drvotehnika_br17

Po{tujemo Va{ izborSa jasnim ciljem da profesionalno, uz informativno - edukativnu meru,

budemo aktuelni i interesantni i ovaj broj na{eg ~asopisa smo integrisali uskladan, kvalitetan i, verujemo, koristan sadràj.

Prilika je da vas podsetimo da je pre tri godine na Zlatiboru, polovinommarta 2005. godine, odràn 1. SABOR DRVOPRERA\IVAÂ Srbije na komese okupilo 216 privrednika i stru~njaka iz oblasti prerade drveta i prozvod-nje name{taja, a ovaj skup je ve} na startu dobio internacionalni karakter.Jedan od zaklju~aka ovog skupa, koji je po broju u~esnika, po programu ipo kvalitetu rada u potpunosti ispunio o~ekivanja organizatora i svih pri-sutnih, glasio je: neophodno je da se i ubudu}e, najmanje jedanput godi-{nje, organizuje ovakvo okupljanje privrednika kako bi postalo tradicional-na manifestacija na kojoj bi se inicirala i re{avala klju~na pitanja struke.

Uvaàvaju}i citiranu odluku, na Zlatiboru je u martu 2006. godine odr-àn i 2. SABOR DRVOPRERA\IVAÂ Srbije, koji je okupio 270 u~esnika, a na3. SABORU koji je odràn na Tari, krajem marta pro{le godine, u~estvovaloje 242 privrednika iz oblasti prerade drveta i proizvodnje name{taja. U~esni-ci sva tri do sada odràna SABORA su iskazali jednodu{nu saglasnost da jeovakav vid okupljanja privrednika posve originalan i vi{estruko koristan. Bilisu zadovoljni sadràjnim, edukativnim i informativno - instruktivnim progra-mom rada, kao i mogu}no{}u da u okviru struke iskaù svoje probleme i sta-vove, donesu preporuke i odluke, da promovi{u svoje firme i proizvode, dase poslovno druè i na jednom mestu u kratkom vremenu ostvare neposred-ne kontakte sa ve}im brojem potencijalnih poslovnih partnera.

Na tragu takvih stavova i odluka, a uvaàvaju}i jednu mudrost kojaveli: ko èli da re{i problem traì na~ina, a ko ne, traì opravdanje, konci-pirali smo sadràjan i, verujemo, koristan program rada 4. SABORA DR-VOPRERA\IVAÂ Srbije koji }e, tako|e, biti odràn na Tari u hoteluOMORIKA od 13. do 16.3.2008. godine. O~ekujemo da }e se na Tari oku-piti blizu 300 privrednika iz zemlje i okruènja. Tako|e nam je namera danastavimo raspravu o nizu sistemskih problema koji ve} dugo prate pri-vredu. U tom smislu smo koncipirali i program rada, a preduzeli smo i nizaktivnosti da SABORU prisustvuju predstavnici dràve i vlasti, ~ija je po-mo} u re{avanju sistemskih problema neophodna. Nadamo se da }e po-zvani predstavnici vlasti imati sluha i da }e dràva po~eti sa konkretnijimre{avanjem sistemskih problema koji sputavaju privrednike iz oblasti pre-rade drveta i proizvodnje name{taja.

U prilogu uz ovaj broj ~asopisa DRVO-tehnika dostavljamo POZIV za 4. SABOR DRVOPRERA\IVAÂ. Osmislili smo PROGRAM trodnevnog eduka-tivno - stru~nog rada i poslovno - komercijalnog druènja, pa verujemo da}e sadràj seminara koristiti svim u~esnicima SABORA, isto kao {to veruje-mo da }e uz neusiljen informativno - instruktivni sadràj na Tari biti vo|enve}i broj poslovnih razgovora i sklopljen veliki broj poznanstava {to bi, na-damo se, moglo biti jedna od karika u lancu koji }e pokrenuti razvojne pro-cese u oblasti prerade drveta i proizvodnje name{taja. Na{ cilj je da SABORDRVOPRERA\IVAÂ posrane tradicija i da se, kao podsticaj razvoju, odrà-va svake godine.

D. Blagojevi}

DRVO-tehnikaRevijalni list za poslovnu saradnju, marketing, trì{te, ekologiju i tehnologiju u preradi drveta, proizvodnji name{taja,{umarstvu i graditeljstvuâsopis izlazi tromese~no

Osniva~ i izdava~

EKO press Blagojevi}NOVI BEOGRADProleterske solidarnosti 24 / ITel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39

e-mail: ekopress@@eunet.yuwww.drvotehnika.co.yu

Suizdava~:

Agencija za drvo - Klaster drvoprera|iva~a Srbije

Izdava~ki savet

Dragan Bojovi}, UNIDAS, Beograd Lajo{ \antar, AKE Djantar, Ba~ka Topola Sadik Faki}, ELAN mms, Tutin Boò Jankovi}, ENTERIJER Jankovi}, Novi Sad Vladislav Joki}, XILIA, Beograd Stevan Ki{, EuroTehno, Sremska Kamenica Dr Vojislav Kujundì}, LKV CENTAR, Beograd Rado{ Mari}, MARI], â~ak Rajko Mari}, MICROTRI, Beograd Dr @ivka Meloska, [umarski fakultet Skoplje Vesna Milenkovi}, WEINIG, MW Group, Kru{evac Mr Goran Mili}, [umaski fakultet Beograd Golub Nikoli}, NIGOS elektronik, Ni{ Zvonko Petkovi}, doc. FPU Beograd Dr Zdravko Popovi}, [umarski fakultet, Beograd Tomislav Rabrenovi}, DRVOPROMET, Ivanjica Gradimir Simijonovi}, TOPLICA DRVO, Beograd Boìdar Spalevi}, BEOICLA, Beograd Mr Borisav Todorovi}, BMSK, Beograd Ranko Trifunovi}, TRIFUNOVI], Pranjani Dragan Vandi}, KUBIK, Ra{ka Milorad @arkovi}, SAVA, Hrtkovci

Direktor, glavni i odgovorni urednik

Mr Dragojlo Blagojevi}

Stru~ni konsultant

Dipl. ing. Dobrivoje Gavovi}

Redakcioni odbor

Dragan Bosni}, Beograd Marina Jovanovi}, Leskovac Sneàna Marjanovi}, AMBIENTE, â~ak Jelena Mandi}, tehni~ki urednik Ivana Dav~evska, novinar producent Svetlana Preradovi}, Beograd Aleksandar Radosavljevi}, Beograd Tatjana Vu~kovi}, MAKS-KOMERC, Kraljevo Sandra Zec, INTERLIGNUM NS, Novi Sad

Uplate za pretplatu, marketin{ke i druge usluge na teku}i ra~un broj 160-176289-53, BANCA INTESA ad BeogradDevizni ra~un broj 54010-3-Va-93010/5

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju

Redakcija se ne mora slagati sa mi{ljenjem autora i izjavama sagovornika

Redakcija ne preuzima odgovornost za sadràj reklamnih poruka

Priprema, {tampa i distribucija EKO press Blagojevi}

CIP Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

ISSN 1451-5121COBISS.SR-ID 112598028

Pesimista u svakoj prilici

vidi problem.

Optimista u svakom problemu

vidi priliku.(L.P.Jacks)

4. SABORDRVOPRERA\IVAÂSrbije

NA razmi{ljanje o najvi{em stepe-nu iskori{}enja drveta nije nave-la samo ~injenica da se iz {uma

ne moè dobiti vi{e toliko kvalitet-nog drveta ve} i ~injenica da su se nasvetskom trì{tu pojavili proizvodikoji su rezultat jednostavne i profita-bilne metode obrade ostataka drveta duìnskog nastavljanja sa zup~a-stim spojem, kao najstabilnije meto-de duìnskog spajanja drveta.

Firma GRECON, u okviru WEINIGGRUPE, je ve} 25 godina vode}a nasvetskom trì{tu za ovu vrstu tehnolo-gije, koja garantuje vrhunsku preci-znost, najmanji gubitak drveta, naj-manje tro{kove rada i najve}e tehni~-ko iskori{}enje.

Zahvaljuju}i modularnom sastavu,sve linije se mogu naknadno nado-graditi u skladu sa zahtevima proiz-vodnje. Na taj na~in se postiè visokafleksibilnost kako kod standardnihtako i kod specifi~nih re{enja. Od po-~etnog modela ProfiJoint preko mo-

dela Ultra, Combipact, Turbo S doopreme za visoke kapacitete HS 120 iHS 180, sve linije za duìnsko nasta-vljanje primerene su za sve klase ka-paciteta.

[ta karakteri{e Grecon linije zaspajanje drveta:

razli~iti profili ozubljenja za svapodru~ja primene,

odli~an kvalitet ozubljena,

vrhunska preciznost i stabilnostzup~astog spoja,

kratko vreme pode{avanja,

ugodno i jednostavno rukovanje

mogu}nost nadogradnje linije zaoptimiranje rada i automatizaciju pro-izvodnje.

Vretena na Grecon-linijama imajuindirektan remenski pogon i specijal-no leì{te za prenos snage bez vibraci-ja. Precizno pode{avanje vretena vr{ise u podru~ju od 1/100 mm a sve linijese mogu opremiti agregatima sa

predreza~ima, za najbolji kvalitet spo-ja. Prese spajaju duìne od 6100 do12000 mm snagom od 100 kN (10 t)do 160 kN (16 t). Sistem nano{enjalepka razvijen u Grecon-u, tkz. Flan-kenjet osigurava ta~no nano{enje lep-ka ~ime se na istom {tedi i do 30%.

Sna`ni motori u svakoj staniciopreme staraju se za brzinu i optima-lan protok: motor pomaka lanca sa7,5 kW, motori frezera sa 15,22 ili 37kW, motor usitnjiva~a i predreza~a sa5,5-11 kW. Svi pogoni alata su opre-mljeni ko~ionim motorima. S drugestrane, drvo kao konstrukcioni ele-ment u odnosu na ~elik i beton je uenormnom porastu. Grecon je svo-jom perfektnom ma{inskom tehnolo-gijom odgovorio i ovom izazovu. Kodkonstrukcionog drveta se zahtevajupopre~ni preseci od preko 400 cm2 za~ije postizanje je odgovor kompakt-na linija za nastavljanje po modular-nom principu, tkz. CF. Na istoj seistovremeno obra|uju oba kraja zup-

66 januar 2008.DRVOtehnika 17/2008

GRECON linijeza duìnsko spajanjedrveta

Detalj linije HS 120Frezer ma{ina

~astim profilom. Za precizan spoj sta-raju se alati, ku}i{te osovina, brojobrtaja osovina (hidro-osovine sa7200 obrt./min.), brzina pomaka, sna-ga pomaka (servo-pomak za èljenebrzine profila).

Za konstrukciono drvo sa ulaznimduìnama od max. 3000 mm i {irinomlamela max. 225 mm izlazne duìnepo èlji, Grecon moè da ponudi dvare{enja:

Ultra 3000, sa obrtnim stolom kaopojedina~ni frezer, ili Turbo 3000, kaokombinaciju dva jedan naspram dru-gog postavljena frezera.

Bilo da se linijom èli upravljatipotpuno ru~no, poluautomatski ilipotpuno automatski GRECON }e pre-poru~iti potreban stepen automatiza-cije u skladu sa zahtevima kapaciteta.

Svejedno je da li se proizvode ma-sivne plo~e, lepljeni elementi za pro-zore, stubovi, drveni podovi, lameli-rani nosa~i, GRECON-ove linije za du-ìnsko spajanje drveta postavljajunova merila u kvalitetu i preciznosti.Pravilnim izborom opreme dodatno}ete profitirati zahvaljuju}i sve ve}ojpopularnosti duìnski spojenog drve-ta na svim trì{tima.

januar 2008. DRVOtehnika 17/2008 77

Kvalitet koji se traì

Zastupnik za Srbiju i za Crnu Goru, MWGROUP Vesna Milenkovi} ûpi}eva 1/1, 37000 Kru{evac

tel. 037 445 077 fax: 037 445 070 mob: 063 622 906 e-mail: [email protected]

Kratak uporedni pregled tri linije za duìnsko spajanje:

ProfiJoint Ultra HS 120/180

Ulazna duìna 150 - 700 mm 150 - 1000 mm 110 - 900 mm

[irina komada 40 - 150 mm 40 - 205 mm 37 - 152(203) mm

Debljina komada 18 - 50 (80) mm 20 - 80 mm 16 - 55 mm

Duìna prese 3000 - 6100 mm 3000 - 6100 mm 3000 - 6100 mm

Snaga lepljenja 105 (120) kN 120 (145) kN 120 (145) kN

Presek drveta kod zuba 10/11 mm

Kod mekog drveta 75 (120) cm2 120 (145) cm2 120 (145) cm2

Kod tvrdog drveta 75 (90) cm2 90 (110) cm2 90 (110) cm2

Kapacitet vertikalni spoj

Dim.30 x 90 x 400 mm 12,2 - 12,8 m/min. 16 - 30,3 m/min.

