MEZZEmagazin o gastronomskoj kulturi | jul/avgust 2013.

Jela na brzaka!jela za vrue leto koja se spremaju za manje od 30

Solunujedan dan u

Moreu tanjiru

instrukcijeza ienje lignji +

--

MEZZE tiM sE sprEMa na ODMOR, ali prE toga, dvobroj je pred vama i pun je sadraja da vas dri

okupiranim itavo leto.

da li ete se osveavati naim HLADNIM ORBICAMA ili LEDENIM POSLASTICAMA ili

ste avanturista pa ete spremati jelima sa egzotinim AVOKADOM... a moda vam se ipak ne provodi puno

vrEMEna u kuhinji, bEZ brigE, tu su rEcEpti Za jEla koja sE sprEMaju Za MANJE OD 30 MINUTA... kako god

da odluite, ovoga leta uivajte, smejte se i volite!

uvodna re

Sretno nam leto!

Marija Petrovi

PalachinkaAna V. urevi

Prstohvat soliIvana Lalicki

So & BiberDolce Fooda

Milkica Crevar Saka

Mimis kingdom

Jelena otri

foodforthoughtSanja Manasijevi

Knjiki moljac u pajzu

Lana Beli

La cuisine creativeOlivera Seni

Ja u kuhinji...

Dragana Puica

Moje grneMihaela Javor

TortelinaNevena Zelunka Cvijeti

Hleb&Lale

MEZZEtim

Zorica Lakoni

My pans & pots

jedan dan u Solunu

grka kuhinja

avokado avokado humus sirova orba od avokada i graka fajita od piletine i domae tortilje sladoled od avokada i banane

kuvamo&druimo se u restoranu eram jela iz prirode sarmice od liste vinove loze orba od tira pljeskavice sa piletinom i koprivama jagnjea kapama sa zeljem proja

party slani trifle orba od tira pljeskavice sa piletinom i koprivama jagnjea kapama sa zeljem proja

pita na tapu

ledene poslastice peena aljaska breskvica puslica sorbe od narande sendvi keks sa sladoledom

proja

va recept pasta sa limunom

letnja inspiracija

hladne orbe supa od dinje i pruta zeleni gaspao hladna orba od jogurta

kako da pravilno prati voe i povrekoje nije organski uzgojeno

jela na brzaka blanirana boranija sa bademom obrok salata sa piletinom i breskvama zapeena feta na bulguru sa zelenom salsom pasta sa tikvicama

grilovane sardele sa povrem

vino za poetnike

u sezoni korijander

po meri mezze tima kuvari

more u tanjiru krem orba od dagnji pijane lignje sa krompirom iz rerne

kako oistiti lignje

Fotografija na naslovnoj strani: Nevena Zelunka CvijetiObrada i priprema sadraja: Marija Petrovi i Ana V. urevi

Zabranjeno je neovlaeno preuzimanje i kopiranje sadraja, bez prethodne saglasnosti redakcije asopisa Mezze.

SADRZAJ

-

Sorbe

Oran ranjii

proja

-Sardele sapovrcem Sorbe -

-

salata odlubenice

hladnecorbe-

Na temu Pasta odabrali smo Tatjanin recept za pagete sa limunom. Jednostavno, lagano, brzo i pravo letnje jelo. to bi mi rekli Leto u tanjiru :)

va recept

Sastojci

300 g pageta1 vei limun40 g parmezanamaslinovo uljebosiljaksobiber

PripremaSkuvajte pagete u posoljenoj vodi sa malo ulja.U meuvremenu napravite sos. Pomeajte parmezan i dosta sitno seckanog sveeg bosiljka po ukusu sa rendanom koricom i sokom od limuna, malo soli i bibera. Nalijte uljem da prekrije masu i da se dobije pasta. Po ukusu moe se dodavati jo bosiljka ili limuna. Pomeati sa skuvanim pagetima.

Spagetisa limunom

-

>Spagetisa limunom

-Recept: Tatjana VencelovskiFotografija: Lana Belic-

-

letnja inspiracija

letnja inspiracija

limun + krastavac + nanalubenica + ruzmarinmalina + limetabosiljak + limunborovnica + zalfijaananas + nana

letnja inspiracija Za vrele dane u bati, na plai ili dok se hladite ispred ventilatora u stanu. neto malo voa, pun bokal leda, po koja granica aromatinog bilja i voda, os-veie vas bolje od bilo kod gaZiranog ili negaZiranog soka.

Za vrele dane u bati, na plai ili dok se hladite ispred ventilatora u stanu. neto malo voa, pun bokal leda, po koja granica aromatinog bilja i voda, os-veie vas bolje od bilo kod gaZiranog ili negaZiranog soka.

probajte:probajte:

eksperimentiite sa kombinacijama, naite ono to vam najvie odgovara.

najbolje je popiti je istog dana, eventu-alno sutradan, ali nikako kasnije.

eksperimentiite sa kombinacijama, naite ono to vam najvie odgovara.

najbolje je popiti je istog dana, eventu-alno sutradan, ali nikako kasnije.

autor: marija petrovic-

facebook

hladne

orbe

foto

: Mar

ija

Autor: Marija Petrovi

Hladna verzija bora nacionalno je jelo Rusije, Litvanije, Letonije, Belorusije i Poljske. Okrepljuje i osveava!

oko 200 g cvekleoko 200 g krastavca 3 mlada luka (beli deo)700 ml kefiraso, bibersitno seckana svea miroija

SASTOJCI

PRIPREMA

Neoljutenu cveklu pecite u rerni na 180C oko 1 sat. Peena je onda kada viljuka lagano ulazi.

Mladi luk i oljuteni krastavac iseck-ajte na sitne kockice. Peenu cveklu oljutite pa je ispasirajte u blenderu sa malo kefira, a kada je sve dobro mlev-eno dodajte i preostali kefir.

U inijice sipajte cveklu izblendisanu sa kefirom, ubacite nekoliko kaika seckanog krastavca pomeanog sa mladim lukom, posolite i pobiberite po ukusu i pospite sitno seckanom miroijom.

Sluite hladno, uz kuvana jaja.

Cveklu moete i obariti ili skuvati na pari, a u vreme kada joj nije sezona moete je ak zameniti i onom iz tegle, ali slabo zainjenom i dobro oceenom (moete je ak i isprati pod mlazom vode). U sluaju da koristite cveklu iz tegle, kefir zamenite obinim jogurtom jer je on manje kiseo.

ZA 5-6 OSOBA

NAPOMENA:

Neoljutenu cveklu pecite u rerni na 180C oko 1 sat. Peena je onda kada viljuka lagano ulazi.

Mladi luk i oljuteni krastavac iseck-ajte na sitne kockice. Peenu cveklu oljutite pa je ispasirajte u blenderu sa malo kefira, a kada je sve dobro mlev-eno dodajte i preostali kefir.

U inijice sipajte cveklu izblendisanu sa kefirom, ubacite nekoliko kaika seckanog krastavca pomeanog sa mladim lukom, posolite i pobiberite po ukusu i pospite sitno seckanom miroijom.

Sluite hladno, uz kuvana jaja.

Cveklu moete i obariti ili skuvati na pari, a u vreme kada joj nije sezona moete je ak zameniti i onom iz tegle, ali slabo zainjenom i dobro oceenom (moete je ak i isprati pod mlazom vode). U sluaju da koristite cveklu iz tegle, kefir zamenite obinim jogurtom jer je on manje kiseo.

Supa oddinje i prutaAutor: Zorica Lakoni

Supa oddinje i pruta

120 gr pruta 1,2 kg oiene narandaste dinje 3 kaike belog vinskog sireta 4 supene kaike blagog krem siraso, biber po ukusu

ZA 4 OSOBE

SASTOJCI

PRIPREMA

Oienu dinju isecite na kocke i ubacite u blender. Miksajte dok ne napravite homogenu kau. Dodajte sire i miksajte jo desetak sekundi. Posolite i pobiberite po ukusu.

Prespite u plastini kontejner sa odgovarajuim poklopcem i ostavite da se hladi u friideru minimum etiri sata.

Pre sluenja, listie pruta proprite u zagrejanom teflonskom tiganju na srednjoj temperaturi. Posle desetak minuta, kada prut proprimi lepu zlatnu boju sa obe strane, izvadite ga na tanjir .Pustite da se ohladi pa ga izmrvite rukama na sitne komadie.

Ohlaenu supu izvadite iz friidera i proverite ukus. Po potrebi dodajte jo soli ili bibera pa servirajte u odgovara-juim tanjirima. U sredini svakog tanjira dodajte po kaiku krem sira i pospite odozgo mrvljenim prutom.

Oienu dinju isecite na kocke i ubacite u blender. Miksajte dok ne napravite homogenu kau. Dodajte sire i miksajte jo desetak sekundi. Posolite i pobiberite po ukusu.

Prespite u plastini kontejner sa odgovarajuim poklopcem i ostavite da se hladi u friideru minimum etiri sata.

Pre sluenja, listie pruta proprite u zagrejanom teflonskom tiganju na srednjoj temperaturi. Posle desetak minuta, kada prut proprimi lepu zlatnu boju sa obe strane, izvadite ga na tanjir .Pustite da se ohladi pa ga izmrvite rukama na sitne komadie.

Ohlaenu supu izvadite iz friidera i proverite ukus. Po potrebi dodajte jo soli ili bibera pa servirajte u odgovara-juim tanjirima. U sredini svakog tanjira dodajte po kaiku krem sira i pospite odozgo mrvljenim prutom.

Zeleni gaspaoKod pripreme ovog gaspaa vodite rauna da listovi blitve budu mladi i proverite da krastavci nemaju gorkih delova. Ako elite, blitvu zamenite mladom koprivom dobiete jo zdraviju varijantu.

Autor: Milkica Crevar Saka

Zeleni gaspao1 vea stabljika celera, 1 zelena pa-prika, 3 srednja krastavca, oljutena, 2 krike belog, odstajalog hleba, bez korice, zelene, ili papriice (ili manje ili vie, prilagodite ukusu), 2 ena belog luka, kaiice eera, 50 g oraha, 100 g oienih, mla-dih listova blitve,1 kaika seckanog peruna, 2 kaike sireta, 120 ml maslinovog ulja, 2 kaike grkog jogurta, 250 ml vode,1 kaiica soli

Krutoni:

2 deblje krike integralnog tost hleba4 kaike maslinovog uljaso, beli biber po ukusukockice leda

ZA 3 OSOBESASTOJCI

PRIPREMA

Najpre napravite krutone. Ukljuite rernu da se greje na 200C. Obloite pleh pa-pirom za peenje.Isecite krike integralnog tost hleba na kockice. Pospite ih solju i maslinovim uljem. Izmeajte i prebacite na priprem-ljeni pleh. Pecite 10-15 minuta dok ne postanu hrskave. Izvadite iz rerne, pre-bacite u inijicu i ostavite da se ohlade.

Grubo isecite stabljiku celera, papriku, oljutene krastavce, hleb, ili papriicu i beli luk. Prebacite u blender i usitnite. Dodajte eer, orahe, listove blitve is-cepkane, perun, sire, maslinovo ulje, jogurt, vei deo vode, 6-7 kockica leda, so i malo belog bibera. Sve dobro usit-nite da dobijete to ujednaeniju masu. Za ovo e vam trebati nekoliko minuta blendiranja. Sve ovo moete uraditi i tapnim mikserom. Na kraju dodate jo 6-7 kockica leda i kratko izblendirajte da se samo malo izlome.

Sluite odmah, uz dodatak leda, pripremljene krutone i mlaz maslinovog ulja. Po elji dodajte i nekoliko listova bosiljka.

Najpre napravite krutone. Ukljuite rernu da se greje na 200C. Obloite pleh pa-pirom za peenje.Isecite krike integralnog tost hleba na kockice. Pospite ih solju i maslinovim uljem. Izmeajte i prebacite na priprem-ljeni pleh. Pecite 10-15 minuta dok ne postanu hrskave. Izvadite iz rerne, pre-bacite u inijicu i ostavite da se ohlade.

Grubo isecite stabljiku celera, papriku, oljutene krastavce, hleb, ili papriicu i beli luk. Prebacite u blender i usitnite. Dodajte eer, orahe, listove blitve is-cepkane, perun, sire, maslinovo ulje, jogurt, vei deo vode, 6-7 kockica leda, so i malo belog bibera. Sve dobro usit-nite da dobijete to ujednaeniju masu. Za ovo e vam trebati nekoliko minuta blendiranja. Sve ovo moete uraditi i tapnim mikserom. Na kraju dodate jo 6-7 kockica leda i kratko izblendirajte da se samo malo izlome.

Sluite odmah, uz dodatak leda, pripremljene krutone i mlaz maslinovog ulja. Po elji dodajte i nekoliko listova bosiljka.

