bk2_5a

Monolitne meuspratne konstrukcijeSitnorebraste i kasetirane tavanice

BETONSKE KONSTRUKCIJE 2Osnovne akademske studije, V semestar

Prof dr Stanko Briemail: [email protected]

Departman za Tehnike nauke,GRAEVINARSTVO

Dravni Univerzitet u Novom Pazaru

2014/15

Stanko Bri Betonske konstrukcije 2


Sadraj

1 Monolitne meuspratne konstrukcijePloe oslonjene na stubove - nastavakKontrola proboja ploa - PBAB 87Kontrola proboja ploa - EC2

2 Sitnorebraste i kasetirane tavaniceSitnorebraste tavaniceKasetirane tavanice



Ploe oslonjene na stubove - nastavakKontrola proboja ploa - PBAB 87Kontrola proboja ploa - EC2

Sadraj






Monolitne tavanice veih raspona

Ploe oslonjene na stubovePloe oslonjene direktno na stubove esto se kombinuju sa ABzidovima i pretstavljaju meuspratne konstrukcije relativnonovijeg datumaRaspored stubova je obino pravilan, u dva ortogonlna pravca,ali moe da bude u heksagonalnom rasporedu ili potpunonepravilanProraun takvih meuspratnih konstrukcija obavlja senumerikim metodama (MKE) i primenom raunara, alipostoje i priblini (peaki) pristupi





Ploe oslonjene na stubovePloe oslonjene na stubove mogu da budu sa kapitelom(peurkaste ploe) ili bez kapitelaPeurkaste ploe su statiki bolje (sigurnije), a ploe oslonjenena stubove bez kapitela su arhitektonski atraktivnijePonekad se izmeu stubova i ploa usvajaju jastucipravougaone osnove umesto oblikovanih kapitelaU Pravilniku BAB 87 ploe oslonjene na stubove, sa kapitelomili bez kapitela, nazivaju se peurkaste tavanice




Kapiteli kod peurkastih ploa

Peurkaste tavanice

Kapiteli i jastuci kod peurkastih ploa





Ploe oslonjene na stubove - priblini postupciPeurkaste ploe sa ravnomernim ortogonalnim rasporedomstubova (osovinska rastojanja `x `y) i sa jednakopodeljenimoptereenjem, ukoliko je odnos osovinskih rastojanja stubova ugranicama 0.75 `x/`y 1.33, mogu da se proraunavajupriblinim postupcimaMoe da se tada koristi Metoda zamenjujueg

1 kontinualnog okvira (kruta veza izmeu ploe i stubova)2 kontinualnog grednog nosaa (zglobna veza izmeu ploe i

stubova

irina rigli ili greda jednaka je odgovarajuem osovinskomrastojanju stubova (`x ili `y), dok je visina preseka jednakadebljini ploe dp




Ploe oslonjene na stubove

Raspodela momenata kod peurkaste tavanice




Raspodela momenata kod peurkaste tavanice




Raspodela momenata iznad stuba




Raspodela momenata u dva pravca





Ploe oslonjene na stubove - priblini postupciU analizi zamenjujueg okvira ili zamenjujueg kontinualnognosaa, usvaja se, za svaki pravac, ukupno odgovarajueoptereenjePri tome se vodi rauna o najnepovoljnijem rasporedupokretnog (korisnog) raspodeljenog optereenjaAko je prenik kapitela (ili stranice) na spoju sa ploom veiod 0.3 `min, gde je `min = min(`x, `y), i ako je nagib konusaili piramide upisane u kapitel, u odnosu na ravan ploe, vei od1:3, u primeni priblinog prorauna koristi se metodzamenjujueg okvira (kruta veza stubova i ploe)





Ploe oslonjene na stubove - priblini postupciKruta veza izmeu stubova i ploe usvaja se, bez obzira nakapitel, kada krutost stubova nije mala u odnosu na krutostrigleKada ovi uslovi nisu ispunjeni, u priblinom proraunupeurkastih ploa koristi se metod ekvivalentnog kontinualnog(grednog) nosaaAko kapitel ima nagib vei od 1:3, pri dimenzionisanju ploe upreseku kod stuba, za uticaje momenata savijanja, odreuje sestatika visina koja odgovara nagibu 1:3




