. "Moda ete se osetiti bolje, ili lagodnije, ukoliko poveemo ruke i ukoliko drite oizatvorenim", predloi mu Hamin. "Trajae samo nekoliko sekundi." U stvari, nije ni pruio Seldonu mogunost izbora. Dohvatio ga je za ruku, i ovoga ponovo ispunioseaj kao da nema nikakvog izlaza iz njegovog vrstog stiska. Hamin stupi u prazninu, i Seldon(zauvi sam sebe, uz oseaj nelagodnosti, kako kratko skiknu) i sam se otisnu, lako posrnuvi. Drao je oi zatvorene, ali ne oseti nita slino propadanju, ak ni strujanju vazduha oko sebe.Proe nekoliko sekundi, i on postade svestan kako ga neto povlai unapred. On se lako saplete, aliuspevi da uspostavi ravnoteu, stupi obema nogama na vrsto tle. Potom, otvori oi. "Jesmo li uspeli?" "Oigledno, ivi smo", odvrati Hamin suvo, a onda krenu, primoravajui Seldon, stiskanjemmiice, da poe za njim. "Mislim, jesmo li uspeli da pronaemo pravi sprat?"

"Razume se." "A ta bi se dogodilo da je neko pokuao da se popne, ba u trenutku kada smo se mi sputali?" "Postoje dve odvojene linije. Putem jedne, svi se sputaju istom brzinom; putem druge, svi seistom brzinom penju. Vonja je mogua samo kad je udaljenost izmeu jednog i drugog 'putnika'najmanje deset metara. Ukoliko se sve odvija kako treba, ne postoji ni najmanja mogunost da doedo sudara." "Nisam ba nita osetio." "A i kako biste? Nema nikakvog ubrzanja. Posle samo jedne desetine sekunde hvatate stalnubrzinu, a i vazduh u vaoj neposrednoj blizini kree se zajedno s vama istom brzinom." "Izvanredno." "Bez sumnje. Ali i neekonomino. Pri svemu tome, ini se da ne postoji naroita tenja da sepovea efikasnost itavog mehanizma, i da se gravitacioni lift uini zaista dobrodolom novinom. Nasve strane moete uti ista jadikovanja. 'Ne moemo to izvesti'. I to vam se, uistinu, odnosi na sve isvata." Hamin slee ramenima, oigledno obuzet gnevom, a onda dodade: "Ali evo nas na taksiterminalu. Hajde, da i to obavimo."

10. Seldon se na taksi terminalu potrudio da deluje neupadljivo; meutim, odmah je ustanovio da tonije nimalo lako. Nastojati da se ovek ponaa neupadljivo - da se stalno dri postrance, da okreelice od svakog ko bi tuda proao, da sa preteranom pomnou razgleda neko od parkiranih vozila -najbolji je nain da se privue neija panja. Najbolji nain, bez sumnje, bio je da se ponaa u skladusa bezizraajnom normalnou. Ali ta se moglo nazvati normalnim? U odei koju je sada imao na sebi oseao se prilinoneudobno. Na njoj nije bilo nikakvih depova, tako da nije imao u ta da gurne ake. Dve torbice,koje su mu visile okaene o pojas s obe strane, ile su mu na ivce sve vreme ga lupkajui dok jehodao, tako da je imao utisak da ga neko stalno podgurkuje. A onda pokua da malo bolje osmotri ene koje su tuda prolazile. Na njihovim haljama nije bilotorbica, bar ne torbica koje bi se slobodno ljuljukale; umesto njih, imale su neto nalik na _ kutije, koje su povremeno zakainjale za jedno ili drugo bedro zahvaljujui nekom mehanizmu ijuprirodu Seldon nije mogao da dokui. Zakljuio je da je po svoj prilici u pitanju bio pseudomagnet.Sa aljenjem je, istovremeno, zakljuio da enska odea nije mnogo otkrivala - nije bilo ni traganekom dekolteu, mada se inilo da su neke haljine bile krojene tako da se istakne zadnjica. U meuvremenu, Hamin je imao pune ruke posla; poto je poloio odgovarajuu sumu, konano sevratio sa superprovodljivom keramikom