Hladna orba od jogurta

Autor: Olivera Seni

1 l jogurta1 manja glavica brokolija1 glavica belog luka (da glavica)1 glavica crnog lukamalo maslinovog uljamalo soli i bibera

PRIPREMA

Glavicu belog luka zasecite pri vrhu, prelijte maslinovim uljem i zajedno sa grubo seenim crnim lukom stavite u rernu na 40-ak minuta tj. dok beli luk ne omeka, a crni porumeni. Izvadite ga iz rerni i ostavite da se ohladi. Ovo moete uraditi i dan pre ako ve palite rernu zbog neeg drugog.

U jogurt stavite isceen, peen beli luk, sitno iseckan peeni crni luk, sitno seckan brokoli kuvan na pari 5 minuta, so i biber. Sve dobro promeajte, rashladilte pa servirajte.

SASTOJCI

ZA 4 OSOBE

Glavicu belog luka zasecite pri vrhu, prelijte maslinovim uljem i zajedno sa grubo seenim crnim lukom stavite u rernu na 40-ak minuta tj. dok beli luk ne omeka, a crni porumeni. Izvadite ga iz rerni i ostavite da se ohladi. Ovo moete uraditi i dan pre ako ve palite rernu zbog neeg drugog.

U jogurt stavite isceen, peen beli luk, sitno iseckan peeni crni luk, sitno seckan brokoli kuvan na pari 5 minuta, so i biber. Sve dobro promeajte, rashladilte pa servirajte.

Hladna orba od jogurta

Kako pravilno prati svee voe i povre koje nije organski uzgojeno?

Kako pravilno prati svee voe i povre koje nije organski uzgojeno?

autor: Milkica Crevar Sakac-

Naalost, ovo drugo mnogi nemaju ili ima-ju, ali nemaju vremena posvetiti se bati, a kupovno organski uzgojeno voe i povre je mnogo skuplje od obinog. Zbog toga veina nas ipak kupuje na obinim pijac-ama, kod prodavaca koji su koristili razna sredstva da ouvaju i poveaju prinos svog roda. U gorim sluajevima, kupujemo od preprodavaca koji su kupili ono to prodaju od proizvoaa na veliko.

Povre i voe se tretira pesticidima, vetakim ubrivima, fungicidima. Sem toga na povrini plodova ive mnogobro-jne vrste bakterija i gljivica koje ne vidimo golim okom. Jedan deo ovih sredstava i mikroorganizama se spere sa plodova kiom. Ostatak ostane na povrini ploda. Iako esto nailazimo na podatke da se najvie vitamina krije u ljusci jabuke, istina je da se tu krije i najvie ovih toksinih materija. Zato je jabuku poeljno oljutiti ili ba, ba dobro oprati...

Na internetu postoji itav niz metoda i saveta za pranje. Neki savetuju dodavanje sireta u vodu, neki obinog deterdenta (koji je svakako manje tetan od sredstava kojima su biljke prskane), limunovog soka ili sode bikarbone. Primena nekih od ovih dodataka ima donekle smisla, ali NIJEDAN od njih ne moe ukloniti SVE to se nalazi na plodu. Sire pomae razaranje elijskog zida patogenih bakterija ili neutralisanje baznih pesticida, ali nee skinuti kisele komponente. Dodavanje ovakvih prirodnih supstanci sigurno nee tetiti, ali u mnogim sluajevima nee ni pomoi. Sem toga, na taj nain se moe promeniti i ukus nekih vrsta voa ili povra.

U svetu postoje i komercijalna sredstva koja se dodaju vodi za pranje, ali nauna istraivanja su pokazala da njihova pri-mena ne daje bolje rezultate i da slue proizvoaima da zarade to vie novca.

Idealno bi bilo kupovati samo organski uzgojeno voe i povre. Jo idealnije bi bilo imati komadi zemlje i uzgajati svoje sopstveno voe i povre prirodnim metodama.

sleva na desno:

cvekla, trenje, ja-gode, patlidan,

belo groe, vinje, smokve, ribizle

Zakljuak je da je najbolje sredstvo za pranje voa i povra obina, hladna voda. U ide-alnom sluaju destilovana voda, ali kad nje nema, moe i voda sa esme. Vano je razliite vrste voa ili povra prati na razliite

zakljuak

Ruke kojima peremo moraju biti iste, kao i mesto gde peremo, naravno.

Plodovi se peru neposredno pre upotrebe, jer prerano pranje ubrzava truljenje.

Plodovi sa vrstom korom (citrusi, jabuke, kruke) se peru pod mlazom vode, po mogunosti uz upotrebu etke (posebno zbog toga to se esto prskaju sredstvima koja stvaraju votani sloj).

Karfiol ili brokoli koji mogu imati neistoe i u untranjosti glavice dobro je potopiti u hladnu vodu na nekoliko minuta.

Lisnato povre kao to je spana ili zele-na salata se mora razdvojiti na listove i svaki zasebno prati pod mlazom vode.

Breskve, kajsije, ljive i slino voe se pere pod mlazom hladne vode i posle se obrie jer inae veoma brzo istruli.

Groe, jagode i slino neno voe se pere pod sporim mlazom vode, kratko i to neposredno pre jela.

Zainske biljke se brzim pokretima provlae kroz hladnu vodu i posle osue ubrusom.

Pranje voa i povra

ipak ne treba olako shva-titi. Ne treba preterivati kao

neki ljudi koji po nekoliko minuta deterdentom peru jabuku, ali ga ne

teba ni zanemariti. Obina, tekua voda je najbolje i najpouzdanije sredstvo koje imamo i moemo ju slobodno to vie koristiti, ali moramo biti svesni

da je nemogue u potpunosti ukloniti tetne materije sa

plodova.

Jelana brzaka

Blanirana boranija

sa bademom

Autor: Ivana Lalicki

Blanirana boranija sa istopljenim put-erom ili maslinovim uljem i sa kotunjavim voem moe da bude sjajana promena u jelovniku tokom leta. Gledajte da vam bo-ranija bude to sveija, nita gore od stare, vlaknaste, boranije.

sa bademom kilograma boranije, 4 kaike eks-tra devianskog maslinovog ulja, 1 kaika limunovog soka, plus malo izrendane korice, krupnija so i svee samleven biber, pola ake sirovog ili peenog badema, koji ste malo is-tukli kuhinjskim ekiem, pola ake listova ili cvetova korijandera

ZA 2-3 OSOBESASTOJCI

PRIPREMA

Oienu boraniju skuvajte.

Napravite preliv tako to ete pomea-ti maslinovo ulje, likumov sok i izren-danu koricu.

Poreajte oceenu boraniju na tan-jir. Prelijte je prelivom, posolite, po-biberite, dodajte badem i na kraju cvetove korijandera.

NAPOMENA

Kad seete krajeve, ne secite oba, ve samo onaj sa kojeg boranija visi. Kau da je onaj patrljak, na dnu, neto najzdravije kod boranije.

Kada kuvate boraniju zagrejte puno posoljene vode u velikom loncu do vrenja, i onda kuvajte 3-5 minuta. Nemojte je prekuvati. to je sveija boranija to joj manje kuvanja treba.

Kad ste skuvali boraniju odmah je prebacite u sud za ceenje i stavite pod hladnu vodu i dodajte joj kocke leda. Na taj nain bornija e prestati da se termiki obrauje i zadrae lepu zelenu boju, kao i vrst oblik.

Obroksalatasa piletinom i breskvamaSalatica koja se sprema za 20-ak minuta, ringlu je potrebno ukljuiti na desetak... i lagan, hranljiv i super ukusan obrok je tu! Uz to svako moe slagati salatu po svojoj elji i dodati malo vie ovoga ili onoga...

Autor: Olivera Seni

sa piletinom i breskvama1 velika glavica zelene salate, 50 g svee rukole, 2 bataka i karabatka, 400 g mini paradajza, 1 velika glavica crnog luka, 3-4 svee breskve, 125 g mozzarelle, aka badema, 1 glavica belog luka

Preliv: 70 ml maslinovog ulja, 3 kaiice sirupa od nara, 2-3 kaike aceto balsami-ca, morska so

I jo: 50 ml maslinovog ulja, kaika bra-na, malo ljute mlevene paprike, so, biber

ZA 2-3 OSOBESASTOJCI

PRIPREMA

Obe vrste salate dobro operite i osuite. Meso odvojite od koske i koe, iseckajte na sitne kockice, pospite sa malo brana, ljute mlevene paprike, soli i bibera.

U tiganju na maslinovom ulju proprite enove belog luka seene na pola, dok ne porumene, a onda ih izvadite i na tom ulju isprite meso dok fino ne porumeni, iz-vadilte i njega na tanjir.

Zasebno iseckajte luk na rebarca, posolite i ostavite malo da odstoji a posebno isec-kajte paradajz na pola, breskve na krike, mozzarellu na kockice, badem na krupnije delove...

Na tanjire za serviranje slaite salatu ovako: stavite malo zelene salate i rukole, bre-skvica, mocarele, piletine, mini paradajza, peenog belog luka, seckanih badema i sve obilato poprskajte prelivom... Prelijte i sa onim uljem u kome se prilo meso.

NAPOMENA

Preliv se pravi tako to se u teglici pomea-ju svi sastojci preliva i pre samog prelivanja teglica se dobro protrese da se svi sastojci spoje.

Ako nemate sirup od nara moe da poslui i onaj soki kod slatka od jagoda ili vianja ili tako neto.

Zapeena feta na bulgurusa zelenom salsomBulgur je itarica koja se dobija od du-rum penice. Penica se natapa, pa sui ili pee, a onda se mrvi ili lomi na razliite veliine u zavisnosti koja mu je namena. Smatra se integralnom itaricom i veoma je zdrav. Umesto bulgura moete koristiti kuskus. U tom sluaju kuskus pripremite po uputstvu sa kesice i u njega ubacite proprenu papriku, luk, kajsije i bademe.

Autor: Nevena Zelunka Cvijeti

Zapeena feta na bulgurusa zelenom salsom

250 g to sitnijih ampinjona, oko 125 g feta sira, nekoliko eri paradaj-za sline veliine, maslinovo ulje, so, biber

200 g krupnijeg bulgura, 1 srednja glavica luka iseckanog na kockice, crvene paprike iseckane na kockice, 50 g sitno seckanih badema, 50 g sit-no iseenih suenih kajsija, 3 kaike maslinovog ulja

Zelena salsa: aka bosiljka, aka nane, aka peruna, 2 ena belog luka, prstohvat soli, prstohvat bib-era, 2 kaike kapara, 50 ml maslino-vog ulja

ZA 2 OSOBESASTOJCI

PRIPREMA

Ukljuite rernu na program grilovanja i na temperaturu 200C. ampinjone oistite etkicom ili vlanom krpom. Paradajzie operite i osuite. Feta sir isecite na vee kocke. Tepsiju nauljite sa maslinovim uljem, rasporedite sve ampinjone, feta sir i eri paradajz. Pecite oko 20 minuta u ve zagrejanoj rerni.

Dok se povre pee u rerni, papri-ku proprite na maslinovom ulju 3-4 minuta, dodajte luk, izmeajte i prite jo 2-3 minuta. Posolite i pobiberite. Dodajte bulgur, izmeajte i nalijte sa vruom vodom, da ogrezne. Ostavite da se ukuva i da sva voda ispari. Pred kraj dodajte suene kajsije i bademe. Kada je gotov, bulgur je poput skuva-nog integralnog pirina.

Dok se bulgur kuva, u blender ubacite sve sastojke za salsu i izmiksajte ne-koliko puta da se sve usitni i sjedini.

Posluite toplo tako to ete prvo staviti na tanjir bulgur pa povre i pre-ko prelijte sa zelenom salsom.

PastaOdlina dok je jo topla, kao brzi obrok, ali je jako dobra i ohlaena, sledeeg dana.

Autor: Milkica Crevar Saka

Pastasalatasa tikvicamaAutor: Milkica Crevar Saka

Odlina dok je jo topla, kao brzi obrok, ali je jako dobra i ohlaena, sledeeg dana.

160 ml ulja za prenje tikvica, 2 sred-nje ili jedna vea tikvica (ukupno oko 600 g), 1 kaika sireta, 2 kaike sitno seckane majine duice, 1 puna kaika sitno seckanog perun-ovog lista, 40 ml maslinovog ulja, so, svee mleveni crni biber, 125 g testenine tipa penne (ili neke druge, sline), rendana kora 1 limu-na, 1 kaika kapara, 100 g mocarele iskidane na komadie

ZA 2 OSOBESASTOJCI

PRIPREMA

Stavite lonac sa slanom vodom da prokljua. Dok ekate da voda za testeninu prokljua, isecite tikvice na krike debljine oko 5-6 mm. Zagrejte 160 ml ulja u tiganju i prite tikvice u nekoliko tura (da budu u jednom slo-ju). Prite 2-3 minuta sa svake strane dok ne dobiju zlatnu boju. Prene tikvice vadite u cediljku, da iskapa viak ulja. Kad su sve tikvice gotove, prebacite ih u dublju iniju i prelijte siretom. Promeajte ih i ostavite da se kratko mariniraju, dok ne pripremite sve ostalo.