Priblian proraun peurkastih ploa

Ekvivalentni raunski modeli

Zamenjujui okviri i zamenjujui kontinualni nosa




Zamenjujui okvir kod peurkastih ploa

Za svaki od ortogonalnih pravaca formira se ekvivalentni okvirninosa





Raspodela momenata savijanja, dobijenih analizom zamenjujuegokvira, na traku u polju i na traku iznad stubova




Armiranje peurkastih ploa

Traka iznad stubova




Armiranje kod peurkastih ploa

Traka izmeu stubova




Armiranje kapitela kod peurkastih ploa

Konstruktivno armiranje kapitela armaturom tanjih profila- armatura koja prati profil kapitela . . .R10 do R12- horizontalna armatura (uzengije) . . .R8 do R10





Ploe oslonjene na stubove - priblini postupciSlino je i za sluaj zamenjujueg kontinualnog grednog nosaaKao to se vidi, ovakvi priblini postupci su prilinokomplikovaniPriblini postupci su bili u upotrebi pre izraenije upotreberaunara u projektovanju graevinskih konstrukcijaSada se, po pravilu, formira integralni raunski modelkompletnog objekta primenom odgovarajueg programa nabazi MKE




Integralni raunski model zgrade (Tower)




Prikaz modela tavanice u Tower-u




Prikaz raspodele momenata Mx




Prikaz raspodele momenata My




Prikaz armiranja tavanice




Prikaz dobijenih ugiba tavanice




Kapitel kod peurkastih ploa

Ako je nagib kapitela vei od 1:3, u odreivanju statike visineploe u preseku na kontaktu sa stubom usvaja se statika visina

koja odgovara nagibu 1:3





Ploe oslonjene na stubove - prednosti i manePloe direktno oslonjene na stubove, sa ili bez kapitela, imajuniz prednosti u odnosu na klasine tavanice u vidu ploa kojenose u jednom ili u dva pravca:

- izvoenje je lake zbog jednostavne oplate i armature (kapitelimalo remete i oplatu i armaturu)

- provlaenje svih horizontalnih instalacija u objektu (posebnoklimatizacije) je jednostavnije (nema prodora kroz grede)

- konstrukcija ima relativno malu visinu (nema greda)- mogu da se realizuju relativno vei rasponi (obino do 8.0m)

Ograniavajui faktor kod ovakvih ploa je nosivost u odnosuna probijanje stuba kroz plou, kao i pojava relativno velikihugiba




Sadraj







Ploe oslonjene na stubove - kontrola probojaKod ploa diretno oslonjenih na stubove neophodna je analizamogueg proboja stuba kroz plouProraun ploe u odnosu na napone probijanja zasniva se nanemakim normama DIN 1045Proraun proboja sprovodi se prema doputenim naponima, aprovera se vri za eksploataciona optereenjaMaksimalni smiui napon u kritinom preseku oko stubauporeuje se sa doputenim smiuim naponima za beton dateMB




Ploe oslonjene na stubove - problem proboja

Kritina oblast u okolini stuba




Ploe oslonjene na stubove - kontrola proboja

Kritian presek I-I





Ploe oslonjene na stubove - kontrola probojaMaksimalni raunski smiui napon usled probijanja ploe, zapresek I-I, dat je sa

=TmaxOkp hs

(1)

U izrazu (1) uvedene su oznake- Tmax . . . najvea transverzalna sila pri eksploatacionomoptereenju, za presek I-I

- Za pravougaoni raster stubova i optereenje q = g + p usrednjem polju, Tmax je

Tmax = q (`x `y 14pi d2kp)






U izrazu (1) uvedene su oznake- hs . . . srednja statika visina ploe za dva usvojena pravcaarmature