ploicom, pomou koje je mogao da pokrene odreenovozilo. "Upadajte, Seldone", ree on, pokazavi mu na jedno omanje vozilo sa dva sedita. "Jesu li vam traili da upiete i moje ime?" upita Seldon. "Nisu me ni pitali, a ja, opet, nisam ba bio priljiv." On uvue ploicu u odgovarajui prorez i,trenutak potom, Seldon oseti kako, oivevi, vozilo poe polako da podrhtava. "Idemo prema D-7", ree Hamin, tek razgovora radi. Seldon, dabome, pojma nije imao ta bi D-7 mogao biti, ali pretpostavio je da je re o nekoj ruti,ili neem slinom. Vazduni taksi konano se izmigoljio izmeu okolnih zemaljskih vozila i, stigavi do blago navieiskoene piste, povea brzinu. Trenutak potom podie se, uz lagan potres. Seldon, koji je, automatski, bio sa svih strana obujmljen pauinastim vezama, oseti kako ga

potisak za trenutak gura prema seditu, a onda, malo potom, u suprotnom pravcu, prema vezama to suvrsto uz njega prijanjale. "Ovo mi ba nije liilo na antigravitacioni pogon", primeti on. "Nije ni bio", odvrati Hamin. "Samo mala reakcija mlaznog motora, koliko da nas dobaci dotunela." Ono to se, trenutak potom, pojavilo pred njima nalikovalo je na planinski greben, naikanpeinastim otvorima - poput neke ahovske table. Hamin upravi vozilo prema otvoru D-7, vetoizbegavajui druge vazdune taksije, koji su se uputili prema drugim otvorima tunela. "Ovde ovek moe lako da se sudari", primeti Seldon proistivi grlo. "To bi se, dakako, i dogodilo, kada bih bio preputen samo svojim ulima i refleksima; ali taksiraspolae kompjuterom koji, bez imalo oklevanja, preuzima iz mojih ruku upravlja im se za timukae potreba. Isto vai i za ostale taksije... Ali evo nas!" Oni uronie u otvor D-7 kao da ih je ovaj usisao, i blistava osvetljenost otvorenog prostoranapolju ustupi mesto uoj, toplijoj nijansi. Hamin skide ruke s upravljaa i zavali se u svoje sedite. Malo potom oglasi se, dubokoudahnuvi vazduh: "Pa, prvu samo fazu uspeno prebrodili. Moglo se dogoditi da nas presretnu naterminalu. Ovde, u tunelu, prilino smo bezbedni." Leteli su gotovo neosetno, dok su zidovi tunela brzo promicali kraj njih. Gotovo da nije bilonikakvog zvuka; ulo se samo meko, barunasto predenje taksija, dok je grabio napred. "Koliko brzo letimo?" upita Seldon. Hamin za trenutak baci pogled na kontrolnu tablu. "Tri stotine pedeset kilometara na as." "Magnetski pogon?" "Tako je. Ali rekao bih da ga imate i vi na Helikonu." "Da. Ali samo jednu liniju. Nikada se, lino, nisam njome vozio, mada sam uvek to eleo. Ali neverujem da postoji ita slino ovome." "Sigurno je da ne postoji. Na Trantoru je izgraeno vie hiljada kilometara ovakvih tunela,doslovno proeljavaju ispodpovrinski prostor, kao i izvestan broj onih koji se proteu ispod pliihogranaka okeana. Ovo vam je osnovni nain putovanja na velike daljine." "Koliko e potrajati naa vonja?" "Do naeg neposrednog odredita? Pa, neto malo vie od pet asova." "Pet asova!" Seldon je bio iskreno zapanjen. "Neka vam to ne smeta. Prolazimo pored mesta za predah otprilike svakih dvadeset minuta; nanjima moemo zastati, izvui se iz tunela, opruiti se. Dabome, i ja sam za to da predahnemo to jemogue vie puta." Nastavili su da se neko vreme voze u tiini, a onda se, odjednom, Seldon tre, uoivi neka svetlakoja su zablistala na nekoliko sekundi s njegove desne strane; i u tom odsevu, uini mu se da jeugledao i dva vazduna