DESANKA MAKSIMOVIC BIOGRAFIJA O POEZIJI PODELA POEZIJE PESME BIOGRAFIJA

Desanka Maksimovi je ro ena 16. maja 1898. u selu Rabrovici, u okolini Valjeva.Otac joj je bio u itelj.Osnovnu kolu i gimnaziju zavr ila je u Brankovini i Valjevu.Posle Prvog svetskog rata upisuje se na Filozofski fakultet u Beogradu gde studira svetsku knji evnost,op tu i istoriju umetnosti.Kada je 1923. god. diplomirala postavljena je za suplenta u III enskoj gimnaziji u Beogradu.Jednu godinu je provela na usavr avanju u Parizu kao stipendist francuske vlade.Kratko radi u u iteljskoj koli u Dubrovniku i onda prelazi u Beograd gde kao profesor radi u I enskoj gimnaziji.Po etkom Drugog svetskog rata dobija penziju,ali se u slu bu vra a 1944. i u istoj koli ostaje do kona nog penzionisanja, 1953.

11. februara 1993. godine stalo je srce Desanke Maksimovi , najprostranije i najplemenitije srce za koje se na ovim na im prostorima zna.Srce, ne tedimice poklanjano svima, nije se tro ilo, ve se irilo i bogatilo od toga davanja.Bivalo je prostranije i pristupa nije za sve.To srce, glavni junak poezije Desanke Maksimovi , odselilo se u ve nost narodnog pam enja, u samo sredi te srpskog jezika. O POEZIJI

Desanka Maksimovi je bila pesnik, pripoveda , romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevo enjem, mahom poezije, sa ruskog, slovena kog, bugarskog i francuskog jezika.Njena poezija, pripovetke, romani, knjige za decu prevo eni su na mnoge jezike, a pojedine njene pesme nalaze se u antologijama poezije raznih naroda.Vi e puta je nagra ivana na im najvi im knji evnim nagradama. Prvo priznanje dobila je 1925. nagradom za pesmu Strepnja na konkursu asopisa

Misao.Bila je lan Srpske akademije nauka i umetnosti od 1959. god. Desanka je bila od onih priroda u kojima se jo u detinjstvu zametne ljubav koje se do kraja ivota ne odri u.Jer, sve u Desanki je pesni ko:i re , i odnos prema svetu, i filozofija.Reklo bi se ak da ni ta drugo nije mogla biti do to to jeste.Sve to je napisala, napisala je srcem.A to njeno srce otvoreno je uvek i svuda, svemu i svakome. Prva Desankina pesma bila je o zalasku sunca.Sunce odlazi, a sve, i ljudi i priroda, pru aju prema njemu ruke i dovikuju-nemoj oti i, ostani... Tada je imala 14 godina.Sedela bi obi no na nekom panju i pisala.To je bio njen pesni ki atelje.Sa 14 god. se ne mo e stvoriti udo, ali se mo e osetiti miris zemlje.Mo e se do iveti no , uti uk.Mo e se zaspati na poko enoj livadi i zapisati prva ljubavna re .Sa 14 god. mo e se znati istorija i upoznati ratnik.A tu, u Brankovini, imalo je ta i da se vidi i da se uje o istoriji.Sa 14 god. mogla se do iveti samo a, i strah.Prve ocene Desanka Maksimovi je dobila u Valjevu, od drugova iz gimnazijskih klupa. itala im je, a oni su je hrabrili i proricali joj blistavu budu nost.

Njena pesma je uvek bila sigurna streha i zaklon svakome ko je obele en ose ajno u, uskra en za ne to, ugro en.Retko je koji pesnik u nas kao Desanka Maksimovi jo za ivota stekao ime i ugled i zadobio toliku naklonost, po tovanje i privr enost brojnih ialaca.Desanka Maksimovi nema drugu biografiju sem knji evnu, ni drugog poroda sem pesama.Onaj ko je itao njene pesme upoznao je ne samo njenu du u i njeno bi e, ve i du u naroda iz kojeg je potekla.Mnoge njene pesme su poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da po tuju ljude druga ijih na ela i uverenja, boja i vera, pozivala ih da proslave i tu eg sveca, da uva avaju neistomi ljenike, da budu strogi prema svojima kao to su i prema tu im manama.Od svih vrednosti u ivotu ona je posebno isticala slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje.