- Okp . . . obim preseka oko stuba, ili ojaanja sa prenikom dkp,dat je sa Okp = pi dkp

- dkp . . . prenik kritinog preseka I-I, dat sa dkp = ds + hs, gdeje ds prenik stuba tretiranog kao krunog oslonca

Ako je stub pravougaonog preseka b d, onda se dsizraunava prema izrazu

ds = 1.13b d (2)

Ako je d > b, onda se u izrazu (2) usvaja da je d = 1.50 b, bezobzira na stvarni odnos strana pravougaonog preseka





Kritian presek I-I

Ekvivalentan kruni presek Stvaran pravougaoni presek





Ploe oslonjene na stubove - kontrola probojaUmesto sa transverzalnom silom u kritinom preseku okostuba, smiui napon usled mogueg proboja moe da se izvrii sa normalnom silom u stubu ispod ploe, ili sa razlikomnormalnih sila, ukoliko se stubovi nalaze iznad i ispod ploeU zavisnosti od veliine dobijenog smiueg napona, mogu danastupe tri mogunosti

1 231a . . . nije potrebna raunska armatura za prijem silazatezanja usled proboja

2 231a < 2b . . . potrebna je raunska armatura za prijemsila zatezanja usled proboja

3 > 2b . . . nije doputeno - neophodna je promenageometrije (usvajanje jastuka ili kapitela)





Ploe oslonjene na stubove - kontrola probojaSa a, b oznaene su vrednosti dozvoljenih glavnih naponazatezanja u betonu, izraene u MPa, zavisne od marke betona:

MB 15 20 30 40 50 60a 0.5 0.6 0.8 1.0 1.1 1.2b 1.5 1.8 2.2 2.6 3.0 3.4





Ploe oslonjene na stubove - kontrola probojaKoeficijenti 1 i 2 definisani su kao

1 = 1.30a

2 = 0.45a

Koeficijent a zavisi od upotrebljene armature:

a =

1.0 za GA 240/3601.3 za RA 400/5001.4 za MA 500/560






Sa , u [%] oznaena je srednja vrednost procenta armiranjapreseka ploe gornjom armaturom iz dva ortogonalna pravcana irini oslonake trake 0.40 `x i 0.40 `yPri tome, srednja vrednost mora da se nalazi unutar granica

0.5 % 25 fbkv 1.5 %

bez obzira to stvarni srednji procenat armiranja moe da budei izvan navedenih granica






Ako je ispunjen uslov (1) 231a, onda nema treba zaposebnom armaturom za prijem glavnih napona zatezanjausled probojaAko se smiui napona nalazi u granicama (2):231a < 2b, onda se potrebna armatura za prijemglavnih napona zatezanja izraunava prema izrazu

Aa =0.75Tmax

v1.8

=1.35Tmax

v

gde je v granica velikih izduenja armature koja se koristiDobijena armatura Aa rasporeuje se paralelno sa sve etiristranice oko stuba u vidu uzengija




Armiranje ploe protiv proboja





Ploe oslonjene na stubove - kontrola probojaTrei sluaj, prekoraenje granice > 2b nije dozvoljenU takvom sluaju potrebno je da se poveaju dimenzijepreseka, odn. da se usvoji jastuk ili kapitel na spoju stuba iploeU sluaju na na plou deluje koncentrisana sila veegintenziteta, vri se analiza analogna analizi proboja stubaUmesto povrine stuba u takvom sluaju uzima se povrinarasprostiranja koncentrisane sile u srednjoj ravni ploe




Kontrola proboja u programu Tower




Prikaz rezultata kontrole proboja u Tower-u




Otvor u ploi u blizini stuba

Redukcija kritinog obima u analizi proboja - DIN 1045

Otvor unutar kritinog preseka Otvor izvan kritinog preseka





Redukcija kritinog obima u analizi proboja - DIN 1045Ukoliko se u blizini stuba u ploi nalazi otvor, mogu da postojedve mogunosti:

