ДНЕВИНККраљевачки

2

Драган Јовановић

Сред

а, 2

1. н

овем

бар

ССто дана је рок која се свакој новојвласти даје да би се стабилизовала и по-чела да остварује прве резултате. Када јепосле мајских избора ове године дошлодо, за многе неочекиване промене на челулокалног парламента у Краљеву, а улогупрвог међу најбољима преузео ДраганЈовановић, почеле су и бројне критикенове опзиције.

Иако је сто дана мало да се постигнузначајни резултати градоначеник Јовано-вић истиче велику жељу групе људи сакојим ради да до њих дође, а први кон-кретни видеће се врло брзо. По природискептичан и опрезно реалан човек задово-љан је што је у првих сто дана постигнутовише него што је очекивао. То наравно незначи да је презадовољан, а када би ганеко упитао како оцењује првих сто данаодговорио би да није незадовољан што уовом тренутку оцењује великим помаком.За сто дана створена је добра база и по-лазна основа за успешан рад. Недостајемало више стрпљења и добре воље, амало мање политикантства.

Позив на сарадњу у решавању зна-чајних проблема у делу опозиције оцењенје као вапај за помоћ заснован на тврдњида владајућа већина нема довољно знањаи капацитета да се ухвати у коштац са го-рућим проблемима.

- Није тајна да сам људе из Демократ-ске странке позвао да помогну око урбанерегенрације, питао их коме да се обратим,

шта је стим и где је стало, да би они наскупштинској говорници, и конференцијиза штампу, рекли да немамо капацитета ида не можемо да наставимо тамо где суони стали. Добру намеру су политички изо-кренули у смислу да смо неспособни.Волео бих да смо јединственији, а да аконе можемо да се љубимо као браћа мо-жемо да се рукујемо као људи – каже Јова-новић.

Пролазећи кроз веома тежак периодекипа сарадника добро се уходала упркосотпорима и опструкцији. Зато је веће за-довољство људима, уз нагласак о потребиукључивање више њих како би уз још вишерада и енергије и резултати били бољи.

Карго центар

У завршној фази су преговори са пред-ставницма Чачка око реализације зајед-ничког пројекта на изградњи карго центрау близини Аеродрома „Морава“. Кредитналинија од 50 милиона евра је обезбеђена,а стручни тимови разговарају око потен-цијалне локације која би се налазила на те-риторији два града, непосредно уз будућиаутопут Прељина-Појате. Представницидирекција за планирање и изградњу и про-сторни планери два града завршавајустручни део на основу кога ће ресорно ми-нистарство подржати пројекат и дати саг-ласност за изградњу на простору комегравитира четврт милиона људи. У склопу

аутопута сигурно ће започети и изградњаобилазнице око Краљева.

Урбана регенерација

Око урбане регенерације комплексазграда за колективно становање у Доси-тејевој улици, које су оштећене у земљо-тресу, било је претходних месеци многоконтрадикторних изјава локалних полити-чара, последње и на шестој седници Скуп-штине града.

На основу расположивих података гра-доначелник је дошао до сазнања да је по-следњи пут са представницима европске исветске банке разговарано половином јулаове године када је Европска инвестиционабанка доставила опис задатака консул-танта кога намерава да ангажује како бимогла да се изврши процена пројекта којиби био представљен борду директора.Приче које долазе са различитих страна отоме да се одустало од пројекта немају ре-алну основу, а нова власт насатавља тамогде је стара стала. Одлука о реализацијипројекта није разматрана у органима градасамо због застоја у процедури условљеногкашњењем консултанта банкара.

- Из Министсрства финансија добиосам меил да Краљево није на листи инвес-тиционих приоритета у вези са земљотре-сом, а нигде није речено да се заустављапројекат. Можда може између редова дасе тумачи овако или онако, али експли-

3

Сто дана локалне власти

ВИШЕ ОДОЧЕКИВАНОГ

- За првих сто дана створена је добра база и полазна основа за успешан рад. - Потребно маловише стрпљења и добре воље, а мало мање политикантства. - Значајнији помак не може да

се оствари за само сто или двеста дана, али за један мандат сигурно може

цитно ништа није речено. У сваком случајуједан меил из министарства не значи да јето став Владе. Добио сам уверавања са ви-соких места у Београду, од економског са-ветника председника Николића, да ћепројекат бити реализован, да ћемо скло-пити причу и продужити тамо где се стало.Застој није у вези са променом власти, већзато што је пре промене дошло до по-метње у процедури, па би требало питатипредставнике претходне власти зашто кон-султант није дошао. У сваком случају у на-редних неколико месеци знаћемо штаможемо да очекујемо – објашњава Јова-новић.

Електране

Прича о реализацији пројекта из-градње мини хидролектрана на Ибру, у ок-виру међудржавног пројекта са Италијом,повучена је из процедуре, а у Краљеву за-почињу преговори са представницима во-допривреде и Министарства енергетике окоришћењу водопотенцијала овог под-ручја за производњу електричне енергије.Поуздано се зна да је још 1. фебруара овегодине у локалну самоуправу стигло писмоо намерама за изградњу малих електранаснаге од једног мегавата. Иако се негде за-губило ова идеја није одбачена, а разго-вори са свим меродавним субјектима сенастављају.

- Краљево има и других потенцијалакоји су интересантни. Пољаци који су унеком ранијем периоду долазили у везипројекта Црна река, пошто су због неажур-ности изгубили око 300 хиљаде евра, оду-стали су од реализације. Сада разговарамоса представницима друге озбиљне фирме,иза које стоји и министар Бачевић, која јевећ изградила много малих електрана наподручју Србије. Краљево располажемного већим хидропотенцијалима негодруги крајеви, а већ следеће недеље по-чињу разговри на ту тему у којима ће,поред министра Бачевића, учествовати ипредставници Дирекције за воде Србије –наводи Јовановић.

Привреда

Иако „Магнохром“ није под ингерен-цијом локалне самоуправе разматра сеписмо о намерама озбиљне фирме која језаинтересована за покретање производњеу овој фабрици. Наводи из писма се про-веравају, а први показатељи показују да серади о респектабилној фирми која послујена тржиштима Израела, Немачке, Русије и

других земаља. Пре доношења коначнеодлуке треба извршити адекватну проценусвих детаља, а последњи разговори обав-љени су пре само неколико дана. Није не-важно напоменути да ова није ни у кавојвези са аустријском фирмом која је у Кра-љеву изразила жељу за укључивање у радМагнохрома непосредно пред мајске из-боре.

За само десетак дана очекује се поче-так прозводње пелета у објектима СтарогЈасена. Италијанска фирма, која је већ из-вршила адаптацију простора и монтажуједне производне линије, запослиће упрвој фази 25, а после монтаже друге јошпетнаестак радника. Сви они производићедесетак тона пелета дневно.

Краљево је у првих сто дана нове вла-сти посетило више амбасадора него у чи-тавој историји до сада. Сви сузантересовани за унапређење привреднесарадње, а први конкретни предлог за из-градњу биоенергане долази из Словачке.И Словенци траже локацију за зградњуенергане на шумски отпад у близини Бе-рановца која би обезбедила грејање ста-нова у овом делу града, Дечјег села иосновне школе.

Поред фабрике намештаја и дрвнихсортимената у Конареву, која ће запослитипедесетак радника, тражи се и слободанпростор од 400 квадрата за прераду ста-кленог и отпада од керамике.

Унапређењу трговине треба у знатнојмери да допринесе отварање три новаМакси дисконта и долазак великог свет-ског трговинског ланца Лидл који седвоуми око изабора једне од три атрак-тивне локације.

- Једна је на простор ауто-пијаце, другакод аутобуске станице, а траћа код ОМВпумпе у Рибници. Типски објекти ове ком-паније не прилагођавају се плацу, већ за-хтевају простор тачно дефинисаневеличине – истиче Јовановић.

Нови мост преко Ибра

Скоро годину дана са различитихстрана стижу различите информације о ра-довима на изградњ моста преко Ибра којитреба да споји Скопљанску улицу и већзавршену саобраћајницу на бедему садесне обале реке. Контрадикторне изјавестизале су и са говорнице на последњемзаседању Скупштине града.

- Дезинформације потичу од поједи-наца који преузимају монопол и ексклу-зивно право да разговарају сапредставником потенцијалног донатора

Миломира Главчића. Читава прича се по-литизује и покушава да каже да ми нисмоспособни да наставимо оно што је пре-тходна власт започела, што није тачно.

Права истина је да донатора уопште неинтересује ко је на власти. Он само пита дали тај мост ради човек који је радио ре-конструкцију камиџорског моста, који је томост по реду који гради и колико има иску-ство у градњи, а све из разлога што хоће дабуде сигуран да ће средства која поклањабити наменски искоришћена – објашњаваЈовановић.

Према информацијама које има дона-тор је спреман да уплати трећину одукупно милион канадских долара послезавршетка сваке трећине моста, по 350 хи-љада после прве и друге, а 300 по зав-ршетки радова. Њега уопште не занима које на власти у граду већ само да посао докраја изведу стручни људи. Као свакидобар домаћин „не жели да новац баца убунар већ тражи гаранцију“.

- Радови на изградњи се настављају, ами немамо намеру да одустајемо и да не-чију добру вољу да уложи значајна сред-ства тек тако игноришемо. Нисмо ни укаквој свађи са њим, нити он са нама.Имамо много инвестиционих приоритета,а да ли је мост на првом месту то је врловажно политичко и економско питање окоме ћемо још да разговарамо и видимона којој лествици ће се наћи – каже градо-начелник.

Дом друштвених организација

Недостатак простора за рад двесредње школе, политичких странака идела Градске управе убрзао је договор озакупу простора са Самосталним синдика-том који је власник Дома друштвених ор-ганизација. Градска управа намерава дазграду нето површине од око 2000 ква-драта изнајми на 50 година.

Укупна месечна закупнина од око 15хиљада евра нижа је од оне коју Градскауправа плаћа само за смештај Музичке иУметничке школе.

У исту зграду биће под једнаким усло-вима смештене и све политичке странке одкојих некима сада град плаћа месечну за-купнину која премашује 400 евра. Адапта-цијом велике сале створиће се конгресницентар са свим условима за одржавањепрезентација и семинара, а значајним уш-тедама после адаптације допринеће и ре-сторан у згради Дома друштвенихорганизација.

4

5

Имам намеру да одавде одем не као политичар него као ча-стан човек који иза себе нема репова, који није ставио ништау џеп, кога ће свако да сретне на улици и каже ништа нисиупропастио. Ако још успем са екипом да нешто и урадим, а си-гуран сам да хоћемо, у том случају ће ми бити још драже.

Волео бих да смо јединственији, а да ако не можемо да сељубимо као браћа можемо да се рукујемо као људи

Реорганизација Градске управе

Реорганизација Градске управе тре-бало би за годину или две да обезбеди свеуслове за врло ефикасан рад. У току су пре-говори о реализацији пројекта који фина-нсира влада Швајцарске, а требало би дасе одвија у четири фазе. Укупна вредностје 140 хиљада евра, а локална самоуправаје у обавези да обезбеди десети део овесуме. Пројекат се реализује у сарадњи саСталном конференцијом градова и оп-штина Србије у чијем је Надзорном од-бору, поред градоначелника Београда иНовог Сада, и градоначелник Краљева.

- Имали смо проблема у јавним преду-зећима и градској управи око вишка рад-

ника. Поједини случајеви су на суду, а под-нете су и кривичне пријаве због запошља-вања без сагласности владе. Уговори оделу који истичу не продужавају се, а кадсе реорганизује управа имаћемо у видусве оне који су квалитетно радили – кажеЈовановић.

Почело је и електронско умрежавањенајудаљенијих села са територије градакако би становници што лакше долазилидо основних докумената, извода из матич-них кљига и потврде о држављанству. По-слови су завршени на Рудну и у Студеници,а опремање се наставља и у осталим се-лима. Квалитетнијем и ефикасније радусвакако ећ доприенти и завршетак радована Географском информационом систему.

Инфраструктура

Градоначелник Краљева истиче значајулагања у изградњу петнаест километарапута од Ушћа до Студенице. Поред оби-лазнице и аутопута то је пројекат за чије јефинансирање заинтересовано и ресорноминистарство.

- Решили смо и питање чишћења путака Гочу. Добро смо организовали акцијукомуналне полиције у Београдској улици икод мале пијаце, а настављамо легализа-цију рада дивљих таксиста, не зато што хо-ћемо да их оставимо без хлеба већ да неупропастимо „Аутотранспорт“, а њимаомогућимо да уђу у легалне токове.

6

Социјална питања

Највише притужби на рад локалне са-моуправе и даље пристиже од грађанакоји су незадовољни поступањем пре-тходне власти када је у питању санацијапоследица земљотерса. Поред болеснихљуди највише је оних који су занемарени икојима није пружена никаква помоћ у везисанације оштећења.

- Очекивања су велика, буџет такавкакав јесте, а ми колико год можемо изла-зимо у сусрет. То не значи да можемо даочекујемо да сваког социјално збринемо.Најважније је да се води добра социјалнаполитика што треба да буде и брига ре-публике, а не само града који са сред-ствима са којима располаже може да реши

само по неки појединачан случај. Маски-мално помажемо колико можемо у легал-ним токовима и по закону – кажеЈовановић.

У успехе првих сто дана власти у градуубраја се останак Привредног суда у Кра-љеву упркос притисака да се он и Електро-дистрибуција преселе у Крушевац.

До 10. децембра биће завршена првафаза изградње спортске хале у Рибницикоја ће средином наредне године у потпу-ности бити приведена намени и уступљенаспортистима.

Начелник Генералштаба Војске Србијегенерал Диковић потврдио је спремност зауступање Дома Војске у Краљеву под усло-вом да не буде претворен само у админи-

стративни центар у коме ће смештај наћиразличита удружења грађана.

Озбиљни разговори се воде и са Без-бедносно информативном агенцијом којаје потврдила спремност да омладини Кра-љева врати зграду Богавчевог здања.

Општи је утисак да је за првих сто дананове валсти урађено доста. Нису то, кажеградоначелник, само наговештаји и празнеречи, већ нешто што ће брзо бити реали-зовано почетком наредне године.

Подршка коју пружа Влада Србије по-казује да Краљево није одбачено и да сепоново враћа на место које му припада.Значајнији помак не може да се оствари засамо сто или двеста дана, али за једанмандат сигурно може, убеђен је градона-челник Краљева Драган Јовановић.

7

8

Историјска седница Скупштине града

НОВИ КВАЛИТЕТУ РАДУ

- Шеста седница Скупштине града трајала четири дана. - Први пут у раду активно учествовалошездесет девет од укупно седамдесет одборника. -Подржан предлог за формирање дома омла-дине, повећање цена грејања и превоза у локалном саобраћају

Пон

едељ

ак, 1

9. н

овем

бар

Шеста седница Скупштине града остаће у историји локалногпарламентаризма забележена као најдужа. Иако се претпоста-вљало да би могла да траје до раних јутарњих сати другог данаодржавања, као што се раније дешавало, продужила се на чак че-тири дана.

Припреме за одржавање седнице извршене су по уобичајенојпроцедури која је дефинисана Пословником о раду Скупштине.На основу утврђеног дневног реда после верификације Градскогвећа са њим су упознати и шефови свих одборничких група којинису имали посебне примедбе. Седница је заказана седам данапре рока одређеног за одржавање, а до почетка је председникуСкупштине града Сретену Јовановићу достављен велики бројамандмана, предлога за допуну неких тачака, али и допуну и ски-

дање појединих тачака са дневног реда.Председник Скупштине града истиче да су неки од предлога

опозиције прихваћени, па су одборници на заседању довољномвећином подржали доношење одлуке о оснивању дома омла-дине. Подржан је, истиче он, и предлог одборника за формирањерадног тела које има задатак да дефинише текст одлуке о обра-зовању и одређивању подручја месних заједница у циљу ства-рања услова за спровођење избора за савете месних заједница.

- Прихваћен је предлог да у комисији буду представници свиходборничких група, а не само оних које су на власти. Око тога јепостигнута сагласност, иако знамо да се очекује усвајање новогЗакона о локалној самоуправи после чега ћемо се понашати ускладу са оним што он буде дефинисао – каже Јовановић.

9

9

Сретен Јовановић

Иако је првобитни дневни ред обух-ватао шеснаест тачака у коначној верзијинашло се свих двадесет шест. Имајући увиду значај тема које су се нашле надневном реду одустало се од ранијепраксе да се започета седница не пре-кида док се не исцрпи дневни ред кадаје седница трајала до раних јутарњих ча-сова.

- Хтео сам то да избегнем, па смо сеопределили да седнице трају осам сати ида се све што није окончано пренесе уследећи дан. Тако се десило да је сед-ница која је почела у четвртак настав-љена у петак, суботу и понедељак када јеокончана са одлуком да по истеку осмо-часовног времена радимо док се неисцрпи дневни ред – каже Јовановић.