Za razliku od mnogih liri ara, naro ito novijeg doba, koji su svaki komplikovaniji pesni ki problem re avali i slo enijim sredstvima, na a pesnikinja je uvek i la za tim da najjednostavnijim i najpre im putem dopre do takvog

zamu enog i skrivenog jezgra kakvo je ljudska bespomo nost pred tajnom. Ma koliko bile raznolike i neujedna ene sve Desankine pesme istovrsne su, istim glasom ispevane.Melodija njene poezije je sestra govorne melodije.Otkriva itavo obilje novih aliteracija i rima, koje i kada nisu izme ane sa poznatim, u kontekstu nekako zazvu e poznato;skoro uvek su nekako prirodno na svom mestu.Desankina poezija saop tava o ljubavi, prenosi impulse mladosti.Ljubav je vodi u svet, u itelj duha.Bog o kome i kome peva Desanka Maksimovi , prisutan je svuda i nigde ga nema; on je milosrdan i ravnodu an; prisan i neuhvatljiv; ispovednik i stranac.On nije sabran u jednu i u, ve je rasut u hiljadu mogu nosti,a pesnikinja nam saop tava da svaka od njih mo e biti, ili jeste prava.Sve te suprotnosti se uskla uju u ljubavi. Lirika Desanke Maksimovi se od samog po etka do ivljavala kao ista ispovest srca, to je i sadr ano u stihu Ja sam lovac srca svoga ro enog.Njeno osnovno pesni ko geslo je da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena, otvorena prema oveku i ivotu, da izvire iz njih.

U kasnije dane lirika Desanke Maksimovi dobila je svoju patinu, kao i njena rascvetana priroda u jesen, koja se u ovu liriku sve vi e uvla i.Njena poezija je dobila ono to vreme ljudskim motivima name e: smirenost u nemirima, uti anost u akcentima.Godine ova pitanja neizbe no donose.Da li tra iti odgovore na njih? Ne tra iti nenalazivo, tj. pomiriti se sa zakonima.Tra iti ga i ne na i zna i neizbe nost kraja bez novog po etka.Misao Desankina pred krajem, slute i ga ve , je samo konstatacija neobilaznoga i samim tim odricanje da se bilo kuda okolo pro e.Ona kao ptica u ureno uti i eka ono to do i mora.Prirodno i jednostavno je pevala o ivotu i sada tako peva o smrti. PODELA POEZIJE Sve pesme Desanke Maksimovi su razvrstane u slede e pesni ke krugove: 1.Intimisti ke pesme su najprisutnije u Desankinoj poezije, naro ito s po etka njenog stvaranja.To su pesme o mladosti, e nji, samo i, devoja koj strepnji i strahu od onoga to bi moglo ubiti iluziju o istoj, idealnoj