- otvor u ploi je unutar kritinog preseka- otvor u ploi je izvan kritinog preseka (ali ne suvie daleko)

Pravilnik BAB 87 samo kae da o prisustvu otvora u blizinistuba treba da se vodi rauna, ali se ne kae kakoU normama DIN 1045 trai se da se obim kritinog presekaoko stuba smanji za uticaj otvoraUticaj otvora svodi se na odreivanje pripadajue centralneprojekcije otvora na kritini obim (centar je sredite stuba)





Redukcija kritinog obima u analizi proboja - DIN 1045Ako je otvor unutar kritinog preseka onda se odredi deoobima kritinog preseka Okr koji odgovara centralnom uglukonstruisanom u sreditu stuba iji pravci tangiraju ivice otvoraU sluaju otvora koji je izvan kritinog preseka, ali ne suviedaleko, onda je smanjenje obima kritinog preseka dato saOkr = b a/2U ovom izrazu sa b je oznaena dimenzija otvora upravno napravac koji povezuje centre stuba i otvora, dok je a rastojanjeizmeu kruga kritinog preseka i blie ivice otvora





Redukcija kritinog obima u analizi proboja

Najvee rastojanje otvora u ploi od blie ivice stuba za koje seuzima u obzir uticaj otvora na proboj stuba





Redukcija kritinog obima u analizi proboja

Prema dokumentu CEB-FIP 90 (Evropski komitet za beton),uticaj otvora na veliinu kritinog obima u analizi probojauzima se u obzir ukoliko najkrae rastojanje izmeu konturestuba i konture otvora nije vee od 5hsU odredbama Evrokoda EC2 koje se odnose na proboj ploaovo rastojanje se definie kao 6hs





Redukcija kritinog obima u analizi probojaU sluaju znalize uticaja koncentrisane sile veeg intenziteta naplou, provera mogunosti proboja kroz plou usledkoncentrisane sile, ukljuujui i uticaj bliskog otvora, vri seanalogno kao i za proboj stubaU tom sluaju povrini stuba odgovara pripadajua povrinadelovanja koncentrisane sile, na nivou srednje povri ploe(prostiranje uticaja je kao i u sluaju analize koncentrisanihsila)




Sadraj







Kontrola proboja prema Evrokodu EC2Procedura analize smicanja usled proboja prema EvrokoduEC2 zasniva se na proverama u preseku obima stuba i upreseku osnovnog kontrolnog obima u1 (na rastojanju 2d)Ukoliko je neophodna armatura za smicanje (odn. za glavnenapone zatezanja usled smicanja), onda se odreuje udaljenijiobim uout,ef u kome armatura za smicanje vie nije neophodnaKritini presek ili osnovni kontrolni obim u1 odreuje se kaoodgovarajui obim oko stuba (ili optereene povrine ploe) narastojanju od 2d od obima stuba (ili oko optereene povrine)Sa d oznaena je srednja vrednost statike visine za dvaortogonalna pravca iznad stuba





Raunski model u analizi proboja - EC2

Vertikalni presek kroz stub i poloaj kritinog preseka






Osnova, sa prikazom kritine kontrolne povrine






Razliite konfiguracije kritinog preseka i osnovne kontrolnepovrine oko stuba (ili optereene povrine)






Korekcija kritinog obima oko stuba (ili optereene povrine) usledprisustva otvora u ploi






Kritini obim i kontrolna povrina ukoliko je stub (ili optereenapovrina) blizu ivice, na ivici ili u uglu ploe






Statika visina (d = hs) za kontrolu proboja stuba kroz temeljnustopu promenljive visine





Kontrola proboja prema Evrokodu EC2Definiu se sledei projektni smiui naponi probijanja:

- VRd,c . . . projektna smiua otpornost pri proboju bez aratureza smicanje usled proboja u razmatranom kontrolnom preseku

- VRd,cs . . . projektna smiua otpornost pri proboju sa araturomza smicanje usled proboja u razmatranom kontrolnom preseku

- VRd,max . . . projektna vrednost maksimalne smiue otpornostipri proboju u razmatranom kontrolnom preseku