Као највише тело Скупштина требада, у складу са Пословником, омогућисвакоме да изрази мишљење, а одбор-ницима да се гласањем изјасне да ли томишљење подржавају или не. Имајући увиду важност расправе о усвајању Од-луке о реализацији буџета за првих деветмесеци ове године, одлука о ребалансубуџета и програма уређивања грађевин-ског земљишта, као и ребаланс и допунуПрограма пословања Дирекције за пла-нирање и изградњу „Краљево“ не чудиподатак да се за дискусију по појединимтачкама, са репликама, јављало и по пе-десет дискутаната.

Иако је у појединим тренуцима могаода се стекне утисак о жељи појединих од-борника опозиције за опструкцијом, по-готово у тренуцима када су понављаниставови у оквиру исте одборничке групе,председник Скупштине града није желеода их коментарише, па оставља онимакоји су посматрали заседања преко теле-визијских органа, да сами доносе за-кључке о томе.

- Ја ћу се трудити да седнице убудућене буду дугачке. Последњег дана засе-дања радили смо три и по сата дуже одрадног времена, јер сам проценио да утом времену седница може да се заврши.Показало се да је процена била добра итако смо и завршили. Позитиван елементје и чињеница да је чак 69 одборникабило присутно и учествовало у раду.

Очигледно је да треба да се навик-немо једни на друге, а ми у власти дачујемо и као могуће прихватимо и оношто нам се не свиђа. Онај ко је прихватиода врши власт сноси и одговорност, докдруги немају ту обавезу. На последњемзаседању Скупштине било је елемената

који у одређеном тренутку нису билипримерени времену у коме свако можеда изнесе мишљење и став. Нека се свакопонаша на начин како мисли да треба, аграђани нека процене да ли је то пози-тиво или негативно – каже Јовановић од-бацујући могућност употреберепресивних мера по угледу на неки ра-нији период када је заседање одржаваноуз појачене мере обезбеђења.

Са друге стране не жели ни да пови-шен ниво толеранције, за који се залаже,доведе до анархије која би захтевалапримену неких непопуларних мера. Наоснову учешћа изузетно великог бројаодборника у дискусији, која није времен-ски ограничавана, размотрени су бројниамандмани и предлози, а све је далонови квалитет раду локалног парламентапред којим ће се ускоро наћи веома зна-чајна питања, пре свих усвајање буџетаграда за наредну годину.

- Ја ћу ових дана позвати шефове од-борничких група и предложилти да свикоји имају жељу предложе шта треба дабуде подручје рада у следећој години.Они који су преузели одговорност завршење власти уобличиће те предлоге, ана Скупштини ће свакода добије могућ-ност да их до крајњих граница образ-лаже, заузима се да своју идеју, ипредочи је на начин да буде прихватљива– одлучан је Сретен Јовановић.

Иако је највише дискусије било ве-зано за ребаланс буџета и извештај ораду јавног правобранилаштва председ-нику Скупштине је најупечатљивији биопредлог о оснивању дома омладине. По-зивајући се на искуство из рада у омла-динској организацији, која је пре 35година била организована на другачијиначин, залагање опозиције за оснивањедома омладине сматра помало попули-стичким. Основ за то види у понашањуполитичких опција које су се својевре-мено залагале да се омладина потисне садруштвене сцене, а сада подржавајуњено враћање.

Ребалансом градског буџета требалоје средства која нису потрошена прерас-поделити на друге позиције како би сереализовали неки значајни пројекти.Тако је знатан део намењен реновирањузграде Краљевачког позоришта и из-градњи капеле на Спомен гробљу. Фун-кционисање друштвене заједнице морада буде засновано на реалним основама.Па, иако је закон дозвољавао утврђи-вање више цене грејања од оне коју је

подржала Скупштина града преовладалоје уверење да недостајућа средства требаобезбедити кроз субвенцију „Топлани“.

- Било је доста дискусије о томе ко-лико грађана користи грејање, да ли суоштећени они који немају субвенције, дали више троше они који се греју на другиначин. Можда то није било прихватљивоза свако уво, али се чуло, а одборници суна крају гласали и подржали предлогГрадског већа, а надамо се да ће новацена допринети бољем грејању. Свиимамо обавезу да учествујемо у пуњењубуџета кроз порезе и доприносе, а ве-лики број грађана нема могућност да по-вратно користи та средства, јер сенајвећи део колача одвоји за градски део– објашњава председник Скупштине ука-зујући на дисонантне тонове који су по-некад били и увредљиви за појединеодборнике.

Лошом тактиком сматра настојањеопозиције да се противи свим предло-зима владајуће већине и „да се удвараграђанима“. Када је у питању непопу-ларна мера повећања цена у било којојобласти подсећа на политику тржишта покојој онај ко даје увек жели да даје мање,а онај ко узима да узме више. Са другестране јавна предузећа су посталасвојеврстан социјални регулатор, па имасве више захтева грађана који не могу дасервисирају месечне обавезе, за ослоба-ђање или њихово умањење.

Шеста седница Скупштине града от-почела је са закашњењем условљенимпротестом становника зграда у Доси-тејевој улици, зато што ни две годинепосле земљотреса није отпочела у вишенаврата најављивана урбана регенера-ција. Седница је завршена усвајањемрадног закључка којим се обавезују пред-седник Скупштине и Скупштина градаКарљева да предузму све расположивемогућности да, у контакту са релеван-тним субјектима Републике Србије, обез-беде тачан одговор о судбини пројектаурбане регенерације Доситејеве улице иучине све да се пројекат реализује. Већ 5.децембра биће одржана нова седницаСкупшине града на којој ће бити размат-ран одговор Владе Србије и извештај Ко-мисије за сагледавање реализације радана санацији последица земљотреса којује именовао градоначелник.

До краја године требало би да сеодржи још једно заседање, планирано за20. децембар, на коме ће бити разматранпредлог буџета града за наредну годину.

11

Макроекономски показатељи иска-зани кроз податке о просечној заради исп-лаћеној од јануара до јула ове, у односу напросечну зараду у истом периоду прошлегодине, показују да је она номинално већаза 9,7 а реално за 5%. Просечна зарадаисплаћена у јулу ове године износила јепреко 57 хиљада динара што је, у односуна просечну зараду исплаћену у јуну, за2,6% мање. Цене производа и услуга у ав-густу у односу на јул ове године повећанесу у просеку за 1,6%, а у односу на исти пе-риод прошле године за 7,9%, док су у од-носу на децембар исте године цене већеза 7,1%. Све ово утицало је и на реализа-цију буџета града Краљева за првих деветмесеци као и ребаланса буџета који сена-шао пред одборницима Скупштине града.

У извештају о реализацији Одлуке о бу-џету града за првих шест месеци ове го-дине утврђени су укупни приходи ипримања у износу који незнатно према-

шује милијарду и 537 милиона динара,што је више од половине планираних при-хода за целу годину. У исто време укупнирасходи и издаци реализовани су са окомилијарду и 286 милиона динара што јенешто више од 5% мање од планираних.Након доношења Одлуке о буџету за овугодину дошло је до преструктурирања уостварењу одређених прихода, као и ве-ћине расхода и издатака код буџетских ко-рисника, који се односе на расходе зазапослене, сталне трошкове, материјал иодржавање.

Предлогом Одлуке о ребалансу буџетаграда Краљева за ову годину промењенесу поједине одредбе којима су планираниприходи и и примања и утврђени расходии издаци буџета, примања и издаци по ос-нову датих кредита и продаје, задуживањаи отплата дуга и рачун финансирања, бу-џетска резерва и укупни буџетски расходии издаци по основним наменама.

Приходи и примања

Предлогом Одлуке о ребалансу буџетапланирани су укупни приходи и примањакоји за 36 милиона премашују износ одтри милијарде динара. Како су буџетскирасходи пројектовани на нешто више одтри милијарде и 274 милиона на крају го-дине у градској каси биће мањак који пре-машује 238 милиона динара.

Предлогом исте одлуке утврђен је фи-скални резултат у износу нешто већим од220 милиона динара за који је планиранофинансирање од продаје финансијскеимовине вредне пет милиона динара, пре-нетих буџетских прихода из претходног пе-риода већих од 262 милиона и отплатеглавнице дуга у износ уод 47,4 милионадинара. Тако ће буџет града на распола-гању имати средства већа од три ми-лијарде и 322 милиона динара, а поред

12

УСВОЈЕН РЕБАЛАНС БУЏЕТА

наведених и сопствена средства од око 193милиона. У складу са одредбама Закона обуџетском систему за непредвиђене и не-планиране расходе планирано је да буџет-ска резерва износи 35 милиона динара.

У структури укупних прихода и при-мања највише учествују порези са више одмилијарду и 882 милиона динара. Сред-ства планирана Одлуком у буџету за 2012.годину умањена су за 65 милиона динаразбог смањења пореза на имовину у делукоји се односи на смањење пореза на пре-нос апсолутних права.

Планирано је да се по основу донацијаи трансфера у градску касу слије више од935 милиона динара што чини скоро тре-ћину укупних прихода. Ова средства су но-минално увећана за 465 милиона динарашто је резултат увећаних текућих тран-сфера по основу наменских средстава заотклањање последица земљотреса, чиш-ћење снега и набавку стеоних јуница.Након усвајања Одлуке о буџету за ову го-дину Законом о буџету Републике Србијеутврђени су наменски трансфери од 697

милиона динара што је знатно допринелода Краљево по овомоснову оствари текућеприходе изнад планираних.

Приходи од имовине, продаје добараи услуга, новчане казне, добровољни тран-сфери и мешовити и неодређени приходитребало је да обезбеде нешто више до 206милиона динара. У односу на планиранеумањени су за 167 милиона због смањеногприлива средстава по основу накнаде закоришћење грађевинског земљишта, на-кнаде за уређење грађевинског зем-љишта, такси и капиталних добровољнихтрансфера од физичких лица.

Расходи

Предлогом Одлуке о ребалансу буџетаграда Краљева за 2012. годину планиранису укупни расходи и издаци и отплате до-маћим кредиторима у висини расположи-вих средстава од три милијарде и 275милиона динара. Текући расходи плани-рани су у укупном износу од две ми-лијарде и 631 милиона, издаци за набавку

нефинансијскле имовине од 644 милионаи отплата главнице и набавка финансијскеимовине додатних 47,5 милиона динара.

У структури расхода највеће учешћеимају они за запослене, а обухватају плате,социјалне доприносе, награде у натури исоцијална давања и износе 685 милионадинара, или петину укупних трошкова.Четвртина трошкова, или 859 милиона ди-нара, отпада на коришћење добара и ус-луга. Капитални трансфери од 474милиона у укупној структури учествују са14,3, а капитални расходи од 644 милионаскоро петину учешћа.

Плате, додаци и накнаде запослених исоцијални доприноси на терет послодавцакод свих буџетских корисника планиранису са растом у висни од 2%, почев од ок-тобра ове године, а сагласно предложениммерама Владе Србије. Остали расходи пооснову социјалних давања запослених инакнада планирани су код сваког буџет-ског корисника у складу са обавезама де-финисаним колективним уговорима.

13

Иницијатива за братимљење градоваКраљево и Гродно из Белорусије потеклаје од амбасадора ове земље ВладимираЧушева који је боравио у Краљеву пово-дом Краљевдана. Тада је обећао домаћи-нима да ће врло брзо да уговори сусретнајвиших представника два града, а послесамо месец дана дошло је до потписивањаспоразума о братимљењу.

Град Гродно је са 350 хиљада станов-ника центар истоимене области која имамилион и 200 хиљада житеља. Најснаж-нији утисак који из овог града носи краље-вачка делегација је да су на изузетнодобар начин решена многа социјална пи-тања. Од просечног личног дохотка, којиизноси око 400 евра, мање од педесет гра-ђани одвајају за све комуналије, укљу-чујући и грејање. За наше приликеневероватно звучи податак да месечнакарта за неограничен број вожњи у локал-ном саобраћају кошта само три евра.

У сваком од одељења локалне гимна-зије са 1500 ученика само је осам до два-наест ђака. Оптималним условима заизвођење наставе доприносе и два затво-рена базена, један двадесетпетометарскиза пливаче и нешто мањи за обуку непли-вача. Поред изванредне спортске салешкола има сале за балет и концертну дво-рану за одржавање приредби. Уређен си-стем образовања, и оптимални услови зањегову реализацију, добра су основа за из-ванредне резултате које ученици овешколе постижу на такмичењима из обла-сти природних наука.

Са радом универзитета, који обједи-њује рад неколико факултета, госте је упо-знао ректор изразивши жељу зауспостављање сарадње са краљевачкимМашинским факултетом. Први ниво са-радње подразумева размену студената, адруги и професора који би као гостујући

држали одређен број предавања. Централни део боравка краљевачке

делегације у Гродном резервисан је за це-ремонијално потписивање споразума обратимљењу на који је, поред градоначел-ника Краљева Драгана Јовановића, потписставио и начелник области Гродно БорисМихајлович Козељков.

Получасовна емисија на локалној те-левизији била је прилика да градоначел-ник Краљева, уз утиске о посетиБелорусији, говори о земљи и града из когдолази. Градоначелник Јовановић је иско-ристио прилику да изрази захвалност бе-лоруском народу због искреног односа иподршке коју је ова земља пружила Србијитоком седамдесетосмодневног бомбардо-вања за време агесије НАТО снага 1999. го-дине, али и на принципијелном односупрема Аутономној покрајини Косово и Ме-тохија. Руководство Белорусије, уверен јеЈовановић, пружиће максималну подршкуСрбији у очувању суверенитета и терито-

ријалног интегритета.Читава област и град Гродно имају

веома развијену хемијску и дрвно прера-ђивачку индустрију, а то су гране које, узграђевинарство, пружају највише могућ-ности за сарадњу два града, а с тим у везивећ су понуђени конкретни споразуми.

- Посао градоначелника је да широмотвори врата привредне сарадње, а свешто смо се договорили биће презентиранодомаћим привредницима. Они могу даостваре значајну сарадњу у размени из трипоменуте области, као надградњу по-стојеће сарадње у области спорта и кул-туре. Предлажу да се образује мешовитапривредна комисија, у којој би били пред-ставници града и целе Рашке области, којаби помогла у склапању конкретних спора-зума – каже Јовановић уверен да ће севрло брзо показати колико од овакве по-сете користи могу имати грађани Краљева.

Следећи корак треба да направе при-вредници две земље.

14

После повратка делегације Краљева из Белорусије

НА ПОТЕЗУПРИВРЕДНИЦИПоред потписвања споразума о братимљењу Краљева и белоруског града Гродно договорена

сарадња у области високошколског образовања и привреде

Пон

едељ

ак, 1

9. н

овем

бар

15

Борис Михајлович Козељков и Драган Јовановић

16

17

18

19

Округли сто у оквиру пројекта „Млади замладе – Краљеву треба канцеларија замладе“ реализован је уз помоћ Министар-ства омладине и спорта и Клуба младих Кра-љева. Као увод у размену искуставаразличитих структура које су учествовале нањему, а баве се проблемима младих, билоје истраживање

на репрезнетативном узорку које су оба-вили чланови Клуба уз помоћ сарадникаЈована Нешовића.

Полазећи од чињенице да Краљевонема стратегију за младе истраживачи супокушали да дођу до података о пробле-мима који оптерећују ову категорију станов-ништва и њихово виђење начина како да сеови превазиђу. Жеља је била да се проверида ли Клуб младих Краљева може у рела-тивно кратком року да спроведе једну оз-биљну анкету, и до каквог закључка може дасе дође на основу добијених резултата.Међу десет питања општег карактера, ко-лико се нашло на анкетном листићу, ударноместо има оно које се односи на незапосле-

ност као највећи проблем младих у Кра-љеву.

Током десет дана у првој половини сеп-тембра ове године анкетари су, по принципуслучајног узорка, улазили у сваку трећу кућу,или сваки пети стан у зградама за колек-тивно становање, у потрази за суграђанимастарим између 18 и 30 година. На основу ре-зултата анкете, у којој је учествовало 183младих, могу да се праве различите ана-лизе, а циљ Клуба младих Краљева био јесамо једна.

Више од осамдесет од сто анкетиранихпотврдило је да као највећи проблем младегенерације сматра незапосленост и недово-љан број нових радних места. Решавањемпроблема незапослености решили би се ибројни други проблеми који оптерећујумладу генерацију, а везани су за културнадешавања, наркоманију, деликвенцију, не-достатак спортских објеката.

Више од 95 од сто анкетираних по-тврдило је уверење да је Краљеву потребнаКанцеларија за младе као институција лока-

лане самоуправе преко које ће оствариватисвоје замисли и идеје. У оквиру ње бимлади могли да дефинишу одређенепројекте и заједнички врше притисак на ло-калну самоуправу и државу у покушају даобезбеде средства, као што се то раде у дру-гим општинама. Овој популацији никаданису недостајале идеје, али је недостатаксредстава најчешће спречавао њихову реа-лизацију и побољшање квалитета живота.

Иако је намера истраживача била да уструктури испитаника буду равномерно за-ступљене све старосне категорије методаслучајних узорака то није могла да обез-беди, па је у анкети учествовало највишеоних који имају између 21 и 24 године рав-номерно распоређених на особе мушког иженског пола.