ljubavi.One su ostvarenja iz pesni kih knjiga Pesme i Zeleni vitez, u kojima je puno izvornih ose anja i devoja kog bezazlenstva.Strepnja, esto prisutna, dolazi od neizvesnosti da se san o nekom ko je predmet e nje ne sru i nekim novim saznanjem.Zato pesnikinja tra i da ljubav ostane iluzija, snevanje, i ekivanje i strepnja.Svaki dodir i susret pone to bi oduzeli takvoj idealnoj slici voljenog, ljubav bi, time, bila umanjena. 2.Pesme o zavi aju i svetu u njemu.Desanka Maksimovi je jednoj od svojih pesama dala ime Pesnik i zavi aj.Pesnik i zavi aj? ta je to zavi aj pesnikov?Da li je to vinograd, negde u Brankovini, u kome je jedna devoj ica pobe ivala svoj strah, slu aju i no ne jauke slavuja i ukova,kukavica i sova, ose aju i prve pesni ke klice u sebi?Ili je to prvi zalazak sunca u a ku svesku unet?Ili prva knjiga pro itana u sun anoj u ionici seoske kole to miri e na jabuke i hleb iz a ke torbice?Ili trenutak kad se shvatilo da mnogo to ta u ivotu nije ba onako kako se u de ijoj ma ti do ivljavalo, ve ima druge, krupnije i grublje dimenzije i zna enja? Zavi aj je sva patrijarhalnost pesnikinje, ljudi, jezik, proplanci, zvuci i slike.Zavi aj je zagrljaj koji utopljava, razne uje,

odmara.Zavi aj je i potresna balada o seljakovoj smrti.Desanka Maksimovi se obra a zavi aju kao oveku:neposredno, prijateljski, i ljudski.Nije va no da li peva o e nji, tugovanju, smirenosti, ne nosti,radovanju, prva re u susretu sa zavi ajem uvek joj je ljubav. 3.Pesme o prirodi kao idealnom i beskrajnom vrtu.Drugi prilaze prirodi sa ose anjem uznemirenja, sa izvesnim strahopo tovanjem, sa misti nom idejom o zagonetki, sa jednim divljenjem koje je u isto vreme i obo avanje.Desanka ide u prirodu sa punim poverenjem, sa mirom u du i, predano, intimno, ne kao to se prilazi vrlo mo nome nego kao to se ide vrlo dragome.Priroda za nju je lepota, radost, sloboda.Jednom re ju, poezija Desanke Maksimovi je poezija prirodnoga. 4.Pesme o rodoljublju i socijalnim motivima.Rodoljublje Desanke Maksimovi nosi u sebi mnogozna ni smisao, a iskazuje se kao iskrena ljubav prema predelima zavi aja, prema epskoj pro losti koju su obele ile bitke i bune,podvizi i juna ke pogibije, prema jeziku.Ona peva o slobodarstvu i nepokorstvu predaka, o njihovoj odanosti zemlji, veri i obi ajima, ognji tu, peva o vrlinama svoga naroda.Zbog ovoga, njeno rodoljublje podrazumeva i

Brankovinu, staze i proplanke, reke i livade, nebo i pticu nad gorom, igre i smeh dece u slobodi, veru i jezik, pretke i potomke, istoriju, sve pri e i pesme... 5.Pesme o ivotu, prolaznosti i smrti.Misao o prolaznosti, koja prati sve to ivi, oduvek je bila prisutna u Desankinoj poeziji, ali sa starenjem i godinama stvaranja postajala je sve u estalija.Nekada je dolazila spontano, a kasnije kao opsesija koja nastanjuje ne samo pesme ve i knjige- Nemam vi e vremena,Ni ija zemlja.Sve po inje da li i na jedno veliko spremanje pred kona an odlazak;sve ima oblik opra tanja i potpunog mirenja sa onim to e do i. 6.Pesme o detinjstvu.Desankino poetsko i prozno delo za decu je obimom i sadr ajem, lepotom i zna ajem takvo da zaslu uje poseban osvrt, pa ga ovom prilikom ne emo razmatrati. 7.Pesme o ovekoljublju. ovekoljublje i bezgrani na dobrota Desanke Maksimovi oduvek su bili prisutni u njenoj poeziji, osobito kada su u pitanju deca i jednostavan, otvoren i obi an svet, ovek ovog podneblja.Me utim,njen humanizam i otpor tiraniji

svemu to je nametnuto, do posebnog izra aja do li su u zbirci nalik na veliku poemu-Tra im pomilovanje PESME Pesnik Prole na pesma Sudba Strepnja Krvava bajka Seljakova smrt Srbija je velika tajna Nemam vi e vremena

PESNIK

Pesnik nema roda,veka ni porekla. Kao zrak on je:bio,jest i bi e. On je bogova dobro i otkri e.