Kapacitet horizontalni spoj

Dim. 22 x 50 x 350 mm 5,04 m/min. 14 - 15,4 m/min. 42 m - 63 m/min

Na~in dodavanja traka za dodavanje traka za dodav. traka/~etke

Prenos do frezera do prese ru~no/poluautom. poluautom./autom. automatski

Presa jedno/dvokanalna dvokanalna dvokanalna

Statistika proizvodnje - standard standard

Vi{estruke duìne - standard standard

Predreza~ dole opcija opcija standard

Za{tita od ~upanja standard standard standard

Tele-servis - opcija opcija

Frekventno regulis. pomak standard standard -

Servo regulisan pomak - opcija standard

Obrtni sto linije UltraTurbo 3000

Po pravilu, poslednji kvar-tal svake poslovne godine jevreme kada se najintenzivnijeradi i kada se nastoje uspe{nozavr{iti sve planirane aktivno-sti. Kao nosilac aktivnosti kla-stera drvoprera|iva~a Srbije,izuzetak od toga ove jeseninije bila ni Agencija za drvo,u kojoj su se u poslednja trimeseca 2007. godine odvijalabrojna i zna~ajna de{avanja.Najva`nija od njih navodimohronolo{kim redom:

1) 1.10.2007. godine je usedi{tu Agencije za drvo u Be-ogradu odràn sastanak Pod-odbora klastera za gra|evin-sku stolariju. Sastanku su pri-sustvovali predstavnici predu-ze}a Toplicadrvo iz Beograda(Trstenika), Zidar-Na{a {kola izZaje~ara (Obrenovca), Unidasiz Beograda, Jasen iz Jagodi-ne, Megadrvo iz Bijeljine,Drvocompany \or|evi} iz Le-skovca, DIP Vojvodina iz StarePazove i predstavnici UOAgencije za drvo.

U vi{e~asovnom razgovo-ru o problemima koji oteà-vaju rad ovog sektora drvneindustrije Srbije do{lo se dousagla{enog stava da je neop-

hodna puna saradnja i koope-racija svih proizvo|a~a gra|e-vinske stolarije u na{oj zemlji,pogotovu u izvoznim poslovi-ma. U tom smislu su odre|enii pravci budu}eg rada ovogPododbora, a za njihovo {tobrè provo|enje zaduèn jekoordinator Pododbora dipl.ing. Sr|an Radivojevi}. Jedanod njegovih prvih zadataka jeda pripremi uslove za po~etakzajedni~ke nabavke sirovine irepromaterijala za potrebeproizvo|a~a drvene gra|evin-ske stolarije.

2) 12.10.2007. godineAgenciju za drvo je posetilavisoka delegacija ITC (Interna-tional Trade Centre) iz @enevepredvo|ena gospodinom Da-nielom Ivarssonom, {efomkancelarije za arapske zemlje,Evropu i nezavisne zemlje Ko-monvelta.

U dvo~asovnom razgovo-ru predsednika UO Agencijesa ovom delegacijom bilo jekonkretnih razgovora o na~i-nima pomo}i ITC drvnoj indu-striji Srbije i, posebno, na{emklasteru.

3) U velikoj sali fabrikeboja i lakova DUGA u Beogra-

du 31.10.2007 odràna je 2.redovna godi{nja Skup{tinaAgencije za drvo. Skup{tini jeprisustvovalo 40-ak ~lanova iosniva~a AD, kao i predstavni-ci Ministarstva ekonomije i re-gionalnog razvoja RS, PKS igosti. Skup{tinom je predse-davao dipl. ing. Petar Baji}.

Nakon re~i dobrodo{licemr Anu{ke Gece, direktora HR centra fabrike DUGA a.d.,dr Zdravko Popovi}, predsed-nik UO, je detaljno obavestioprisutne o aktivnostima i po-stignutim rezultatima klasterau proteklih godinu dana. Onje izrazio zadovoljstvo vidnimkvalitativnim i kvantitativnimnapretkom koji se desio unu-tar klastera za godinu dana,naro~ito u segmentu njego-vog regionalnog pozicionira-nja i unutra{nje organizacije,ali je ukazao i na brojne pro-bleme i pote{ko}e, i individu-alne i institucionalne, kojeusporavaju normalnu imple-mentaciju koncepta klaster-skog udruìvanja u drvnu in-dustriju Srbije. Dipl. ing. Milo{Tica je prisutne upoznao sainformacionim sistemom kojise namenski izra|uje za po-trebe upravljanja aktivnosti-ma na{eg klastera. Dipl. ing.Ljubi{a Milovi}, rukovodilacpilot projekta Inovativno drv-noindustrijsko preduze}e kojise spovodi u 4 preduze}a na-{eg klastera, je prisutne oba-vestio do koje faze je proje-kat stigao i kakvi se rezultatio~ekuju na kraju njegove rea-lizacije. Nakon ovoga je usle-dila vrlo ìva i konstruktivnadiskusija privrednika, pred-stavnika MERR i PKS kojom jeSkup{tina i zavr{ena.

4) U sklopu nacionalnog{tanda u organizaciji SIEPA-e,

Agencija za drvo je, uz jo{ 7preduze}a iz Srbije, u~estvo-vala na internacionalnom saj-mu name{taja, opremanja ima{ina za obradu drveta, Ma-deralia 2007 u Valensiji, od 7do 10.11.2007.

Uz besprekornu organiza-ciju i ure|enje {tanda veli~ine200 m2 od strane SIEPA-e,{panskom trì{tu su predsta-vljeni doma}i proizvo|a~i gra-|evinske stolarije, plo~a odpunog drveta, podnih obloga,stolica, stolova i sl. Izme|uostalog, Agencija za drvo jepredstavila i proizvodni pro-gram ~lana na{eg klastera izRepublike Srpske-preduze}aPodromanija.

5) Krajem godine Agenci-ja za drvo nastupila na sajmuname{taja u Beogradu od 12.-18.11.2007. gde je zastupala 5preduze}a sa proizvodnimprogramima gra|evinske sto-larije (Toplicadrvo i DIP Vojvo-dina), furnira (Interholz), dr-venih garni{ni (Vuki}), {anko-va i barova (VIB-trade).

6) Konkurs za dizajn na-me{taja u kategoriji studena-ta i |aka za 2007. godinu, ko-ji je Agencija za drvo raspisalau martu, je okon~an u no-vembru zasedanjem @irija idono{enjem odluka, kao i do-delom nagrada pobednicima.Na ovogodi{nji Konkurs je pri-stiglo petnaestak radova apobednici su slede}i: I nagra-da u kategoriji studenata:Uro{ Vitas, [umarski fakultetu Beogradu, za proizvod rolofotelja; I nagrada u kategoriji|aka: Marko Lazi}, drvoprera-|iva~ka {kola iz Beograda, zaproizvod polica; II nagrada:Marko Obradovi}, Fakultetprimenjenih umetnosti iz Be-ograda, za proizvod stolica; III


Agencija za drvo JJeesseennjjee aakkttiivvnnoossttii

Detalj sa sastanka Pododbora za gra|evinsku stolariju

Odràna druga redovna godi{nja Skup{tina Agencije za drvo

nagrada: Sa{a Samardì}, [u-marski fakultet u Beogradu,za vi{efunkcionalni proizvodiz drvnog otpada.

Agencija za drvo je nasve~anosti koja je odràna15.11.2007. godine, pobedni-cima uru~ila diplome i prigod-ne nov~ane nagrade, dok suim JP Srbija{ume dodelile bes-platni vikend na Kopaoniku.Tako|e, ~lanovi na{eg klaste-ra }e uraditi prototipove na-gra|enih radova.

7) U saradnji sa Ministar-

stvom ekonomije i regional-

nog razvoja RS i beogradskim

sajmom, Agencija za drvo je

14.11.2007. godine organizo-

vala Okrugli sto: Problemi pro-izvo|a~a name{taja u Srbiji imogu}nosti njihovog re{enja.

Okruglom stolu je, pored veli-kog broja privrednika, prisu-stvovala i dràvni sekretar ME-RR g-|a Jasna Mati}, kao ipredstavnici PKS, SIEPA-e i dr.

Glavne probleme, uzrokenjihovog nastanka i vi|enjena~ina njihovog re{enja je, is-pred proizvo|a~a plo~astogname{taja, izneo gosp. Alek-

sandar \or|evi}, ispred proiz-vo|a~a masivnog name{tajagosp. Ranko Trifunovi}, ispredproizvo|a~a gra|evinske sto-larije gosp. Sr|an Radivojevi},ispred preduze}a koja se baveopremanjem enterijera gosp.Petar Baji}, a probleme uokviru zakonodavstva gosp.Ra{a Mili}. U vrlo konstruktiv-noj diskusiji koja je potomusledila, dogovorena je dina-mika i na~in pra}enja procesare{avanja uo~enih problema.

8) U Beogradu je17.11.2007. godine potpisanMemorandum o me|unarod-noj saradnji izme|u Klasteradrvne industrije RepublikeMakedonije i Agencije za dr-vo klastera drvoprera|iva~aSrbije. Memorandumom jepredvi|ena saradnja u slede-}im oblastima:

- Razvoja konkurentnosti,produktivnosti, inovacija i no-vih savremenih tehnologija


Agencija za drvoViline vode 6

11000 Beogradtel: +381 11 3392 473fax: +381 11 3217 494

[email protected]

KLASTER DRVOPRERA\IVAÂ SRBIJE*Klaster je grupa srodnih preduze}a ili udruènja proizvo|a~a iz jedne grane,uklju~uju}i i proizvo|a~e sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacija i nau~nih i obrazovnih institucija koje udruène re{avaju zajedni~ke probleme,unapre|uju poslovanje, postiù uspeh u odre|enom segmentu delatnosti i natprose~nu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu.

PI[E: prof. dr Zdravko Popovi}

Detalji sa sajma u Valensiji, [panija

Detalji sa Sajma name{taja u Beogradu

namenjenih ~lanicama obaklastera;

- Zajedni~ki nastupi na sa-jamskim manifestacijama,promocije, seminari, konfe-rencije i druge aktivnosti zame|usobnu saradnju;

- Pronalaènje novih trì-{ta preko direktnih susreta sabiznismenima ili snabdevanjevelikih marketa u Svetu kao ipreko drugih zajedni~kih do-govora;

- Implementacija Evrop-skih standarda kao i imple-mentacija ISO standarda i re-gionalno sertifikovanje ~lani-ca klastera koji imaju zajed-ni~ki interes;

- Edukacija, trening pro-grami za potrebe primarnog ifinalnog sektora u drvnoj in-dustriji;

- Edukacija za izradu pro-jekata kao i tendera koje nudiEU preko Evropskih fondova;

- Internacionalno i regio-nalno povezivanje oba klaste-ra sa drugim klasterima sa ko-jima se moè ostvariti zajed-ni~ki interes;

- Zajedni~ko organizovanjeme|unarodnih konferencija zaklastere drvne industrije naEvropskom i Svetskom nivou.

9) U zvani~nom programu5. me|unarodne Konferencijeo malim i srednjim preduze}i-ma: MSP i preduzetni{tvo-Transformacija privrede Bal-kana, koja je u organizacijiMERR odràna 23.11.2007.g u

Sava Centru u Beogradu, drZdravko Popovi} je prezento-vao referat o dosada{njem ra-du na{eg klastera kao prime-ru dobre prakse i kao jednomod modela brèg razvoja MSP.Na Konferenciji je u~estvovalooko 250 zvani~nika iz 15-akevropskih zemalja. Konferen-ciju je otvorio ministar ekono-mije i regionalnog razvoja RS,gosp. Mla|an Dinki}.