Skuvajte testeninu al dente prema uputstvu sa pakovanja. Gotovu testen-inu procedite i prelijte hladnom vodom. Ostavite da se ocedi.

tapnim mikserom od majine duice, peruna, soli, crnog bibera i maslino-vog ulja napravite gladak sos.

Oceenu testeninu prebacite u veu iniju, dodajte sos od majine duice i promeajte. Dodajte prene tikvice, kapare, koricu limuna iskidanu mo-carelu. Probajte, pa dodatno posolite (ova salata trai dosta soli). Sve laga-no promeajte.

500 g oienih sardela

Marinada za ribu: 4 kaike maslinovog ulja, 2 cm djumbira, narendanog, 1 en belog luka, 1 ravna kaiica tucane ljute paprika, 1 kaiica soli, biber, po ukusu

Povre: 1 srednja glavica luka, 1 man-ja tikvica, 1 manji patlidan, 1 crvena paprika, 150 g ampinjona, 2-3 kaike maslinovog ulja, 1 en belog luka, so, biber, svei origano

SASTOJCI

PRIPREMA

Ribu oistite i operite, pa kuhinjskim ubrusima osuite. U veoj iniji pomea-jte sastojke za marinadu, odvojite jednu kaiku u drugu iniju. Stavite ribu u veu iniju i promeajte da se marinada lepo rasporedi. Ostavite da se marinira 10-ak minuta u friideru.

Luk iseckajte na rebarca, tikvicu i plavi patlidan na kockice, papriku na trakice, a ampinjone podelite na etvrtine ili ako su veliki na osmine. Dobro zagrejte tiganj pa uspite ulje, kada se malo zagreje dodajte luk i papriku, prite 2-3 minuta pa dodajte ampinjone, pa tikvice i plavi patlidan. Posolite i pobiberite po ukusu. Sve prite maksimalno 10 minuta uz stal-no meanje. Na kraju dodajte sitno seck-ani beli luk i sve jo malo proprite da se ukusi poveu. Zainite sveim origanom.

Dobro zagrejte gril tiganj. Ribu ocedite od vika marinade pa je stavite na vreo tiganj. U zavisnosti od veliine ribu pecite due ili krae, manju ribu pecite po 2-3 minuta sa svake strane. Kada je peena sa jedne strane okrenite je, potrudite se da je to manje dirate osim neophodnog okretanja. U marinadu koja je ostala sa strane dodajte malo maslinovog ulja pa prelite ribu sa njom. Po potrebi dosolite sve sa jo malo morske soli.

Posluite uz povre.

Grilovanesardelesa povrcem

Autor: Sanja Manasijevi

vino za pocetnike

>

Ovaj lanak nije jedan Od Onih kOji

e vam priati O slavi, istOri-ji, prOizvOdnji

i Ostalim stva-rima kOje ete

nai u vie-manje svim pisaniji-

ma O OvOm piu, ve mi je ideja

da vas Ohrabrim da se upustite

u kOnzumaciju i istraivanje vina

bez ikakvOg straha i

kOmpleksa.

vino za pocetnike

autor: Ivana Lalicki

Ogromna ponuda raznih vrsta i brendova vina moe da bude veoma zbunjujua. Takoe, pria o koliini tanina, bukeu, geografskom poreklu, berbi toj i toj, i jo puno drugih detalja ine da se obian laik ne snalazi lako u svemu tome. Ipak, imajte na umu da je najvanije da uivate u vinu, i to treba da vam bude ideja vodilja, ak i ako ne znate suvu teoriju o ovom piu.

Pre par godina profesor sa fakulte-ta mog mua pozove nas i ostatak klase sa partnerima na degustaciju vina. Dogaaj je bio izuzetno or-ganizovan. Ne treba da pominjem de je profesor bio veliki poznava-lac ovog pia i ponosni vlasnik im-presivne kolekcije vina u podrumu. Pored jako mnogo sireva, voa i hlepia, koji se obino serviraju uz degustaciju vina, na jednom stolu nas je ekalo est vrsta vina, sve boce obavijene aluminijumskom folijom, da se ne vide etikete, i oznaene brojevima. Svi uesnici su dobili upitnike gde je trebalo da ocene maskirana vina i da ga ih poveu sa datim opisima arome i ukusa. Na kraju su javno objav-ljeni rezultati. Ja sam imala samo jedan taan odgovor i nekako mi nije bilo svejedno. Za to krivim drugi krug degustacije gde mi se sve pomealo, ali da ne preterujem i nisam bila neki poznavalac vina. Uglavnom, taj dogaaj je bio neka vrsta prekretnice u mom intereso-vanju za vina.

Na pomenutoj degustaciji krajnji rezultat je bio sledei studenti su ubedljivo izglasali kao najbolje vino ono koje je bilo najjeftinije. To moe da znai dve stvari: cena ne mora da govori o kvalitetu, ali i

isto tako mogue je da uesnici nisu imali dovoljno razvijen i instanan ukus da pre-poznaju najkvalitetnije vino. I to je upravo poenta mog lanka. Nemojte odmah da se obeshrabrite mislei da vam treba puno para i puno teorijske potkovanosti da bi nali odlino vino. Ono to vam treba je, slino uivanju u klasinoj muzici i mnogim drugim dobrim stvarima, praksa i razvijanje oseaja da pre-poznate lepo i kvalitetno vino.

Moja savet je da ponete istraivanje tako to ete kupovati u specijalizovanim prodavnica-ma vina. U prodavnicama vina ete esto nai dobro obuene prodavce koji se veoma ra-zumeju u vina i oni e vam pomoi da naete odgovarajuu vrstu. Takoe, te prodavnice esto imaju specijalnu ponudu vina koja nisu skupa ali su dobra. Nabavite vodi ili enciklo-pediju o vinu iz koga moete da dobijete puno korisnih informacija. Ovo je moj izvor: The Sothebys Wine Encyclopedia, DK.

Restorani su takoe dobar izvor za otkrivanje dobrih vina. Kada mi se neko vino u restoranu posebno dopadne, a zaboravila sam mu ime, obino idem na sajt restorana da se podsetim. Tako sam pronala neka od svojih omiljenih vina. Na internetu ete takoe nai mnotvo foruma sa komentarima dobrih poznavalaca o kvalitetu pojedinih vina i njihovom uparivanju sa hranom.

U svom istraivanju vina moete da se fokusir-ate na regije (dolina Napa i Sonoma u Kaliforniji i upte vina sa Zapadne SAD obale su oblast mog interesovanja), ili vrste vina (Merlo, Rizling, Roze, Malbek, itd). Za one koji se odlue za Pinot noir postoji jedan mnogo dobar igrani film posveen toj vrsti vina Stranputice (Side-ways).

Dobar nain da zapamtite i ocenite vina koje ste konzumirali jeste da uvate pampure, na koje moete da dopiete podatke o vinu ili iscrtate

onoliko zvezdica koliko mislite da to vino vredi (na primer, na skali od jedan do pet). Ipak, sva vina nemaju tu vrstu epova tako da moete da koristite i tabele (znam da suludo zvui, ali ja sam ih imala) i da tu zabeleite ustiske o vinu koje ste probali.

kako da udjete u svet vina

Neki ljudi se odluuju prema dobu godine. Belo i roze leti, crno zimi. Inae, belo vino se slui hladno, crno na sobnoj tem-peraturi.

Kvalitet vina moe da varira od berbe do berbe. Suna ili vlana leta mogu puno da utiu na ukus vina, zato je godina proizvodnje tako vana. Uz to, mnogim vini-ma se kvalitet poboljava sa go-dinama provedenim u pordrumu.

Vina uglavnom dobijaju ime po vrsti groa od koga se prave, mada ima i vina koja su meavina vie sorti. Najpopularnije vrste vina u Americi su: crna - Cab-ernet Sauvignon, Merlot, Pinot noir, Shiraz, Zinfandel i bela - Sauvignon blanc, Chardonnay, Pinot grigio (Gri), Riesling, itd. O njima ima puno toga da se pria, pre svega o njihovom uparivanju sa hranom, ali to trai ve neku drugu i duu priu, a ja bih da se zadrim na jednostavnim saveti-ma kako da otkrijete dobra vina.

crno ili belo?

Kad ste u restoranu nemojte da vas zbuni taj famozni ritual serviranja vina, sve je u stvari jako jednostavno. Onome ko naruuje konobar donosi flau vina, najpre je pokae gostima, zatim otvori. Onda sipa malo vina u au, i naruilac ga omirie i proba tj. testira da li mu se dopada. Bez problema moete da odbijete vino ako vam se ne svia, nemo-jte da vam bude glupo, jer ionako vam restoran naplauje dosta za to zadovoljstvo.

Moj savet vam je takoe da nikad ne kupu-jete vino sa nekim provokativnim imenom. Proizvoai esto lukavo pokuavaju da primame kupce nekim neobinim nazivom ala Vesele ene i slino... suvino je rei da su obino fokusirani na ensku populaciju. Jedino dobro vino koje sam probala sa takvim nazivom jeste bilo Menage a trois (Ljubavni trougao) i nijedno vie.

Nekada je tek par zemalja bilo poznato po prozvodnji vina, ali sada izgleda kao da se skoro svuda prave. Francuska je i dalje na vodeem mestu, zatim Italija (mada ta vina nisu ba kontrolisana i sistematizovana kao francuska), SAD, panija, Nemaka. Danas sve vie vina dolazi iz June Amerike, ali i iz Australije i Novog Zelanda. Meni su omiljena vina iz Kalifornije, vokasta i pune arome, ali volim da probam i razna druga, to i vama preporuujem.

Naalost moje poznavanje domaih srp-skih vina je jako limitirano. Uglavnom sam probala ona za iroku potronju, jer sam poela ozbiljnije da se interesujem za vino tek kada sam dola u Ameriku. Znam da postoji dosta novih malih vinarija, i ivo me zanima kakva vina proizvode. Ukoliko imate neka omiljena domaa vina obavezno me obavestite, sa zadovoljstvom u ih probati sledei put kad doem.

Jo par korisnih saveta

Ukoliko se upustite u ovo istraivanje, evo kako e se razvi-jati vaa sposobnost raspoznavan-ja i ocene vina: najpre ete moi da utvrdite da li je vino slatko ili suvo. Zatim ete poeti da primeujete da su neka vina jaa a neka slabija, i to zahvaljujui njihovoj aromi i mirisu. Posle ete primeivati razlike u boji, viskoz-itetu i transparentnosti. Onda ete moi da pogodite kojoj vrsti vino pripada. Zatim slede finese kao utvrivanje mesta porek-la, oseaj da je ukus posebno vokast ili zainjen, da li se osea na peurke u umi posle kie... i znate ve te neobine opise na etiketama. Ono najvanije je:

mocicete da prepoznate dobro vino!--

autor: Milkica crevar

u sezoni

korijander

Ova biljka raste irom June Evrope, Bliskog Istoka i Jugoistone Azije i na ovim podrujima se koristi kao zain hiljadama godina. Semenke korijandera su pronaene na neolitksim arheolokim nalazitima u Izraelu i to su najstariji dokazi o uzgajanju ove zainske biljke. Korijander se gajio i u drevnom Egiptu, a dokaz za to je pola litra semenki pronaenih u Tutankamonovoj grobnici. Ovo je posebno zanimljivo zbog toga to se zna da korijander ne raste u pri-rodi na teritoriji Egipta.

Poreklo rei korijander jo uvek sa sigurnou nije utvreno. Prema nekima ona potie od grke rei korijadana, to je slino imenu Arijadne, keri kralja Minosa. Interesantnije je drugo tumaenje po kom ovo ime potie od grke rei koros, to znai buba zbog specifinog mirisa sveih listo-va korijandera koji neke ljude podseaju na miris poznate smrdibube. Ovo tumaenje nije besmisleno, jer listovi korijandera

zaista ima-ju specifian miris koji nije prijatan mnogim lju-dima, a potie od nekih nezasienih al-dehida. Postoje neki dokazi da je ovakva reakcija na miris genetski uslovljena.Na engleskom

govornom podruju se sreu dve rei koje opisuju ovu biljku. Naziv coriander se moe odnositi i na listove i na semenke, dok se naziv cilantro odnosi samo na lis-tove i karakteristian je za podruje Sev-erne Amerike.

Plodovi korijandera imaju drugaiju aromu od listova. Ova aroma je kod svee saku-pljenih semenki pomalo udna, ali stajan-jem se ta udna nota gubi, a sve vie se os-ete citrusni tonovi. Semenke korijandera treba uvati cele i mleti ih po potrebi jer se kod celih semenki aroma veoma dugo zadrava, a nakon mlevenja se brzo gubi.