On je oduvek kao breg i reka. Pesnik nema roda,porekla ni veka. Mlad je i kad mu stotinu je leta, A star i kada mu tek je dvadeseta. Pesnik je kao zrak,breg i reka. On je miljenik bogova samo e, Razume ga ljubavi bog gospod Kad srce kruni za sobom ko proso, Puste ga da sneva dokle ho e. Ludoga mu ne ometaju sna, I ne brane da be i zemlji s tla.

PROLE NA PESMA

Ose am ve eras,dok posmatram laste

I pupoljke rane, Kako srce moje polagano raste, Ko vidik u lepe nasmejane dane; Kako s mladim biljem postaje sve ve e I lako ko krilo, I kako mu celo jedno nebo sre e I pakao bola ne bi dosta bilo; Kako ezne za svim to bi ivot mogo Lepog da mu dade, I da mu ni ega ne bi bilo mnogo: Tako su velike e nje mu i nade. Ose am da dosad sve je bilo ala Moga srca vrela, Da jo nikom nisam svoju ljubav dala Koliku bih mogla i koliku htela; Da u meni cela ne na plima Re i nere eni;

Da bih srce mogla poklanjati svima, I da opet mnogo ostane ga meni.

SUDBA U prole e,u prole e kad vrbe zelene I potok te e plavim nebom umiven, U cvetovima kad miri u magle; U prole e,u prole e ru e uvele Zavoleh miris skriven. U maju,nad srcem kad su mi se nagle, Su enice vile nisu umele Od ludosti da mi ga spasu. U prole e,u prole e ja zavoleh Senke u ne ijem glasu. U prole e,u prole e,tako je su eno, Srcu mom uvek e ljudi da se ude

I e i mu niko ne e shvatiti. O, ao mi je mladi a koji me voleo bude U prole e,jer e patiti. STREPNJA Ne, nemoj mi pri i!Ho u izdaleka Da volim i elim oka tvoja dva. Jer sre a je lepa samo dok se eka, Dok od sebe samo nagove taj da. Ne,nemoj mi pri i!Ima vi e dra i Ova slatka strepnja, ekanje i stra`. Sve je mnogo lep e donde dok se tra i O emu se samo tek po slutnji zna.

Ne,nemoj mi pri i!Na to to, i emu? Iz daleka samo sve k`o zvezda sja; Iz daleka samo divimo se svemu.

Ne,neka mi ne pri u oka tvoja dva.

KRVAVA BAJKA Bilo je to u nekoj zemlji seljaka Na brdovitom Balkanu, Umrla je mu eni kom smr u eta aka U jednom danu. Iste su godine Svi bili ro eni, Isto su im tekli kolski dani, Na iste sve anosti Zajedno su vo eni, Od istih bolesti svi pelcovani, I svi umrli u istom danu. Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

Na brdovitom Balkanu, Umrla je mu eni kom smr u eta aka U jednom danu. A pedeset i pet minuti Pre smrtnog trena Sedela je u a koj klupi eta malena I iste zadatke te ke Re avala:koliko mo e Putnik ako ide pe ke... I tako redom. Misli su im bile pune Istih brojki, I po sveskama u kolskoj torbi Besmislenih le alo bezbroj Petica i dvojki.