10) U Skoplju je 5.12.2007odràna Regionalna konfe-rencija o unapre|enju klaster-skog udruìvanja na kojoj jeu~estvovala i Agencija za drvo.

Uz prisustvo oko 150 ma-kedonskih privrednika i gosti-ju iz Slovenije, Hrvatske i Srbi-je, Konferenciju je otvorilaministar ekonomije R. Make-donije g-|a Vera Rafajlovska.Na Konferenciji su predsta-

vljeni slovena~ki, hrvatski, srp-ski i makedonski model kla-sterskog udruìvanja. Pred-stavnici svih zemalja u~esnicasu izrazili spremnost na budu-}u saradnju i ja~e regionalnopovezivanje.

11) Nastavljaju}i sa reali-zacijom programa dopunskeedukacije kadrova za potrebedrvne industrije Srbije, Agen-cija za drvo je u decembru2007. organizovala dva stru~-na Kursa:

- osnovni Kurs o klasiranjurezane gra|e

- osnovni Kurs o su{enjudrveta.

Kurs o klasiranju rezanegra|e je organizovan na [u-marskom fakultetu u Beogra-du i na stovari{tu preduze}aSAGA u Staroj Pazovi. Kursomje rukovodio mr Jovica Grbi}.

Kurs o su{enju drveta jeorganizovan na [umarskomfakultetu u Beogradu pod ru-kovodstvom prof.dr. BrankaKolina, prof. dr. Zdravka Po-povi}a, mr Gorana Mili}a i mrNeboj{e Todorovi}a. Kursu suprisustvovala i dva polaznikaiz Crne Gore.

Polaznici kurseva su nakraju ocenjivali organizacijukurseva i rukovodioce kurse-va. U oba slu~aja su dobijeneocene vrlo dobar i odli~an. Je-dine pojedina~ne primedbesu se odnosile na premaloodvojenog vremena za indivi-dualni prakti~ni rad sa pola-znicima, {to }e se u narednomperiodu nastojati ispraviti.

Uz ovo, u programu do-punske edikacije Agencija zadrvo je u potpunosti pripre-mila i Kurs za za{titu drveta,


Nagra|eni radovi i dodel nagrada po Konkursu za 2007. godinu

Detalji sa Okruglog stola o problemima u preradi drveta i proizvodnji name{taja

valo MERR sa ciljem unapre-|enja znanja i ve{tina neop-hodnih u procesu razvoja kla-stera. Jednodnevne ili dvo-dnevne radionice su se odno-sile na: strate{ko planiranjerazvoja klastera, identifikova-nje klastera i evaluaciju po-slovnih mogu}nosti, profesio-nalno pisanje predloga proje-kata i upravljanje projektnimciklusom, upravljanje rizicima,marketing klastera i ve{tinekomunikacije, facilitacija imedijacija, upravljanje konfli-kata i ve{tine pregovaranja zaklaster udruènja.

13) Od 3 do 7.12.2007. g.,predsednik Skup{tine Agencijeza drvo, dipl.ing. Petar Baji},je, zajedno sa ~lanovima ode-lenja za razvoj klastera MERR ipredstavnicima drugih klaste-ra, boravio u Norve{koj sa ci-ljem upoznavanja sa njihovimprogramom podr{ke razvojuklastera, inovacija i MSP. Pose-ta Norve{koj je bila dragocenasa aspekta sticanja novih isku-stava i znanja koja }e se mo}iimplementirati u proces razvo-ja na{eg klastera.

14) U sedi{tu Agencije zadrvo je 18.12.2007.g. odràna

15) U Sremskoj privrednojkomori u Sremskoj Mitrovici je25.12.2007.g. odràn sastanakOdbora za drvo, celulozu i pa-pir kome je prisustvovalo 15-ak ~lanova, kao i sekretarovog Odbora PKS dipl.ing Ra{aMili} i direktor sremskog {um-skog gazdinstva. Analiziranasu privredna kretanja i poka-zatelji op{tina sremskog regio-na u prvih 11 meseci 2007.g.,sa posebnim osvrtom na sek-tor drvne industrije. Dr Zdrav-ko Popovi}, predsednik UOAgencije za drvo, je u sklopuovog sastanka odrào preda-

vanje na temu: Nacionalni ililokalni klasteri.

O ovim i svim drugim de-taljima vezanim za rad klaste-ra drvoprera|iva~a moète seobratiti telefonom ili e-mail-om u sedi{te Agencije za drvo.Ukoliko èlite da postanetenjen novi ~lan, posetite webstranicu www.agencijazadr-vo.co.yu preko koje se moè-te u~laniti on-line.

konstitutivna sednica Podod-bora za prefabrikovanu grad-nju. Sednici su prisustvovali:Dipl. in`. arh. Dragana Ze~evi},MK Inènjering, Ivanjica; Dipl.in`. Stanojlo Bo{kovi}, Sloga -[PIK, Ivanjica; Dejan Grujovi},GMD Inìnjering, Ivanjica; Doc.dr @ikica Teki}, Arhitektonskifakultet, Beograd; Doc. dr Bo-{ko Stevanovi}, prodekan Gra-|evinskog fakulteta u Beogra-du; dipl. in`. arh. Jovan Kujun-dì}, LKV Centar, Beograd, Do-banovci; Dipl. in`. gra|. êdoAndri}, Piramida, Sremska Mi-trovica. Na sednici je izvr{enizbor predsednika Pododbora,usvojen Program rada Podod-bora za 2008. godinu i plannastupa na 4. Saboru drvopre-ra|iva~a Srbije.

kao i Seminar o evropskom isrpskom trì{tu peleta i brike-ta. Kalendar njihovog odrà-vanja u 2008.g., kao i vremeponovnog odràvanja ve} iz-vedenih kurseva, bi}e blago-vremeno odre|eni i dostavlje-ni svim zainteresovanima.

12) Tokom novembra i de-cembra 2007. je 7 predstavni-ka na{eg klastera prisustvova-lo vrlo korisnim radionicamakoje je u Beogradu organizo-


Detalji sa Kursa o klasiranju rezane gra|e

Odràn je i kurs o su{enju drveta

Potpisivanje Memoranduma

o saradnji sa makedonskim

drvnoindustrijskim klasterom

Detalji sa Regionalne Konferencije odràne u Skoplju, Makedonija

PRE osamdesetsedam go-dina, 5. decembra 1920.godine, po~ela je nasta-

va za prvu generaciju stude-nata {umarstva na jednomod tada {est fakulteta u Beo-gradu. Dan [umarskog fakul-teta se ve} tradicionalnoobeleàva na ovoj visoko-{kolskoj i nau~noj ustanovi, atako je bilo i proteklog de-cembra kada je sve~ano obe-leèno 87 godina od osniva-nja i 100 godina postojanjaUdruènja {umarskih inè-njera i tehni~ara Srbije.

Sve~anoj akademiji prisu-stvovali su brojni gosti sa vi{efakulteta Univerziteta u Beo-gradu, zatim [umarskog fa-kulteta iz Banja Luke, nau~-nih instituta, ministarstava,javnih preduze}a i brojnihkompanija, studenti i zapo-sleni na [umarskom fakulte-tu. Podeljena su priznanja zauspe{nu saradnju pojedinci-ma i organizacijama, a pri-znanja su dobili i najbolji stu-denti, diplomirani inènjeri u{kolskoj 2005/2006. godini.Tako|e, priznanja su dobili izaposleni za vi{egodi{nji radu ovoj visoko{kolskoj ustano-vi, kao i zaposleni koji su to-kom protekle godine stakliuslove za odlazak u penziju.

Prikazane su brojne ak-tivnosti [umarskog fakultetai studenata na doma}oj i ino-stranoj sceni u protekloj go-dini. Predstavljeni su noviud`benici i monografije iza{liu 2007. godini, a proslavu jeuveli~ala izlo`ba radova stu-denata u holu [umarskog fa-kulteta.

Dekan [umarskog fakul-teta, prof. dr Ratko Kado-vi}, je pozdravio prisutne iukratko govorio o aktivno-stima profesora i studenatatokom protekle godine da-ju}i akcenat na aktivnostikoje se odnose na sprovo|e-nje reforme nastavnih pla-nova i programa.

- Istorijat [umarskog fa-kulteta je po~ela 5.12.1920.godine na [umarskom odse-ku Poljoprivrednog fakulte-ta u Beogradu, govorom iprvim predavanjem dekanaprofesora dr Petra \or|evi-}a. Poljoprivredni fakultetmenja naziv u POLJOPRI-VREDNO-[UMARSKI 1930.godine, a 1949. [umarski fa-kultet postaje samostalan istakao je dekan prof. dr Rat-ko Kadovi}. Pre vi{e od po-la veka, ta~nije 12. septem-bra 1956. godine donet je pr-vi Statut po kome su formi-rana dva odseka: [UMARSKIi DRVNO-INDUSTRIJSKI, a od1960. godine na [umarskomfakultetu postoje ~etiri od-seka: [UMARSTVO, PRERA-DA DRVETA, PEJZA@NA AR-HITEKTURA I HORTIKULTU-RA i ZA[TITA OD EROZIJE IURE\ENjE BUJICA.

- U prvi semestar {kolske2007/2008 upisano je 113studenata na studijski pro-gram [umarstvo; 68 studena-ta na studijski program Pre-rada drveta; 79 studenata nastudijski program Pejza`naarhitektura i hortikultura i 38studenata na studijski pro-gram Ekolo{ki inènjering uza{titi zemlji{nih i vodnih re-


Nau~na

Minutom }utanja odata je po{ta profesorima [umar-skog fakulteta ~iji se ìvotni put zavr{io 2007. godine. Pro{le godine su preminuli: prof. dr @ivojin Milin, prof. dr Du{an Ore{~anin, prof.dr Pribislav Marinkovi} i prof. dr Nada Luki} Simonovi}.

sursa rekao je profesor drKadovi}. U toku 2006/2007{kolske godine diplomiralo je219 studenata, magistriralo16 kandidata, specijalisti~kestudije odbranio 1 kandidat idoktorirao 1 kandidat. Dosada je na [umarskom fakul-tetu u Beogradu ukupno di-plomiralo 7.502 inènjera,magistriralo 364, doktoriralo152 i specijaliziralo 9 kandi-data, istakao je dekan, dr Ka-dovi} naglasiv{i da je ovo na-u~na ustanova bila uvek uslu`bi prakse.

Iz aktivnosti [umarskogfakulteta u protekloj godini

izdvajamo ~injenicu da su ufebruaru 2007. godine po~e-le Me|unarodne master stu-dije na [umarskom fakultetuu Sarajevu, a da su krajempro{le godine nastavljene na[umarskom fakultetu u Beo-

op{irno govorio profesordr Rade Cvjeti}anin. Tako|eje promovisana Bibliografija~asopisa [UMARSTVO ~iji suautori dipl.ing. Milorad [ijani dr Anka Dini}, a o ovom izdanju je govorio profesor

dr Ljubivoje Stojanovi},urednik ove zna~ajne publi-kacije. Profesor Stojanovi} jenaglasio da je Bibliografijapripremljena povodom dvajubileja: 100 godina Udruè-nja {umarskih stru~njaka i 60

gradu. Studije predstavljajudonatorski projekt Finske, apoha|a ih 24 studenta iz Ma-kedonije, Hrvatske, BiH, CrneGore, Albanije i Srbije. Tako-|e valja naglasiti da je na [u-marskom fakultetu u Beogra-du, u saradni sa sli~nim usta-novama iz Italije, upisanatre}a generacija studenataspecijalisti~kih studija iz trgo-vine drvetom i proizvodimaod drveta.

Jubilej je bio povod zapromociju kapitalnog dela,objavljenog pro{le godine,monografije Hrast kitnjak uSrbiji, a o ovom izdanju je

godina od kada izlazi ~aso-pis [UMARSTVO.

Najboljim studentima upro{loj godini su, povodomdana [umarskog fakulteta,dodeljena priznanja, a najbo-lji diplomirani inènjer {u-marstva u {kolskoj 2006/2007godini je Predrag SRETENO-VI], najbolji diplomirani in-ènjer {umarstva za obradudrveta je Jovan DOBI], naj-bolji diplomirani inènjer {u-marstva za pejza`nu arhitek-turu je Vera GUJAÎ] i najbo-lji diplomirani inènjer {u-marstva za za{titu od erozijeje Jelena MI]I]. Govorilo se io brojnim nagradama i pro-znanjima koja su pro{le godi-na dodeljena [umarskom fa-kultetu i studentima na saj-movima i drugim manifesta-cijama za dizajn, nau~ne pro-jekte i istraìva~ki rad.