- VEd . . . projektna vrednost smiue sile koja deluje ukontrolnom preseku





Kontrola proboja prema Evrokodu EC2Treba da se izvre sledee raunske provere

1 Du obima stuba, ili du obima optereene povrine,maksimalan smiui napon probijanja ne sme da budeprekoraen

VEd < VRd,max

2 Posebna armatura za proboj (odn. za prijem glavnih naponazatezanja pri proboju) nije neophodna ukoliko je

VEd < VRd,c

3 Ukoliko jeVEd > VRd,c

armatura za prijem smicanja usled proboja mora da se obezbedi





Kontrola proboja prema Evrokodu EC2

Kada je reakcija (sila u stubu ili koncentrisana sila)ekscentrina u odnosu na obim kontrolnog preseka, maksimalnismiui napon treba da se odredi prema izrazu

vEd = VEdui d

(3)

gde je- ui . . . duina obima razmatranog kontrolnog preseka- d . . . srednja vrednost statike visine za dva ortogonalna pravca(oznaka hs u PBAB 87)






Koeficijent u izrazu (3) dat je sa

= 1 + kMEdVEd

u1W1

(4)

gde je- u1 . . . duina obima osnovnog kontrolnog preseka- k . . . koeficijent koji zavisi od odnosa izmeu dimenzija stubac1 i c2: vrednost koeficijenta k je u funkciji proporcijaneizbalansiranog momenta koji se prenosi nejednakimsmicanjem kao i savijanjem i torzijom (dato u tabeli)

- W1 . . . odgovara raspodeli smicanja, kao to je prikazano naskici





Vrednosti koeficijenta k za pravougaone optereene povrine

Raspodela smicanja usled neizbalansiranog momenta savijanja naspoju stuba i ploe






Koeficijent W1 u izrazu (4) za zavisi od obima osnovnogkontrolnog preseka u1 i dat je sa

W1 =

u10|e| d`

gde je- d` . . . element duine luka osnovnog kontrolnog obima u1- e . . . rastojanje elementa luka d` do ose oko koje obremomenat savijanja MEd





Kontrola proboja prema Evrokodu EC2Za stub pravougaonog preseka koeficinet W1 dat je sa

W1 =c212

+ c1c2 + 4c2d+ 16d2 + 2pidc1

- gde su- c1 . . . dimenzija stuba koja je paralelna sa pravcemekscentriciteta optereenja

- c2 . . . dimenzija stuba u pravcu upravno na pravacekscentricitet optereenja





Kontrola proboja prema Evrokodu EC2Za unutranji stub krunog preseka koeficijent odreuje seprema izrazu

= 1 + 0.6pie

D + 4d(5)

gde je D prenik preseka stubaZa unutranji stub pravougaonog preseka, gde je optereenjeekscentrino u oba pravca, koeficijent odreuje se premaizrazu

= 1 + 1.8

(eybz

)2+

(ezby

)2(6)






U izrazu (6) uvedene su oznake:- ey i ez . . . ekscentriciteti MEd/VEd u pravcima osa y i z- by i bz . . . dimenzije kontrolnog obima

(Napomena: ekscentricitet ey nastaje zbog momenta oko zose, a ez zbog momenta oko y ose)Za konstrukcije gde bona stabilnost ne zavisi od ramovskogdejstva stubova i ploa i gde se susedni rasponi ne razlikuju zavie od 25%, za koeficijente mogu da se koriste priblinevrednosti






Razliite konfiguracije kritinog preseka i osnovne kontrolnepovrine oko stuba (ili optereene povrine)





Preporuene vrednosti koeficijenta - EC2

Preporuene vrednosti koeficijenta za uzimanje u obzirekscentriciteta sile u odnosu na oblik kritine povrine



Sitnorebraste tavaniceKasetirane tavanice

Sadraj






Sitnorebraste i kasetirane tavanice

Sitnorebraste tavaniceSitnorebrasta tavanica je monolitna meuspratna ABkonstrukcija formirana od