Pregr t istih snova I istih tajni Rodoljubivih i ljubavnih Stiskali su u dnu d epova. I inilo se svakom Da e dugo, Da e vrlo dugo, Tr ati ispod svoda plava Dok sve zadatke na svetu Ne posvr ava. Bilo je to u nekoj zemlji seljaka Na brdovitom Balkanu Umrla je mu eni kom smr u eta aka U jednom danu. De aka redovi celi Uzeli se za ruke

I sa kolskog zadnjeg asa Na streljanje po li mirno Kao da smrt nije ni ta. Drugova redovi celi Istog asa se uzneli Do ve nog boravi ta. SELJAKOVA SMRT Miri e sva ku a na jabuke brane, U podrumu po inje da previre ira, Sladi miris ljiva na sve sela strane. Prvi ut list padau zelenilo vira. Sve tenik molitvu ita, Ali mnogo se jasnije uje Kako u ko nicama p ele zuje, Kako u lebarnici tap u sita. Mnogo se jasnije uje

Kako tu no mu u dva vola, Kako neko opravlja i kuje Stara za sprovod kola. Iz hrasta pod kojim je spavao Sadeljan mu je kov eg prosti, I oni to su mu na svadbi igrali I sad su opet njegovi gosti. Sunce ve po inje da pada Treba u zemlju le i pre mraka, I pokojnik se na put krete, Osta mu za le ima itnice zgrada, Osta putanja do tora Nikla iz njegovih koraka.

Pro e kraj rala i motika, I ne digo e mu se ruke da ih se ma e, Pro e bez osmeha kraj otave i pa e,

Zabrana,njiva i strane ljivika. Pro e bez pozdrava preko zlata to lagano je sipilo s granja, Preko krupnih lisnih dukata, Preko zemlje meke to za stope prianja. Kao kad se vra aju iz vodenice Idu volovi nogu pred nogu. Pri a sprovod uz tihu setu O ceni ljiva i p enica, I bogu, Velikom nebeskom kmetu.

SRBIJA JE VELIKA TAJNA Srbija je velika tajna: Ne zna dan ta no kuva,

Niti no

ta zora ra a,

Ne zna grm ta susedni grm sanja Niti ptica ta se doga a Izme u granja. Ne zna gu ter ta puzi ispod kamenja, Niti kukuruz struk sluti ta se u susednoj njivi sprema. Svakog asa sve se menja, Nijednog kuta ni lista nema Da nije tajna. Ko zna ta krije u sebi I ta nevina rosa sjajna; Ti selja ki poslovni krici to se s brda na brdo uju Zaveru mo da kuju. Ko e u toj zemlji kada Znati ta i devojka mlada

U nedrima netaknutim nosi; Kakvu te ku tajnu U rukama svojim dr i dete; I starica pogrbljena svaka Do kakve se uputila mete. U toj zemlji i vetri I mirisi,potoci i reke, I crkvena zvona Potajno prenose vesti, Na prvom zavijutku Gde uma po inje ona Ko zna ta mo e sresti. U toj zemlji ni ze joj stopi Neprijatelj verovati ne sme, Ni tragu volovskih kopita. Dogovori su mo da tajni I etela ke pesme

I udari umskih sekira I uspavanka uz kolevku skrita. NEMAM VI E VREMENA Nemam vi e vremena za duge re enice, Nemam kad da pregovaram, Otkucavam poruke kao telegrame. Nemam vremena da raspirujem plamen, Sad zapre em ake zgorela ara. Nemam vi e vremena za hodo a a, Naglo se smanjuje putanja do u a, Nemam kad da se osvr em i vra am. Nemam vi e vremena za sitnice Sad treba misliti na ve no i neobuhvatno. Nemam kad da razmi ljam na raskrsnici, Mogu sti i jedino kudgod u blizinu. Nemam vremena da i ta izu avam, Nemam vremena sad za analize,

Za mene je voda sada samo voda Kao kad sam je pila sa kladenca; Nemam kad da razla em naa sastojke nebo, Vidim ga onakvo kakvo ga vide deca. Nemam vi e vremena za bogove tu e, Ni svoga nisam dobro upoznala. Nemam kad da usvajam zapovesti nove, Mnogo mi je i starih deset zapovesti. Nemam vi e kad da se pridru ujem Ni onima koji istinu dokazuju. Nemam kad da se borim protiv hajka a. Nemam kad da sanjam,da lagano kora am.