Град Краљево обухвата по површининајвећу територију у Србији, код које је ра-стојање између крајњих тачака чак 150 ки-лометара. Да би се обухватила целатериторија потребно је доста времена и зна-чајна финансијска средства, па су се овом

20

Објављени последњи резултати испитивања

МЛАДИ ЗА МЛАДЕ- Резултати анкете у којој је учествовало 183 младих са територије ужег дела града

и приградских насеља потврдило да је незапосленост највећи проблем популације испод 30година. – Краљеву је потребна Канцеларије за младе као институција локалане самоуправе

преко које ће остваривати своје замисли и идеје

Субо

та, 1

7. н

овем

бар

приликом истраживачи ограничили на гради приградска насеља, Рибницу, Коваче, Јар-чујак, Чибуковац и Грдицу. Једна половинаанкетираних је из ужег градског језгра, адруга из приградских делова.

У популацији анкетираних високу школује завршило 26 од сто, вишу 29, средњу 43, анајмање њих има само основно образо-вање. Подаци краљевачке филијале Нацио-налне службе за запошљавање показујусличан однос. У структури незапосленихнајбројнији су они са средњом стручномспремом, а одмах за њима су особе са ви-соком и вишом школом. Од 183 анкетира-них 29 је у радном односу, 45 тражи посао,а 26 се још школује. Међу онима који сешколују су ученици средњих школа и сту-денти. Занимљиво је да 80 од сто анкетира-них млађих од 30 година живи у заједнициса родитељима. У оваквој ситуацији веомаје тешко одредити у ком добу млади Кра-љева почињу да се осамостаљују и форми-рају сопствене породице. Од сто испитаникањих 13 живи са партнером, а 7 као самци.

Младим Краљевчанима понуђено је даоценом један до пет оцене дефинисне про-блеме који се односе на незапосленост, на-ркоманију, алкохолизам, деликвенцију,криминал, немогућност додатног образо-вања, мале могућности за забаву, недоста-так културних дешавања, малу понудаспортских и рекреативних активности.Највиша оцена требало је да укаже нанајвећи проблем, а најнижа да проблем непостоји. Истраживање је потврдило очеки-ван резултат, па је од 183 испитаних чак 150указало на незапосленост као основни про-блем. Наркоманију препознају као велики

проблем, али не у мери која би била забри-њавајућа, а 60 испитаних овај проблем оце-нило петицом и четворком. Иако јепрепознат као проблем алкохолизам не зау-зима високо место на листи приоритета каони отежано додатно образовање, или неод-статак забаве. Као значајан проблем младиКраљева не виде ни малу понуду спортскихсадржаја и рекреативних могућности.

На питање шта би требало урадити даби били задовољнији добијени су веомаразличити одговори. Док 26 од сто анкети-раних сматра да је услов за то сигурно запо-слење десет одсто њих сматра да битребало занимљивијим учинити повременеизласке и побољшати понуду културних де-шавања. За предност додатном образовањуопределило се 19, а побољшање инфра-структуре 14 од сто анкетираних. Жељу о по-треби укључивања у друштвени живот, какоби више утицали на решавање проблемакоји их дотичу, исказало је 17 од сто младихкоји верују да би се тако квалитет њиховогживота побољшао. Да би се укључили удруштвени живот потребно је да неко орга-низује одређене активности, па 30 одстоучесника анкете сматра да би то морала дабуде држава, 31 невладине организације, 37локална самоуправа, а само двоје од сто ан-кетираних да то треба млади да покренусами. Закључак који се намеће сам по себије да у наредном периоду треба вишепажње посветити удружењима грађана. Наоснову податка да невалдине организацијетреба да се у великом проценту баве про-блемима младих мора да се води рачуна даоне пронађу и дефинишу заједничкепројекте и активности. Констатација да у

овој области невладине организације умалом проценту заостају за локалнонм са-моуправом наводе на закључак да млади инемају велико поверење у институције си-стема.

Крајњи циљ анкете је био да се добијеодговор да ли је Краљеву потребна Канце-ларија за младе о чијем је формирању уграду било доста полемике. Чак 95 од стоанкетираних потврдило је неопходностњеног оснивања док занемарљивих пет одсто сматра да може квалитетно дасе фун-кционише и без ње.

Резултати анкете су само потврдили оношто се у Клубу младих Краљева од ранијезнало. Потврђена је способност да се врлоквалитетно, и у кратком периоду, извршиозбиљно истраживање, али и потврди опре-дељење младих да желе да се укључе у светокови живота и сами иницирају и решавајусвоје проблеме. Резултати анкете свакако,тврде у Клубу младих Краљева, могу да по-служе институцијама као добра основа заизраду Стратегије за младе, с тим што биистраживање требало проширити и намладе из руралних подручја.

- Истраживањем на сеоском подручјуможе да допринесе да се уради квалитет-нија Стратегија за младе, и Акциони планкоји прати ту стратегију, и да на један си-стемски начин почнемо да се бавимо тимпроблемима. Канцеларија за младе је каоинстируција јако потребна овом граду и за-датак свих који се баве проблемима младихтреба да буде да се она оснује – сматра од-борник у Скупштини града Краљева ЈованНешовић.

21

Бајка о изласку из вечите кризе

ЈЕДИНСТВО СА РАДИКАЛИМА

22

Експозе Мирка Марјановића,24. март 1998 - други мандат

Уважени народни посланици, председ-ник Републике Србије, господин Милан Ми-лутиновић поверио ми је мандат за саставВладе Републике Србије, чије ћу вам чла-нове након свестраних консултација, којесам обавио, данас предложити.

Дозволите да пре избора Владе образ-ложим њен програм.

Програм Владе Републике Србије пред-ставља операционализацију широке плат-форме државних, националних, економскихи социјалних циљева, око којих је постиг-нута пуна сагласност у разговорима пред-седника Србије са првацима парламентарних странака. Остваривање тих циљеваокупиће све конструктивне, демократске,патриотске снаге у Србији, а Влада народногјединства биће ангажована на њиховој реа-лизацији.

Приоритети тог програма су привредниразвој, економски развијена, јединствена истабилна Србија, као и гарант јаке Југосла-вије; Косово и Метохија као неотуђиви деоСрбије и унутрашње питање наше земље;спровођење Дејтонског споразума; јачањеРепублике Српске и бројних веза Србије иСР Југославије са Републиком Српском; вра-ћање чланских права нашој земљи у међу-народним организацијама и институцијамаи активно постављање према интеграцио-ним процесима у Европи, као и даље уна-пређење добросуседских односа ирегионалне сарадње.

Влада још једном потврђује решеност зајачање СР Југославије као федерацијеСрбије и Црне Горе, засноване на равно-правности грађана и република, чланица.Влада Србије је уверења да једино једин-ствена и стабилна Србија обезбеђује јаку СРЈугославију и њену пуну афирмацију.

Косово и Метохија су корен и основасрпске државности и националне самобит-ности српског народа. Косово и Метохија сусаставни и неотуђиви део Србије, а збогсвоје националне, историјске, културне,привредне и друге посебности има поУставу Србије права политичко- терито-ријалне аутономије. Убеђени смо да сеотвореним, безусловним дијалогом са пред-ставницима албанске националне мањинеи других мањина, које живе у овој нашој По-крајини, могу наћи најбоља решења заостваривање људских и грађанских права,као и права припадника националних ма-

њина по највишим стандардима УН, ОЕБС иСавета Европе.

Србија прави јасну разлику између те-рориста и тероризма на једној и припадникаалбанске националне мањине на другојстрани. Тероризам према грађанима, при-падницима српског и црногорског народа,Албанцима и полицији на Косову и Мето-хији представља класично насиље. Све по-кушаје сепаратизма, сецесионизма итероризма Влада ће сузбијати свим леги-тимним мерама, како то раде све државе усвету, које се суочавају са овим злом.

Националне мањине треба да користесва права по највишим међународним стан-дардима, али нигде у свету, па ни код насоне не могу бити основ за прекрајањедржавне територије.

Укупном политиком Влада ће и убудућеобезбеђивати услове за стабилан поли-тички, економски и културни развој, изгра-ђивање односа толеранције и поверењаизмеђу свих грађана на Косову и Метохији.У реализацији тих циљева деловаће свидржавни органи, а посебно Дирекција заразвој неразвијених подручја, чије је се-диште у Приштини и којој Влада обезбеђујесредства за ефикасно деловање.

Спремност Владе потврђена је и потпи-сивањем Споразума о нормализацији си-стема образовања на Косову и Метохији.Доследно спровођење Дејтонског мировногпроцеса и даље остаје наше трајно опреде-љење. Мир, хармоничан развој и проспери-тет могу се обезбедити само ако седоследно поштује пуна равноправност Ре-публике Српске и муслиманско Хрватске фе-дерације и три конститутивна народа - Срба,Хрвата и Муслимана.

Ми смо заинтересовани за пуно пошто-вање тих принципа, јер је то услов за очу-вање мира, стабилности и остваривањавиталних интереса Српског народа. Зала-жемо се да Савезна Република Југославијана основу Споразума о специјалним пара-лелним односима и Споразума о двојномдржављанству, настави да са РепубликомСрпском јача везе у свим областима са-радње, привреди, трговини, саобраћају,просвети, култури и спорту.

Савезна Република Југославија се својомконструктивном и мирољубивом политикомафирмисала као фактор мира, стабилностии добросуседства у региону и у Европи. СаЈугославијом у оквиру европских организа-ција, институција, циљеви европске безбед-ности и сарадње на југоистоку и Европе,

потпуније и брже ће се остваривати. Репуб-

лика Србија има прворазредан интерес заукључивање Савезне Републике Југославијеу регионалне и европске интеграционе про-цесе. Наш интерес је убрзана нормализа-ција односа Савезне Републике Југославијеи Европске уније. Интерес је Србије да ауто-номне трговинске мере које су прошле го-дине одобрене, па суспендоване, будухитно враћене и да се отклоне неоснованаполитичка условљавања. Неоспорно је дасмо ми саставни део Европе. Отвореношћуграница за слободан проток људи и роба,капитала, добросуседским односима, фор-мирањем зона слободне трговине, то кон-кретно и потврђујемо и то је прави пут запуно активирање, људских, привредних,геостратешких потенцијала наше земље. УРепублици Србији су у току крупне, друш-твене и економске реформе и било каквипокушаји држања на дистанци, политикомдвоструких стандарда, нису у интересу ниСавезне Републике Југославије ни Европе.

Поштовани народни посланици, ВладаСрбије којој управо истиче мандат, памтиће

Од првих вишестраначкихизбора Србија је имала укупно11 влада и 9 премијера. Од до-садашњих, Мирко Марјановићи Војислав Коштуница су на тајполажај бирани два пута, а самоМирко Цветковић је на томпослу остао до краја четворого-дишњег мандата.

Свих тих година Србија је илипадала у кризу или покушавалада из ње изађе, и стално била унеком ванредном или транзи-ционом стању, па су њени пре-мијери више крпили државничамац да не потоне, него што суградили своју визију и упра-вљали развојем. Упркос уставомодређеним најрепрезентатив-нијим овлашћењима, или нисубили водећи људи Србије или субили сувише зависни од стра-нака који су им обезбеђивалеобично танку већину у Скуп-штини Србије.

23

се по неколико стратешких резултата. Пресвега, негативне производне трендове,преокренула је у позитивне, хаотично стањеу привређивање и животу грађана, претво-рила је у економску и социјалну стабилности раст стандарда. Економски механизамблокиран санкцијама и другим тешкоћамапокренула је на принципима модерне,тржишне привреде и социјалне државе. Наконтинуитету позитивних резултата у обла-сти привредног раста, економске социјалнестабилности и започетих реформи, из про-текле четири године, дефинишемо нове иамбициозније циљеве привредног и друш-твеног развоја. Друштвени производ ће докраја ове и у наредној деценији расти премапројекцијама на којима се заснива страте-гија развоја Републике од око 7% годишње ито је натпросечно и у односу на развијенеземље и земље у транзицији. Овај раст бићезаснован на повећању раста у индустрији ипољопривреди, саобраћају, грађевинарствуи сектору услуга уз динамичан раст из свихосталих делатности.

Циљ нам је да крајем посматраног пе-риода у погледу друштвеног производа ух-ватимо корак са средње развијенимземљама. На садашњем нивоу развијено-сти, циљеви привредног и друштвеног раз-воја могу се успешно остваривати,квалитативним факторима привређивања,применом критеријумима рационалности иефикасности, укратко на реформским при-нципима.

Влада народног јединства ће и у наред-ном периоду наставити са политиком кон-тинуитета чија су основна упориштастабилност, привредни раст и убрзање ре-формских процеса, а пре свега у областимасвојинске трансформације, преструктуира-њем привреде и банака, бржег отварањапрема свету, социјалних функција државе.

Закон о својинској трансформацији иЗакон о концесијама, на републичком нивоује у највећем делу заокружио тржишниоријентисан привредни систем. Овим зако-нима створена је основа за повећање ефи-касности привређивања, бржи долазакиностраног капитала, већу ефикасност иконкурентност наших предузећа и јачањефинансијске дисциплине. Дефинисани сумеханизми неопходни за реализацијусвојинске трансформације која ће битиотворена за јавност и под пуном контроломНародне Скупштине. Очекујемо да четиридо пет милиона становника Србије, рад-ници, сељаци, пензионери, професори исвака породица, посебно акционари чине сенаглашава свеобухватност и правичностовог процеса. Својинско преструктуирање

јавних предузећа одвијаће се у складу састратешким правцима развоја и модерни-зација великих инфраструктурних система,могућностима повезивања у шире интегра-ционе токове у Европи и њихове профита-билности. Новац од својинскетрансформације ових предузећа усмера-ваће се преко Републичког фонда за развој иу развојне сврхе и за реализацију социјал-ног програма. Права је она социјална поли-тика која омогућава нова радна места, дасвако радом остварује средства за своје по-требе и живот.

Својинска трансформација великих пре-дузећа од стратешког интереса зависиће одмогућности њихове економске - фина-нсијске консолидације. Када је реч о преду-зећима која ће се трансформисати попосебном програму Владе, њена улога ћебити у одобравању програма својинскетрансформације ових предузећа и у пру-жању подршке при уговарању. Она преду-зећа која тренутно нису интересантна заинвеститоре, јер захтевају економско- фи-нансијску консолидацију, држава ће помоћииницирањем процеса преструктуирања по-тпуно кроз Фонд за развој или преузима-њем дела дугова. Измена привреднеструктуре у правцу већег учешћа сектора ус-луга и већег значаја, малих и средњих пре-дузећа као и санација банака и финансијскогсистема у целини, основа су за стварањекритичне масе тржишта, прилагођенихфлексибилних и ефикасних предузећа. Тапредузећа су из периода санкција изашла самањим теретом тешкоћа и боље прилаго-ђена отежаним условима привређивања.Захваљујући тржишном оријентисаном при-вредном систему и својинској трансформа-цији и развојним подстицајем, развој малихи средњих предузећа биће још бржи.

Влада Србије ће се заједно са Савезномвладом и Народном банком Југославије упуној мери ангажовати преструктуирању исанацији банкарског система а садашњамрежа банкарског система је предимензио-нирана и посебан проблем су посебнебанке које су оптерећене дуговима и нена-плативим потраживањима, а немају соп-ствене снаге да се прилагоде отежанимусловима на финансијском тржишту. ВладаСрбије подржава Народну банку Југославијена спровођењу чврсте финансијске дисцип-лине, што подразумева покретање стечаја иликвидације банака у случају непоштовањапрописа. Санација банака захтева и јачањеконтроле и функције, укључујући и пове-ћање лимита за отварање банке, ширењамодалитета пласмана, обезбеђење осигу-рања депозита и пласмана, оспособљавање

агенција за санације банака, за вршење за-кона у одређене функције је такође неоп-ходно.

Политика већег отварања према међу-народном окружењу подразумева изразитуизвозну оријентацију и либерализацијуспољно- трговинског режима, даљим сни-жавањем квантитативних ограничења и ус-клађивања са стандардима светске трговинске организације. То ће деловати стабили-зационо на цене снабдевености домаћегтржишта, структурног прилагођавања до-маће привреде и повећање њене ефикас-ности и конкуренције. Остваривањесоцијалних права спада међу приоритетеВладе народног јединства. Услов да се тициљеви остваре су још бржи привреднираст и реформе у области пензионог издравственог система и осталих системајавне потрошње. Нови модел пензионог си-стема засниваће се на обавезном и добро-вољном осигурању. Текући дефицит и дугрешаваће се, поред осталог, кроз до капи-тализацију фондова и процес приватизациједруштвених и државних предузећа. Ре-форма система пензионог и инвалидскогосигурања допринеће смањењу стопе до-приноса за пензијско и инвалидско осигу-рање, јер ће динамизирањем производњеи пораста запослених и просечних зарадатада омогућити ширу основицу доприноса.