Posebno trba naglasiti dasu povodom Dana fakultetadodeljene zahvalnice za do-nacije i uspe{nu saradnju fir-mama: TOPLICA DRVO Beo-grad, SAGA Beograd, SAVAHrtkovci, ENOM Beograd,DIV KOMPANI Loznica, IKAR-BUS Beograd i FORMA IDEA-LE Kragujevac.


Sve~ano obeleèno 87 godina postojanja [umarskog fakulteta u Beogradu i 100 godina Udruènja {umarskih inènjera i tehni~ara Srbije

ustanova u slu`bi praksePRIPREMIO: dipl. ing. Slavi{a [arenac

Prof. dr Ratko Kadovi},

dekan [umarskog fakulteta u Beogradu

SVEÂNOM akademijom u prepunomamfiteatru [umarskog fakultera uBeogradu 5. decembra pro{le godi-ne obeleèno je 100 godina Udruènjainènjera i tehni~ara {umarstva Srbije i87 godina postojanja [umarskog fakulte-ta Beograd. O jubileju za ponos, o vekupostojanja, referat je podneo dipl.ing.Vladan @ivadinovi}, predsednik Udruè-nja inènjera i tehni~ara {umarstva Srbijei generalni direktor JP Srbija{ume.

Pozdravljaju}i prisutne gospodin@ivadinovi} je rekao:

- Godina 2007. je godina velikog ju-bileja za Udruènje inènjera i tehni~a-ra {umarstva Srbije. U njoj se navr{ava100 godina postojanja i delovanja ove,za nas, veoma va`ne i drage institucije.Pripala mi je izuzetna ~ast da se danasnalazim na ~elu ove organizacije. @elimda, na kraju prvog veka Udruènja, uovom svom izlaganju, kaèm pone{to,verujem najva`nije, o njegovom osniva-nju, postojanju i delovanju tokom stogodina. Okolnosti koje su, tokom ~ita-vog stole}a, pratile na{u organizaciju ~i-nile su da ona deluje u skromnim uslo-vima, pa je i obeleàvanje velikog jubi-leja skromno. Obeleàvamo ga kad igodi{njicu [umarskog fakulteta, ~iji sunastavnici i saradnici, za sve vreme nje-govog postojanja, aktivno u~estvovali uìvotu i radu Udruènja, {to je i uticaloda zajedni~ki, okupljaju}i struku, obele-àvamo oba zna~ajna jubileja.

U Srbiji, posle njenog oslobo|enja1833. godine, razvoj {umarske struke jetekao sporo, nije bilo {kolovanih stru~-njaka u {umarskom zanimanju. TokomPrvog srpskog ustanka, sve unutra{njeposlove, pa i brigu o {umama, vr{ili sumagistrati i Kara|or|eva kancelarija. Po-sle Drugog srpskog ustanka, sva vlast idràvni poslovi su bili koncentrisani u ru-kama kneza Milo{a, pa je i poslove u vezisa {umama obavljala Kneèva kancelari-ja. Po Ustavu iz 1835. godine, staranje o{umama pre{lo je u nadle`nost Ministar-stva unutra{njih poslova. Prvo {umarskoosoblje postavljeno je Naredbom iz 1836.godine, sa osnovnim zadatkom da ~uvaju{ume od bespravne se~e. Ustavom iz1838. godine, staranje o {umama dode-ljeno je Ministarstvu finansija i u njego-voj nadle`nosti ostaje sve do 1882. godi-ne, dakle punih 35 godina. Uredbom iz1861. godine, prvi put se defini{e podela{uma prema vrsti vlasni{tva i propisuje daop{tine moraju postaviti {umara i pla-}ati ga iz svojih sredstava.

Srbija je u 19. veku bila obrasla gu-stim i neprohodnim {umama, tako da se

procenjuje da je njena {umovitost iznosi-la oko 80%. Ve} u drugoj polovini 19. ve-ka uni{tavanje {uma u Srbiji uzelo je toli-ko maha da se ve} tada shvata potrebaza redovnim odràvanjem i obnavljanjempostoje}ih {uma, kao i {kolovanje odgo-varaju}ih stru~nih kadrova. Tako u to vre-me Vlada Srbije {alje svoje prve pitomcena {kolovanje u Evropu. Prvi {umarski in-ènjer, koji se posle zavr{enih studija uTaranteu kod Drezdena, 1859. godine,vra}a na slu`bu u Srbiju, bio je AleksaStojkovi}. [umarske studije, nakon zavr-{enih studija prava, zavr{avaju i vra}ajuse u Srbiju: 1872. godine Jevrem Novako-vi}, u Nansiju, a 1874. godine, Kosta \or-|evi}, u Taranteu. U cilju pobolj{anja sta-nja {uma, u samoj Srbiji se {koluju i prvistru~ni kadrovi u dvogodi{njoj Zemljodel-skoj {koli u Top~ideru, od 1853. do 1859.godine; ukupno 100 u~enika, a od 1872-1882. godine (6 generacija 38 u~enika)zavr{ava srednju Zemljodelsku {kolu uPoàrevcu. To su prvi stru~ni kadrovi kojisu radili u {umarstvu Srbije u 19. veku.

OSNIVANjE I RAZVOJ UDRU@ENjA: Pr-vo dru{tveno delovanje {umarskih stru~-njaka u Srbiji datira od osnivanja Dru{tvaza poljsku privredu Srbije, koje je osnova-no oktobra 1869. godine. Osnovali su gapoljoprivredni i {umarski stru~njaci koji su{kolovani u inostranstvu. To dru{tvo jekasnije ponelo naziv SRPSKO POLjOPRI-VREDNO DRU[TVO.

Aktivnost {umara u Srpskom poljopri-vrednom dru{tvu je bila zna~ajna. Dopri-

nela je postavljanju temelja srpskog {u-marstva. Ve} 1881. godine, pokrenuta jeinicijatva za formiranje Ministarstva na-rodne privrede koje bi brinulo i o {uma-ma, za dono{enje Zakona o {umama irazgrani~enje {uma. Sve tri inicijative surealizovane dono{enjem Zakona tek po-sle deset godina, ali je on temelj novogodnosa prema {umama u Srbiji i {umar-skoj struci u celini.

Krajem 1889. godine, odràn je prvizbor okru`nih {umara Srbije na kojem jeu~estvovalo 14 okru`nih {umara. Naovom zboru su razmatrana vrlo zna~ajnapitanja: organizacija {umarstva, pravilaza rad {umarskog osoblja, podela {umana {umske okruge, utvr|ivanje broja i se-di{ta {umskih uprava.

O osnivanju naro~itog udruènja ras-pravljalo se na zboru, 4. maja 1905. godi-ne. Kasnije, na inicijativu dr \. Jovanovi-}a i P. Manojlovi}a, zakazan je zbor {u-mara sa ciljem da se osnuje [umarskoudruènje Kraljevine Srbije. Zbor {umaraje odràn u Kragujevcu 11. marta 1907.godine. Na zboru su prezentirana pravila Statut i predloèna Uprava: za predsed-nika dr \or|e Jovanovi}, a za urednikastru~nog organa Udruènja dr MilivojeVasi}. Iz nepoznatih razloga, Ministarstvonarodne privrede nije odobrilo donetapravila, tako da Udruènje, iako konstitu-isano, nije moglo da otpo~ne rad. Tek 1.januara 1909. godine re{enjem Ministar-stva narodne privrede, pravila i status suodobreni i Udruènje je prakti~no po~e-


Na [umarskom fakultetu u Beogradu sve~ano obeleèn jubilej

Tradicija

lo da ìvi i radi. Februara 1909. godine,izabran je Upravni odbor na ~elu sa dr \.Jovanovi}em i Nadzorni odbor Udruè-nja. Ubrzo se pojavio i prvi dvobroj [u-marskog glasnika, kao zvani~nog glasilanovoformiranog Udruènja. Srpsko {u-marsko udruènje je normalno funkcioni-salo do po~etka Prvog svetskog rata.

Za vreme Prvog svetskog rata, radUdruènja je obustavljen, kao i izlaènje[umarskog glasnika. Po zavr{etku rata,rad Udruènja je obnovljen, posle sedni-ce Udruènja, 1919. godine u Beogradu.Tako|e, obnovljeno je izlaènje glasila[umarski glasnik. U [umarskom glasnikulistu za {umarstvo i {umsku industriju, uprvom broju, iz aprila 1919. godine, obja-vljen je uvodnik pod naslovom Na{eudruènje. Pored kratkog istorijata Udru-ènja, obja{njenja razloga ne izlaènja zavreme rata, broja stradalih u ratu i jed-nog broja imena stradalih, izme|u osta-log pi{e: Ujedinjenjem u jednu dràvu,ujedini}e se svi {umari celog Kraljevstva ujedno zajedni~ko Udruènje sa jednomCentralnom upravom na ~elu.

U tom cilju je na{e Udruènje uputiloapel hrvatsko-slovenskom {umarskomudruènju u Zagrebu, {umarima Slovenijei Bosne i Hercegovine i pozvalo ih je nasporazum radi odràvanja zajedni~kogzbora i spajanja u jedno udruènje. Zva-ni~no pismo sa zahtevom o ujedinjenjuposlato je ostalim {umarskim udruènji-ma, 25. marta 1919. godine.

Posle vi{e prepiski i kontakata, 25.maja 1920. godine, u Zagrebu, predstav-nici ~etiri {umarska udruènja su se dogo-vorili da osnuju [umarsko dru{tvo Srba,Hrvata i Slovenaca, sa sedi{tem u Zagre-bu. Juna 1921. godine, u Zagrebu je odr-àna konstitutivna skup{tina na kojoj jepromenjen naziv i utvr|ena pravila kojasu, ne{to kasnije, odobrena i od septem-bra 1921. godine zvani~no nastaje Jugo-slovensko {umarsko udruènje sa sedi-{tem u Zagrebu. Ono je imalo svoj organ[umarski list. Ovim su prestala sa radomranija, pa i Srpsko {umarsko udruènje.Godine 1932. je doneta odluka o formi-ranju podru`nica na teritorijalnom princi-pu. Tada je formirana Podru`nica u Beo-gradu u koju su bili u~lanjeni inènjeri,{umari iz Stare Srbije i Vojvodine. Ovakoorganizovano Jugoslovensko {umarskoudruènje radilo je do 1939. godine, ka-da zapada u krizu.

Period od 1939. do 1951. godine, upredratnim, ratnim i poratnim uslovima,karakteri{u ~este promene. U 1940-ojgodini, u Zagrebu se ponovo formira Hr-vatsko {umarsko dru{tvo i usvaja reorga-nizacija Jugoslovenskog {umarskog

udruènja, koje postaje Savez {umarskihdru{tava Jugoslavije. U Zemunu, marta1941. godine, ponovo se formira Srpsko{umarsko dru{tvo u koje ulaze podru`ni-ce iz Beograda i Skoplja, ali ubrzo izbijaDrugi svetski rat i Dru{tvo zamire. To-kom 1944. godine se organizuju inènje-ri i tehni~ari svih struka, a u ovo seuklju~uju, kao Pododbor i inènjeri itehni~ari {umarstva. Februara 1946. go-dine u okviru Beogradske podru`niceDIT-a Srbije, {umarski stru~njaci osnivajusekciju [umarskih inènjera i tehni~ara.U okviru ove sekcije sprovode se sve ak-tivnosti u vezi sa strukovnom organizaci-jom sve do 1951. godine. U to vreme,sve {umarske sekcije Jugoslavije su sedogovorile da [umarski list bude glasilosvih inènjera i tehni~ara FNRJ .