Kao i veina drugih zainskih biljaka, i ko-rijander je bogat fitonutrijentima (karvon, kamfor; flavonoidi kvercetin, epigenin; fe-nolne kiseline kao to su hlorogenska i ka-feinska), a njih ima vie u listovima nego u semenkama. On se esto koristi kod nadu-tosti, stimulie apetit i poveava sekreciju eludane kiseline. U narodnoj medicini se koristi i za smanjivanje anksioznosti i pro-tiv nesanice. Neka novija istraivanja uka-zuju da sniava nivo holesterola i trigliceri-da i da ima povoljno dejstvo na obolele od dijabetesa. Posebno je zanimljivo antibak-terijsko dejstvo etarskog ulja korijandera na bakteriju Salmonella koje je dokazano u naunim istraivanjima.

Korijander kao zain je veoma zastupljen u mnogim nacionalnim kuhinjama. Koriste se svi delovi biljke, ali najee mladi listovi i semenke. U meksikoj kuhinji se koriste uglavnom listovi i to kao dodatak recep-

orijander (Coriandrum sativum) je jednogodinja zeljasta biljka koja izgledom podsea na perun. Razlika je u listovima koji su kod korijandera vie renjeviti i u plodovima koji kod korijandera imaju specifian okrugao oblik koji se lako deli na dve pravilne polulopte. K

tima za salsu, gvakamole ili pre-ko salata. U indijskoj i kineskoj kuhinji se koriste i listovi i se-menke kao dodatak mnogim je-lima ili zainskim meavinama, a zastupljen je i u skandinavskoj kuhinji kao dodatak salatama, zimnici, a semenke se dodaju aromatinim piima i likerima.

Korijander se lako gaji kod nas iz semena. Kad se jednom poseje, dalje se sam rasejava i uvek ete imati male biljice na prolee. Voli toplo i sunano mesto i ras-tresitu zemlju. Moe se sejati u posude za rasad tokom marta, ali jednostavnije ga je sejati direk-tno na planirano mesto tokom aprila. Dobro podnosi suu i potrebno ga je zalivati samo ako suni periodi potraju. Ako je vreme veoma toplo, stabljike brzo porastu i osemene se, pa se veoma kratko mogu brati mladi listovi potrebni za salate. Zato ga je dobro sejati dva puta godinje: na prolee za dobijanje semenki i krajem avgusta, da bi ste tokom septembra i oktobra imali listove koji ne vole letnje ege. Kad se-menke na stabljici sazru, odmah otpadaju, pa je potrebno paljivo pratiti biljku u tom periodu. Tada je najbolje odsei celu stabljiku i semenke istresti na pripremljeno platno.

Korijander ne zahteva mnogo prostora i zaista se lako gaji. Ako vam ne smeta njegov miris i ako volite azijsku kuhinju, obavezno ga posejte na neko osunano mesto.

Sastojci

20-ak mladih krompiria2 kaike rendanog parmezana1 kaika brana3 ena belog luka, sitno seckanog3 kaike sitno seckanih listova korijandera3 kaike maslinovog uljaso, po potrebi

Priprema

Dobro operite krompirie. Vee isecite na etvrtine ili polovine, manje ostavite cele. Stavite ih u erpu sa slanom vodom i kuvajte 2-3 minuta nakon to voda prokljua. Procedite ih i prebacite u neku vanglu.

Ukljuite rernu da se greje na 220C. Pleh podmaite uljem.

Pomeajte parmezan, brano, beli luk, korijander i so. Ovu masu dodajte krompiriima i lagano promeajte. Pospite ih uljem i samo blago protresite pa krompirie prebacite u pripremljeni pleh.

Pecite 30-ak minuta tj. dok krompirii ne postanu zlatni i hrskavi.

Mladi krompirici sa korijanderom

-

u

sez

oni

Sastojci

30 g semenki korijandera kaiice celih karanfilia6 plodova kardamoma1 kaika semenki kumina kaiice zrna crnog biberatapi cimeta, duine oko 6 mm

Priprema

Pripremite mali tiganj sa debljim dnom i inijicu u koju ete sipati jednu po jednu vrstu zaina.

U tiganju najpre propecite semenke korijandera, oko 2 minuta, tj. dok ne ponu divno mirisati. Peene semenke odmah prespite iz vrelog tiganja u pripremljenu inijicu.

Nastavite sa peenjem ostalih zaina, ali njih pecite krae, oko 1 min. Pecite jednu po jednu vrstu i odmah ih sipajte u pripremljenu iniju.

Posebno budite obazrivi sa semenkama kumina jer brzo potamne i izgore. Njih sklonite iz tiganja im ponu mirisati.

Pomeajte zaine i ostavite ih da se ohlade. Sameljite ih u mlinu za kafu ili, ako imate strpljenja, u avanu sa tukom.

uvajte u hermetiki zatvorenoj teglici.

Garam masala

u sezoni

Garam masala je uvena meavina zaina bez koje je indijska kuhinja nezamisliva. Postoji milion recepata, a vi ovaj iskoristite kao osnovu i prilagodite ga sopstvenom ukusu.

po meri mezze tima.

JELENAJe nemam omiljeni kuvar, niti ih sakupljam, jer su mi omiljeni re-cepti oni koje sam dobila od meni dragih ljudi. Kad kuvate po recep-tima ljudi koje volite nema anse da vam jelo ne uspe.

LANA

Svi kuvari o kolaima i finim po-slasticama, naroito sa okoladom i lepim fotografijama :) Ali Velika knjiga kolaa je ipak najomiljenija meu njima, najvie puta prelista-

vana i isprobavana, prepuna di-vnih recepata za fine kolae, torte i peciva koji kao da su skliznuli iz izloga bekih poslastiarnica.

IVANA

Knjigu Mastering The Art of French Cooking sam dugo ekala i konano nedavno dobila. Njen au-tor Dulija ajld je moja omiljena linost i njen sjajni karakter izbija iz svake stranice ovog kuvara. Knjiga, za razliku od veine dananjih kuvara koje prodaju samo slike, jednostavno nema fotografije, samo crtee da bi se objasnio poneki metod kuvanja. Moram priznati kad sam je imala prvi put u rukama, onako bez slika, nije mi bila previe intere-santna. Ipak, sve je dosta dobro objanjeno i moe svako da ga koristi, pa i poetnici. Ovaj kuvar se sastoji iz dva dela i Duliji su u njenom pisanju pomagale njene francuske prijateljice. Prva knjiga je objavljena 1961. i meni nikako nije jasno kako je uspela da nap-ravi tako veliki uspeh u Americi

kada su francuska i amerika kuhinja u to vreme bile potpuno razliite. Moj savet vam je da pre nego to nabavite njen kuvar obavezno proitate njenu auto-biografiju Moj ivot u Francuskoj. Takoe vie o njoj moete saznati u naem asopisu, izdanje za okto-bar 2012. (str. 60-62).

NEVENA

Kuvar iz kog najee dobijam ideje kada kuvam indijska jela. Pisao ga je Indijac ali je prila-godio namirnice evropskom podneblju tako da sam isprobala gomilu kombinacija, tipa salata sa paradajzom, krastavcima, bananama, jabukama, krukama i rotkvicama zainjene garam masalom i alevom paprikom, koje se ne bih nikad sama setila da spojim. injenica da sam ga kupila u knjiari polovnih knjiga i da je u stvari suvenir sa jednog putovanja ga dodatno izdvaja od kuvara koje posedujem.

DRAGANA

Omiljeni kuvar? Hm Defini-tivno one silne sveice i papirii ispisani rukom, isprobani i prov-ereni recepti moje mame, tetke, sestre i prijateljica. Favorit mi je svakako malo, poutelo bloke moje bake.

OLIVERA

THE PASTA BIBLE od Jeni Wright, je prvi kuvar koji smo kupili na poetku braka... Bio je to poetak

formiranja nae, mediteranske, ishrane koja se razlikovala od one na kojoj sam ja odrasla. Stranice su ve krenule da ute a izmeu listova uvam crtee nae dece iz raznih perioda tako da mi je ta knjiga jako draga i ima posebno mesto kako u kuhinji tako i u mom srcu.

MILKICA

Ova knjiga je potpuno promenila moj pogled na povre. Sekcije su posveene pojedinim grupama povra i obiluju potpuno novim, matovitim i jednostavnim re-ceptima. Sve to dobro zainjeno raznovrsnim zacinima i svezim biljcicama. Ovaj kuvar mi je dao krila da i sama kombinujem se-zonsko povrce na novi nacin.ANA

Oboavam hleb! Ba zato sam zamolila Ivanu da mi iz Amerike donese knjigu koja se smatra Biblijom za pripremu hleba - The

Bread Bakers Apprentice. Detaljno objanjeno sve - nain pripreme, objanjenje hemijskih procesa, nain peenja, tehnike... Zaista pravo malo blago za sve ljubitelje dobrog hleba i definitivni must have u kunoj biblioteci.

MARIJA

Patin kuvar. Bakin, sa njenim belekama, oznakama pored rece-pata koje je probala, sa receptom za turiju zapisanim na jednoj od praznih strana. Kupljen nekada davno, kada se udala i doselila u Beograd. Toliko korien da je morao da ide na novo korienje.

po meri mezze tima.

JELENAJe nemam omiljeni kuvar, niti ih sakupljam, jer su mi omiljeni re-cepti oni koje sam dobila od meni dragih ljudi. Kad kuvate po recep-tima ljudi koje volite nema anse da vam jelo ne uspe.

LANA

Svi kuvari o kolaima i finim po-slasticama, naroito sa okoladom i lepim fotografijama :) Ali Velika knjiga kolaa je ipak najomiljenija meu njima, najvie puta prelista-

vana i isprobavana, prepuna di-vnih recepata za fine kolae, torte i peciva koji kao da su skliznuli iz izloga bekih poslastiarnica.

IVANA

Knjigu Mastering The Art of French Cooking sam dugo ekala i konano nedavno dobila. Njen au-tor Dulija ajld je moja omiljena linost i njen sjajni karakter izbija iz svake stranice ovog kuvara. Knjiga, za razliku od veine dananjih kuvara koje prodaju samo slike, jednostavno nema fotografije, samo crtee da bi se objasnio poneki metod kuvanja. Moram priznati kad sam je imala prvi put u rukama, onako bez slika, nije mi bila previe intere-santna. Ipak, sve je dosta dobro objanjeno i moe svako da ga koristi, pa i poetnici. Ovaj kuvar se sastoji iz dva dela i Duliji su u njenom pisanju pomagale njene francuske prijateljice. Prva knjiga je objavljena 1961. i meni nikako nije jasno kako je uspela da nap-ravi tako veliki uspeh u Americi

kada su francuska i amerika kuhinja u to vreme bile potpuno razliite. Moj savet vam je da pre nego to nabavite njen kuvar obavezno proitate njenu auto-biografiju Moj ivot u Francuskoj. Takoe vie o njoj moete saznati u naem asopisu, izdanje za okto-bar 2012. (str. 60-62).

NEVENA

Kuvar iz kog najee dobijam ideje kada kuvam indijska jela. Pisao ga je Indijac ali je prila-godio namirnice evropskom podneblju tako da sam isprobala gomilu kombinacija, tipa salata sa paradajzom, krastavcima, bananama, jabukama, krukama i rotkvicama zainjene garam masalom i alevom paprikom, koje se ne bih nikad sama setila da spojim. injenica da sam ga kupila u knjiari polovnih knjiga i da je u stvari suvenir sa jednog putovanja ga dodatno izdvaja od kuvara koje posedujem.

DRAGANA

Omiljeni kuvar? Hm Defini-tivno one silne sveice i papirii ispisani rukom, isprobani i prov-ereni recepti moje mame, tetke, sestre i prijateljica. Favorit mi je svakako malo, poutelo bloke moje bake.

OLIVERA

THE PASTA BIBLE od Jeni Wright, je prvi kuvar koji smo kupili na poetku braka... Bio je to poetak

formiranja nae, mediteranske, ishrane koja se razlikovala od one na kojoj sam ja odrasla. Stranice su ve krenule da ute a izmeu listova uvam crtee nae dece iz raznih perioda tako da mi je ta knjiga jako draga i ima posebno mesto kako u kuhinji tako i u mom srcu.

MILKICA

Ova knjiga je potpuno promenila moj pogled na povre. Sekcije su posveene pojedinim grupama povra i obiluju potpuno novim, matovitim i jednostavnim re-ceptima. Sve to dobro zainjeno raznovrsnim zacinima i svezim biljcicama. Ovaj kuvar mi je dao krila da i sama kombinujem se-zonsko povrce na novi nacin.ANA

Oboavam hleb! Ba zato sam zamolila Ivanu da mi iz Amerike donese knjigu koja se smatra Biblijom za pripremu hleba - The

Bread Bakers Apprentice. Detaljno objanjeno sve - nain pripreme, objanjenje hemijskih procesa, nain peenja, tehnike... Zaista pravo malo blago za sve ljubitelje dobrog hleba i definitivni must have u kunoj biblioteci.