Реформа здравства неће бити админи-стративна мера редукције капацитета и ка-дрова, нагласак је на мерама за коришћењепостојећих средстава на начин који даје ма-ксималне ефекте и здравствена заштитаунапређиваће ниво здравља грађана и чу-ваће достигнути ниво социјалне правде у тојобласти. Систем здравственог осигурањасвима гарантује право а здравствену за-штиту. Реформом ће се створити боље мо-гућности за остваривање права на бесплатну здравствену заштиту у обиму који одго-вара здравственим потребама грађана узобезбеђење и једнакост грађана у оствари-вању заштите, независно од њихових мате-ријалних могућности и статусних позиција.

Уважени народни посланици, дозволитеми да вашу пажњу задржим на основнимполазиштима економске политике и поли-тике спровођења реформи. Економска иразвојна политика полазе од стабилизацио-ног искуства у протекле четири успешне го-дине и објективних услова привређивања ициљева којима тежимо.

У протекле четири године се јасно пока-зало да су ценовна и валутна стабилностоснов динамичног развоја. То ће за нас идаље бити превасходан задатак. Политиказдравог новца, трошење само зарађеног у

24

области јавне потрошње, дала либерализа-ција тржишта, стабилност цена - гаранто-ваће стабилност привредницима азапосленом, примаоца пензије и другихличних примања да ће новац и сутра иматиисту вредност.

Ширењем пореске основице, захвата-њем сиве економије и стриктном наплатомобавеза решићемо повећање јавних при-хода. Нижим стопама опорезивања омогу-ћићемо више стопе привредног раста и такодоћи до бољег и ефикаснијег финансирањајавних служби.

Предстоји нам да у сарадњи са другимодговарајућим институцијама заокружимофискални систем, увођењем пореза на до-датну вредност и применом синтетичкогопорезивања дохотка грађана. Настојаћемода кроз давање концесија и својинску тран-сформацију јавног сектора остваримо до-датне приходе за боље финансирање, упрвом реду социјалног програма.

Народна банка Југославије ће иматинашу безрезервну подршку у рестриктивнојмонетарној политици са циљем очувањастабилности динара и цена.

Истовремено захтевамо да се пооштрифинансијска дисциплина, јер то сматрамоизузетно важним за очување достигнутеукупне стабилности. Каматне стопе ће се идаље тржишно формирати, с тим што јенаше опредељење дасе елиминишу нео-правдани и прекомерни банкарски трош-кови. Враћање поверења у банкарскисистем започеће решавањем проблема де-поноване а нереализоване девизне штедњеграђана, као и бржим доласком иностранихафирмисаних банака.

Обновили смо индустријску произ-водњу а трајни раст ће се темељити на по-тпунијем коришћењу постојећих капацитета, тржишној верификацији програма,већем коришћењу савремених достигнућанауке и подстицању еколошки проверенихпрограма.

Раст производње намењене извозу под-ржаћемо средствима фонда за развој, фи-скалним растерећењем, поготову инвестиција, као и решавањем проблема вишкова за-послених спровођењем социјалног про-грама.

У области рударства повећања произ-водње ће се обезбедити бољим коришће-њем капацитета, ефикаснијом производњом, смањењем послова пословања. У об-ласти енергетике повећаће се погонскаспремност кроз повећани обим и квалитетремоната, наставити реализација започетихинвестиција и обезбедити рационалнијегаздовање енергијом.

Аграр, развој села, и богат сељак био јеи даље остаје приоритет наше економскеполитике и један од стубова наше при-вредне и економске стабилности.

Највећу пажњу посветићемо инвести-цијама, ценама и порезима. Инвестицијетреба да подигну ниво и квалитет произ-водње на истом поседу, са истом радномснагом. Цене репроматеријала, који се ко-ристи у пољопривредној производњи, мо-рају да расту спорије од цена финалнихпроизвода сељака.

Пореска политика мора да стимулишесељака на масовну производњу са циљемда његово газдинство економски јача и такоствара реалну основу и перспективну мла-дима да остану, живе и раде на селу. Квали-тет наших пољопривредних производа имасветски реноме. На светско тржиште требада изађемо са финалним производима а несировинама.

Учинићемо све да село буде привлачноза живот. Градићемо и даље путеве, школе,поште, водоводе, све да се квалитет животана селу изједначи са оним у граду.

Пољопривреда је област која је у проте-клом периоду дала највећи допринос очу-вању стабилности. Репрограмирањем иотписивањем дугова примарној пољопри-вредној производњи, подстицајима за бржиразвој села и аграра, дат је снажан допри-нос економској консолидацији ове области.

Основу аграрне политике и наредне го-дине чиниће усвојена стратегија дугорочногразвоја пољопривреде, села, прехрамбенеиндустрије, шумарства и водопривреде. Ци-љеви тог развоја су измена производнеструктуре у правцу повећања учешћа сто-чарства, воћарства, индустријског и лекови-тог биља, здраве хране у производњи.

Финансирање развоја и текуће пољо-привредне производње вршиће се из реал-них извора, пре свега из Аграрног буџетакоји је оформила претходна влада.

То ће се реализовати кроз покренутеразвоја села, обнове пољопривредне меха-низације, производње извоза систем за-штитних цена и премирање, финансирањепреко робних резерви, коришћења хартијаод вредности и других облика подстицаја.

У грађевинарству ћемо наставити тен-денције опоравка ангажовањем домаћеграђевинске оперативе произвођача грађе-винског материјала и опреме на изградњи изавршетку започетих капиталних објекатаинфраструктуре.

У циљу поспешивања изградње овихобјеката стимулисаће се давање концесијаи власнички облици прилива страног капи-тала. Ради што бољег наступа на страном

тржишту обезбедиће се заједнички наступграђевинара и произвођача пратећеопреме.

Реализација програма модернизацијесаобраћаја и веза има стратешки значај заСрбију и Југославију, јер подстиче укупанекономски раст и развој, повећава степенсаобраћајне повезаности са Европом и зна-чајно доприноси у укупним реформскимпроцесима.

Реч је о пројектима модернизације же-лезничке инфрастурктуре, где су најважнији- наставак радова на железничком чворуБеоград-Нови Сад, изградња железничкепруге Ваљево-Лозница, модернизација Бар-ске пруге и главне магистрале Београд-НовиСад-Суботица.

Затим, наставак изградње транс југосло-венске мреже ауто путева, даља модерни-зација авио саобраћаја и телекомуникација.Тиме ће се валоризовати геостратешкепредности Србије због важности међуна-родних саобраћајних коридора који пове-зује европски север и југ, исток и запад.

Знање је највећи улог за трећи миле-нијум. Влада ће и даље у области образо-вања водити политику једнаких шанси,омогућити коришћење информатике и тех-нологија, изграђивати рационално органи-зован хуманизован и потребама привреде идруштва, организован образовни систем.

Обезбеђивањем материјалних претпо-ставки Влада ће стварати услове за афирма-цију школе и позива наставника као важнихинституција васпитања и образовања мла-дих генерација.

Издатке за науку нисмо и нећемо трети-рати као потрошњу. Улагање у науку имајумултипликаторски ефекат јер прожимају свеобласти производње и укупне друштвенеактивности.

Захваљујући науци брже ћемо активи-рати наше развојне предности. Влада ћеподстицати да томе допринос дају посебномлади стручњаци који су спремни да знањаи искуства примене у својој земљи.

Влада ће као и до сада све учинити да ускладу са материјалним могућностимадруштва се истакну вредности наше кул-турне разноликости. То ћемо учинити несамо заштитом наших културних добаранего и подстицањем пројеката у овој обла-сти, који ће Србију и наше ствараоце афир-мисати и у Европи и у свету.

У свом раду, Влада ће, као и до сада, са-рађивати са Савезом синдиката Србије, При-вредном комором Србије, Савезомпензионера Србије и осталим асоцијацијамаи удружењима, посебно када је реч онајважнијим законодавним иницијативама

25

и решавању проблема у областима за којесу заинтересовани.

Таква пракса показала се успешном.Поштовани народни посланици Влада

ће и даље посебну пажњу посвећиватиусавршавању решења која ће обезбедитиостваривање стриктне поделе власти ијачање демократских процеса.

У том смислу посебан значај придајемодаљем усавршавању решења у изборномзаконодавству, која гарантују опште, једнакои непосредно право гласа, тајност избора ипуну равноправност свих субјеката у избор-ном процесу.

Унапређивањем решења која се односена политичко организовање, финансирањестранака, организовање јавних скупова, ме-дија и тд. она ће се и даље нормативно усаг-лашавати са решењима демократскихдржава, која су се показала најбољим заотвореност политичких процеса, учешће иутицај грађана у њима.

Очекујем да и остали субјекти, поли-тичке странке, медији, и друге организације,удружења, јачају свест и праксу политичкекултуре, дијалога и толеранције.

Устав и важеће законе доследно ћемопоштовати. Недостатке у позитивним про-писима отклањаћемо и усавршавати у циљупотреба привредног и демократског раз-воја. Влада ће обезбеђивати да рад држав-них органа буде подложан критичком увидујавности и обезбедити сопствену ефикас-ност, као и других државних органа.

У том циљу Влади предстоји побољша-вање и рационализовање државне управе ипотпуније разграничавање државне и ло-калне самоуправе доношењем новог Законао локалној самоуправи.

Борба против криминала и даље јеједан од најзначајнијих задатака Владе.Влада је способна да изнесе терет противовог друштвеног зла. У тој борби неће битионих који ће бити поштеђени нити зашти-ћени, без обзира који друштвени статусимају или коју функцију обављају.

Борбу против криминала Влада ће на-ставити по следећим линијама - израдомпредлога закона, који би на прави начинодредили место и улогу свих субјеката заборбу против криминала према највишимстандардима и светским искуствима, ка-дровским јачањем органа правосуђа идаљим. оспособљавањем органа задуже-ним за јавни ред, мир и безбедност.

Очување пуне слободе штампе остаједруштвени циљ и задатак за Владу Србије.Слобода штампе не може бити ничим огра-ничена сем правима која се односе на људ-ско достојанство, част и приватност, као и

онима које Устав и закони гарантују, а чијеповређивање значи верску, расну, полну,националну или политичку дискриминацију.

Ни у једној области живота се мождатако јасно не види тесна веза и узајамнаусловљеност права и дужности, слобода иодговорности. То се мора јасније изразитизаконима, али исто тако и у животу и пракси.

У области радио телевизије, односетреба уредити тако да радио телевизија удржавном власништву задовољава основнепотребе грађана кад је реч о култури и ин-формацији. Али, и програми у приватномвласништву, својим квалитетом и разноврс-ношћу програмске понуде морају да одго-воре на потребе грађана у областиинформисања, културе и забаве. Квалитет иразноврсност програмске понуде заједно сафинансијским средствима и персоналнимсаставом који стоји иза таквих понуда мо-рају бити пресудни и приликом давањафреквенција на коришћење путем јавнихконкурса.

Независно од тога, које власник, државаили приватник, сви медији морају бити ујавној функцији истине, иначе, поред оста-лог мора утицати и на смањивање друштве-них и политичких тензија, ширењемполитичког консензуса који нам је неопхо-дан за јачање патриотске свести код нашихграђана.

Поштовани народни посланици, Србијаје етнички, верски, културолошки, при-вредно и страначки сложено друштво. Теспецифичности су биле врло често прена-глашаване у мери која нас је спречавала дасе убрзано развија. Циљ, богата, развијена,савремена, демократска Србија интерес јекоји свима мора бити најважнији. Око његатреба ујединити сву друштвену енергију,стваралачке, научне, политичке и национа-лне потенцијале. Не мислим само у грани-цама Србије, него и нашу бројну дијаспору ичитав низ искусних људи у разним обла-стима широм света, који своју енергију,памет, знање и утицај желе уложити за доб-робит свих грађана Србије.

Ову изразиту потребу за обједињава-њем, препознаће их појединци, организа-ције и институције, чији су програми упринципу засновани на прогресивним, де-мократским и патриотским опредељењимаи којима је мир у Србији и њен убрзан раз-вој, интегрисање у савремене привредне иполитичке процесе и добробит свих гра-ђана, врховни интерес.

Налазимо се пред вратима новог века, увремену великих економских, друштвених,технолошких промена и бројних изазова. Уданашњем свету снажно су присутни и при-

тисци глобализације и интеграције.Србија мора у потпуности да постане са-

ставни део тих процеса. Она за то има свеуслове, али промене које воде бољем жи-воту не долазе саме од себе, нити се ту комешта поклања. Ми то јако добро знамо.

Зато позивам све вас и све грађане којижеле добро својој земљи да се уједине уциљу стабилности и јачања Србије и Југо-славије, економског просперитета и бољегживота свих грађана.

Поштовани народни посланици, ува-жени председниче Скупштине, при форми-рању нове владе пошао сам од тога да је заСрбију најбољи концепт - Влада народногјединства. То је став моје странке и мој ставкао мандатара био и пре четири године, тоје став и данас. Он се потврдио као концепти као резултат. Опредељење је било да свепарламентарне странке уђу у Владу народ-ног јединства и носе одговорност за оства-ривање виталних, националних и државнихинтереса. Настојање да све странке буду за-ступљене на равноправној основи у Владинародног јединства, разговарао сам отво-рено и искрено са овлашћеним представни-цима свих парламентарних странака. Свестранке су имале равноправни третман уконсултацијама.

Тако сам био отворен и искрен саСрпским покретом обнове, верујући у њи-хове искрене намере. Ми нисмо реаговали,ни на неке неодмерене изјаве СПО-а онеком њиховом посебном значају и посеб-ним захтевима, јер смо то сматрали њихо-вом унутар партијском потребом.

Председник СПО-а Вук Драшковић, преразговора о саставу Владе, наглашавао јепотребу о постизању споразума о питањимавезаним за Декларацију о народном једин-ству, што се поклапало и са нашим концеп-том Владе народног јединства, тако да туније било неких већих проблема.

Стављајући у први план програмски при-лаз, СПО је чак јавно истицао да број мини-стара из појединих странака није најбитнијиза формирање Владе.

Као мандатар предложио сам СПО-удевет од 23 министарска ресора. Међуњима неколико кључних - два од седам ми-нистара без портфеља и два од пет пред-седничких места, што је 36% у Влади, иакоСПО има свега 18% посланика у Народнојскупштини.

Консултацијама је постигнут споразум оДекларацији о народном јединству. Нажа-лост, после свега, када су принципи усагла-шени, одједном су нам на последњимконсултацијама испостављени захтеви укојима СПО тражи привилегован положај,

26

да сам има више места у Влади од СПС, узизричит став, да уколико то не прихватимо,цитирам "Сматрајте да су наши разговори оновој републичкој влади коначно зав-ршени".

Лично сам био изненађен таквим ста-вом, јер сам био стекао утисак да је по-стојала стварна жеља свих фактора да сеВлада народног јединства формира.

Исто ме је тако, баш у том тренутку, кадсе наша земља нашла пред међународними унутрашњим притисцима и када је Владазапочела дијалог са представницима албан-ске националне мањине и другим мањи-нама на Косову и Метохији, изненадио ме јепоступак СПО-а да не учествује у саставудржавне делегације на Косову и Метохији.

Жао нам је и сада што СПО није ушао уВладу. Жао нам је што у Владу нису ушли ипредставници Савеза војвођанских мађара,јер су они подржали концепт и програмВладе народног јединства. То од странеВладе неће мењати позитиван став којиВлада има према Савезу војвођанских ма-ђара. У целини, Влада ће наступати тако, даинтереси земље и грађана буду увек испредстраначких интереса.

Поштовани посланици, после свих обав-љених консултација, предлажем Влади,компетентну по саставу, способну, да одго-вори на приоритете, приоритетне народнеи државне послове, која ће имати стабилнуподршку у парламенту и поверење у народу,јер иза Владе стоји скоро 4/5 посланика уНародној скупштини. Тиме ће се обезбедитистабилност Србије, која нам је данас веомапотребна.

Стабилност је битан услов за даљу об-нову економије и убрзани развој, оствари-вање социјалних функција државе,ефикасну правну државу и даљи развој де-мократије.

Уважени народни посланици, председ-ниче Народне скупштине, у Владу народногјединства предлажем:

За потпредседнике - (читам по абецед-ном реду) Милована Бојића, рођеног 1955.године. Доктора медицинских наука, про-фесора Универзитета у Београду, директораИнститута за кардиоваскуларне болести, Де-диње и посланика. Ратка Марковића, рође-ног 1954. године, доктора правних наука,професора Универзитета у Београду и доса-дашњег потпредседника Владе.

Томислава Николића, рођеног 1952. го-дине, народног и савезног посланика, Дра-гомира Томића, рођеног 1937. године,председника Холдинг- Компаније "Симпо",досадашњег министра - координатора уВлади Републике Србије, Војслава Шешеља,

рођеног 1954. године, дипломираног прав-ника, доктора наука, савезног посланика уВећу грађана Савезне скупштине, председ-ника Скупштине општине Земун.

За ресорне министре предлажем: за ми-нистра унутрашњих послова, Влајка Стоиљ-ковића, рођеног 1937. године, дипломираног правника, досадашњег министраунутрашњих послова и потпредседникаВладе, за министра финансија предлажемМилачића Борислава, рођеног 1953. године,дипломираног економисту, досадашњегминистра финансија.