Osniva~ka skup{tina Dru{tva inènje-ra i tehni~ara {umarstva Srbije, odrànaje 25. februara 1951. godine. Na osni-va~koj skup{tini izabrana je nova Upra-va, usvojena su Pravila i donet programrada. Prva redovna skup{tina organizo-vana je 7. aprila 1952. godine. Kasnije suu kontinuitetu odràvane redovne i iz-borne skup{tine, na kojima su utvr|ivaniprogrami rada i birana upravlja~ka tela,rukovodstva Dru{tva {umarskih inènje-ra i tehni~ara Srbije i Redakcioni odborii uredni{tva ~asopisa [umarstvo. NaOsmoj redovnoj skup{tini Dru{tva, odr-ànoj 22. i 23. aprila 1963. godine, u Vr-nja~koj Banji, Dru{tvo inènjera i tehni-~ara je promenilo naziv u Savez inènje-ra i tehni~ara {umarstva i industrije zapreradu drveta Srbije. To je period po-~etka integracija {umarstva i drvne indu-strije. Na XXI skup{tini, odrànoj 26. fe-

bruara 1996. godine, u Beogradu, izme-njen je Statut i ponovo vra}en naziv iz1907. godine: Udruènje {umarskih inè-njera i tehni~ara Srbije, pod kojim i da-nas, posle 100 godina od osnivanja, de-luje na{e Udruènje.

Predsednici Dru{tva Udruènja Uokviru Dru{tva za poljsku privredu Srbije,na ~elu Sekcije za {umarstvo, do 1903.godine su bili: Aleksa Stojkovi}, JakovMarkovi} i dr Milivoje Vasi}. Od osnivanja[umarskog udruènja, 1907. godine, nanjegovom ~elu su, pored ostalih, dr D. Jo-vanovi} (posle osnivanja) i dr Milivoje Va-si} u jednom periodu do 1921. godine.

Predsednici Dru{tva, odnosno Udru-ènja od 1951. godine, bili su: Kosta Smi-ljani} (1951-1952), Du{an Blagojevi}(1952-1954), Dragoljub Mirkovi} (1954-1955), Jefta Jeremi} (1955-1956), MiodragKutle{i} (1956-1958), Jovan Stojanovi}(1958-1962), Milutin Kneèvi} (1962-1964), Vladimir Stefanovi} (1964-1968),Nenad Petrovi} (1968-1970), Bogdan Pe-trovi} (1970-1974), Predislav Stamatovi}(1974-1976), Obrad Obradovi} (1976-1980), Radovan Pe{i} (1980-1981), Mihai-lo Stoiljkovi} (1981-1989), Svetozar Mira-novi} (1989-1997), Slobodan Vu~i}evi}(1997-2003), Vladan @ivadinovi} (2003. idalje). Svi su, sa jednim izuzetkom, bili di-plomirani inènjeri.

Delatnost Udruènja je bila vrlo {iro-ka, a moè se svesti na dve osnovne: re-{avanje stale{ko-ekonomskih pitanja istru~no-dru{tvenu aktivnost. Zbog krat-ko}e vremena, nazna~i}emo osnovne ak-tivnosti u ovom dugom vremenu delova-nja Udruènja:


100 godina Udruènja {umarskih inènjera i tehni~ara Srbije

duga jedan vek

Dipl. ing Vladan @ivadinovi},

predsednik Udruènja inènjera i tehni~ara {umarstava Srbije

i generalni direktor JP Srbija{ume

Davanje predloga nadle`nim mini-starstvima i drugum dràvnim organimaza unapre|enje {uma i {umarstva, lovstvai drugih delatnosti vezanih za gazdova-nje {umama;

Inicijative i u~e{}e u izradi predlogazakona o {umama (po~ev od prvog, 1891.godine), zakona o lovstvu i drugih zako-na i prate}ih akata za te zakone;

Inicijativa za prvo razgrani~enje {u-ma, 1881. godine, i re{avanje pitanja vla-sni{tva nad {umama;

Osnivanje i izdavanje stru~nih i na-u~nih ~asopisa (Teàk, 1903, [umarskiglasnik, 1909, i [umarstvo, 1948);

Izdavanje stru~nih knjiga, priru~ni-ka, zbornika radova sa brojnih savetova-nja i drugih stru~nih publikacija;

Predlaganje osnivanja obrazovnih inau~nih institucija za {umarsku struku(Zemljodelsko-{umarske {kole, Poljopri-vrednog, a kasnije i [umarskog fakulteta,Niè i Srednje {umarske {kole, Institutaza {umarstvo, Instituta za topolarstvo idr.) i u~e{}e u sastavljanju obrazovnihprograma;

Organizacija, samostalno ili u sarad-nji sa drugim institucijama, savetovanja,simpozijuma i drugih nau~nih i stru~nihskupova vezanih za {umarstvo, lovstvo,za{titu prirode, pejza`nu arhitekturu, za-{titu od erozije i preradu drveta;

Priprema {umara Srbije i organizaci-ja njihovog u~e{}a na IUFRO kongresu uLjubljani, 1986. godine, i organizacijaekskurzija u Srbiji za deo u~esnika;

Organizovanje raznih kurseva za {u-marske stru~njake;

U~e{}e u predlaganju i re{avanjuaktuelnih pitanja struke, kao {to su: or-ganizacija {umarstva, integracioni proce-si, podela {uma na prostorne celine, osni-vanje, integracija i ukidanje {umskihuprava, {umskih gazdinastava, javnihpreduze}a, nacionalnih parkova i drugihsubjekata za gazdovanje {umama;

Organizovanje i u~e{}e u akcijamapo{umljavanja, od ramsko-goluba~koglokaliteta, osamdesetih godina XIX veka,do obimnih po{umljavanja u Srbiji, kra-jem XX veka;

Inicijativa za osnivanje Pokreta go-rana Srbije (1960) koji je osnovan 1961.godine;

Organizovanje stru~nih ekskurzija uzemlji i inostranstvu;

Pomo} u organizovanju obavljanjastru~no-tehni~kih poslova u {umama pri-vatnih vlasnika;

Priprema programa i organizacijapolaganja stru~nih dràvnih ispita;

Dru{tveni ìvot ~lanova, zbliàvanjepodru`nica i pojedinaca u cilju razmeneiskustava, me|usobne saradnje, druènjai drugih aktivnosti.

Savetovanja i seminari - Ova aktiv-nost zasluùje da bude posebno istaknu-ta. Moè se slobodno re}i da je strukovnaorganizacija bila vaàn ~inilac u organi-zovanju savetovanja, seminara, simpozi-juma i drugih nau~no-stru~nih skupova uSrbiji. Mali broj ovih je organizovan, a daUdruènje {umarstkih inènjera i tehni~a-ra Srbije nije isti iniciralo, u~estvovalo unjegovoj organizaciji i javnom publikova-nju materijala i zaklju~aka sa takvih sku-pova. Moè se slobodno re}i da je u pro-seku organizovano dva skupa godi{nje,{to daje brojku od oko 200 nau~no-stru~-nih skupova sa vrlo razli~itim temama izbrojnih oblasti, kao {to su: zakonodav-stvo, organizacija, ure|ivanje, gajenje,podizanje i za{tita {uma, semenska i ra-sadni~ka proizvodnja, kori{}enje {uma,{umski putevi, privatne {ume, lovstvo, za-{tita prirode, ekonomika {umarstva, trgo-vina drvetom, pejza`na arhitektura, ero-zija, prerada drveta i druge oblasti i pita-nja u vezi sa {umom i {umarstvom. Sanajve}eg broja skupova su objavljene pu-blikacije koje su omogu}ile upoznavanjemno{tva stru~njaka sa odre|enim stru~-nim pitanjima i predlozima mera za re{a-vanje istih. Mnoge publikacije iz ranijegperioda su i danas dobra literatura zastru~njake koji rade u na{oj struci.

IZDAVA^KA DELATNOST - Spada unajzna~ajnije aktivnosti i ogleda se u iz-davanju ~asopisa nau~no-stru~nog karak-tera, stru~nih knjiga, monografija, priru~-nika, raznih publikacija, obrazaca za po-slovanje u {umarstvu i drugo. U bogatojistoriji Udruènja izdat je veliki broj na-slova. Vreme predvi|eno za ovo izlaganjene dozvoljava nam njihovo nabrajanje, aselektivno nabrajanje vodi nas u opa-


Imenovan novi generalni direktor JP Srbuja{ume

Na sednici odrànoj 8.11.2007. godine Vlada Republike Srbije je imenovala dipl. ing.Vladana @ivadinovi}a za generalnog direktora JP Srbija{ume. U obrazloènju se kaèda je Vlada, pre svega, cenila stru~nost, menadèrske sposobnosti i izuzetno dobre poslovne rezultate koje je @ivadinovi} postigao kao direktor [umskog gazdinstva Beo-grad koje je godinama u vrhu najuspe{nijih delova preduze}a u sistemu JP Srbija{ume. Re~ je o menadèru koji je pro{ao sve faze rada u nimalo lakom {umarskom poslu, odrevirnog inènjera, na po~etku svog radnog angaòvanja, zatim {efa {umske uprave i direktora gazdinstva do prvog ~oveka najve}eg preduze}a za upravljanje prirodnimresursima.

Vladan @ivadinovi} je ro|en 6. novembra 1963. godine u Novom Pazaru. Diplomirao jena [umarskom fakultetu u Beogradu 1989. godine i kao revirni inènjer po~eo da radiu [umskom gazdinstvu Beograd. Ve} je re~eno da je pro{ao sve faze rada u {umarstvu,da je imao dobre poslovne rezultate i da je stekao zna~ajno iskustvo, a na mesto direk-tora [umskog gazdinstva Beograd postavljen je 17. januara 2000. godine i na toj funk-ciji bio do 7. aprila 2004. godine.

Treba ista}i da je gospodin Vladan @ivadinovi} na du`nost generalnog direktora JP Srbija{ume imenovan po drugi put. Prvi put je tu du`nost obavljao od 7. aprila do21. decembra 2004. godine, a onda je, do ponovnog imenovanja za generalnog direk-tora JP Srbija{ume 8.11.2007. godine, ponovo bio direktor [umskog gazdinstvaBeograd.

Dipl. ing. Vladan @ivadinovi} je od 2003. godine predsednik Udruènja {umarskih inè-njera i tehni~ara Srbije, a bio je i predsednik Saveza inènjera {umarstva i drvne indu-strije Srbije i Crne Gore do juna 2005. godine.

Vlada Republike Srbije je imenovala i ~lanove Upravnog odbora JP Srbija{ume. Za pred-sednika je ponovo imenovan Milovan Milo{evi}, a za ~lanove Dragomir Mini}, Stevica Spaji}, Vesna Milju{, Milojko [unjevari} i Predrag Milanovi}.

Na [umarskom fakultetu u Beogradu sve~ano obeleèn jubilej

snost subjektivnog izbora. Ovde }emo seosvrnuti na nau~no-stru~ne ~asopise kojisu imali odre|eni kontinuitet izlaènja.

[umari Srbije su pre osnivanja svogudruènja, radove objavljivali u ~asopi-sima Teàk, Poljoprivredni kalendar, Po-ljoprivredni glasnik, Zadru`ni kalendar idrugim.

Osnivanjem Srpskog {umarskog udru-ènja, pokrenut je [umarski glasnik kojije bio stru~no-tehni~ki list i glasilo Udru-ènja. Prvi broj iza{ao je 1909. godine, aprvi glavni urednik je bio \oka Jovano-vi}. U periodu od 1912. do 1913. godineurednik je Jovan Bukovala. Prestao je daizlazi 1913., obnovljen je 1919. godine urednik je M. ]irkovi}. Kona~no je uga-{en 1921. godine.

âsopis [umarstvo, danas glasiloUdruènja inènjera i tehni~ara {umar-stva Srbije, prvi put je iza{ao 1948. godi-ne kao glasilo Ministarstva {umarstva FN-RJ, a njegov prvi urednik je bio \or|e Jo-vi}, diplomirani inènjer. Odlukom Dru-{tva {umarskih inènjera i tehni~ara Srbi-je, od 25. februara 1951. godine, [umar-stvo postaje glasilo ovog Dru{tva i to tra-je punih 56 godina slede}e godine je 60godina od izlaènja njegovog prvog bro-ja. U ovom periodu je iza{lo 296 svezakasa oko 3500 ~lanaka. Tokom svog posto-janja, na stranicama ~asopisa [umarstvoje tretirana problematika {umarstva, lov-stva, pejsa`nje arhitekture, erozije i pre-rade drveta. Najve}i broj objavljivanih ra-dova je nau~no-istraìva~kog karaktera,ali je objavljen i ve}i broj prikaza, komen-tara i ~lanaka vezanih za aktivnost Udru-ènja. Sa ponosom moèmo konstatovatida je [umarstvo vode}i nacionalni ~aso-pis, a prema mi{ljenju Saveta za biohemi-ju Ministarstva za nauku Republike Srbi-je. Povodom obeleàvanja jubileja Dru-{tva inènjera i tehni~ara Srbije, 2000.godine, ~asopis [umarstvo je progla{ennajboljim nau~no-stru~nim ~asopisom Sa-veza inènjera i tehni~ara Srbije. âsopisdanas izlazi 4 puta godi{nje u 600 prime-raka, u njemu, pored doma}ih nau~nih istru~nih radnika, sara|uju i nau~nici iz vi-{e stranih zemalja.