taksija. "Bilo je to jedno od mesta za predah", objasni Hamin, odgovarajui na nepostavljeno pitanje. "Da li u stvarno biti bezbedan na tom mestu - ma gde ono bilo - gde me sada vodite?" upitaSeldon. "Savreno bezbedni", odgovori Hamin, "bar kada je u pitanju otvoren pokuaj carskih snaga davas se domognu. Razume se, kada je u pitanju neki usamljeni izvrilac - pijun, dounik, najmljeniubica - uvek ovek mora biti krajnje oprezan. Imajui to u vidu, staviu vam na raspolaganje i jednogtelohranitelja." Seldon se odjednom oseti nelagodno. "Najmljeni ubica? Ne mislite to, valjda, ozbiljno? Zar bi

zaista mogli poeleti da me smaknu?" "Gotovo sam siguran da to nije Demerzelova namera", odgovori Hamin. "Mislim da on pre eli davas iskoristi, nego da vas ubije. Pa ipak, i drugi bi se neprijatelji mogli oglasiti, ili bi, u najmanjuruku, moglo doi do neeljenog razvoja dogaaja. Ne moete ii kroz ivot kao da hodate u snu." Seldon odmahnu glavu i okrenu lice od svog sagovornika. Kad samo pomisli da je pre nepunihetrdeset osam asova bio tek jedan beznaajan, praktino nepoznat provincijalni matematiar, sajedinom eljom da ostatak svog slobodnog vremena na Trantoru provede u razgledanju, punei svojedoljake oi ogromnou tog velikog sveta! A sada, evo ga gde uranja u njega: bio je ovek kogagone, i to ovek za kojim se u potragu dala sama carska sila. Nepojmljivost poloaja u kome se naaojo jednom ga proe i on se najei. "A kako stoji stvar s vama: zbog ega uopte inite to to upravo inite?" "Pa, rekao bih da nee biti naroito neni ni sa mnom", odgovori Hamin zamiljeno. "Mogue jeda mi glavu rascopa ili telo raznese neki tajanstveni napasnik, koji, dakako, nikad kasnije ne bi biopronaen." "I mislio sam da pomiljate da vas oekuje neto slino tome. Pa ipak... ne izgleda mi kao da vasto naroito uzbuuje." "Ja sam stari Trantorac, i ovu planetu poznajem isto toliko dobro koliko i bilo ko drugi. Poznajemi poprilian broj ljudi, meu kojima ima dosta onih koji su moji dunici. Volim, pored toga, da o sebimislim kao o prepredenom momku, koga nije lako nadmudriti. Ukratko, Seldone, ubeen sam da mogusam da se staram o sebi." "Milo mi je zbog toga, Hamine, i nadam se da ste u pravu to tako mislite... Ali pri svemu tome,nikako mi ne ulazi u glavu zbog ega se, uopte, izlaete svemu ovome? Ko sam ja za vas? Zbog egabiste pruzeli i najmanji rizik zbog nekog ko vam je potpuni stranac?" Hamin je neko vreme, naizgled sav obuzet njome, proveravao neto na kontrolnoj tabli vozila, aonda se odjednom okrete prema Seldonu, ozbiljna i tvrda pogleda. "elim da vas spasem iz istog razloga zbog koga car eli da se vama poslui - zbog vaesposobnosti predskazivanja budunosti." Seldon namah oseti kako se nad njim natkriljuje hladna sen razoaranja. Na kraju, ispostavilo seda sve ovo i nije bila luda trka samo da bi se on izvukao iz nevolje. Kako su stvari zaista stajale - bioje tek bespomoan, slastan plen oko koga su se utrkivala dva meusobno suprotstavljena grabljivca."Nikad se neu dovoljno nakajati zbog onog Saoptenja na Konvenciji", ljutito mu dobaci Seldon."Unitio sam itav svoj ivot." "Nemojte tako. Ne donosite zakljuke na brzinu, matematiaru. Car i njegovi zvaninici ele vassamo iz jednog razloga - da svoje ivote uine to bezbednijim. Za vae sposobnosti zainteresovan jesamo onoliko koliko je potrebno da sauva carski tron, za sebe i