За министра правде предлажем Драго-љуба Јанковића, рођеног 1945. године, дип-ломираног правника, председника Првогопштинског суда у Београду. За министра залокалну самоуправу предлажем ГордануПоп- Лазић, рођену 1956. године, дипломи-раног правника, секретара Скупштине оп-штине Земун.

За министра пољопривреде, шумарстваи водопривреде, Јована Бабовића, рођеног1946. године, доктора агроекономскихнаука, редовног професора Универзитета уНовом Саду, досадашњег министра пољо-привреде, шумарства и водопривреде.

За министра за индустрију, Луку Митро-вића, рођеног 1951. године, дипломираногинжињера машинства и савезног посла-ника. За министра за рударство и енерге-тику, Животу Ћосића, рођеног 1942. године,дипломираног машинског инжињера, доса-дашњег министра за индустрију, за мини-стра саобраћаја и веза Драгана Тодоровића,рођеног 1953. године, дипломираног инжи-њера, народног посланика и потпредсед-ника Народне скупштине Републике Србије.

За министра грађевина, Дејана Коваче-вића, рођеног 1937. године, дипломираногграђевинског инжињера, досадашњег ми-нистра без портфеља, задуженог за инфра-структурне капиталне пројекте. За министратрговине, Зорана Красића, рођеног 1956. го-дине, дипломираног правника, савезног по-сланика у Већу грађана.

За министра туризма, Слободана Черо-вића, рођеног 1955. године, магистра еко-номских наука, генералног директорахотелског предузећа "Метропол" и савезногпосланика. За министра за економску ивласничку трансформацију, Јоргованку Та-баковић, рођену 1960. године, дипломира-ног економисту, народног и савезногпосланика.

За министра за рад, борачка и социјалнапитања, Томислава Миленковића, рођеног1950. године, дипломираног економисту,директора Јавног предузећа ПТТ саобраћајаСрбије, народног посланика.

За министра за бригу о породици РадуТрајковић, рођену 1953. године, лекара, ма-гистра наука и асистента на Медицинскомфакултету у Приштини и савезног посла-ника.

За министра за науку и технологију, Бра-нислава Ивковића, рођеног 1952. године,доктора наука, редовног професора на Уни-верзитету у Београду, досадашњег мини-стра грађевина. За министра просвете ЈовуТодоровића, рођеног 1937. године, дипло-мираног машинског инжињера, докторанаука и професора Универзитета у Београду,досадашњег министра просвете. .

За министра културе, Наду Поповић-Пе-ришић, рођену 1946. године, доктора наука,досадашњег министра културе. За министраздравља Лепосаву Милићевић, рођену1950. године, досадашњег министра здра-вља.

За министра за заштиту животне сре-дине, Бранислава Блажића, рођеног 1957.године, лекара, специјалисте, савезног по-сланика у Већу грађана Савезне скупштине.За министра за омладину и спорт, ЗоранаАнђелковића, рођеног 1958. године, дирек-тора предузећа "Генекс-систем", народног исавезног посланика.

За министра за везе са Србима изванСрбије, Милорада Мирчића, рођеног 1956.године, дипломираног инжињера и народ-ног посланика. За министра вера, МилованаРадовановића, рођеног 1954. године, прав-ника и народног посланика.

За министра за информације, Алексан-дра Вучића, рођеног 1970. године, дипло-мираног правника, директора спортско-пословног и службеног центра "Пинки", на-родног и савезног посланика.

За министра без портфеља предлаже(читам по азбучном реду): Милана Бека, ро-ђеног 1961. године, дипломираног саобра-ћајног инжињера, досадашњег министра заекономску и власничку трансформацију.

Чедомира Васиљевића, рођеног 1947.године, саобраћајног инжињера, народноги савезног посланика, Мају Гојковић, рођену1963. године, дипломираног правника, ад-воката и савезног посланика у Већу грађанаСавезне скупштине, Ђуру Лазића, рођеног1953. године, професора и досадашњег ми-нистра у Влади Републике Србије, Пају Мом-чилова, рођеног 1948. године, лекара,магистра медицинских наука, асистента наМедицинском факултету у Београду, ИванаСедлака, рођеног 1951. године, дипломира-ног правника, досадашњег министра уВлади Републике Србије, Слободана Томо-вића, рођеног 1946. године, магистра тех-ничких наука. Захваљујем на пажњи.

Велики збор оригиналних наочара за сунце најпознатијих светских

произвођача по повољним ценама.

064 12 696 7227

Светска економска криза оставила једубок траг у економијама великих земаља,а на оне мање деловала катастрофално.Ако се свему дода и транзиција онда по-датак да се Телеком Србија нашао на листиод 200 земаља које су оствариле највећипрофит у претходној години делује опти-мистички, поготово ако се зна да је тоостварено у изузетно тешким условима.

Једна студија о стању у Телекому говори да показатељи о успешности у 2012. го-дини ипак нису толико сјајни. Иако је идаље највећа компанија са највећимбројем клијената која бележи константнираст дохотка тај раст је мањи од инфла-ције. Званични подаци о успешности по-словања у овој биће познати тек у мартунаредне године када Рател буде објавиогодишњи извештај.

Многе у Србији изненадила је недавнаоставка првог човека Телекома иако је завреме његовог мандата компанија по-стигла значајне резултате. У том периодуостварен је раст прихода по стопи од 5, адобит по просечној стопи од 8,3 посто го-дишње. Нето дуг је преполовљен и од 904спао на 436 милиона евра. Ако се узме уобзир и дуг који је настао по основу откупаудела грчког партнера долази се до по-датка да је смањен за 23 посто, и износи701 милион евра. У истом периоду умрежу и опрему инвестирано је 740, а ак-ционарима исплаћено 300 милиона евра.Велике користи имала је и држава у чијибуџет се слило чак 80 одсто прихода. Ре-зултати су још значајнији ако се зна да јесве остварено уз смањење броја запосле-них од 9 одсто, а оних који су били анга-жовани а нису били у радном односу чакза трећину.

Број корисника фиксне телефонијеостао је на истом нивоу, док је мобилнапосле пет година оштре конкуренције одр-жала исту позицију по броју корисника исаобраћају. У сегменту интернета и мулти-медија остварен је енормно висок раст, ана рачунима компаније налази се 4,34 ми-лијарде динара и 34,3 милиона евра штоукупно износи око 71,6 милиона евра. Ако

би се укључило и оно остварено у Репуб-лици Српској резултати би били још по-вољнији.

- То је импресивно када се има у видуда у последње 4 године бруто домаћи про-извод на нивоу Србије није уопште пора-стао, а да ће у овој години бити смањеннајмање, 3 а можда и 5 одсто. Ово што ми-нистар финансија каже да ће бити смањен0,5 до 1 посто нема везе са стварношћу –истиче проф. др Млађен Ковачевић, чланАкадемије економских наука.

Овакве тврдње поткрепљује податкомо смањењу пољопривредне производњеза 30, индустријске за 7, а промета у трго-вини за десетак процента. Око 400 хиљадаљуди је у међувремену остало без посла, асваки од њих има више од једног члана по-родице кога мора да издржава. У таквој си-туацији, уз либерализацију тржишта,смањену потрошачку моћ пензионера идругих, осетно су смањене и могућностикоришћења услуга Телекома. У великимтешкоћама су сви који су се задужили, по-себно они који су узимали кредите са де-визном клаузулом. Ако се томе додају икурсне разлике које су негативно утицалена финансијске резултате Телекома онда јејасно зашто је, упркос свему, Телекомсветла тачка на приврдном небу Србије.

Све ово чуло се на округлом столу сатемом „Улога Телекома у превазилажењупривредне кризе, развоју нових телекому-никационих услуга, телекомуникационогтржишта у Србији и позитивним и негатив-ним ефектима евентуалног покушаја по-новне продаје Телекома“. Амбицијаорганизатора била је да систематизујемишљења учесника и упути их Телекому,државним органима и медијима.

Пре годину дана веома актуелна билеје дилема да ли Телеком треба продати,приватизовати или задржати у државномвласништу. Упркос тврдњама неолибералада компанија срља у енормне губитке, и даје треба продати пре него опадне интере-совање за куповину, преовладало је миш-љење да то ипак не треба чинити. Овакавстав заснован је на страху да би средства

од продаје била потрошена за неколикогодина и да више не би било профита, јерби он одлазио у иностранство. Кад јеобјављено да је Телеком прошлу годинузавршио са позитивним растом профитапојавила се тврдња да би профит државебио и већи да је компанија продата. Иаконе одбацује такву могућност др Ковачевићуказује и на могуће последице.

- Прво би 20 до 30 посто радника биломање. Цео профит би отишао ван Србије,буџет не би добио колико добија, а државасве потрошила као и кад је продала другекомпаније. Можда би били у нешто бољојбуџетској финансијској ситуацији, али биостали без златне коке – каже он.

У делу стручне јавности влада уврењеда би брло брзо могла бити актуелизованадилема о продаји. На такво размишљањенаводи чињеница да ће држава бити при-нуђена да уђе у нови аранжнам са Међу-народним монетарним фондом који биово могао да постави као један од условаза доделу кредита.

Иако је пре два месеца актуелни пре-мијер категорички одбијао могућностновог аранжнмана са овом финансискоминституцијом, када је боље упознао ситуа-цију са буџетом не одбацује ни ту могућ-ност. Ако буде усвојен ребаланс буџета, окоме ће ових дана расправљати посла-ници Народне скупштине, реално је оче-кивати да ће дефицит бити већи негораније.

- Србија је постала наркомански за-висна од страних кредита и она ће битиитекако заинтересована да закључи спо-разум који ће бити јако неповољан с обзи-ром на камате и друге услове. Оно што ћебити реално очекивати, знајући логику ифилозофији Међународног монетарногфонда, јесте да ће он инсистирати надаљој приватизацији свега, Аеродрома„Никола Тесла“, Енергопројекта, Телекома,а питање ја да ли ће наши преговарачиимати снаге да се одупру таквим захте-вима – каже др Ковачевић.

Светска економска криза добија на ин-тензитету, а врло велике размере има у ев-

28

Развој телекомуникација услов изласка из кризе

ПРОДАЈА ЗЛАТНЕ КОКЕТелеком је један од највећих техничких система у земљи који располаже са импозантном

телекомуникационом инфраструктуром, има јаку корисничку базу и као важан ресурс земљеокупља велику критичну масу најквалитетнијих инжењера

Сред

а, 1

7. н

овем

бар

розони која очекује пад бруто домаћегпроизвода од 2 одсто. У таквој ситуацијипродаја компаније као што је Телеком неби могло да се сматра домаћинским поте-зом, јер би цена на тржишту била ниска идалеко испод реалне.

Са друге стране поново се актуелизујестрах да би средстава од продаје била по-трошена на пензије и плате запослених ујавном сектору, а не на неку од великих ин-вестиција каква је изградња Коридора 10и слично. У таквој ситуацији кроз само не-колико година не бисмо имали ни Телекомни профит који он остварује. Уз смањењеброја запослених остаје и страх да би, а тоје већ потврдила пракса, цене услуга билезнатно више.

Иако се међу владајућим структураматренутно не размишља о продаји Теле-кома верује се да ће ово питање бити ак-туелизовано после евентуалногзакључења уговора са Међународним мо-нетарним фондом о стенд-бај аранжману.Стручњаци верују да ће фонд инсистиратида што мање пара даје кроз кредите, а даСрбија прода све што може продати. Наовакав закључак наводи актуелни прити-сак међународних финанисјских институ-ција на Грчку да прода острва и државнекомпаније како би избегла банкрот.

У тако тешкој ситуацији веома је важноко ће се наћи на месту првог човека Теле-кома. Уместо политичке фигуре, која се каопион помера на шаховској табли, неоп-

ходно је да то буде стручњак великих ка-пацитета. Уколико таквих нема у земљистручњаци верују да не треба одбацитимогућност да се нађе изван ње.

- Врло је важно да на чело Телекомадође врхунски стручњак, а још важније даима осећај да мора да се ослони на људекоји познају ту област. У супротном Теле-ком би врло брзо могао да пређе у страновласништво, или да ће резултати његовогпословања бити негативни. Убеђен сам дани идуће године бруто домаћи производ уСрбији неће расти, да ће број људи безпосла бити повећан, а то аутоматскиствара неповољу климу за развој Телекома– каже др Ковачевић, један од највећихпротивника продаје ове компаније.

29

Први попис пољопривреде у Србији из-вршен је још у осамнаестом веку. Oд поло-вине деветнаестог у Србији и крајевима подбившом Аустроугарском редовно je пописи-вана само стока. Први општи попис пољо-привредних газдинстава спроведен јепоследњег дана марта 1931. године, у оквирусветског пописа пољопривреде, а на основуЗакона о попису становништва, пољопривредних газдинстава и стоке. По завршеткуДругог светског рата први попис је извршен1948. а до 1953. године сваке године вршен јесамо попис стоке. Изузетак је 1951. годинакада су 15. јануара, поред података који су сеодносили на стоку, прикупљани и основниподаци о земљишту, структури сетвених по-вршина, пољопривредним машинама и ору-ђима. Попис пољопривредних газдинстава1960. године други је општи попис пољопри-вреде, а спроведен је у периоду од 1. до 10.марта. Попис индивидуалних газдинстава из-вршен је од 15. до 31. маја исте године.

Почетком октобра ове године, послепола века, Републички завод за статистику за-почео је попис пољопривреде који би тре-бало да се заврши до 15. децембра. Пописомкоји кошта 15 милиона евра биће обухваћенасва пољопривредна газдинства на терито-рији Србије, а по половину средстава обез-бедила је Европска унија.

Послове припреме, организације и спро-вођења пописа по општинама Републичкизавод за статистику обавља преко пописнихкомисија, а јединице локалне самоуправе сусу обавезне да пруже сву потребну помоћ. Упопис је укључено Министарство пољопри-вреде, шумарства и водопривреде, као иостала министарства и друге организације.

Овогодишњи попис обухвта породичнапољопривредна газдинства, привреднадруштва, земљорадничке задруге и друге об-лике организовања са статаусом правноглица и предузетнике који претежно обављајуделатности пољопривредне производње. По-родична газдинства и газдинства предузет-ника пописују се на основу Листедомаћинстава са пољопривредном произ-водњом, која је формирана на основу про-шлогодишњег пописа становништва. Учешћеу попису је обавезно, а прикупљени подаципредстављају службене статистичке податкекоји, као тајни, подлежу посебној заштити у

свим фазама реализацаије процеса. Подацикоји се прикупе у попису пољопривреде нећебити доступни ниједној институцији, аобјављиваће се само у збирном облику заниво општине или неке гране.

Свако одбијање давања података, да-вање података или злоупотреба службенихстатистичких података повлачи прекршајнуодговорност за коју је предвиђена новчанаказна, за породична пољопривредна газдин-ства од 20 до 50 хиљада динара, а за правналица до милион динара. Попис пољопри-вреде на територији града Краљева врши 120од 256 овлашћених пописивача са подручјаРашког управног округа.

Прикупљање тачних податка изузетно јеважно у процесу придруживања Европскојунији како би могле да се договарају квоте заизвоз на ово подручје и добију одговарајућесубвенције из европских фондова намење-них пољопривредној производњи. Ова сред-ства, тврде статистичари, биће дељена премаставрним количинама и потенцијалима којеима свака општина посебно.

У зависности од конфигурације терена,броја насеља и ангажованих пописивача за-виси и динамика пописа. Тако је до сада уцентралној Србији посећено 77 одсто газ-динстава, колико и на територији Рашког

округа. На територији Подручног одељењаКраљево Републичког завода за статистику,које обухвата Рашки, Расински и Моравичкиокруг, посећено је 76 осто пољопривреднихгаздинстава. На подручју Рашког управногокруга најревноснији су били пописивачи оп-штине Рашка, који су посетили чак 89 одстогаздинстава, следи Краљево са 84, ВрњачкаБања са 83, Нови Пазар 67 и Тутин 64 одсто.Од укупно 348 правних лица, која су се нашлау адресару пољопривреде Подручног оде-љења Краљево, до половине новембра обух-ват је реализован са 92%.

Из Републичког завода за статистикустиже апел пољопривредницима да буду ис-крени у давању одговора, јер је осим за њихи за државу и локалну самоуправу важно дасе добије реална слика аграра.

- Ако желимо добре одлуке и израдуједне развојне аграрне политике, добре ду-горочне и краткорочне стратегије у аграру,морамо да имамо добру базу података. Оношто сада покажемо биће основа за добијањеквота из предприступних фондова Европскеуније, а уколико покажемо мање од оногашто је реална слика, мање ћемо и повућисредстава из тих фондова – каже начелницаПодручног одељења Краљево Републичкогзавода за статистику и регионални коорди-натор пописа Јасмина Савић.