Kada govorimo o izdava~koj delatno-sti poslednjih godina, posebno bih ista-kao dva kapitalna dela: monografije Bu-kva u Srbiji i Hrast kitnjak u Srbiji.

Osim pomenutih, glavni urednici ~a-sopisa [umarstvo bili su: Albe Urbanovski(1954), Du{an Simeunovi} (1956-1957),Rajica \eki} (1957), Radovan Ivkov (1958-1962), Dragoljub Mirkovi} (1962-1963),Milo{ Jevti} (1964-1967), Stevan Jovano-vi} (1968-1973), Milutin Jovanovi} (1973-1979), Pribislav Marinkovi} (1980-1985),Sreten Nikoli} (1986-1997), Zoran Tomo-vi} (1997-2002), Ljubivoje Stojanovi}(2002. i dalje). Ovde treba ista}i i Miluti-na Vujovi}a, novinara koji je bio na me-stu tehni~kog urednika od 1952. do 1997.godine, ~itavih 45 godina.

SARADNjA SA DRUGIM INSTITUCI-JAMA - Od svog osnivanja do dana{njegdana, Udruènje je ostvarivalo saradnjusa brojnim subjektima sa ciljem {to bo-ljeg ostvarivanja programskih zadataka.Saradnja sa dràvnim institucijama, po-sebno ministarstvima koja su bila nadle-`na za {umarstvo, omogu}avala je dastrukovna organizacija uti~e na dono{e-nje politike i zakonskih propisa u {u-marstvu. Saradnja s obrazovnim i nau~-nim institucijama, posebno [umarskimfakultetom, {umarskim {kolama, Institu-tom za {umarstvo, Institutom za topo-larstvo i drugim, omogu}ila je uticajstrukovne organizacije na programe zaobrazovanje kadrova. Posebno je zna-~ajno {to su sa ovim ustanovama orga-nizovana brojna savetovanja, simpoziju-mi i seminari. Profesori, nau~ni radnici injihovi saradnici su svojim radovima ~i-nili osnovu izdava~ke delatnosti. Tre}i,vid je saradnja sa organizacijama kojesu gazdovale i gazduju {umama, odokru`nih {umarskih uprava po~etkomdvadesetog veka, do dana{njih {umskihuprava, {umskih gazdinstava, odnosnojavnih preduze}a za gazdovanje {uma-ma Srbija{ume, Vojvodina{ume, nacio-nalnih parkova i drugih subjekata kojigazduju {umama. U njima je bio i danasje najve}i broj ~lanova organizovanih upodru`nice {irom Srbije. Svakako, sarad-nja je realizovana i sa brojnim drugimorganizacijama, kao {to su: Pokret gora-na Srbije, Lova~ki savez Srbije, Zavod zaza{titu prirode Srbije i drugima. Udru-ènje je delovalo u okviru DIT-a Srbije,pa je saradnja sa drugim udruènjima,naro~ito bliskim po delatnosti, bila ta-ko|e zastupljena.

UDRU@ENjE DANAS - Udruènje {u-marskih inènjera i tehni~ara nastavljasvetle tradicije velikog broja generacija{umara koji su u njemu delovali odosnivanja 1907. godine. Delovalo je urazli~itim dru{tveno-ekonomskim uslovi-ma, naj~e{}e sa malo materijalne podr-{ke, ali je uspelo da svoju {umarsku mi-siju sprovodi sve vreme, punih 100 godi-

na. Ono je nestrana~ka i neprofitnastrukovna organizacija i deo je Savezainènjera i tehni~ara Srbije. Udruènjeima svojstvo pravnog lica i prava i oba-veze koje mu pripadaju na osnovu Usta-va, Zakona i Statuta Udruènja {umar-skih inènjera i tehni~ara Srbije. U~la-njenje je dobrovoljno, a ~lanovi mogubiti inènjeri i tehni~ari {umarstva, pre-rade drveta, pejsa`nje arhitekture i za-{tite erozivnih podru~ja. Pored redov-nih, Udruènje ima kolektivne ~lanove,zaslu`ne i po~asne ~lanove. Osnovni ob-lik organizovanja Udruènja su podru-`nice, ima ih 45, a osnovane su na pro-stornom i radnom principu, i sekcije ko-jih ima 4 i to: Sekcija za {umarstvo; Sek-cija za preradu drveta; Sekcija za pej-sza`nu arhitekturu i Sekcija za za{tituerozivnih procesa. Pored ostalih podru-`nica u op{tinama, preduze}ima i obra-zovnim ustanovama, postoji i podru`ni-ca veterana koju ~ine penzioneri, aosnovana je 1972. godine.

Po~etak XXI veka je doveo do neslu-}enog tehnolo{kog napretka, sa jednestrane i ugroàvanja prirode, sa drugestrane. Nova saznanja vezana za ìvotnusredinu i dalji tehnolo{ki napredak baca-ju novo svetlo na {umu. Zna~aj {uma jesve ve}i, njena uloga u stabilizovanju,o~uvanju i unapre|enju ìvotne sredineraste. Potrebe za drvetom i drugim resur-sima {ume, tako|e. Udruènje {umarskihinènjera i tehni~ara, imaju}i sve ovo uvidu nastavi}e svoju misiju okupljanjasvih faktora odgovornih za unapre|enjestanja {uma, njihovo o~uvanje, podizanjenovih sa ciljem da i dalje ostvaruju, u jo{ve}oj meri, pozitivan uticaj na ìvotnusredinu i daju ve}e ekonomske efekte.Ovo }e omogu}iti bolji ìvot ljudi naovim prostorima. Na taj na~in }emo senajbolje oduìti brojnim pregaocima, kojisu brinuli o {umama i svojim precima iostaviti jo{ bolje nasle|e potomstvu za ì-vot u vlastitoj zemlji zavr{io je svoje iz-laganje gospodin @ivadinovi}.


Foto

: J.

Rad

oji~

i} i

S. [

aren

ac

100 godina Udruènja {umarskih inènjera i tehni~ara Srbije


PROIZVODI OD DRVETA SPOLjNO TRGOVINSKA RAZMENA USD

INDUSTRIJSKA proizvodnja u periodu janu-ar-oktobar 2007. godine u odnosu naisti period 2006. godine pove}ana je

za 4,7% i to u centralnoj Srbiji za 5,6%, a u Vojvodini za 2,8%.

Ukupan rast proizvodnje prera|iva~keindustrije za prvih deset meseci pro{le go-dine u odnosu na isti period 2006. godineiznosi 5,5%.

Proizvodi od drveta i plute osim na-me{taja u ovom periodu beleè rast od31,2%, dok proizvodnja name{taja i ra-znovrsnih proizvoda raste po stopi od12,5%, a proizvodnja celuloze i papira i prerada papira ostvaruju pove}anje od 13,9%.

Ovakvom rastu proizvodnje u primar-noj preradi drveta doprineo je i rast proiz-vodnje u {umarstvu zbog povoljnih klimat-skih uslova.

Izvoz industrije Srbije u periodu janu-ar-oktobar 2007. godine je oko 7,15 mili-jardi dolara, a uvoz oko 14,58 milijardi do-lara, {to ~ini deficit od 7,43 milijardi dola-ra. Ako to poredimo sa istim periodomprethodne godine vidimo da je izvoz po-ve}an za 39,1%, a uvoz za 39,0%, dok jedeficit ve}i za 38,0%.

Izvoz proizvoda {umarstva bio je 13,6miliona dolara {to je 21,3% vi{e nego u is-tom periodu 2006. godine, a uvoz je 29,6miliona dolara i ve}i je za 41,0%.

Izvoz proizvoda primarne preradedrveta u ovom periodu iznosi 162,5 mili-ona dolara, {to je za 68,6% vi{e nego uistom periodu pro{le godine, dok jeuvoz iznosio 235,6 milion dolara i ve}i jeza 36,0% nego u periodu januar-okto-bar 2006. godine.

Kod name{taja je tako|e do{lo do po-ve}anja izvoza, ali i uvoza. Izveèno je ro-be u vrednosti od 157,1 milion dolara, {toje za 54,1% vi{e nego za deset meseci2006. godine. Uvoz za period januar-okto-bar 2007. godine iznosi 234,2 miliona do-lara i ve}i je za 55,3% nego u istom perio-du pro{le godine.

Izvoz celuloze i papira za isti period iz-nosi 146,3 miliona dolara i ve}i je za34,0%, a uvoz 443,3 miliona dolara, {to je38,1% vi{e nego u periodu januar-oktobar2006. godine.

Na pove}anje uvoza u ovom perioduuticali su: rast javne i li~ne potro{nje, po-rast industrijske proizvodnje, porast uvozaenergenata (16,8% od ukupnog uvoza Sr-bije) i drugo.

Na pove}anje izvoza uticali su: do sadaobavljena privatizacija i restrukturiranjepreduze}a; ugovori o slobodnoj trgovinisa zemljama potpisnicima Pakta o stabil-nosti sada objedinjeni u Cefta sporazumu;izvoz vi{kova poljoprivrednih proizvoda(vo}a, povr}a, ìtarica i proizvoda od njih);sporazum sa EU po kome proizvodi tekstil-ne industrije imaju preferencijalni status;povoljni odnosi razmene (izvozimo prete-`no na trì{ta Evro zone, a uvozimo sa do-larskog podru~ja.

Drvna industrija Srbije predstavlja in-dustrijsku granu sa nizom komparativnihprednosti u odnosu na ostale grane, odkojih se posebno isti~e sirovinska baza, na~ijim potencijalima zasniva svoju proizvod-nju. Razvojna uloga drvne industrije u pri-vredi Srbije je trajno maksimiranje njenogdoprinosa pove}anju izvoznih kapaciteta ismanjenju trgovinskog deficita Srbije.

Ova grana industrije koja je ostvari-vala zna~ajan suficit u spoljnotrgovin-skoj razmeni, od 2002. godine ostvarujedeficit koji se iz godine u godinu pove-}avao. Razlog za ovaj deficit je poredapresijacije dinara, uvoz ~amove rezanegra|e i plo~a.

Drvna industrija Srbije beleì i odre-|ene pozitivne pokazatelje, a to su da seiz godine u godinu pove}ava izvoz final-nih proizvoda i da je u~e{}e izvoza drvneindustrije u ukupnom izvozu Srbije ve}enego po~etkom devedesetih godina, paako je izvoz generator razvoja onda mo-èmo re}i da smo iznad proseka granaprivrede Republike.

Pored ovog pozitivnog pokazateljamoramo i dalje posebnu pa`nju posve}iva-ti izvozu finalnih proizvoda, a posebno iz-voza stolica, stolova, de~ijeg name{taja odmasiva, komadnog name{taja, drvne ga-lanterije kao i opremanju objekata u sa-radnji sa gra|evinskom operativom kojaizvodi radove u inostranstvu.

Vrednost trupaca prera|enih u rezanugra|u se udvostru~ava, dok se preradom ufinalne proizvode u zavisnosti od stepena

PROIZVODNjA I SPOLjNOTRGOVINSKA

Drvna industrijajo{ uvek

35.003.539

- 6.511.460

- 393.888

31.925.941

60.024.132

- 9.482.516

NAME[TAJ

Proizvodnja stolica i sedi{ta (od drveta)

Proizv. name{taja za kancelarije (od drveta)

Proizv. kuhinjskog name{taja

Proizvodnja ostalog name{taja (od drveta)

NAME[TAJ UKUPNO:

UKUPNO DRVNA INDUSTRIJA:

RAZLIKA

- 16.382.455

- 105.215.813

34.334.339

8.558.092

9.199.189

JANUAR - OKTOBAR 2007.