MARIJA

Patin kuvar. Bakin, sa njenim belekama, oznakama pored rece-pata koje je probala, sa receptom za turiju zapisanim na jednoj od praznih strana. Kupljen nekada davno, kada se udala i doselila u Beograd. Toliko korien da je morao da ide na novo korienje.

kuvari

foto: AnA V. ureVi

more u tanjiruautor: Jelena Cotric- -

Sastojci

100-150 g panete, prutii ili kockice30 g putera 1 kaika ulja1 manji crni luk, sitno seckan200 g smrznutog mesa dagnji ili oko 1 kg sveih dagnjioko 100 ml belog vina300 g krompira (1 vei krompir), sitne kockice2 argarepe, sitne kockiceoko 500 ml vode i ona koju koristite za dolivanje700 ml mleka 3,8%mm70 g putera, komadii3 pune kaike brana i malo hladne vodeso i beli biber180 g kisele pavlake 20%mmsve perunov list, sitno seckan

Priprema

Najidealnije bi bilo da koristite svee dagnje. Dagnje koje su otvorene bacite. Spustite ih u veliku erpu, poklopite i na jakoj vatri uz pov-remeno protresanje erpe kuvajte oko 5 minuta dok se ne otvore. Bacite dagnje koje se nisu ot-vorile. Sauvajte meso dagnji i tenost, tj. more koje su pustile.

Ako koristite smrznute dagnje odledite ih u friideru. Proverite svaku i uklonite morsku travu ukoliko je ima.

Krupne dagnje isecite na dva do tri dela.

Proprite panetu da se malo zarumeni. Izvadite je iz erpe. U masnou panete spustite 30 g putera i kaiku ulja. Ubacite crni luk i prite ga dok malo ne omeka. Ubacite dagnje. Prite ih 30-ak sekundi, pa nalijte vinom i prite dok vino skoro ne ispari.

Ubacite krompir i argarepu. Vratite nazad proprenu slaninu. Sipajte oko 500 ml vode, tj. onoliko koliko je potrebno da sve lepo ogrezne. Ako ste spremali svee dagnje onda sipajte more koje su one pustile na utrb dela vode. Kuvajte dok krompir i argarepa ne budu gotovi uz povremeno dolivanje vode koja ispari. Kad zavrite treba da imate u erpi istu koliinu tenosti sa kojom ste poeli, tj oko 500ml.

Sipajte mleko u orbu. Ubacite unutra komadie putera. Kad mleko provri, lagano uz stalno meanje varjaom po dnu erpe, dolivajte brano koje ste razmutili u malo hladne vode da se orba zgusne.

Sklonite orbu sa plotne. Kiselu pavlaku umu-tite sa 1-2 kutlae orbe, pa sve vratite nazad u orbu. Posolite po ukusu i dodajte dosta perunovog lista. Servirajte uz prepeene kock-ice ili krike hleba.

KREM ORBA OD DAGNJI

Sastojci

500 g oienih lignji ili 1kg smrznutih, neoienih 1,5 kg krompira, kolutovi debljine oko 2cm 1 vei crni luk, rebarca3-4 ena belog luka, listiimaslinovo uljeso i biber1 puna kaiica suvog zaina oko 150 ml suvog belog vinasve perunov list, sitno seckan

Priprema

Oiene smrznute lignje odledite u friideru, najbolje u cediljci. Neoiene, dok su jo poluzaleene, oistite. Ako su ba velike onda telaca moete isei na 2-3 koluta, a u suprotnom ih ostavite cele, telaca i pipke.

Stavite krompir, crni luk, beli luk i perun u pleh 20x35 cm ili neki sline veliine da krompir moe da stane u dva reda. Prelijte ga sa dosta maslinovog ulja. Dodajte suvi zain, so i biber. Promeajte rukama da krompir legne onako nasumino. Lignje prelijte uljem, posolite malo i dobro ih rukama izmeajte. Rasporedite ih po povrini krompira, a neke udenite izmeu krompira. Sipajte belo vino uz ivicu pleha. Zatvorite pleh alu-minijumskom folijom.

Pecite na 250C 45 minuta. Skinite aluminijumsku foliju i promeajte. Pecite ih jo oko 15-ak minuta. Nakon peenja u plehu e biti dosta tenosti ali kad ih prebacite nakon peenja u iniju za serviranje i poklopite nakon pola sata ta tenost e se pretvori u gui saft za koji se svi grabe za stolom. Zato ih servirajte sa dosta belog hleba.

PIJANE LIGNJE SA KROMPIROM IZ RERNE

Kako oistiti lignje? Jednostavno, okrenite stranu za detaljno uputstvo...

Jelo se nee ljutiti ako stavite neto vie ili neto manje lignji, ili ako poveate ili smanjite koliinu krompira.

Jelo se nee ljutiti ako stavite neto vie ili neto manje lignji, ili ako poveate ili smanjite koliinu krompira.

Klik!

Mezze

twitter

kako ocistiti lignje

Na naem tritu moete kupiti zamrznute, uglavnom neoiene i zamrznute oiene lignje. Ako imate ludu sreu moda se u vaem loncu nau i svee lignje iz Jadranskog mora.Zato bi troili vreme na ienje lignji?

Prvo, zbog utede koj iznosi oko 30%. Drugo, jer moete birati sitnije ili krupnije komade, a u vakumiranim pakovanjima su uglavnom krupne lignje, konjske kako ih ja zovem, koje su pogod-nije za punjenje. to je lignja manja, to e biti i manje ilava. Tree, ienjem moete dobiti mastilo za rioto, to je spas ako ne moete da nabavite sipino mastilo, i konano, zato to je lep oseaj kad neto znate da uradite.

-

autor: Jelena Cotric

ZASTO CISTITI LIGNjE

--

- -

cela neoiena lignjalignja kojoj smo isekli

veni sa pipcima

unutranji organi lignje sa vreicom crnila i prozirna kost

veni sa pipcima i centralnim zubom

zub lignje

telo lignje sa uklonjenom koicom

oieno telo lignje

veni bez centralnog zuba

Lignje je najbolje istiti kada su poluzaleene, tj. kada se spoljanjost odledila, a unutra ima jo leda.

Poloite lignju na dasku, pa joj odsecite PIPKE tako to preseete noem iznad oiju, ali da pipci os-tanu na veniu. U centru svakog venia sa pipcima postoji mali hrskaviav krui, to je ZUB lignje. Njega odstranite i bacite. Koicu sa pipaka ne morate skidati.

Ogulite crnkastu koicu sa tela i peraja lignje. Nekima ta koica ne smeta, naroito ako se peku na aru pored obale mora. Uhvatite lignju is-pod glave i zarotirajte malo. Uvucite kaiprst u unutranjost lignje i izvu-cite unutranje organe zajedno sa providnom hrskavicom. Ta hrskavica se prua celom duinom lignje do njenog samog vrha. Na spoljanjoj strani lignje moete videti av du koga je ova hrskavica iznutra pripo-jena. Isperite duplju hladnom vodom i proverite jo jednom da li ste sve izvadili.

Oiena tela i pipke stavite u cediljku, pa u friider do upotrebe. Od 1 kg zamrznutih neoienih lignji dobije se oko 500 g oienih.

CISCENJE LIGNjI

- - -

Mastilo je pigment koji lignje i sipe isputaju kada se nau u opasnosti. Crno mastilo boji more i omoguava im laki beg od preda-tora. Nalazi se u maloj vreici uz unutranje organe. Kod nekih je ta vreica ispunjena sa manje, kod nekih sa vie mastila, a kod nekih se desi i da pukne prilikom ienja pa vam se ruke preboje.

U kulinarstvu se klasino koristi sipino mastilo koje daje predivnu crnu boju riotu, Rissoto al nero, i specifian blago gorkasti ukus. Prodaje se u vakumiranim kesicama, a moe se kupiti i svee u ribarnici. Ukoliko ne moete doi do njega nije loe da znate da i mastilo lignje moete iskoristiti za crni rioto samo to vam nee dati tako inten-zivnu boju zbog manje koliine.

Kad istite lignje sauvajte unutranje or-gane i isecite vrice sa mastilom. Stavite ih u sitno sito i poleinom kaike uz dolivanje po koje kapi vode oslobodite mastilo. Ako ga ne koristite odmah moete ga zamrznuti.

MASTILO

olun je najvei urbani centar severne grke regije i drugi grad po veliini u zemlji. Tokom svoja 23 veka duge prolosti, bio je svedok brojnih uzbudljivih deavanja na sceni istorije. Osnovao ga je kralj Kasandar 316. godine p.n

e. u ast svoje voljene supruge Tesaloniki, sestre Alek-sandra Velikog.

Danas je to moderan grad sa irokim bulevarima, divnim parkovima, brojnim muzejima i galerija-ma. Uukan je izmeu zaliva Termaikos sa jedne, i okruen brdima planine Hortiatis sa druge strane. Na svakom koraku osea se spoj antikog i modernog, a stanovnici mu od milja tepa-ju Saloniki.

U Solun stie-mo rano ujut-ru udobnim autobusom na sprat jo uvek pomalo pospani od nonog puta. Vodi nas budi preko razglasa u autobusu i saoptava da upravo ulazi-mo u grad uli-com Leoforos Nikis. Jutarnje sunce svet-lucavo obas-java okolne zgrade, prolazimo pored mornarice, trgovake luke, smenjuju se semafori i prelepe fasade. Uskoro emo ugledati i obrise Bele kule od koje e zapoeti na obilazak.

Autobus se zaustavlja pored malog pozorita okruenog zelenilom i konano moemo da pro-tegnemo noge to prija posle duge vonje. Jutarnje sunce toplo greje i obeava vedar i sunan dan, jedva ekam da krenemo u nau pustolovinu. Do nas dopire slankasti miris mora koje je odmah tu na 20-tak me-tara. U blizini se uje ubor fontane, a pred nama se uzdie velianstvena Bela kula, simbol grada Soluna,

koja ve vekovima ponosno stoji na tom istom mestu.

Od vodia saznajemo zanimljive detalje o njenoj burnoj prolosti. Kula je nekada je bila deo gradskog utvrenja koje je sluilo odbrani grada, a potom zlo-glasni zatvor za vreme otomanske vladavine. Danas je tu smeten muzej i izlobeni prostor. Visoka je 33,9 m i sastoji se od prizemlja i est spratova koji su meu-sobno povezani unutranjim stepenitem. Bili smo suvie umorni od puta da bi se penjali krivudavim stepenitem do vrha odakle se prua velianstven po-gled na zaliv i panoramu grada. Moda emo ipak stii da se popnemo u povratku jer sada moramo nastaviti

dalje, eka nas obilazak srpsk-og vojnikog groblja i naa sledea stanica - Zejtinlik.

Put nas vodi najduom ulicom Via Eg-natia, dugom 15 km koja je nekada bila deo rimskog druma i povezivala istok i zapad. U vreme kada smo putova-li, poetkom maja, bila je prilino raskopana jer je u toku bila izgradnja

metroa koji upravo tu treba da prolazi jednim delom. Meutim, radovi su usporeni zbog arheolokih nala-zita koja su pronaena prilikom iskopavanja (moda e ipak uspeti da zavre metro do nae sledee posete Solunu).

Dok ekamo na jednom od semafora, vodi nam po-kazuje radnjicu sa nae desne strane i saznajemo da se tu moe kupiti najbolja kafa u Solunu. Hm, morau da zapamtim gde se nalazi i da svratim kada se budemo vraali kui :)

Sunce je ve visoko izalo iznad nas kada smo se

S

zaustavili nedaleko od srpskog vojnikog groblja. Ostatak puta smo preli peice. Zejtinlik je dobio ime po turskoj rei za ulje (zejtin) jer se tu nekada nalazila pijaca za prodaju ulja. U vreme Prvog svetskog rata na tom prostoru je bila smetena glavna poljska bolnica srpske vojske, a kasnije je odlueno da se podigne gro-blje i da na tom mestu budu sahranjeni svi poginuli vojnici Solunskog fronta. Tu priu nam je ispriao u-var srpskog vojnikog groblja ore Mihajlovi, koji ve treu generaciju uva seni 8.000 srpskih ratnika.

Vraamo se u autobus i kruimo uliicama sada ve prilino razbuenog grada, uskoro stiemo pred

crkvu Svetog Dimitri-ja koji se smatra udot-vorcem i zatitni-kom gra-da. Crkva datira jo iz vreme-na Vizan-tijskog carstva i bila je

skoro potpuno unitena je u velikom poaru 1917.godine i potom restaurirana. Grad je sauvao mnoge graevine iz prolosti, posebno iz starorimskog i vi-zantijskog perioda, koje se danas nalaze na listi zatite Svetske batine UNES-CO-a.