Пре почетка пописа пописивачи су про-шли петодневну обуку како би били спремнида поступају у свим ситуацијама на терену. Услучајевима када у газдинству не нађу лицекоје може да саопшти тачне податке у оба-вези су да посету понове онолико пута ко-лико је то потребно. Сваки пописивач једужан да више пута покуша успостављањесарадње са лицима код којих постоји благиопрез у давању података, а све у циљу избе-гавања кажњавања као крајње мере. Запа-жено је да се благи опрез у давању податакаодноси првенствено на закуп пољопривред-ног земљишта, а примећен је и код закупо-давца и код закупца.

Процењено је да је два месеца довољнода се дође до саваког домаћинства које јепредмет пописа, а очекивани проблеми натериторији града Краљева последица су ве-лике разуђености територије и великог бројадомаћинстава.

30

Попис пољопривреде

РЕАЛНА СЛИКА АГРАРААко желимо добре одлуке и израду једне развојне аграрне политике, добре дугорочне

и краткорочне стратегије у аграру, морамо да имамо добру базу података

Јасмина Савић

Пон

едељ

ак, 1

9. н

овем

бар

Дан сећања на жртве саобраћајних не-згода први пут је обележен у Великој Бри-танији 1993. године, а Уједињене нације су2005. године усвојиле резолуцију којом супозване државе чланице да сваку трећунедељу новембра обележе као Дан се-ћања на жртве саобраћајних незгода.

У Србији је у првих 10 месеци ове го-дине у 31.025 саобраћајних незгода животиизгубило 577 особа, док је 15.355 је по-вређено. Најчешћи изазивачи саобра-ћајних незгода, у овом периоду, су возачипутничких возила, возачи теретних возила,мотоцикисти, возачи трактора и бицикли-сти. Кад су најмлађи учесници у саобраћајуу питању, односно деца до 14 година,живот је изгубило њих четрнаесторо, а1267 је лакше и теже повређено.

На територији на којој безбедност са-обраћаја контролишу припадници Поли-

цијске управе Краљево ситуација је по-вољнија у односу на исти период прошлегодине. Ова повољност се огледа у сма-њењу укупног броја саобраћајних незгода,као и броју страдалих лица. Број саобра-ћајних незгода је смањен за 15, а број стра-далих за 6 процената. У првих десетмесеци ове године на путевима око Кра-љева смртно је страдало 19 особа, док јетај број у истом периоду прошле годинеизносио 20.

Основни узроци саобраћајних незгодасу првенствени непрописна брзина, азатим радње возилом у саобраћају, не-прописна претицања, а врло често као пра-тећи узрок јавља се утицај алкохола кодвозача. Најугорженије категорије су упрвом реду су возачи моторних возила,затим пешаци, па путници у возилима. Има колико да статистика показује извесне

знаке побољшања о неком задовољству сене може говорити док год се, као после-дице саобраћајних незгода, појављује иминимални број смртно страдалих.

- Припадници саобраћајне полиције суза првих 10 месеци ове говине открилипреко 12 хиљада саобраћајних прекршајакоје су учинили возачи. Зато ћемо и у на-редном периоду интензивно и континуи-рано вршити контролу саобраћаја циљаноусмерену на основне узроке који доводедо саобраћајних незгода са најтежим по-следицама како би ниво безбедности по-дигли на већи степен – каже командирСаобраћајне полицијске испоставе Кра-љево Иван Вучетић.

Закон о безбедности саобраћаја на пу-тевима је дефинисао обавезу локалних са-моуправа да, у циљу унапређењабезбедбности на својој територији, фор-

32

Акција Савета за безбедност саобраћаја

ДДААНН ССЕЕЋЋААЊЊАА ННАА ЖЖРРТТВВЕЕ

Утор

ак, 2

0. н

овем

бар

мирају Савет за безбедбост саобраћаја.Тако је и град Краљево 2010. године фор-мирао двадесетједночлани Савет за без-бедност саобраћаја у коме се налазе 17људи који се баве пословима саобраћаја,од Градског већа преко саобраћајних ин-спектора и саобраћајних инжењера. У радСавета укључени су представници образо-вања, ауто школа и превозника, као и дру-гих институција које се на било који начинбаве саобраћајем у граду.

Основни задатак Савета за безбедностсаобраћаја је финансира радове на кри-тичним тачкама у граду како би се пове-ћала безбедност учесника у саобраћају исмањио број погинулих. Према Закону обезбедности у саобраћају средства за радСавета обезбеђују се од наплаћених казниза саобраћајне прекршаје, која се уплаћујуу градски буџет, а могу се користити само

за ову намену.Председник Савета за безбедност са-

обраћаја, и члан Градског већа задужен заову област, Ненад Марковић подсећа да сезавршава реконструкција Жичке улице одкружног тока до раскрснице са 4. црногор-ском. Појачана хоризонтална и вертикалнасигнализација на овом путном правцу умногоме ће повећати безбедност саобра-ћаја у овом делу града. Иако се на планубезбедности учесника у саобраћају запа-жају одређени резултати у Савету још нисузадовољни. Када је у Француској започеластриктна примена закона о безбедностисаобраћаја у првих пет година број поги-нулих се смањио за половину. Пројекто-вани циљ краљевачког Савета је да сеоствари смањење од минимално трећине.

У зависности од временских приликадо краја године требало би завршити ра-

дове у Доситејевој улици и у Ратини, а и унаредној години наставити континуиранаактивност, у првом реду у зонама окошкола. Преко Савета за безбедност саоб-раћаја финансираће се изградња паркира-лишта и увођење хоризонталне ивертикалне сигнализације. Очекује се даби стварање могућности за увођење СМСпаркиралишта смањило тражњу за парки-рањем у најужем центру град. Тако би се,верује Марковић, допринело већој без-бедности учесника у саобраћају.

У зависности од прилива средстава уфонд из кога се финансирају активностиСавета реализоваће се и план постављањакамера за надзор учесника у саобраћају напојединим локацијама у граду. Верује седа ће то у значајној мери повећати опре-зност возача условљену сазнањем да ихнеко у сваком тренутку посматра.

33

Савет за безбедност саобраћаја сваке треће недеље уновембуру обележава Дан сећања на жртве саобраћајних незгода који су 2005. године

установиле Уједињене нацијеДДААНН ССЕЕЋЋААЊЊАА ННАА ЖЖРРТТВВЕЕ

34

АКЦИЈАПОЈАЧАНЕКОНТРОЛЕСАОБРАЋАЈА

Припадници саобраћајне полиције По-лицијске управе Краљево редовно уче-ствују у координираним акцијамаконтроле саобраћаја са колегама из другихуправа. Основни акценат последње био јеконтрола алкохолисаности возача, а циљда се што већи број њих обухвати контро-лом како би се стекао прави увид у бројоних који управљају моторним возилимапод дејством алкохола. У том циљу одре-ђени су пунктови, а десет полицијскихслужбеника контролисало је возаче који судолазили из оба смера. На основу анализестања безбедности саобраћаја извршен јеизбор места за постављање пунктова накојима може безбедно да се изврши кон-

трола без сметњи за нормално одвијањесаобраћаја.

Иако је контрола вршена у преподне-вним часовима било је случајева вожњепод дејством алкохола и задржавања во-зача до истрежњења.

- Сличних акција ће бити и у наредномпериоду. Ово је била циљана акција на ал-кохол, а биће и по питању брзине, која сејавља као један од уз узрока највећег бројасаобраћајних незгода, али и свих другихпрекршаја укључујући пролаз кроз црвеносветло семафора, непрописно претицањеи слично – каже командир Саобраћајне по-лицијске испоставе Краљево Иван Вуче-тић.

35

36

Пон

едељ

ак, 1

9. н

овем

бар

Јесен се убрзано ближи крају, зима је на прагу, а ход по му-кама Олге Милутиновић, који је отпочео током рошле године,наставља се без изгледа да ускоро буде прекинут. У седамде-сетчетвртој години живота, после две тешке операције, бо-лесна и са промрзлинама на ногама, које је задобила токомпрошле зими, није сигурна где би могла да дочека следећу.

Оваква прича и не чуди у време када је све више оних којитешко живе и са стрепњом очекују зиму. Али, Олга се никаконе уклапа у ту причу. Када се, после дугогодишњег боравка уНемачкој, вратила у земљу са намером да ту мирно проживиостатак живота у стану који је купила, делом тешко зарађенимновцем а делом средствима кредита, није ни слутила да ће по-стати жртва преваре и врло брзо бити избачена на улицу.

Према предуговору са инвеститором зграде број 19 у ЧикаЉубиној улици уплатила је још 2005. године 35 хиљада евра.Градња је започета, али су радови одмицали споро, па је билапринуђена да тражи повраћај новца како би стамбено питањерешила на други начин. Осим потписаног признања да ће јојновац бити враћен није добила ништа. Инвеститор је због не-могућности да заврши изградњу право на то уступио другојособи која ће, а то је откривено много година касније, да би

добила кредит за наставак радовља под хипотеку ставити из-међу осталих и Олгин стан.

Из Немачке није Олга била у ситуацији да буде упозната сасвим детаљима изградње и проблемима које има инвеститор.Није много ни журила, а њениој срећи није било краја кад је ко-начно добила кључеве и почела да опрема стан намештајемкоји је стигао из Немачке. После земљотреса који је пре нештовише од две године погодио Краљево стан је до те мере оште-ћен да је уложила додатних 6000 евра на његово сређивање.Можда и није требало толико, али је желела да га додатно уч-врсти како би био сигурнији у случају неког новог потреса.Месец дана су мајстори провели у стану, а онда, као да је некочекао да се радови заврше, уследио је хладан туш, судска пре-суда којом се налаже исељење. Испоставило се да је додатнасредства уложила у стан који није њен.

Од шока доживљеног у тренутку када се нашла на улици ниданас се не сећа добро свих детаља.

- Куца неко на врата и ја отворим, а немам појма шта се де-шава. Ушли су полицајци, мени се слошило, па су звали хитнупомоћ и дали ми некакве инјекције. Била сам као дрогиранапосле тога и не знам ни где су ме одвели. Не знам ни где сам

37

Ход по мукама Олге Милутиновић

ПРЕВАРЕНА ПА ОСТАВЉЕНА

- Иако је још пре седам година уплатила 35 хиљада евра за стан

у Краљеву Олга Милутиновић избачена из њега када инвеститор

није могао да врати кредит добијен од банке

спавала те ноћи. Сутрадан сам схватила да сам била у Мата-рушкој Бањи – прича Олга по ко зна који пут, за третходних го-дину дана, поновљену причу.

Све ствари које је унела у стан још су тамо, али им немаприступ. Суд је потврдио власништво банке над станом, алиОлга није престала да тражи правду обијајући прагове разнихминистарстава у Београду. Свуда је добијала исти одговор,банка је у праву.

Олга и данас верује да је кредит за довршетак радова до-бијен на основу лажних података. Али, то је мала утеха за оношто је преживела и штету коју је претрпела. А она може да будејош већа јер банка нуди кредит за откуп стана који је једномвећ платила.

Обијање прагова локалне самоуправе резултирало је при-временим смештајем, у објекту на локацији спортског аеро-дрома, са избеглицама које су тамо живеле. Пола године нијебило ни воде, а пуштена је, каже Олга, тек пред мајске избореове године. Сада има воде, али нема струје која је искљученазбог нагомиланих дугова. Зато ретко одлази тамо, а ноћи про-води код пријатеља. У стан не може да уђе ни да би узеланешто од гардеробе. Нису јој дозволили да узме ни медицин-ску документацију за сина који је већ дуже време смештен устационару у Алексинцу.

- Једну зиму сам провела доле, наилази нова, а нема ре-шења, па сам ишла у општину да тражим неки смештај. Тамо су

ми рекли да поднесем захтев за смештај у неки стан на Бера-новцу. Ја не тражим стан, тражим само неку топлу собу и купа-тило док не добијем оно што је моје – прича уплакана Олга већна измаку живаца.

Остаје јој једино још да правду потражи у међународномсуду. Била је, каже, годинама и гладна и жедна, гола и боса,штедећи да би обезбедила стан у коме би мирно провела ста-рачке дане.

- Током протекле зиме прсти су ми промрзли, јер нисамимала ни гардеробу. Ја ћу и да гладујем, али да имам кров надглавом. Тражим само своје, јер нико не може да плати све оношто сам пропатила у овом прериоду. Мој муж се толико жртво-вао за ову земљу, а сада кад мени треба помоћ нема никога.Очигледно ме терају из земље – очајна је Олга.

У сличном положају нашло се још неколико власника ста-нова у згради у Чика Љубиној улици. Сви су већ исељени, међуњима и власници плаца на коме је направљена зграда. Неиз-весна зима је све ближе, а решење проблема све даље, башкао и судски процес који Олга води против инвеститора коме једала новац. На последњем рочишту стекла је утисак да се на-мерно одуговлачи, овога пута због промене адвоката туженогкоме треба додатно време да се упозна са свим детаљимапредмета који се односи на тужбу. Плаши је помисао да би унедоглед могли да се смењују адвокати одбране и сваки путтраже одлагање из истих разлога као и сада.

38

39

40

Идемо ја Славко, и кум Зоран из Загреба за Словенију. Мипођосмо, а Зоран у Добови чека воз. Воз Турчин Акрополис, акако уђосмо у вагон, само стражари седе на клупама. Улази возполако у станицу кад Туркиња избацила кроз купе гузицу ово-лику, а спавају још две. Кажем дај да видимо нешто да сеуради, пусти мене. Кажем пусти Славко мене дугачак сам узећуја. Он полагано поче да је пипа коленом по дупету. Иде, иде,иде и једва узе коверту. Било је 16 хиљада марака. Кажем штониси узео све три ташне мајку ти... Силазимо у Добови, а Зораннас чека. Заспао је у ауту, па га будим и кренемо. Од Добовепрема Загребу несмањеном брзином јури један ауто и неспушта гас. Кажем куме, јел видиш ово. Каже видим, али ми сене свиђа ни мало. Џукеле из Новог Сада не слушају. После јед-ног правца из кривине изађе шлепер, а он смота БМВ и нагузисе на нас. Седео сам позади и пао, па осетим да ме све боли.Мене и Славка возе санитетом и замисли будалу. Лежи једанчовек на оном санитету, а вири му оволико пула (новчаник).Славко хоће да га одради. Кажем, видиш колико пара имамо,оћеш још пара. Довезу нас у болницу, а лежи други човек по-вређен у удесу. И њему вири новчаник, а Славко хоће да гаузме. Кажем, јеси ли нормалан, знаш колико пара имамо.Један лекар Арап дође па га отера. Пита шта ме боли, а све меболи.

Поделимо паре на три дела, по пет, и хиљаду за његов ауто.Како је дошао у салу сели су у собу и барбут. Кад смо послеишли за Италију ја му дајем лову на зајам. Вратио је поштено.То су те неке чудне дискусије.

Највише сам имао 250 хиљада марака. То је у то време билокао сада око 350 хиљада евра. Много је то пара да је паметанчовек био. Али, било је тешко сачувати. Треба целу ноћ да секоцка, па покер, барбут... Знаш ко је сачувао највише пара зах-ваљујући мени? Кривоглави Владо Лабо.

***

Био сам више пута у затвору, а сада сам нигде. Немам стани не станујем нигде, јер држава тако хоће.

Само два пута у животу поступио сам глупо, први пут кадсам трећој жени поклонио кућу и други пут кад сам се одјавиоиз стана у Кидричевој број 228 и пријавио на Баштованску 53 уСијаћем пољу. То је кућа коју смо жена и ја купили од Веса Кор-њаче, па после реновирали. Знаш Веса? То је онај што је убиоЂекића код Ауто-мото друштва.

Нисам у контакту са братом који је остао у татином и мајчи-ном стану одмах испод Супермаркета, тамо где је авион у До-ситејевој улици. Израдили су ме 1993. године кад сам се вратиоу Србију и питао шта је са станом. Сестра која живи у Београдукаже бато, имала сам неких пара па смо откупили стан и пре-писала на Милета. Тако зову нашег буразера Драгана.

Кажем чекај, јел мајка била жива, могло је на њу да се пре-пише. Брат је само чекао да се одјавим из стана и одмах ми јесложио полицију. Каже, он не станује овде и нема право при-ступа стану који је откупљен и води се на његово име, иако смостанарско право имали мајка, он и ја.

Жена је сама са сином, а и њега истера кад се напије. Дасам знао у Франкфурту да је толика пијандура никад се не бихженио. Ја сам ништа, немам никакав простор. Дођем код некогда преспавам, прекосутра код овога, код познаника ипријатеља, сваки дан мењам место. Ето то је тај чувени Бранко.Шта да им радиш? Своја крв се не пушта.

Тотални сам социјални случај. Имам 5400 динара месечнокоје подижем на пошти. Три дана можеш мало да се наједеш.Опет, има добрих људи који ме још воле. Има још таквих, немогу да грешим душу. Био бих скот кад бих рекао да их нема.Ево ту је Саво Радуловић. Захвалан сам за неке ствари што ми

41

Ч О В Е КБЕЗ АДРЕСЕ

Бранко Шериф

(5)

је помогао. Ништа ми теже нема него кад знам у каквој сам лепоти

живео и колико сам им помагао, шта сам све радио, а такомучки да ми се врати, то је невероватно. Да сам нешто лошенаправио па да ми кажу ако.