- relativno tankih paralelnih rebara- relativno tanke ploe iznad rebara

Rebra sitnorebraste tavanice su u donjoj zoni irine b0 8 cm,a u gornjoj zoni, na spoju sa ploom, irina je b0 + 2 cm, radilakeg skidanja oplateRazmaci rebara obino su od = 40 80 cmPreko rebara izvodi se (betoniranjem zajedno sa rebrima)tanka AB ploa debljine dpl /10 4 cm





Sitnorebraste tavaniceVisina sitnorebraste tavanice kree se, zavisno od raspona, od20 cm, za manje raspone, pa do 45-50 cm, ze veerasponeSitnorebraste tavanice primenjuju se za raspone od 3 do 12m iza korisna optereenja od 2 6 kN/m2Sitnorebraste tavanice sada se ree izvode, zbog relativnokomplikovane oplate, iako su, po utroku materijala, (obino)ekonominije od punih AB ploa





Sitnorebraste tavaniceRebra sitnorebraste tavanice su glavni nosei elementi tavaniceRebra mogu da prenose optereenja preko jednog ili preko vieraspona (kontinualne sitnorebraste konstrukcije)U sluaju kontinualne sitnorebraste tavanice, zbog malenosivsti rebara pri delovanju negativnih momenata savijanja itransverzalnih sila, esto se izvode horizontalna proirenjarebara iznad oslonaca (horiznotalne vute)




Sitnorebraste tavanice - horizontalne vute

Kontinualne sitnorebraste tavanice

Horizontalne vute i preraspodela momenata nad srednjim osloncima





Sitnorebraste tavaniceKada je tavanica sistema proste grede, rebra se raunaju kao Tpreseci sa neiskorienim naponima, sa aktivnom irinom ploejednakoj razmaku rebara Kada je tavanica kontinualna, rebra su, na delu iznad srednjihoslonaca, pravougaoni preseci irine b0, a esto se primenjuju ihorizontalne vute u rebrimaPoduna armatura u rebrima (u donjoj zoni) usvaja sa odparnog broja profila (2,4,6), a polovina tih ipki povija se ugornju zonu nad osloncima





Sitnorebraste tavaniceNaravno, u sluaju kontinualne sitnorebraste tavanice, nadosloncima se proraunava potrebna armatura u rebrimaUzengije se odreuju raunskom analizom T sila i preputaju seu plou, sa obe strane rebra, do treine istog otvora ( b0)Zbog relativno velike krutosti rebara na savijanje i relativnomale debljine ploe, ploa sitnorebraste tavanice posmatra sekao kontinualni nosa u pravcu upravno na rebra, dakle saosloncima na razmaku





Sitnorebraste tavaniceZbog relativno malih raspona ploe, = 40 80 cm, uticaji uploi obino su maliAko se proraunom ne dobije vea armatura, onda se, kaominimalna armatura u donjoj zoni ploe usvaja 6/25 u obapravca (1.13 cm2/m)Umesto toga, ako nije potrebna vea koliina armature, udonju zonu ploe moe da se usvoji mrea Q 131Za prijem negativnih momenata u ploi upravno na rebra,esto je dovoljna armatura koju ine uzengije koje supreputene iz rebara u plou




Sitnorebraste tavanice

Prikaz armiranja sitnorebraste tavanice - popreni pravac





Prikaz armiranja sitnorebraste tavanice - poduni pravac





Sitnorebraste tavanice - rebra za ukruenjeU pravcu upravno na pruanje rebara sitnorebraste tavaniceizvode se i rebra za ukruenjeZadatak rebara za ukruenje je da poveu glavna rebratavanice u poprenom pravcu i omogue zajedniki rad veegbroja rebara, posebno u sluaju delovanja koncentrisanogoptereenja (npr. usled pregradnih zidova)Rebra za ukruenje usvajaju se (obino) iste visine kao i glavnarebra tavanice