Jo neto nam je privuklo panju dok smo krstarili ulicama

zakrenim automobilima i brojnim motorima, naime u Solunu nema visokih zgrada i solitera to je propi-sano iz preventivnih razloga zbog opasnosti od zeml-jotresa, sem toga ovako je panorama grada puno lepa.

Posle obilaska crkve, dok ekamo da se skupi preostali deo grupe, odluujemo se za mali predah u oblinjem kafeu. U izlogu vrlo primamljivo izgledaju izloene pite i kolai, uz dozvolu prodavca mogu da napravim i par snimaka unutra :)

Povratak u auto-bus, malo vra-tolomne vonje strmim uliica-ma (srea da su i ostali uesnici u saobraaju isto tako iskusni) i uskoro stiemo na centralni plato. Na sredini se uzdie velika kamena statua podignuta u ast najznaajnijeg

politiara savremene grke istorije, Elefteriosa Veni-zelosa. Ve smo u strogom centru grada jer sve vrvi kao u konici. Vidimo se za dva sata kod Bele kule! dovikuje nam na vodi, a mi se preputamo bujici bezbrojnih prolaznika i turista, i dozvoljavamo da nas odvede do naeg sledeeg odredita, due svakog grada, gradske pijace Kapani (malo smo se namuili dok smo pronali ulaz skriven iza stubova :).

Kao da smo zakoraili u neki drugi svet, sa leve i desne strane su nanizane bezbrojne tezge i radnjice. ini mi se da su svi prodavci izneli celu radnju na-polje, provlaimo se izmeu tezgi dok trgovci glasno uzvikuju i nabrajaju ponudu pokuavajui da privuku panju kupaca. Obilazimo povre u zeleni, usput malo fotografiemo, sve dok se u jednom trenutku pred nama ne stvore brda naslaganih maslina svih

moguih boja i ob-lika. Molim prodavca da nam izmeri pola kilograma onih lepih crnih sa vrha ;)

Na susednoj tezgi prodavac zamahuje satarom i see nicle, ba onako lepe, sve je izloeno i mogu se uporediti cene, ini mi se da su cene pribline naima. Na sledeem oku se prodaje svea riba i plodovi mora, osea-mo po mirisu, ali je sve uredno sloeno na ledu i sortirano u gajbicama. Neke vrste zaista izgledaju egzotino i moram da napravim par snima-ka (znam da e vas to sigurno zanimati).

Ispred jedne radn-jice vidimo uskrnje pletenice u celofanu sa ofarbanim jajetom (Uskrs je za par dana), ve u sledeoj su ogromne inije sa kandiranim voem na policama, a tu su i svi mogui zaini paljivo spakovani u malim kesicama. Ve pomalo oamueni od mirisa i boja, ali prepuni lepih utisaka, uspevamo nekako da pronaemo izlaz iz ove konice. Posle pijace, sada mi i agor prolaznika i brujanje motora zvue kao najumilnija muzika.

A kad smo ve kod motora, njih je zaista na svakom oku, ali ba svakom...

Nalazimo se sada na Aristotelovom trgu koji predstavlja i samo srce grada. Prostran je i oiven raskonim palmama i okruen bezbrojnim kafiima sa batama. Sve je prepuno, ljudi jednostavno sede i ui-

vaju u suncu, razgovoraju ili listaju novine uz oljicu kafe i obavezan tanjri sa keksiima ili sitnim kolai-ma. Sputamo se ka moru koje svetluca iza palmi i nazire se u daljini. Na jednom semaforu zastajemo da seekamo zeleno svetlo a panju nam privlai ulini prodavac evreka na improvizovanoj tezgi. Sreete ih na skoro svakom oku u gradu i lako ete reiti da kupite neko pecivo za usput.

U jedan pasa smo sasvim sluajno zalutali, zapra-vo privukla nas je prijatna hladovina i ogromni prekrasni upovi sa cveem. U unutranjem dvoritu je paljivo razmeteno nekoliko stolova sa stolicama, hteli samo da naruimo baklave ali uskoro saznajemo da je to samo riblji restoran. Kako je suvie rano za ruak, nema jo uvek drugih gostiju, iskoristila sam da napravim par snimaka za uspomenu.

Uskoro do nas stie slatkasti miris tek ispeenog peci-va sa cimetom, sigurno je tu u blizini neka poslastiar-nica ili pekara. Potraimo pogledom i eto je tu odmah na oku. U izlogu je izloeno uskrnje pecivo, razne pletenice, torte ukraene piliima od marcipana, brzo odluujemo da provirimo unutra jer je miris i suvie privlaan. U radnji je neopisiva guva (ne znam samo kako su svi stali u tako malu poslastiarnicu, bar mi je tako izgledala na prvi pogled), svi se gurkaju ispred ogromnih vitrina sa kolaima, baklavama i keksiima. U jednoj vitrini pored ulaza su izloene runo pravl-jene praline (cena 24 /kg), razmiljam da napravim par snimaka za uspomenu. No photos! dopire do mene glas prodavaice (kasno sam se setila da sam prvo trebala da pitam, jednostavno sam zaboravila opinjena svim izloenim akonija, ako je to za neko opravdanje). Ipak, ostalo mi je par snimaka koje sam uspela da napravim na poetku, pa ako vas put nekada

nanese u Solun, obavezno pose-tite ovu ljupku po-slastiar-nicu na Aristotelo-vom trgu.Stiemo do keja i skreemo levo, vidi-mo obrise Bele kule (dobro je, nismo zalutali) do nje

nam treba nekih 20-tak minuta i kako jo imamo vremena, odluujemo se da ostatak puta preemo u laganoj etnji. Ulica Leoforos Nikis se prua paralelno sa kejom, na jednoj strani je more, a na drugoj strani ulice su brojni mondenski kafii, uvek krcati u sva-ko doba dana. Na etalitu pored keja uvek je puno prolaznika, etaa, rekreativaca i tamnoputih prodava-

ca koji pokuavaju da turistima uvale ogrlice i razne inuve.

Pribliavamo se Beloj kuli koja je sve vea, imamo jo malo vremena za kratki predah u jednoj mirnoj, sporednoj uliici. Tu smo spazili simpatinu tablu, smetenu u rustnom ramu od prozora, za meksiki restorani. Dan je bio prilino ispunjen, na trotoaru ispred restorana je par stolova i stolica od kovanog gvoa sa divnim cvetnim jastuiima. Odluujemo se da naruimo neko osveenje, najradije bih tu i ostala jer je tako prijatno sedeti u hladovini posle celod-nevne etnje na suncu :)

Cela grupa se ve polako okuplja u podnoiju Bele kule, neki odmaraju u hladovini borove umice, ima tu i drugih turista, grupa kao i naih, dosta mladih odmara na travi ili sede pored oivenih travnjaka i uivaju u pogledu na more. Jedan brodi sa turistima se pribliva obali, a druga grupica ve eka na keju da se ukrca. Ne urimo ba da uemo u autobus, radije bi ostali tu u hladovini borove umice, ali vreme je da nastavimo na put dalje i svako polako zauzima svoje mesto. Dok za nama ostaje kula u daljini, razmiljam kako u se ponovo vratiti, makar na jedan dan da kupim tu finu grku kafu u onoj radnjici na aveniji :)

Autor: LAnA BeLi

*recept za Tzaziki potra-zite u izdanju za maj 2013, na strani 86.

Avokado

autor: Olivera Seni

Avokado nije uobiajena namir-nica za nae podneblje, ali treba mu dati ansu jer iako mastan jako je zdrav tako da... Moda ovako sirov i nije ba zanim-ljivog ukusa, ali zato u raznim namazima, orbama, kremama, sladoledima... daje dodatku kremastu strukturu i jako se fino uklapa, a ne preovladava.

humus

Sastojci za humus

250 g svee leblebije1 avokado2 ena belog lukasok od limuna2 kaiice tahinija (paste od susama)par kaika maslinovog ulja

Za dekoraciju:

odvojiti malo skuvane leblebijeodvojiti par listia avokadapar enova belog lukamalo maslinovog ulja

I jo:

prepeen hleb, tortilje...

Priprema

Leblebiju ostavite preko noi u dosta vode, pa sledeeg dana prospite tu vodu, nalijte sveu i kuvajte dok ne omeka. Moete koristiti leb-lebiju iz konzerve ili jednom skuvajte veu koliinu pa zamrznite i koristite prema potrebi.

U elektrinu seckalicu stavite leblebiju, avoka-do, beli luk, tahini, limunov sok, maslinovo ulje i malo vode u kojoj se leblebija kuvala ili obine vode. Dobro izmiksajte u finu kremu. Preruite smesu u iniju i stavite u friider na par sati.

Pred serviranje na malo maslinovog ulja isprite par enova belog luka i malo odvojene leblebije pa prelijte preko humusa... Ukrasite sa listiima avokada koje ste premazali limu-novim sokom da ne potamne i sve servirajte uz prepeeni hleb ili tortilje.

Avokado

savrsen-

savrsen zalogaj

Sastojci

za 4 osobe

250 g sirovog, mladog graka (moe i zamrznut) avokada1 manji krastavac1 kaiica tahinijasok od pola limuna1 kaika sveih listova nane2-3 kaike maslinovog uljamalo soli2-3 ae vode

Pripema

Oistite graak i zajedno sa svim ostalim sastojcima stavite u blender i dobro izmiksajte. Sipajte orbicu u tanjire, ukrasite sa malo avokada, listia nane i ma-slinovog ulja. I to je to.

Sirova corba od avokada i graska

-

-

Ravioli od heljde sa przenim listicima zalfije - --

Sastojci

za 2 osobe

Testo:

80 g heljdinog integralnog brana120 g mekog belog brana2 jajamalo soli

Punjenje:

2-3 veze svee blitvemalo maslinovog ulja2 ena belog luka200 g sveeg kravljeg siramalo morske soli

Peliv:

70 g puterapuna aka sveih listova alfijemalo parmezana

Priprema

Za pastu, u iniju za meanje stavite obe vrste brana i so, promeajte pa dodajte jaja i zamesite tvrdo testo. Testo zatim umotajte u foliju i ostavite da odstoji 30 minuta, a onda rastanjite to vie moete, secite na trake irine 10-ak cm. Stavljajte po kaiicu fila sa razmakom od oko 5 cm blie jednoj ivici testa. Ivice premaite vo-dom, preklopite testo, stisnite ivice prstima oko fila i isecite raviole.

Za fil, blitvu operite, oistite i grubo iseckajte pa stavite u tiganj na malo maslinovog ulja i belog luka. Kada spasne i tenost koja se stvorila ispari, posolite je, malo prohladite i dodajte izgnjeenom siru.

Raviole kuvajte 5-6 minuta u puno slane vode, a onda prebacite na tanjir za serviranje i prelijte istopljenim puterom u kome ste isprili listove alfije. Po elji sve jo malo pospite parmezanom.

Sastojci

za 2 osobe

Testo:

80 g heljdinog integralnog brana120 g mekog belog brana2 jajamalo soli

Punjenje:

2-3 veze svee blitvemalo maslinovog ulja2 ena belog luka200 g sveeg kravljeg siramalo morske soli

Peliv:

70 g puterapuna aka sveih listova alfijemalo parmezana

Priprema

Za pastu, u iniju za meanje stavite obe vrste brana i so, promeajte pa dodajte jaja i zamesite tvrdo testo. Testo zatim umotajte u foliju i ostavite da odstoji 30 minuta, a onda rastanjite to vie moete, secite na trake irine 10-ak cm. Stavljajte po kaiicu fila sa razmakom od oko 5 cm blie jednoj ivici testa. Ivice premaite vo-dom, preklopite testo, stisnite ivice prstima oko fila i isecite raviole.

Za fil, blitvu operite, oistite i grubo iseckajte pa stavite u tiganj na malo maslinovog ulja i belog luka. Kada spasne i tenost koja se stvorila ispari, posolite je, malo prohladite i dodajte izgnjeenom siru.

Raviole kuvajte 5-6 minuta u puno slane vode, a onda prebacite na tanjir za serviranje i prelijte istopljenim puterom u kome ste isprili listove alfije. Po elji sve jo malo pospite parmezanom.

za 4 osobe

Sastojci

12 tortilja2 velika pilea fileasok limunakaiica suvog origana200 g mini paradajza1 avokadosok jedne limete1 veliki crveni luk1 velika crvena paprika1 velika uta paprika1 zelena ljuta papriicasve korijander100 ml pavlake maslinovo uljemorska so, biber

Priprema

Belo meso iseckajte na trakice, prelijte limunovim sokom, pospite origanom i biberom pa ostavite 2 sata da se marinira.