Мој живот ван закона је био добар и за мене, а и за њих,ако смо се добро разумели. Ако сам ја имао данас 20 хиљадамарака они су имали десет хиљада, ако сам имао 5 они суимали три, а ја две. Никад их нисам одвајао, никада.

Тражио сам од општине помоћ колико за пут да одем у То-поницу на петнаестину дана да се мало одморим. Ако не ваљадају ми отпусну листу и ја се вратим у Краљево.

Не знам коме да се обратим. Могао сам да идем у центар,тамо где кувају клопу, али где после да перем судове. Можемода кажемо да сам гладан и то дебело. По пет или шест дана неставим ништа у уста. Некада сам имао у џепу много хиљада ма-рака у кешу, а сад немам ни две жуте банке. У џепу имам самоцигаре.

Знаш шта је младост. Нисам размишљао да ћу доћи уовакву ситуацију. То је она дискусија што ј... п... а није к... По-стоји једна ствар кад размишљаш о местима где виски не коштадесет марона, него 70 или 90. Живело се на високој нози, јерсам имао. Али, било је буразеру ноћи, док нисам урадионешто, које сам проводио по парковима. Кад је топло времеизаберем клупу па узмем фурст, тако се зове она бела немачкакобасица, узмем сенфа и поједем, па сам миран. Био бихстварно кретен, и ван сваке памети, кад бих рекао да нисамбио по хотелима кад је имало севга.

Зашто сам дозволио да дођем у овакву ситуацију и где сампогрешио? Не знам.

Дозволио сам да ме једна свиња стрпа оних првих пет го-дина у затвор. То је био преломни тренутак у животу. Имао самдивну жену коју су баба и деда, а био је поротник у суду, нате-рали да абортира у петом месецу трудноће.

Знаш која је моја највећа грешка? Колено ми јебе мајку.Има једно три године да не могу да потрчим. Човек сам којиима златне руке, али јебо ти златне руке кад немаш ноге. То јепроблем.

Нисам зависан од алкохола, бар мислим да нисам, аливолим да попијем. Попијем по неку ракију, пробудим се у једансат ноћу. Аритмија чуке ме мало дрка, притисак и тако даље.Имам књижицу, идем код лекара, али све је то куплерај. Нијето више оно што је било некада. Замисли, дођеш код неке фу-

каре и кажеш молим вас препишите ми лекове. Дођем у 1 илидва сата, она може да препише за пет минта, а каже дођите у7 сати увече. То су неке ствари због којих ова држава брзо про-пада. Све док се татини синови и друштво пресвлаче и облачебиће тако. Једини који може нешто да уради у овој Србији тре-нутно је Николић. Имам сто посто поверења у гробара. Уколикоза годину дана не ураде ништа треба усраним моткама да ихбијемо. Сви који су били тврди радикали прешли су код њега.Све их знам до једнога. Знаш ко је највећиу даса по мени.Мисле да је луика, а он је човек. Јовашевић је најбољи даса почему год хоћеш. Знам га још из времена кад је био лекар општепраксе. Овде ме је ушивао, имам један ожиљак. Чим он можеда стави по две кутије цигара онда знај колико је сати.

***

Дошло је време да више нећу да идем лево или десно, негоуђем у продавницу, узме пола кила хлеба и само прођем поредкасе. Молим вас господине... Изволте личну карту. Нисам јаједини у таквој ситуацији. Сада да изађемо на улицу видећу даовај није јео толико, овај није попио толико, овај није запалиоцигару оволико, овај није запалио две цигаре пет дана. Шта ћеда ми ураде објасни ми, кад те моли бата Бранко. До 8000 ди-нара сене пише кривична пријава. Узми све до 8000. Ја нисамзавршио права, али знам права одлично. Шта ће ми? Ја ћу даузмем само да поједем. Нећу да узмем ракију зато што је лук-суз. Цигаре нећу да узмем зато што је луксуз. Нормално хлеб,кобасице и кисела вода. Отворим једну кутију цигара, узмемнеколико и опет је вратим у раф. Да имам кад изађем да могуда пушим. Ја сам у Нишу месец дана био у самици без цигара,а за цигару бих дао и последње парче хлеба. Једва чекам кадће да дође полиција и каже што ти украде. Нема дискусије.

Могао бих много тога да радим. И у мењачници би радиобоље него неко други, али ни у бунилу ми не би дали да радим.Кад би неко рекао треба му стражар, па препоручли БранкаШерифа питали би кога, оног робијаша. Дај, где њега, немој даме зајебаваш. То је туто финито. Где он да чува нешто. Он незна да 6000 пута боље имам да чувам него неко други.

Шта да радим, где да радим? Матор сам, нога ме боли.Могу да будем неки стражар и да чувам неки објекат. Како дами помажу Јетула, или слични њему, кад су сви бивши бизнис-мени пропали. Ту нема благе везе.

крај

42

43

44

Потписан Споразум о међусобној подршци и сарадњи

ЗАШТИТА ОПШ

Пон

едељ

ак, 1

9. н

овем

бар

45

ШТЕГ ИНТЕРЕСАИ поред несумњивог доприноса

афирмацији града четири велике манифестације, „Дани јоргована“, „Весели

спуст“, „Нарцису у походе“ и „Матурскиплес“ нису оствариле жељени туристички

ефекат

46

Дуги низ година ентузијасти у оквируудружења грађана организују у Краљеву ма-нифестације различитог карактера које, нипоред великих напора и чињенице да су да-леко превазишле локалне оквире, нисуоствариле значајније финансијске резул-тате. Зато су се њихови представници про-текле недеље састали и постигли договор даубудуће заједнички наступају у промови-сању активности са циљем да оне добијуместо које заслужују. Резултат договора јеСпоразум о међусобној подршци и сарадњиизмеђу Друштва српско-францускогпријатељства „Јелена Анжујска“, Кајак клуба„Ибар“, Планинарско-смучарског друштва„Гвоздац“ и Удружења грађана „Пријатељ-ство за нова времена“.

Имајући у виду значај манифестацијакоје организују, достигнуту масовност иуглед осетили су потребу да заштите „Данејоргована“ са „Сербијан фестом“, „Веселиспуст“, „Нарцисима у походе“ и „Матурскиплес“, од покушаја употребе супротно оп-штем интересу, а ради остваривања личнекористи. Основ за удруживање је географ-ске повезаности локација на којима се орга-низују ове манифестације. Организаторичетири манифестације утврдили су интереси елементе заједничког деловања у оства-ривању постављених циљева. Они се првен-ствено односе на заједничко наступање усредствима информисања, учешће у управ-ним одборима, заједничко коришћење по-стојећих објеката, организовањеспортско-туристичких и културних садржајакао и планинарење од Гоча до Маглича, оби-лазак Столова, манастира Жича и Градац ирафтинг Ибром до Краљева.

Сваки од потписника обавезао се да приорганизовању манифестације најави сле-дећу и учествује у дистрибуирању пропа-гандног материјала, али и да настави дабрине о очувању здраве животне средине,изворишта вода и водотокова. Опасност одобезвређивања манифестација у циљу кас-није лакше приватизације повод је за оба-везу да се њиховом организацијом и даљебаве ентузијасти волонтери. Иако ће даљуразраду заједничких активности вршити ор-гани управљања потписника договорен језаједнички наступ на самјмовима и пред но-сиоцима власти када је у питању финанси-рање. Заједничке активности не спречавајусваког од потписника да самостално орга-низује манифестацију, а четворогодишњиспоразум се, уколико не дође до раскидакоји мора да буде најављен 30 дана раније,аутоматски продужава на још толики пе-риод.

Председник Друштва српско-француског

пријатељства „Јелена Анжујска“ Милан Гли-шовић, уз подсећање на важност за град иРепублику Србију, истиче и међународни ка-рактер манифестација које трају деце-нијама.

- Основна ствар је да, и поред тог дугогтрајања и афирмације, до сада нису ималезначајнију подршку ни града, па ни Тури-стичке организације Краљево, и то је једанод великих проблема. Док су други стваралинеке нове манифестације, и добијали ве-лику подршку града, општине и републике,наше су се манифестације сналазиле какознају и умеју захваљујући ентузијазму јед-ног броја људи који су улагали пуно тога даби од њих направили оно што треба – кажеон уз подсећање на међунардони значај„Дана јоргована“ и допринос који су афир-мацији града дали „Весели спуст“, „Нарцисуу походе“ и „Матурски плес“.

Допринос промоцији града био би, ве-рују потписници овог споразума, далековећи ако би иза ових манифестација сталаТуристичка организација. Ако би се у њиховуорганизацију уложила и нека значајнијасредства, онда би уз довољну количину љу-бави и воље које не недостају, доприноспромоцији града био знатно плодотворнији.Верује се да би манифестације могле дапривуку и знатно већи број посетилаца издругих земаља који би током боравка у Кра-љеву потрошили одређену суму новца. Иакосе досадашњи значај ове четири манифе-стације не занемарује чињеница је да одњих локална средина није имала неке зна-чајније материјалне користи.

- Егзит је преко ноћи направио великибум у Европи, али тек када је иза њега стаоНови Сад са великим средствима. Ми смо наМагличу направили „Дане јоргована“, исте-рали змије и акрепе, увели културу, довелиглумце, књижевнике и песнике, а нисмозато добили никакву помоћ, него смо сесами сналазили. Ми смо на Магличу напра-вили фестивал ренесансне и етно музике„Сербијаник фест“ који није заживео онакокако треба. Зашто на Магличу не би моглида направимо фестивал на који би дошлиИталијани, по Млечанки Ани Дандоло жениСтефана Првовенчаног, по Јелени АнжујскојФранцузи, по Кателини Драгутиновој Ма-ђари, по Симониди Византинци, односноГрци. То је идеја која не може да живи анга-жовањем само неколико људи који имајуидеје, али немају средства – каже Глишовић.

Жарко Максимовић, председник Кајакклуба „Ибар“, позивајући се на велико иску-ство у организовању „Веселог спуста“, веруједа све четири манифестације могу да се по-дигну на виши ниво. Иако је манифестација

коју организује Кајак клуб „Ибар“, послед-њих година попримила и међународни ка-рактер туристички успех је изостао.

- „Весели спуст“ поред спортско-рекреа-тивног дела има културни, туристички иеколошки карактер. Све треба да обједи-нимо кроз ове манифестације и достигнемониво који до сада нисмо успели да постиг-немо самосталним радом – каже Максимо-вић.

После много година одржавања мани-фестација „Нарцису у походе“ је достигланиво о коме се у Краљеву мало зна. Већ петгодина је, каже председник Планинарско-смучарског друштва „Гвоздац“ Милутин Ву-косављевић, главни кувар на манифестацијиГинисов рекордер и актуелни председникопштине Косјерић. У исто време на позивеза учешће не одазивају се представницивласти у Краљеву, а ни Туристичка органи-зација није била присутна.

- Имајући у виду велико искуство и зна-чај свих ових манифестација потребана јеодбрана од покушаја њихове употребе су-протно општем интересу ради личне кори-сти – каже Вукосављевић.

„Матурски плес“ је само једна у низу ак-тивности Удружења грађана „Пријатељствоза нова времена“. Иако је прошле годинеград преузео део послова око организациједосадашње одржавање ове манифестацијеобележило је велико неразумевање Оде-љења за друштвене делатности и Тури-стичке организације Краљево. Проблеми сусе појавили и приликом захтева за доделусредстава за обнављање односа са израел-ским градом Лодом, а основ за то је непо-знавање обавеза које пред удружењепоставља Закон о удружењима грађана, ааса којима у локалној самоуправи нису упо-знати.

Општи је утисак да ове и сличне мани-фестације могу граду и околини, али и љу-дима који се баве туризмом и екологијом,да помогну дођу до значајнијих срестава, ада туристи који дођу у Краљево оставе понеки динар Туристичкој организацији. Уве-рени да ће Туристичка организација схва-тити корист од подршке овимманифетсцијама представнци четири удру-жења су и приступили потписвању спора-зума како би идеје које имају билереализоване на прави начин и постигле же-љени ефекат.

Из локалне самоуправе, уз опаску да по-литичари понекад не препознају на правиначин добре ствари, стиже информација даград неће остати глув на захтеве четириудружења и да ће помоћи да се широмсвета чује за њих.

Под покровитељством Министарства културе и информи-сања Републике Србије, у оквиру пројекта „Концентрични кру-гови уметности“ у галерији Завичајног музеја - Замка културе уВрњачкој Бањи, отворена је изложба „Младен Лазаревић -слике“, као трећа у низу изложби из овог пројекта.

Циљ пројекта је суштинска децентрализација културе којаомогућава ствараоцу да оствари своја неотуђива људска правана креативност и стварање у унутрашњости, дакле ван метро-поле, као центра политичког, универзитетског и културног жи-вота, да покаже и успостави корелацију са њом. Пројекат требада валоризује ту ликовну сцену, промовише и допуни сликуисторије уметности Србије друге половине 20. и почетка 21.века. Пројекат треба покаже шта се дешавало и дешава са дип-ломираним младим људима из области визуелних уметностикоји се враћају у места из којих су пошли у освајање уметнич-ких вештина, знања и поетика? Колика је отвореност центра дапокаже и вреднује њихов рад, колико њих може да реализујеправо слободног уметника и да живи од тога и колико локалнихсредина дође на цивилизацијски ниво да обезбеди атељеа којеби уметници могли конкурсом добити на коришћење?

Током реализације пројекта љубитељи ликовне уметностиимали су прилику да виде изложбе академских сликара из Кра-љева Миладина Отовића и Аца Митровића, а у наредних месецдана ће им се представити Младен Лазаревић.

Младен Лазаревић

Младен Лазаревић је рођен у Трстенику 1978. године. Дип-ломирао је графику на Факултету ликовних уметности у Зве-чану 2006. у класи проф. Зорана Јовановића. Излагао јесамостално и групно у земљи и иностранству. Добитник јеДруге награде на Салону 30x30, Савремене Галерије у Зрења-нину, Кристалне награде за најбољу пројектну идеју 2009,пројекат „Фабрика идеја“, Дома омладине Београда и Прокон-цепта Београд, Откупне награде (селекција сликарство) II ме-ђународног арт кампа, Фестивал ЛЕНТ, у Марибору, у

Словенији и I награде, Пролећне изложбе КЛИС-а, у Ликовномсалону, у Трстенику.

- Скала боја, које су некад заправо полутонови сиве, па-стелно плаве или неутрално смеђе, идеална је подлога за по-крет графичких симбола и њихов смислени плес. Слова,новосмишљени фонтови, знаци, линије, истакнути црном,жутом, златном, стварају и потврђују утисак посвећеностиидеји. Димензије нестају у валерски скоро изједначеној скали.Намеће се питање да ли уметник настоји својим усавршенимграфичким сензибилитетом да прикрије ангажованост илиналет емоција. Одговори се налазе у клизним значењима ње-гових порука, у обједињености супротних полова линије и боје,позадине и форме, слова која често одступају од устаљених од-носа између предмета и слике о предмету. Она су својеврснапобуна против мас-продуката, некад деформисаног рукописа,сугеришу вишезначност и слојевитост поруке. Субјекат је истов-ремено и објекат а њихове међусобне релације имају значењеексперимента који оживљава неодадаистичке тенденције и по-кушава да сруши имитацију живота коју оличавају ситногра-ђанске потрошачке вредности – рекла је коментаришући његоврад иторичарка уметности Маја Олић.

Дело Младена Лазаревића одаје утисак блискости и пре-познавања који преплављује из овог обиља сензација. Карак-теришу га суптилан и промишљен колорит, заустављена иконтролисана експресивност, а боја која се узима директно изтубе је протерана са ових плоха. Оплемењени мрки тонови суу исто време и у складу и у судару са светлим на којима су тра-гови догађања. На њима само заигра, знак, симбол или мрља.

Врцавост, искричавост, духовитост и асоцијативност, оме-ђена је униформисаним ритмом уједначених формата. Као дагледамо истргнуте странице добро дизајнираног часописа.Слика, плакат, графит - све би могло да буде у једном. Акту-елни, ангажовани, сваког тренутка изгледају као да ће да сеотргну у рекламне слогане којима се подсмевају. Увлаче насликовном досетком, у дијалог са собом и друштвом у коме жи-вимо, препуштаjући нас борби са ветрењачама.

48

Галерија Завичајног музеја Замка културе

СЛИКЕМЛАДЕНАЛАЗАРЕВИЋА

Сред

а, 1

4. н

овем

бар

49

Фудбалери Слоге на прагу Јелен суперлиге

НА КЛИЗАВ

50

Субо

та, 2

4. н

овем

бар

ОМ ТЕРЕНУУпркос сазнања да средина у коју долази својим специфи чно-

стима отежава положај новајлије са стране Дмитровић од самогпочетка задобија наклоност публике. У зрелим годинама често сесучавао са размишљањем да прекине фудбалску каријеру, иобеси копачке о клин, али је увек обнављао уговор и у Чачку остаопуних шест година. И данас каже да је у Борцу провео шест лепихгодина, иако су у том периоду стизале примамљиве понуде Пар-тизана, Црвене звезде и Војводине. И у позним годинама БобанДмитровић је више пута биран међу најбољих 11 фудбалера Су-перлиге. Сваке године био је у најужем избору за спортисту градана Морави, а титулу најбољег понео је када је његов клуб оства-рио сензационални успех пласиравши се у Куп УЕФА. Пораз од хо-ландског Ајакса фудбалерима Борца није посебно тешко пао, јерсу копачке укрстили са знатно квалитетнијим тимом.