Sitnorebraste tavanice - rebra za ukruenje

Rebra za ukruenje armiraju se (konstruktivno) u donjoj zonisa 2/3, a u gornjoj zoni sa 1/3 armature glavnih rebaraBroj rebara za ukruenje zavisi od raspona glavnih rebara:

- za ` = 3 6m . . . jedno rebro u sredini raspona- za ` = 6 9m . . . dva rebra u treinama raspona- za ` = 9 12m . . . tri rebra u etvrtinama raspona





Sitnorebraste tavanice - linijska optereenjaNa tavanicu esto deluje i linijski raspodeljeno optereenje,koje potie od pregradnog zidaPregradni zid se obino prua u pravcu glavnih rebaratavanice, ili upravno na taj pravacU sluaju zida koji je upravno na pravac rebara, uticaj zida se,u analizi jednog rebra, posmatra kao koncentrisana sila

P = gz Hz

gde je gz sopstvena teina zida (kN/m2), dok su Hz i visinazida i razmak izmeu rebara (u [m])





Linijsko optereenje na sitnorebrastu tavanicu





Linijsko optereenje na sitnorebrastu tavanicuKada je tei zid u pravcu glavnih rebara, ispod zida se izvedeAB greda, iste visine kao i tavanica, a odgovarajue irine




Sadraj







Kasetirane tavaniceKasetirana tavanica sastoji se iz niza AB greda koje se pruajuu dva pravca i koje su monolitno vezane sa tankom AB ploomiznad gredaTime se formira povrinska konstrukcija koja je zbog svogizgleda dobija naziv kasetirana konstrukcijaGrede u sklopu kasetirane tavanice obino su na relativnomalom meusobnom razmaku 2 mOvakva meuspratna konstrukcija, oslonjena po svom obimu,prirodno prenosi optereenje u dva pravca, pa se koristi zapokrivanje veih povrina, raspona i do 20 m





Kasetirane tavaniceRebra ili grede u kasetiranim tavanicam mogu de se postavljajuparalelno sa stranicama oslanjanja (za kasetiranu tavanicupravougaonog oblika)Mogue je da se pravac pruanja rebara kasetirane tavaniceuscoji i drugaije:

- pod uglovima 45 u odnosu na stanice oslanjanja tavanice- pod uglovima 60 u odnosu na stanice oslanjanja tavanice(heksagonalne grede)

U ovakvim konfiguracijama se dobija znatno povoljniji rasporedstatikih uticaja u konstrukcijiTakve konfiguracije kasetiranih tavanica primenjuju se zaodnose strana `y/`x 1.5




Kasetirane tavanice

Tipine konfiguracije kasetiranih tavanica





Kasetirane tavaniceVisina rebara (greda) kod kasetiranih tavanica ista je u obapravca, a odreuje se prema najveem MuPresek rebara najee se tretira kao T presekNa mestima ukrtanja rebara vodi se rauna da se veastatika visina usvoji za rebro koje ima vei MuDetalji armiranja rebara kasetiranih tavanica slini su kao i kodsitnorebrastih tavanica




Kasetirane tavanice

Naelno armiranje kasetiranih tavanica (manjih raspona)





Kasetirane tavaniceKada je razmak rebara kod kasetirane tavanice manji od < 1.25m, kasetriana tavanica se u statikom smisl tretirakao krstasto-armirana ploaZa razmake rebara koji su vei od > 1.25m, kasetrianatavanica se posmatra kao rotiljU takvom sluaju neophodan je proraun primenom raunara (iMKE)




Kasetirane tavanice

Pogled odozdo na kasetiranu tavanicu




Kasetirane tavanice

Raunska simulacija kasetirane tavanice




Tavanica veeg raspona

Ploa na koti 105 u Prokopu


Monolitne meuspratne konstrukcijePloce oslonjene na stubove - nastavakKontrola proboja ploca - PBAB 87Kontrola proboja ploca - EC2

Sitnorebraste i kasetirane tavaniceSitnorebraste tavaniceKasetirane tavanice

bk2_5a

Documents