Crveni luk i obe vrste paprike iseckajte na trakice, a ljutu papriicu na kruie. Avokado iseckajte na kockice, pomeajte sa seckanim mini paradajzom, prelijte sokom limete, poprskajte sa malo ma-slinovog ulja i zainite solju i biberom.

U vok stavite malo maslinovog ulja pa na jaoj vatri proprite crveni luk, dodajte paprike, so, biber i prite par minuta, dok ne krene da rumeni. Izvadite paprike na tanjir, dodajte opet malo ma-slinovog ulja i prite piletinu dok fino ne poru-meni, par minuta.

Tortilje zagrejte i na svaku stavljajte po malo paprika, avokada sa paradajzom, piletine, pavlake, sveeg korijandera i eventualno malo soka od lim-ete. Preklapajte tortilje na pola i servirajte.

Napomena: Bez problema limetu moete zamen-iti limunom, sve korijander sveim perunom (ukus nije isti ali ipak...) i avokado izostaviti... eventualno s paradajzom pomeati malo crvenog ili mladog luka...

Fajita od piletineza 4 osobe

Sastojci

12 tortilja2 velika pilea fileasok limunakaiica suvog origana200 g mini paradajza1 avokadosok jedne limete1 veliki crveni luk1 velika crvena paprika1 velika uta paprika1 zelena ljuta papriicasve korijander100 ml pavlake maslinovo uljemorska so, biber

Priprema

Belo meso iseckajte na trakice, prelijte limunovim sokom, pospite origanom i biberom pa ostavite 2 sata da se marinira.

Crveni luk i obe vrste paprike iseckajte na trakice, a ljutu papriicu na kruie. Avokado iseckajte na kockice, pomeajte sa seckanim mini paradajzom, prelijte sokom limete, poprskajte sa malo ma-slinovog ulja i zainite solju i biberom.

U vok stavite malo maslinovog ulja pa na jaoj vatri proprite crveni luk, dodajte paprike, so, biber i prite par minuta, dok ne krene da rumeni. Izvadite paprike na tanjir, dodajte opet malo ma-slinovog ulja i prite piletinu dok fino ne poru-meni, par minuta.

Tortilje zagrejte i na svaku stavljajte po malo paprika, avokada sa paradajzom, piletine, pavlake, sveeg korijandera i eventualno malo soka od lim-ete. Preklapajte tortilje na pola i servirajte.

Napomena: Bez problema limetu moete zamen-iti limunom, sve korijander sveim perunom (ukus nije isti ali ipak...) i avokado izostaviti... eventualno s paradajzom pomeati malo crvenog ili mladog luka...

Fajita od piletine

za 15-ak tortilja

Sastojci

300 g brana + oko 100 g1 praak za pecivo1 ravna kaiica soli60 g otopljenog putera180 ml tople vode

Priprema

U posudu stavite 300 g brana, so i praak za pecivo. Dobro sve promeajte pa dodajte put-er i toplu vodu. Viljukom meajte koliko god moete. Kasnije dodajte malo po malo brana dome ne zamesite fino, glatko i eleastino testo. Prekrijte providnom folijom i ostavite da odstoji 2 sata.

Testo podelite na 15 delova pa na dasci posu-toj malom koliinom brana, tanjite svaki u kruan oblik.

Teflonski tiganj dobro ugrejte i svaku tortilju pecite po 20 sekundi sa svake strane. Reajte na tanjir koji drite u najlonskoj kesi kako bi ostale vlane i mekane.

Kada se ohlade moete ih smestiti u friider i u narednim danima koristiti po potrebi stim da ih opet malo prepeete pre upotrebe. Moete ih i zamrznuti pa po potrebi vaditi i koristiti.

za 15-ak tortilja

Sastojci

300 g brana + oko 100 g1 praak za pecivo1 ravna kaiica soli60 g otopljenog putera180 ml tople vode

Priprema

U posudu stavite 300 g brana, so i praak za pecivo. Dobro sve promeajte pa dodajte put-er i toplu vodu. Viljukom meajte koliko god moete. Kasnije dodajte malo po malo brana dome ne zamesite fino, glatko i eleastino testo. Prekrijte providnom folijom i ostavite da odstoji 2 sata.

Testo podelite na 15 delova pa na dasci posu-toj malom koliinom brana, tanjite svaki u kruan oblik.

Teflonski tiganj dobro ugrejte i svaku tortilju pecite po 20 sekundi sa svake strane. Reajte na tanjir koji drite u najlonskoj kesi kako bi ostale vlane i mekane.

Kada se ohlade moete ih smestiti u friider i u narednim danima koristiti po potrebi stim da ih opet malo prepeete pre upotrebe. Moete ih i zamrznuti pa po potrebi vaditi i koristiti.

Domace tortilje-Domace tortilje-

Sastojci

za 6 kalupia od 60 ml za sladoled

1 velika, prezrela banana veeg avokadasok jedne limete100 g gustog jogurta2 prepune kaiice eernog sirupa

Sastojci za eerni sirup:

300 g eera150 ml vode1 ipka cimeta1 ipka vanile2-3 zvezdasta anisa1 kaika limunovog soka

Pripema

U elektrinu seckalicu stavite sve navedene sastojke i miksajte dok se sve fino ne sjedini. Smesu sipajte u kalupe i hladite 4-5 sati u zamrzivau, najbolje preko noi.

eerni sirup napravite tako to sve sastojke stavite u erpicu i kuvate na laganoj vatri oko 15 minuta od momenta kada se eer istopi. Ostavite da se prohladi i sipajte u teglicu. Imaete za par tura sladoleda.

Napomena: Sladoled ete lake vaditi iz kalupa ako ih kratko stavite pod mlaz vrue vode.

Sladoled od avokada i banane

DRUENJE&KUVANJE U

RESTORANU ERAM

U samom centru Zvezdare, nadomak istoimene pijace, nalazi se restoran eram. Autentini iz-gled kue projektovane poetkom 20. veka, bogate istorije, mladi vlasnici nisu eleli da naruavaju, ve su je samo osveili modernim detaljima. U oputenoj atmosferi prelepe bate moete pijuckati vino ili se osveiti nekim od koktela, opijeni miri-som sveih zaina. Glavni kuvar i vlasnik restorana, Sran Rabrenovi, priprema sezonsku, internacion-alnu hranu, obogaenu zainima koji rastu u bati restorana.

Prvi put jedan restoran otvario je vrata svoje kuhinje food blogerima. Ideja je da se na jednom mestu, u prijatnoj i opuetenoj atmosferi, okupe ljudi koji dele istu strast prema kuvanju i dobrom zalogaju.

Svaka ast na ideju i hrabrosti je na zakljuak! Vie ena u jednoj kuhinji, odlina organizacija posla, uspeno pripremljena jela i sve to praeno smehom je veliki uspeh, a najvie lepo iskustvo za sve nas.

Otkrijte i vi eram!

fotografije: Ivan Radoman

RESTORAN ERAMakovaka 1, Beograd

tel: 011/640-2642www.restorandjeram.rs

facebook strana

Pratite MEZZE magazin na Instagramu!

Ako ste pravili nesto po nasim receptima, molimo uslikajte i tagujte slike sa:

# mezzemagazin

# mezzetluk

JELA IZPRIRODE

Kopriva, tir, listovi vinove loze i zelje su zeleni koji se moe nai u gotovo svakom seoskom domainstvu tokom leta. Probajte nekoliko jela iz naroda i uiva-jte u neoekivanim darovima prirode. Uz obavezni prilog - proju.

Autor: DrAgAnA PuicA

SARMICE OD LISTA VINOVE LOZESASTOJCI30-ak neprskanih listova vinove loze200 g pileeg belog mesa100 g mladog crnog luka15 g mladog belog luka1 jaje70 g argarepe50 g pirina okruglog zrnaso, mleveni biber, meavina zaina3 kaike ulja1 kaika brana1 kaiica aleve parike

PRIPREMA

U 500 ml vode skuvajte pilee belo meso. Skuvano meso izvadite iz vode, ali je ne nemojte baciti, ve

ostavite sa strane. Meso sameljite na maini za mlevenje mesa ili u blenderu. argarepu narenda-jte na najsitnije rende. Luk sitno iseckajte. Pirina oistiti i operite. Listove vinove loze operite, pa na minut-dva spustite u kljualu vodu da se opuste. Voditi rauna da ne stoje previe, jer e se u tom sluaju raspadati i neete moi uvijati sarmice.

U erpi zagrejte malo ulja, dodajte luk i argarepu i proprite dok malo ne omeka, dodajte zatim pirina i zajedno kuvajte, nalivajui sa po malo tenosti u kojoj se kuvalo meso. Malo posoliti i po-biberiti. Kada pirina bude upola kuvan, dodajte meso i jaje, pa dobro promeajte. Ako je potrebno, jo malo zainite. Na svaki list vinove loze stavite otprilike po kaiku fila (u zavisnosti od veliine lista) i motajte sarmice. Reajte ih u podmazanu vatrostalnu posudu jednu do druge. Zamotane sarmice prelijte ostatkom supe tek toliko da ih prekrije i staviti u rernu zagrejanu na 200C da se peku 20-ak minuta. Od ulja, brana i aleve paprike napravite zaprku i prelijte preko sarmica. Pecite jo 20 minuta.

SARMICE POSLUITEUZ KISELO MLEKO

Za ovo jelo najbolje je koristiti neprskane listove vinove loze sorte BELo OTELO ili IBRIK.*

VEROVATNO VAM JE POZNAT KAO JEDAN OD NAJDOSADNIJIH KOROVA

ORBA ODTIRASASTOJCI100 g tira400 ml vode1 manja glavica crnog luka30 ml mleka1 jaje50 g prevrelog slanog kravljeg siraso, mleveni biber1 kaiica seckane svee miroije

PRIPREMA

tir dobro operite i odvojite vrhove i lie od stabljike. Vodu stavite u lone, posolite i pustite da prokljua. Dodajte sitno seckani crni luk i sitno seckani tir. Kuvajte 20 minuta. Mleko umutite sa jajetom icom u drugom lonetu. Lone sa tirom sklonite sa poreta, pa tenost postepeno kut-laom lagano sipajte u lone sa mlekom i jajetom, mutei bez prestanka icom, a zatim dodajte i mrvljeni sir. orbu vratiti na vatru par minuta, tek koliko da pusti klju-dva.

Zainte biberom i miroijom po ukusu, a pre sluenja zakiselite po ukusu siretom i posluite uz vruu proju.

PLJESKAVICE SA PILETINOM I KOPRIVAMASASTOJCI

100 g sveih oienih mladih kopriva200 g kuvane piletine2 jaja1 kaika prezli1 kaiica belog luka u granulamamleveni biber, soulje za prenje

PRIPREMA

Kuvanu piletinu sameljite u maini za mleven-je mesa ili u blenderu. Koprive stavite u slanu, kipuu vodu i kuvajte 5 minuta. Ocedite dobro i sitno naseckajte. U posudu stavite piletinu, ko-prive i ostale sastojke i rukama zamesite i lepo ujednaite smesu. U tiganj stavite malo ulja da se zagreje. Rukama pravite loptice, a zatim ih izmeu dlanova malo spljotite. Prite po par minuta na vrelom ulju sa obe strane. Pljeskavice vadite na papirni ubrus da upiju viak masnoe.

Posluite uz prilog po elji. Lepe su i tople i hladne.

JAGNJEA KAPAMA SA ZELJEMSASTOJCI

500 g jagnjeeg mesa1 veza zelja (100 g)50 g pirina duguljastog zrna1 srednja glavica crnog luka1 mladi beli luk beli deo1 mladi crni luk beli deo500 ml pilee supe1 kaika branamleveni biber, so, aleva paprikaulje

PRIPREMA

Meso isecite na sitne kockice i stavite u iniju. Pospite kaikom brana i sve lepo promeajte da se brano sjedini sa mesom. Zagrejte ulje u erpi, dodajte meso i proprite uz meanje dok meso ne pobeli sa svih strana. Meso izvadite iz erpe na tanjir i ostavite na toplom mestu. Na istoj masnoi proprite sve tri vrste sitno seckanog luka. Kada luk omeka, vratite meso i dodajte oien i opran pirina. Posolite i po potrebi nalivajte supu uz povremeno meanje. Kuvajte dok meso i pirina ne omekaju na umerenoj vatri, nekih pola sata. Zatim dodajte seckano zelje, promeajte i ostavite da zelje omeka. Dodajte alevu paprika i posolite i pobiberite po ukusu. Kuvajte jo 10-ak minuta pa sklonite sa vatre. Jelo ne treba da bude mnogo retko.

Posluite toplo uz kiselo mleko ili kiselu pavlaku.