- Од самог почетка било је чудних ситуација, али се нисам то-лико њима бавио. Добро је било што нисам живео у Чачаку, апосле сваког тренинга враћао сам се у Краљево. Нисам много оп-терећивао мозак, па сам зато дуго и трајао – прича Дмитровић.

Ништа се у спорту, каже, није променило од времена с по-четка деведесетих година прошлог века када је први пут приме-тио неке чудне појаве у фудбалу. Схватио је да постоје договораизмеђу клубова и судија који су се манифестовали на различитеначине. У зависности од њих делегиране су и судије које су ди-

ректно утицале на резултате утакмица, а о онима који ће делитифудбалску правду на појединим важним мечевима у клубовимасе говорило много кола раније.

- Мени је то било чудно и кад сада размишљам мало је веро-ватно да од двадест поменутих имена погодиш у два човека којина крају суде. Сви ће да кажу да је то било случајно, али мислимда није, јер у овој држави ништа није случајно.

Имам 40 година и нисам дете да не могу да расуђујем шта јенормално, а шта не. Дешавало се да тренер против добрих екипапромени по неколико играча са образложењем да даје шансумлађима. Често сам постављао питање зашто им не дамо шансукад обезбедимо опстанак у лигашком такмичењу – каже Дми-тровић.

Овакво стање утицало је да се још више ангажује у покушајуда спречи све што није било у вези са спортским надметањем.Није могао да поднесе да се гледацоци грохотомсмеју на утак-мицама које су имале ток другачији од оног који се очекивао и окоме се колима унапред причало. О резултатима се унапред го-ворило и у круговима добрих познавалаца фудбала који су знатнидео времена проводили у кладионицама. Као непосредни учес-ник утакмица за које се сумњало да су намештене Дмитровић јеизјаве поткрепљене доказима морао да даје и у полицији ука-зујући и на притиске људи из подземља.

51

52

Спортски радници који учествују у нечасним радњам имајудобро дефинисану методологију за врбовање фудбалера на којемогу да се ослоне при намештању резултата. Кад заготиве некогиграча настоје да се спријатеље са њим да би у погодном тренуткуизашли са конкретном понудом о чему је Дмитровић сведочио иу полицији.

- Живео сам у Краљеву, а непосредно пре поласка на једнуутакмицу у Чачку позову ме да дођем раније да би се договорилиоко начина исплате новца који ми дугују. На договореном местуседим са њима за сто, а човек расклапа мени телефон и вади кар-тицу, расклапа свој телефон и креће прича о притиску неких људии потреби да помогнемо. Кажем да није проблем и да дође предсве играче ако је то у интересу клуба. Питају да ли сам нормалан,да ли знам да има пар дебила и будала који ће да испричају љу-дима из кладионице, да могу да направе проблеме. Тада сам биокапитен па, да бих имао мирну савест, намерно кажем играчимаи тренеру, јер желим да мотивишем играче. Доживљавао сам даме на утакмици пљују играчи противничке екипе у тренутку кадводимо са 2:0. После пар месеци сазнам да је њима обећано даћемо да играмо нерешено – прича Бобан Дмитровић.

Никада, каже, не би издао другове, нити учинио нешто штоније у интересу клуба. А притисака је било, јер клубови увек нађуначин да се некоме приближе и направе договор. Прво иду на ка-питена, онда не неког другог, па трећег све док се неко не упеца.

- Десило ми се да због два жута картона не играм, али дођемда гледам утакмицу. Видим да се игра на нулу, па одлучим даодем у Лучане да погледам другу утакмицу. Тамо на трибинивидим десет људи из управе Борца којима је интерсантнија утак-мица у Лучанима него у Чачку – сећа се Дмитровић.

Све то указивало је на неке мутне радње због којих је некаданапустио земљу. Било је тада, каже још, свега и свачега. Било је ипосле 2005. године, али се одвијало на мало културнији начин.Због несигурности и неповерења у људе из Фудбалског савезаСрбије ћутао је све док није постао члан Синдиката професиона-лних фудбалера који пружа логистичку, моралну и правну под-ршку.

Када је на семинару Светског синдиката професионалних фуд-балера пред 150 учесника говорио о неправилностима у српскомфудбалу изазвао је велико интересовање које је иницирало рас-праву о неправилности и у другим земљама. Био је то повод да ипредставници других синдиката почну да причају о негативно-стима унутар савеза земље из које долазе.

Темперамент Бобана Дмитровића и негативна дешавања успорту никако нису ишли заједно, па је било питање дана када ћеодноси доћу фазу када треба доказивати ко је јачи. Указивање нарадње које су имале криминогени карактер довело је до откази-вање поверења и пре истека последњег двогодишњег уговора.Деветогодишње међународно искуство, засновано на познавањуодноса фудбалера и савеза земље у којој раде, нису били при-менљиви у Србији. Из Фудбалског савеза Србије стигла је не-двосмислена порука да он штити интересе клубова, а нефудбалера, као што је то случај у иностранству. Чинило му се да јеовде све окренуто наглавачке. И док су у свету фудбала ван Србијенајистакнутији појединци управо фудбалери, док се за спортскогдиректора, генералног секретара и тренера годово и не зна, коднас је обрнуто. Најбитинији је, каже Дмитровић, председник, паспортски директор, а играчи се рекламирају само кад клуб одлучида их стави у излог и понуди на продају. Зато су му ваљда, послеотказивања поверења, и понудили само десетак процената дуга

што се у нашим условими, и поред валидног уговора, сматралонормалним.

- Од када се дигла ова халабука последњих годину дана лепонаплаћујемо од клубова. Раније ни судски није имало шансе ионако како они одлуче тако је – каже Бобан.

Вест о неслагању процурела у јавност па је почела прича којаје епилог доживела на суду, али не онако како би то било у некојдругој земљи. Због застарелости поступак је обустављен и нико,иако постоје бројни докази, није одговарао за оно што се дешавау фудбалу, а што се одражава на његов квалитет и, у крајњем слу-чају, резултате на домаћем и међународном плану. Подршка јеБобану стизала једино од играча, који познају стање у фудбалу. Аон, како рече, није дигао глас против клуба „него појединаца којису заштићени као бели медведи“, против оних који су по окон-чању поступка тврдили да су у праву.

- Тужилаштво је само дало зелено светло да у Србији може даради ко шта хоће. Ако моји наводи нису били тачни или је тре-бало дубље да се уђе у саслушавање сведока или кажу БобанеДмитровићу, ви сте рекли лажи идите да одслужите заслуженуказну. Ја сам чак рекао да сам спреман да, ако један промил одонога што сам изјавио није тачан, идем на електричну столицу,или да ме осуде доживотно, ако таква казна не постоји, јер знамда је оно што сам рекао гола истина – категоричан је Дмитровић.

Против „белих медведа“

- Када сам све објавио у новинама добио сам писмо Фудбал-ског савеза у коме траже да дођем и изјасним се поводом кле-вета које сам изнео у средствима јавног информисања.Одговорим писмом да нећу, јер су ме осудили пре него што јепроцес и почео. Сматрао сам да Фудбалски савез није мерода-ван, и да у овој држави постоје органи који ће утврдити шта је кле-вета, а шта истина.

У међувремену шаљу захтев Тужилаштву да испита моје на-воде, а Фудбалски савез Србије кажњава ме шестомесечном за-браном играња, условно на годину дана.

Све се то дешава од априла прошле до марта ове године. До-бијам позив из краљевачког СУП-а да дам изјаву, па пошто тамоинспектор није упућен шаље ме код колеге у Чачак. Тамо сазнамда су добили налог Тужилаштва на основу захтева Фудбалског са-веза Србије. Покажем инспектору оно што сам добио од Савеза,а он се смеје. Имали су исечке из новина и проверавали да ли самто рекао. Навео сам пар имена који би то могли да потврде. ПрекоСииндиката професионалних фудбалера „Независност“ обарампрвобитну пресуду која се враћа првостепеној комисији на одлу-чивање.

Првостепена комисија доноси исту одлуку са образложењемда ће условна казна да утиче позитивно на мене, и друге играче,да не излазимо у јавност са лажима, клеветама и неистинама.Председник Синдиката поново пише жалбу и 23. марта 2012. го-дине добијам решење да се поступак обуставља због застарело-сти. Фудбалски савез Србије је на званичном сајту објавио одлукуда ће највероватније на следећој седници Управног одбора по-кренути тужбу, пошто су за годину дана претрпели моралну и фи-нансијску штету и тако даље. Ја сам увек говорио да ништа нисамимао против Савеза већ, већ само против појединаца у систему.Фудбалски савез Србије се нашао прозван вероватно зато што имје више стало до тих људи него до одбране система.

- наставиће се -

53

До завршетка основне школе главна преокупацијадеце у насељеним местима на ободу града у слободномвремену је трчање за лоптом. Мало је других могућно-сти за организовано бављење спортом па је фудбал, уко-лико уопште у близини постоји одговарајући клуб, једининачин да искажу свој таленат. Тако је до пре неколико го-дина било и у Студеници где је Милош Балтић, који се текспремао да постане ђак, почео да тренира фудбал у ло-калном клубу. Љубав према спорту била је толико јака даје вредно радио пуних девет година све до тренутка кадаје, у трагању за сигурном егзистенцијом, пошао у Кра-љево да настави школовање. Жеља родитеља била је даизучи аутомеханичарски занат, па се Милош уписао наодговарајући смер Машинске техничке школе. Мало јеприпомогао стриц који је одмах на почетку обезбедиосмештај и умањио бриге Милошевих родитеља.

Живот у великом граду пружа онима кој имају до-вољно слободног времена велике могућности и нудинове изазове. И мада је већ деценију маштао о наставкуфудбалске каријере у неком правом клубу познанство саСемиром Бајровићем из Новог Пазара, тада ученикомШумарске школе, одвело га је на другу страну. Семир,

сада професионалац у Аустрији, тренирао је бокс у кра-љевачком Металцу.

Металац је познат по великом броју боксера који суовде започели каријеру. Као и други клубови у земљидели судбину бокса који је далеко од оног каквог се се-ћају старији Краљевчани. Ипак, има успешних такмичарамеђу којима су двоструки првак државе Стефан Караџић,прекаљени боксер Милош Аксентијевић и неколицинаоних рођених после 1997. године о којима ће се тек чути.Један од оних оних који је давно потекао из Металца је иМиодраг Милић, селектор боксерске репрезентацијеСрбије.

Жеља младог и скромног дечака из Студенице билаје да се боксом бави рекреативно док не успе да пронађеместо у неком од фудбалских клубова у којима је владалапоприлично јака конкуренција за место међу једанаестнајбољих. Бокс је спорт који је пружао могућност да сеискаже на физичком, али и психолошком плану, и једанод ретких спортова у коме уз добру физичку спремност,карактер човека има пресудну улогу.

Под будним оком Миодрага Милића изашао јеМилош на први меч после само двадесетак тренинга. На

54

Од Студенице до Рио де Жанеира

ЛЕВИМКРОШЕОМКАОЛИМПИЈАДИДеветнаестогодишњи Краљевчанин Милош Балтић, двоструки првак Србије, момак je за кога

стручњаци кажу да ће у наредном периоду обележити нову фазу у историји српског бокса

Субо

та, 2

4. н

овем

бар

55

56

57

боксерској ревији у Врњачкој Бањи укрстио је рукавицеса далеко искуснијим боксером у папир категорији и из-губио. Али, то га није обесхрабрило. Пружио је јак отпорискусном противнику што је тренера Милића учврстилоу уверењу да пред собом има будућег великог боксера.Од тада, па све до данашњих дана, Милош Балтића надомаћим ринговима не зна за пораз. Седамнаест уза-стопних победа, углавном на поене, сврстало је овог де-ветнаестогодишњака у ред малог бројарепрезентативаца који у овом спорту бране боје Србије.

У дресу репрезентације наступао је у Чешкој, Бугар-ској, Турској, а само један корак делио га је од учешћа наОлимпијским играма у Лондону. Пред Милошем се ис-пречио искусни Украјинац Олександар Шепуљак и ре-зултатом 15:10 нанео један од укупно три пораза укаријери.

Милош Балтић има само 19 година, а већ је двострукисениорски првак државе у категорији до 52 килограма.Бокс тренира од 2009. године, и до сада је одбоксовао 20мечева и остварио 17 победа. Један је од најмлађих ре-презентативаца, а стручњаци кажу да је момак који ће унаредном периоду обележити нову фазу у историјисрпског бокса.

Био један од ретких боксера из Србије који је међу120 такмичара у мају ове године наступио на „Београд-ском победнику“ и једини стигао до финала. У првојборби финалног програма елиминисан је од стране од-личног руског боксера Магомеда Абдулрахманова тес-ним резултатом 11:10, а одлука судија је после меча билаповод за бројне полемике. Пораз није обесхрабрио Ми-лоша који у Србији у овој категорији готово да и немаправог противника. После изузетно тешког и до краја не-извесног меча са Живковићем из Прокупља на поједи-начном првенству Србије убеђен је да у нареднихнеколико година неће имати озбиљног противника надомаћим ринговима. Посебно због тога што у боксу ка-рактер игра важну улогу.

Најтежи меч у каријери био је против Француза Џе-роми Бека, у полуфиналу овогодишњег „Београдског по-бедника“ који је Милош добио само са поеном разлике.Искусни Бек је био првак Медитерана, вицешампион Ев-ропе и учесник овогодишњих Олимпијских игара. Победаје, каже Милош, једна од највреднијих коју је неки српскибоксер остварио у овој години.

Ових дана вредно тренира и припрема се за учешћена педесет шестом такмичењу за „Златну рукавицу“ којепочиње последњег дана новембра у београдској халиПинки. На најјаче такмичење у овом делу Европе долазебоксери из Бугарске, Мађарске, Румуније, Русије и другихевропских боксерских сила. Милош свакодневно тренирадва пута, један сат пре подне на побољшању кондиције,а сат и по поподне у сали са спаринг партнерима. Форма

је у сталном успону, па верује да би у Београду могао дапостигне по једну победу у сва три дана такмичења.

Стипендија коју као репрезентативац и првак државеприма довољна је за скромне потребе младог Краљев-чанина који води рачуна о захтевима које пред њега ста-вља спортски живот. Када би улагања у овај спорт билавећа били би, верује Милош, бољи и резултати другихсрпских боксера. Кад ни најбољи српски клубови Црвеназвезда и Раднички тешко могу да саставе комплетнуекипу не чуди да Металац поред Милоша има само јошдва боксера којима може да се похвали, Стефана Кара-џића у категорији до 64 килогама и супертешкаша Ми-лоша Аксентијевића. Однос према овом спорту ће се,верује Милош, поправити већ после Нове године када ћесе боксери поново такмичити без заштитних кацига. Тоће у многоме допринети атрактивности овог спорта и удворане вратити публику која је почела да се осипа одтренутка када су уведене.

Пред Милошем су мање од четири године озбиљноги преданог рада колико овог боксера дели од следећеОлимпијаде у Рио де Жанеиру. Верује да ће до тада си-гурно изборити пласман у завршницу овог такмичења,после кога би желео да укрсти рукавице са неким од про-фесионалних боксера. Очекује да ће до тада стећи многовише искуста и вероватно наступити у некој од тежих ка-тегорија.

По заваршетку такмичења за Златну рукавицу отпо-чиње реализација плана и програма припрема за на-редну међународну сезону. Милош верује да ће доћи донеминовне смене генерација, а да ће уз Бачића, Живко-вића, Меметовића и већ афирмисане и доказане Банетаи Милутина Станковића, Поповића и Николића битиправо освежење у репрезентацији, и сви заједно поку-шати да коначно српском боксу донесу дуго очекиванумедаљу. Да није сигуран да не може да стигне овог битренутка напустио бокс, каже Милош.

Обавезе према клубу и репрезентацији одвојили су гаод куће, па у Студеницу иде врело ретко, једном у двамесеца. Родитељи који су у почетку подржавали бав-љење боксом врло брзу су променили мишљење и по-кушавали да убеде сине да се мане овог спорта. Успесикоје је у кратком времену постигао вратили су их на по-четне позиције.

На формирање перспективног боксера значајно јеутицао тренер Милић за кога се везују и највећи успесипопуларног Скочка који је значајно напредовао у врлократком временском периоду. Највећи број мечева зав-ршавао је левим крошеом мада му ни десница, каже,није лоша.

Овај ћутљиви момак нам је обећао много више ин-формација после „Златне рукавице“ када ће, верује,имати много чиме да се похвали.

Агенција за визуелне комуникације „АРТ“