Proizvodnja rezane gra|e

Proizvodnja plo~a i tabli od drveta

Proizv. gra|evinske stolarije

Proizvodnja ambalaè od drveta

Proizvodnja ostalih proizvoda od drveta

Deficit rezana gra|a 16.382.455 dolara

plo~e od drveta 105.215.813 dolara

UKUPNO DEFICIT REPROMATERIJALI 121.598.268 dolara

Suficit name{taj od drveta 60.024.132 dolara

gra|evinska stolarija 34.334.339 dolara

drvena ambalaà 8.558.092 dolara

ostalo (drvna galanterija) 9.199.189 dolara

UKUPNO SUFICIT FINALNI PROIZVOD 112.115.752 dolara

UKUPNO DEFICIT DRVNA INDUSTRIJA 9.482.516 dolara

IZVOZ

52.102.416

24.751.854

58.815.807

11.513.010

14.237.256

10.431.675

10.449.169

1.258.501

26.232.536

48.371.881

279.298.872

45.435.214

3.937.709

864.613

58.158.477

108.396.013

269.816.356

UVOZ

68.484.871

129.967.667

24.481.468

2.954.918

5.038.067


obrade uve}ava za preko 7 puta. U razvi-jenim zemljama kilogram ugra|enog dr-veta u stolice, fotelje, stolove i name{taj,skuplji je od kilograma ugra|enog materi-jala u putni~ke automobile i dostiè cenuod 28 eura po kilogramu. Ovo je razlog vi-{e da se ubudu}e posebna pa`nja posvetirazvoju finalne prerade i stimulaciji izvozafinalnih proizvoda.

Zaklju~ci Prvog samita izvoznika

Da bi se spoljno trgovinska razmenadrvne industrije pobolj{ala, odnosno sadeficita ubrzano pre{la u suficit, na Pr-vom samitu izvoznika odrànom 8. no-vembra 2007. godine, doneti su slede}isektorski zaklju~ci:

1. Kurs dinara je nerealan i destimula-tivan za izvoznike, a u korist je uvozni~-kog lobija. Insistirati da Javna preduze}aza gazdovanje {umama kod formiranja ce-na primenjuju zvani~an kurs Narodne ban-ke Srbije. Cene sirovina JP Srbija{ume for-mira prema kursu 84 dinara (dinar/euro),JP Vojvodina{ume prema kursu 87 dinara(dinar/euro).

2. Preko Fonda za razvoj i Agencije zaosiguranje i finansiranje izvoza, obezbe-diti kredite za izvoz proizvoda po povolj-nim uslovima: sa rokom otplate od mini-mum {est meseci, a za finalne proizvodegodinu dana; na bazi ugovora ili ICD-a ibez uslovljavanja iznosa minimalne vred-nosti izvoza;

3. Stimulisati neto devizni efekat (npr.obezbe|ivanjem povoljnih kredita, osloba-|anjem od pla}anja poreza na dobit, li~nedohodke i sl.);

4. Insistirati na ratifikaciji Sporazumao slobodnoj trgovini sa Ruskom federaci-jom. Aprila 2005. godine potpisan je pro-tokol kojim su obuhva}eni proizvodi drv-ne industrije (name{taj od drveta svih ta-rifnih oznaka) kako bi se omogu}io bes-carinski izvoz;

5. Ukinuti carinu na uvoz opreme kojase ne proizvodi u zemlji;

6. Odloèno pla}anje PDV 45 dana zauvoz sirovina i repro materijala namenje-nih finalnoj proizvodnji;

7. Podr{ka i pomo} dràve proizvo-|a~ima plo~a i finalnih proizvoda u ciljupove}anja proizvodnje i supstituciji uvo-za (godi{nji uvoz plo~a je preko 100 mi-liona US$);

8. Neophodno je usvojiti Strategijurazvoja drvne industrije, Strategiju izvozai Strategiju dizajna u cilju pobolj{anjakonkurentnosti;

9. Stimulisati izvoz finalnih proizvo-da, a destimulisati izvoz sirovina i zabra-niti izvoz trupaca;

10. Zavr{iti sertifikaciju {uma (inokup-ci traè da proizvodi od drveta poti~u izsertifikovanih {uma);

11. Privatnim {umovlasnicima obezbe-diti besplatne sadnice i osloboditi ih od

pla}anja poreza na po{umljene povr{ineza period od 30 godina (dugoro~ni cilj jesupstitucija uvoza ~amove rezane gra|e iplemenitih li{}ara);

12. Pobolj{ati rad inspekcijskih slu`bi;

13. Pojednostaviti administraciju u ca-rinskom postupku i pove}ati efikasnostcarinskih organa;

14. Preispitati i ublaìti kriterijume zasticanje statusa prete`nog izvoznika;

15. Doneti tehni~ke propise za kon-trolu kvaliteta uvoznih repro materijala igotovih proizvoda;

16. Ukinuti kompenzatorske kamate;

17. Hitno privatizovati fabrike hartijeBeograd i Matroz Sremska Mitrovica(smanjenje uvoza celuloze i papira);

18. Kroz saradnju sa predstavni{tvimaPrivredne komore Srbije u inostranstvu iekonomskim odeljenjima diplomatskihpredstavni{tava pro{iriti trì{ta za izvozproizvoda drvne industrije;

Dogovoreno je da se sa potpredsedni-kom Vlade Srbije i resornim ministrimado kraja 2007. godine odrì sastanak nakome }e se razmatrati deo zaklju~aka ko-ji se po mi{ljenju Kabineta potpredsedni-ka mogu relativno brzo re{iti.

Drvna industrija Srbije ima velike po-tencijale i uz dobru razvojnu strategijubaziranu na znanju, istraìvanju, inovaci-jama i dizajnu osigura}e mesto u razvoj-noj strategiji Republike i Evrope.

RAZMENA DRVNE INDUSTRIJE ZA PERIOD JANUAR OKTOBAR 2007.

U prvih devet meseci 2007. godine proizvodi od drveta su u Srbiji zabeleìli porast od 31,2% u odnosu na istiperiod 2006. godine. U istom periodu proizvodnja name{taja je potasla za 12,5 procenata.

Za prvih devet meseci pro{le godine industrijska proizvodnja u Srbiji je zabeleìla izvoz od 7,15 milijardi dolara,ali je uvoz bio dva puta ve}i i iznosio je 14,58 milijardi dolara.

U spoljnotrgovinskoj razmeni drvna industrija Srbije je sve do 2002. godine imala zna~ajan suficit, a od tada ostvaruje deficit koji se iz godine u godinu pove}ava.

Pozitivno je {to drvna industrija Srbije iz godine u godinu pove}ava izvoz finalnih proizvoda, a u~e{}e izvoza drv-ne industrije u ukupnom izvozu Srbije ve}e je nego po~etkom devedesetih godina.

bez razvojne strategijePI[E: dipl. ing. Ra{o Mili}

Autor ovog teksta je sekretar Udruènja za {umarstvo i drvnu industriju u Privrednoj komori Srbije

Za sve informacije molimo obratite se:

BBIIEESSSSEE SS..pp..AA.. VViiaa ddeellllaa MMeeccccaanniiccaa,, 1166 6611110000 PPeessaarroo ((PPUU)) IIttaallyy tteell.. ++3399 00772211 443399338844 ffaaxx.. ++3399 00772211 443399442244TTOOPP TTEECCHH WWOOOODDWWOORRKKIINNGG dd..oo..oo.. KKnneezzaa MMiilloo{{aa 2255,, 1111000000 BBeeooggrraadd,, RReeppuubblliikkaa SSrrbbiijjaatteell.. ++338811 1111 33006655 661144,, 33662299 008866 ffaaxx.. ++338811 1111 33006655 661166 wwwwww..ttoopptteecchh..ccoo..yyuu ee--mmaaiill:: ooffffiiccee@@ttoopptteecchh..ccoo..yyuu

Nesting proizvodnja panela

*NNeessttiinngg Formatiranje i personalizacija plo~a iz jednog jedinog panela

tako da se maksimalno umanjuje odstranjivanje {karta.

obavljanje 4 operacije bez zaustavljanja ma{ine i bez ikakve inter-vencije operatera:

1. Automatsko podizanje panela sa gomile naslaganog materija-la koja se nalazi sa prednje strane u radnoj komori na ure|aj zaubacivanje. Ovaj ure|aj moè da prihvati panele veoma razli~itihformatima i dimenzija, zahvaljuju}i jednostavnom i efikasnom si-stemu za podizanje plo~a.

2. Automatsko izbacivanje proizvoda na odgovaraju}u povr{inukojoj operater moè veoma lako da pristupi.

3. î{}enje radne povr{ine ma{ine radi pripreme za slede}i ciklusubacivanja materijala.

4. Uklanjanje vi{ka materijala sa obra|enih proizvoda, tako daoperateru ostaje samo da uzme ve} o~i{}ene proizvode sa kojih jeotklonjen ~vrst {kart.

Operater moè da uzme obra|ene proizvode potpuno bezbed-no dok ma{ina nastavlja da obavlja naredni program.

Pored svega navedenog zbog ~ega Nesting radna komora (patentpreduze}a BIESSE) nema konkurenata, jedna druga karakteristika,~ini je zaista jedinstvenom! Naime, komore NBC 412 i NBC 512 ustanju su da prihvate i obra|uju panele razli~itih formata, u bilokom broju i u nizu, zadovoljavaju}i najrazli~itije proizvodne i or-ganizacione zahteve. Ukoliko se èli, mogu}e je na ure|aj za au-tomatsko ubacivanje staviti panele razli~itih formata i izvr{iti nanjima {eme rezanja, frezovanja, bu{enja i td., razli~ite vrste i slo-ènosti. Radna komora }e automatski i bez ikakve intervencijeoperatera izvr{iti ubacivanje svih panela u nizu gde }e na svakomod njih obaviti odgovaraju}i program, a potom }e sve plo~e, ve}obra|ene i o~i{}ene izbaciti do operatera, spremne za eventualnokantovanje, horizontalno bu{enje i dalje obrade.

Na osnovu svega {to je prethodno re~eno, jasno je da je Nestingradna komora najbolje re{enje za automatizaciju proizvodnje pa-nela. Ali {ta ukoliko je potrebno obraditi neki poseban element ito u kratkom vremenskom roku, uz pomo} ru~nog ubacivanja uma{inu? Nikakav problem! Obradni centar radne komore zadrà-va sve svoje karakteristike u vezi kori{}enja, te se u bilo kom tre-nutku moè upotrebljavati kao bilo koja ma{ina sa numeri~komkontrolom. Pristup operatera ma{ini je omogu}en i obezbe|entradicionalnim BIESSE sigurnosnim sistemima koji su uskla|eni saEU standardima.

BIESSE radne komore su idealan instrument za preduze}a kojanastoje da na~ine odlu~an iskorak ka novom konceptu proizvod-nog procesa u kojem je tehnologija u slu`bi kreativnosti predu-zetnika i kvaliteta proizvoda, a intervencija ljudske ruke vi{e nijeneophodna.

Nesting* obrada panela predstavlja proizvodni proces koji omogu-}ava proizvodnju po porud`bini klijenta. Na taj na~in dobija se:

bolja racionalizacija isporuke (zahvaljuju}i standardizacijiformata);

zna~ajno smanjenje kapitala koji se ulaè u preduze}e, s ob-zirom da vi{e nije neophodno posedovati formatizer plo~a;

manji prostor za proces proizvodnje sa zna~ajno niìm tro-{kovima;

manji broj prelaza s obrade na obradu {to pove}ava produk-tivnost i umanjuje cenu finalnog proizvoda.

Za jedan ovakav proizvodni proces, neophodno je da ma{ine kojega primenjuju budu izuzetno prilagodljive i fleksibilne. Ma{inakoja zahteva osetljivo setup vreme kako bi se prilagodila novomna~inu proizvodnje, ~ini ceo proizvod nefleksibilnim i onemogu}a-va proizvo|a~u da izvr{i srednje i male porud`bine. Ne treba za-boraviti ni da je isplativost proizvodnog sistema karakteristika odkoje se ne sme odustati, naro~ito kada se radi o preduze}ima kojase nalaze u industrijski razvijenim zemljama gde su visoki tro{koviradne snage.