PROJASASTOJCI

500 g belog kukuruznog brana1 puna kaika svinjske masti2 kaiice sode bikarboneso po ukusu700 ml vode

PRIPREMA

U posudu stavite brano, mast sobne tempera-ture, sodu bikarbonu, so i sve promeajte var-jaom. Dodajte vodu i mutite da smesa postane kaasta i gusta. Pleh za peenje podmaite i malo pobranjavite, pa u njega izlijte masu. Kaikom poravnajte i stavite proju da se pee u rerni pre-thodno zagrejanoj na 220C oko 45 minuta.

NAPOMENA

Od ostataka proje kasnije moete napraviti trou. Ostatke proje izmrvite (istroite, odatle i naziv), a u tiganju istopite i zagrejte svinjsku mast. Pro-prite proju i posluite sa izmrvljenim sirom.

ako pravite parti...

4 jednostavna ukusna recepta *** 4 jednostavna ukusna recepta ***

ako pravite parti...

4 jednostavna ukusna recepta * **4 jednostavna ukusna recepta * **

PripremaPapriku iseckajte na kockice. Tiganj zagrejte na jaoj temperaturi, dodajte maslinovo ulje i proprite papriku 5-6 minuta. Promeajte kako bi se paprika ravnomerno isprila.

Bosiljak iseckajte i pomeajte sa polovi-nom milerama. Izmeajte i posolite po elji. Sueni paradajz isecite na sit-nije komade pa pomeajte sa drugom polovinom milerama. Takoe posolite po elji i izmeajte.

Hleb isecite na kockice i proprite na srednje jakoj temperaturi, u istom tiganju u kom se pekla paprika, na os-tacima ulja. Kada su se komadii zaru-menili, ubacite sitno iseckan en belog luka. Izmeajte i sklonite sa ringle.

Na dno teglice poreajte sloj paprike. Preko stavite sloj milerama sa bosiljkom. Sledei sloj neka budu kockice hleba pa preko sloj milerama sa suenim paradajzom. Ukrasite sa preostalim kockicama i listiima paradajza.

Sluite odmah kao predjelo ili kao prilog.Sugeriite gostima da prilikom konzumiranja trifla zahvate sve slojeve jer tada osveavajua kombinacija sastojaka najvie dolazi do izraaja.

Sastojci

za 4 osobe

1 vea crvena paprika250 g milerama3 suena paradjza (iz ulja)aka bosiljka3 pareta hleba1 en belog luka kaike maslinovo uljaso

slanitrif e l

autor: NeveNa ZeluNka Cijeti

Sastojci

300 g brana15 g kvasca1 ravna kaiica soli1 kaika uljaoko 2 dl vode

I jo:

150 g kakavalja150 g tanko iseene slanine

Priprema: Razmutite kvasac u pola olje tople vode sa malo eera i brana. U dubljoj iniji izmeajte brano, so, ulje, dodajte pripremljeni kvasac i sa mlakom vodom zamesite testo kao za pizzu. Ostavite 15-tak minuta da odmara.

Zatim oblikujte male kugle i u sredinu svake stavite po kockicu kakavalja. Sve zamotajte u slaninicu i privrstite akalicom.

Prite u dubokom ulju dok lepo ne porumene sa obe strane. Posluiti tople.

SAVRENFINGER FOOD!

autor: laNa Beli

bombice sa slaninom

autor: ivaNa laliCki

salata salubenicom

DIVNO OSVEAVAJUA

SALATA!

Sastojci

polovina srednje lubenice, ohlaene, oiene od semenki i iseckane na kocke aka listova svee nane, iseckanih olje Feta sir (pravi grki ili bugarski oviji sir, a ne ono to mi zovemo Feta), izdrobljen ili iseckan na kockiceSastojvc za preliv

4 kaike devianskog maslinovog ulja 2 kaike soka od limete ili limuna

Priprema

Iseckane komade lubenice pomeajte sa preliv-om i nanom, i na kraju dodajte Feta sir.

salata salubenicom

DIVNO OSVEAVAJUA

SALATA!

GOUGeRES autor: jeleNa otri

Priprema

U erpicu stavite da provri voda, puter i so. im se puter otopi i voda baci prvi klju ubacite celu koliinu brana i energino meajte varjaom podiui i prevrui testo minut-dva da se brano ukuva. Prebacite testo u iniju i ostavite ga da se malo ohladi. U mlako testo, sve vreme mutei mikserom, ubacite jedno po jedno jaje, a na kraju umeajte 120 g Grijera ili nekog drugog sitno rendanog kakavalja.

Sipajte masu u jau kesu. Zavrnite joj kraj i odloite u friider, dok se rerna ne zagreje na 220C. Obloite pleh od rerne pa-pirom za peenje.

Odsecite vrh kese i pricajte na pleh male loptice prenika 2-3cm, 6x5 u jednom plehu. Mokrim prstom zaravnite vrh svake loptice. Pospite preko svake sitno rendan kakavalj. Kesu sa ostatkom testa odloite u friider dok se prva tura pee. Pecite 20-30 minuta, bez otvaranja rerne. Ponovite isti postupak za sledeu turu na hladnom plehu od rerne.

Servirajte gougres dok su topli. Od ove koliine se dobije oko 65-70 komada.

Sastojci za testo250 ml vode125 g putera, kockicepola kaiice soli150 g otrog brana4 jaja, srednje veliine120 g (za testo) + 50 g (za posipanje) sitno rendanog tvrdog utog sira p

GOUGeRES

Gougres su klasino francusko pecivo koje se pravi od choux testa koje se koristi za nama dobro poznate princes krofne. Radi se o mini slanoj verziji peciva u koje se dodaje tvrdi uti sir, najee Gruyre, Comt ili Emmentaler. Idealna grickalica koja se uvek slui topla.

recepteiz prethodnih

brojeva moete preuzeti na

ovojstranici

DA LI JE TO

LIZALICA???

RANJI?

NE TO JE...

autor: ana v. durdevic- - -

PITA NA STAPU>

Sastojci za testo250 g brana80 g eera u prahuprstohvat soli150 g putera1 umance

I jo

modla za kolae prenika 5-7 cmtapii za ranjiedem po elji

Priprema

U posudu prosejte brano i eer u prahu. Dodajte prstohvat soli. Promeajte. Dodajte hladan puter iseckan na kockice. Viljukom ili uz pomo dlanova, utrljajte puter u brano, napravite mrvice. Dodajte umance i zamesite testo. Uvijte u providnu foliju i ostavite 15-ak minuta u friideru.

Obloite 2 pleha papirom za peenje. Rernu upalite da se greje na 180C.

Pospite branom radnu povrinu, paljivo raz-vucite testo oklagijom na 1 cm debljine. Mod-lom za kolae, prenika 5-7 cm vadite krugove. Za svaku piticu vam treba 2 kruga. Stavite jedan krug na pleh, ivicu blago premaite sa hladnom vodom pa stavite tapi na sredinu, blago ga utisnite u testo, pazei da ne ode do kraja. Stavite malu koliinu dema. Nemojte preterivati sa koliinom dema, kako ne bi iscureo toko peenja. Preko stavite drugi krug testa, lagano pritisnite ivice da se zalepe jedna za drugu i dobro pritisnite deo oko tapia. Krajem tapia utisnite kruie ili linijice oko ivice, ujedno ih tako i dodatno slepljujete. Ponovite sa ostalim testom isto.

Pecite oko 15 minuta ili dok ne dobiju zlatnu boju po rubovima. Pazite da se ne prepeku. Ostavite da se u potpunosti ohlade.

par NapomenaRukujete sa testom paljivo, krho je i lako se kida.

Gledajte da vam krugovi testa budu glatki i bez pukotina kako ne bi pucali tokom peenja.

Nemojte puniti sa mnogo dema, kako ne bi iscu-reo tokom peenja.

tapie moete prethodno blago pokvasiti da ne gore tokom peenja.

Pitice moete puniti i drugim nadevima - Nutelom, kockicama okolade...

xx

x

x

PITA NA STAPU

x

ledene poslastice

jednostavne vone pite za letnje dane * *jednostavne vone pite za letnje dane * *

ledene poslastice

jednostavne vone pite za letnje dane * * * *jednostavne vone pite za letnje dane * * * *

autor: Lana BeLi

Pecena

aljaska

i

Sastojci za sladoled

125 ml mleka125 ml slatke pavlake3 umanca60 g eera1 vanilin eer200 g malina ili nekog drugog voa

Sastojci za biskvit

3 jaja3 kaike eera3 kaike brana1 vanilin eer

am za premazivanje

3 belanca150 g eeramalo limunovog soka

Priprema Stavite u posudu mleko, slatku pavlaku i vanillin eer. Saekajte da provri pa sklonite sa ringle. Ostavite da se prohladi 10-tak minuta. Umutite penasto umanca i eer i paljivo sipajte u vrue mleko. Vratite na ringlu i zagrevajte ponovo na laganoj vatri dok ne ponu da se pojavljuju mehurii, jo 5-10 minuta. Smesu sipajte u metalnu modlu za sladoled i ostavite neko vreme na sobnoj temperaturi da se malo prohladi. Na kraju umeajte pasirano voe i sve fino izjednaite. Stavite u zamrziva i pokrijte folijom da se ne bi napravili kristalii leda. Sladoled povreme-no promeajte pa vratite nazad na hladjenje.

Pripremite biskvit za podlogu tako to ete umutiti penasto belanca sa eerom i dodati jed-no po jedno umance. Na kraju paljivo umeajte brano. Sipajte u pleh (20x30 cm) obloen masnim papirom i ispecite biskvit. Kad se prohladi , modlom ili veom aom izvadite kru-gove. Na svaki krug stavite po veu kuglu sladoleda ili oblikujte kaikom. Vratite u zamrziva dok ne pripremite am.

Preostala belanca vrsto umutite sa eerom i dodajte malo limunovog soka. Tako umueni am premaite preko kugli sladoleda i kaikom ili pricem oblikujte are. Stavite u preth-odno zagrejanu rernu 5-6 minuta samo da se krako zapee. Kad belanca blago porumene izvadite i odmah posluite.

Sastojci

breskvesladoled od vanilepuslicepeeni bademi sitno iseckanimileramvanil eerrendana korica limuna

Priprema

Breskve isecite na krike. Bademe iseckajte, puslice izmrvite na krupnije komade. Mileram izmeajte sa vanil eerom i koricom limuna.

U inijice stavite sladoled od vanile, pospite puslicama, sa strane poreajte breskve, a preko svega dodajte mileram, bademe i jo neko-liko komadia puslica.

Sluite odmah.

Hladan sladoled, slatke i hrskave puslice i bademi, mirisne breskve i kiselkasti mileram- prava letnja harmonija ukusa!

autor: nevena ZeLunka Cvijeti

Breskvica

puslica

autor: ZoriCa Lakoni

sorbeod nara

ndzei

Sastojci

za 4 osobe 560 ml svee ceenog soka od narande rendana korica jedne narande 190 ml vode 200 gr eera 15 gr svee nane 1/3 kafene kaiice soli

Priprema

Vodu, eer i koricu narande staviti u manju duboku erpu sa debe-lim dnom i kuvajte na jakoj vatri dok voda ne prokljua. Povremeno promeajte dok se eer ne istopi. Kada se eer istopi, smanjite vatru na srednju vrednost i kuvajte sirup jo jedan minut. Sklonite erpu sa vatre i vrelom sirupu dodajte sveu nanu. Pustite da sirup odstoji 10 minuta ,pa ga procedite. U sirup dodajte so i sok od narade pa ostavite u friideru da se hladi minimum dva sata.

Nakon toga smesu sipajte u aparat za sladoled i zaledite sledei upustva proizvoaa vaeg aparata. Ukoliko nemate aparat za sladoled , smesu sipajte u plastini kontejner sa odgovarajuim poklopcem i drite etiri sata u zamrzivau. Na svaki sat, smesu izvadite iz zamrzivaa i energino promeajte.

Pre sluenja, izvadite sorbet i pustite ga da odstoji na sobnoj tempera-turi dva do tri minuta. Kaikom za sladoled pravite kugle i servirajte u odgovarajue ae ili kornete.

sorbeod nara

ndze

autor: ana v. urevi

sendvic kekssa sladoledom

i

Priprema

U posudu prosejte brano i eer u prahu. Dodajte prstohvat soli, pa promeajte. Dodajte hladan puter iseckan na kockice. Viljukom ili trljanjem mase izmeu dlanova, napravite mrvice. Dodajte umance i zamesite testo. Testo uvijte u providnu foliju i ostavite 15-ak minuta u friideru.

Obloite 2 pleha papirom za peenje. Rernu upalite da se greje na 180C.Pospite branom radnu povrinu, paljivo razvucite testo oklagijom na 1 cm debljine. Modlom za kolae vadite keksie. Poreajte ih na plehove, sa razmakom izmeu svakog. Pecite oko 15 minuta ili dok ne dobiju zlatnu boju po rubovima. Pazite da se ne prepeku. Ostavite da se u potpunosti ohlade.

Sladoled izvadite iz zamrzivaa i saekajte da malo omeka. Kek