Generalno, fleksibilnost i visoka produktivnost su dve opre~ne ka-rakteristike, zbog ~ega, da biste imali jednu od njih, morate daodustanete od one druge. Danas, me|utim, vi{e nije tako: BIESSENesting radne komore sjedinjavaju u sebi obe ove karakteristike,a po~etno ulaganje je izuzetno malo, zahvaljuju}i jednostavnostiusvojenih re{enja i kori{}enju standardnih komponenti BIESSE ob-radnih centara u {irokom izboru. Asortiman BIESSE radnih komo-ra (od kojih NBC 412 i NBC 512 predstavljaju samo prvi korak urazvoju) koncipiran je za proizvodnju elemenata razli~itih oblika idimenzija u Nesting modalitetu, a plo~e se dobijaju iz jednog je-dinog originalnog panela komercijalnog formata. Izuzetna fleksi-bilnost i automatizacija zna~ajno umanjuju gubljenje vremena to-kom proizvodnog ciklusa, optimizuju kori{}enje obradnog centra imaksimalno smanjuju anga`man operatera. Ovo se postiè zahva-ljuju}i seriji inovativnih re{enja koja omogu}avaju istovremeno

Proizvodnja po porud`bini klijenta. Fleksibilnost i produktivnost zajedno. Bez magacina.


BIESSE na Sajmu name{taja u Beogradu

ROVER B FT - obradni centar dizajniran za sve vrste ma{in-skih procesa obrade, od panela do masiva, {to je omogu}e-no visokim kvalitetom izrade ma{inskih sklopova kao i ~vr-stom i pouzdanom konstrukcijom. Pravilan izbor konfigura-cije omogu}ava maksimalno prilago|avanje ma{ine proiz-vodnim potrebama klijenata.

AKRON 440 prisutan na trì{tu obrade panela sa kom-pletnom ponudom re{enja za fleksibilno jednostrano kan-tovanje.

Tehnologija i sve opcije na ma{inama su u samom vrhu ovekategorije koja zapo~inje sa serijom AKRON i novim kon-ceptom standarda.

Uspe{nost sajamskog nastupa i najbolji dizajn izlo`benog pro-stora potvrdilo je zvani~no priznanje primljeno od organizato-ra Sajma name{taja u Beogradu.

TOP TECH WOODWORKING d.o.o. Beograd, ovla{}eni pred-stavnik i distributer ma{ina iz grupe BIESSE S.p.a. Italija, uspe{no sara|uje i sa vi{e italijanskih proizvo|a~a opreme zaaspiraciju i alata za obradu drveta, kao {to su: BARUCCA IMPIANTI, BUP, CMT i drugi, ~iji su proizvodi tako|e bili pre-zentovani na Sajmu name{taja.

ROVER A - kompaktan i fleksibilan obradni centar, idealanza proizvodnju name{taja, sobnih vrata, masivnih vrata i ele-menata, prozora i stepeni{ta.

Ma{ina je idealna za zanatlije i male firme kao i za prototip-ska odeljenja u velikim firmama.

Nakon uspe{no odràne manifestacije OPEN HOUSE, u Kragujevcu, TOP TECH WOODWORKING d.o.o. Beograd i BIESSE S.p.A. Italija izlagali su na 45. ME\UNARODNOM SAJMU NAME[TAJA I OPREME I IZLO@BI MA[INA I ALATA ZA OBRADU DRVETA, odrànom u periodu od 12. do 18. novembra 2007. godine.

Iz proizvodnog programa, koji se bazira na ma{inama za obradu drveta, stakla i mermera, izdvoji}emo slede}e ma{ine koje su bile izloène na Sajmu i na kojima su se vr{ile svakodnevne prezentacije:


TEMATSKI sastanak predstavnika VladeRepublike Srbije, javnih preduze}aSrbija{ume i Vojvodina{ume, Pri-

vredne komore Srbije i predstavnika iz-voznika iz sektora drvno-prera|iva~keindustrije odràn je 12. decembra 2007.godine, u Vladi Republike Srbije.

Sastanku su prisustvovali Boìdar \e-li}, potpredsednik Vlade Republike Srbi-je, Goran Radosavljevi}, {ef Odseka zaprivredu i finansije, Vesna Hreljac Ivano-vi}, Stanimirka Mijailovi} i Nada Miloje-vi}, iz Ministarstva finansija, AleksandarVasiljevi} iz Uprave za {ume Ministarstvapoljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede,Zorica Miri}, na~elnik Odeljelja za kon-kurentnost Ministarstva ekonomije i re-gionalnog razvoja, Biljana Ran|elovi},Ministarstvo trgovine i usluga, Vladan@ivadinovi}, generalni direktor JP Srbija-{ume i Veljko Stojsavljevi}, zamenik ge-neralnog direktora, Marta Taka~, direk-tor JP Vojvodina{ume sa saradnicomArankom Dobrani}; Milo{ Bugarin, pred-sednik Privredne komore Srbije, Ra{oMili}, sekretar Privredne komore Srbije,Aljo{a Baji}, Aleksandar Ili} i Vuk Dap~e-vi}, Kabinet potpredsednika Vlade ipredstavnici drvoprera|iva~kih preduze-}a: Dobra{in Ralevi}, LORAL, Dragan Ze-lji} preduze}e KANIMPEKS, AleksandarSmiljani} FORMA IDEALE, Gradimir Smilj-kovi} NOVI DRVNI KOMBINAT SREMSKAMITROVICA, Marina Kursuli}, SIMPO,Ranko Trifunovi} TRIFUNOVI] Pranjani,Ljubi{a Stoki}, Ljubinko Zlati} ZLATI] iVladimir Kova~evi} preduze}e FINE.

U uvodnom delu sastanka potpred-sednik Vlade Boìdar \eli}, obratio seprisutnim i istakao da je cilj sastanka pro-nalaènje zajedni~kih re{enja za identifi-kovane probleme sa kojima se susre}u iz-voznici drvnog sektora. Tom prilikom po-menuo je da su u budètu za 2008. godi-nu ve} opredeljena odre|ena sredstva zastimulisanje izvoza, {to je rezultat Prvogsamita srpskih izvoznika koji je odràn 8.novembra 2007. godine.

Nakon potpredsednika Vlade, prisut-nima se obratio Ra{o Mili}, sekretar Pri-vredne komore Srbije koji je istakao dadrvna industrija Srbije predstavlja indu-strijsku granu sa nizom komparativnihprednosti u odnosu na ostale grane, odkojih se posebno isti~e sirovinska baza,na ~ijim potencijalima zasniva svoju pro-

Rad u malim grupama, internacional-na razmena iskustava, izazovni projektnizadaci, kratki rokovi i dobri uslovi za radsu glavne odlike kursa Drvo u konstruk-cijama i arhitekturi koji se odràva sva-kog leta u Finskoj. Pored interesantnihtema koje se obra|uju, kvalitetne organi-zacije, nude se kursevi na engleskom jezi-ku koji internacionalizuju karakter sa-mog doga|aja i time mu daju izuzetankvalitet. Drvo je duboko protkano u kul-

turnu tradiciju Finske i uvek je bilo jedanod osnovnih materijala u finskoj arhitek-turi. Zahvaljuju}i svojim estetskim, kon-struktivnim i posebno aktuelnim ekolo-{kim performansama sigurno je da }e dr-vo i ostati na posebnom mestu u arhitek-turi u vremenu koje dolazi.

Pre po~etka kursa, studenti se pripre-maju i analiziraju}i upotrebu drveta u ar-hitekturi i konstrukcijama zemalja iz ko-jih dolaze. Potrebno je da izaberu dvarazli~ita konstruktivna sistema, da ih opi-{u i izvr{e pore|enje, kao i dve razli~itefasade na kojima je drvo upotrebljeno iporede njihov ritam, strukturu, svetlo,senku, plastiku U analizu spada i drve-na obloga iz enterijera i sagledava se upogledu teksture, boje, mirisa Posebnointeresentno je pore|enje jednog objek-ta iz tradicionalne i jednog objekta savre-mene arhitekture sa stanovni{ta struktu-re i na~ina upotrebe drveta. Ove analizebivaju kompletirane sa analizama tradici-onalnog i savremenog graditeljstva.

Na radionici Drvo u konstrukcijama iarhitekturi, studenti arhitekture, gra|e-vinarstva, prerade drveta i dizajna imajuzadatak da projektuju i izrade jedanobjekat od drveta. Projektni zadatak seradi ukupno 17 dana. Cilj radionice jeupoznavanje studenata sa pre svegaestetskom i tehni~kom stranom drvetakao gra|evinskog materijala da bi boljerazumeli odnose izme|u arhitekture ikonstruktivnih materijala. Neguje se ne-posredan i prakti~an na~in sticanja zna-nja o osobinama finskog drveta i njego-voj upotrebi u konstrukcijama i arhitek-turi. Kurs se tako|e sastoji od ekskurzijatokom kojih studenti imaju priliku da seupoznaju sa finskom drvnom industrijom.Predava~i upoznaju studente sa raznovr-sno{}u razli~itih aspekata upotrebe drve-ta koja podsti~u inovativna arhitektonskai umetni~ka re{enja, a ~esto dovode i donovih ekonomskih aspekata upotrebe dr-veta kao gra|evinskog materijala.

Drvo kao gra|evinski materijal sepotpuno uklapa u prirodu i neprestanoinspiri{e nove pravce u dizajnu i drvnimkonstrukcijama. Izuzetna arhitektonskadostignu}a, neprestana traganja i bogatoiskustvo sa razumevanjem prirode drvnihkonstrukcija ~ini Finsku jednu od vode}ihsvetskih sila u pogledu primene drveta uarhitekturi. Njihove inicijative predsta-vljaju podstrek i dobar su primer kako semoè ulagati u razvoj drvne industrije, apre svega u razvoj ljudskih resursa.

Drvo u konstrukcijama i arhitekturiU VLADI REPUBLIKE

SRBIJE ODR@AN TEMATSKI SASTANAK

IZVOZNIKA DRVNE INDUSTRIJE

Iskustva iz Finske

PRIPREMILA: Mr Jelena Mati}


Imaju}i u vidu niz problema u preradi drveta i proizvodnji name{taja, kao i zaklju~kesa ovog sastanka, organizator je na 4. SABOR DRVOPRERA\IVAÂ Srbije pozvao potpredsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Boìdara \eli}a, koji je u na~elupodrào program rada Sabora i verovatno }e, u skladu sa obavezama prisustvovatiovom skupu.

Predstavnica Ministarstva ekonomijei regionalnog razvoja istakla je va`nostudruìvanja predstavnika ove industrijeu klastere, ~ija je funcija umreàvanjepredstavnika istog sektora, zajedno senau~no-istraìva~kim institutima i pred-stavnicima obrazovnih institucija, gde bise definisale potrebe i strategije ovogsektora i bio omogu}en zajedni~ki na-stup na stranim trì{tima.

Potpredsednik Vlade predloìo jeslede}e mere koje bi trebalo da se pre-duzmu u narednom periodu kako bi seiskoristio postoje}i i unapredio budu}ipotencijal drvne industrije:

Dono{enje odgovaraju}ih propisaiz oblasti carinske i poreske politike saciljem potsticanja izvoza;

Ja~anje sistema naplate i povra}ajaporeza na dodatu vrednost (naro~itokod prete`nih izvoznika);

Investicije u javnim preduze}imakako bi se pove}ala sirovinska osnova zarazvoj drvne industrije;

Organizovanje privatnih {umovla-snika, pre svega od strane PKS;

Unapre|enje postoje}e sektorskestrategije;

Ispitati opravdanost visokog stepe-na za{tita {uma;

Niè kamatne stope na kredite zafinansiranje izvoza putem dràvne ga-rancije na izvozne kredite;

Dono{enje Strategije izvoza.

Ove mere su sistematizovane premavremenskom horizontu realizacije nakratkoro~ne srednjoro~ne i dugoro~ne.

Na kraju sastanka potpredsednikVlade, gospodin \eli} se zahvalio prisut-nima i nagovestio slede}i sastanak zamart 2008. godine, na koji }e biti pozva-ni i predstavnici Ministarstva za{tite ì-votne sredine i [umarskog fakulteta.

izvodnju, te da je razvojna uloga drvneindustrije u privredi Srbije trajno maksi-miranje njenog doprinosa pove}anju iz-voznih kapaciteta i smanjenju trgovin-skog deficita Srbije. Obja{njeno je daova grana industrije koja je ostvarivalazna~ajan suficit u spoljnotrgovinskoj raz-meni, od 2002. godine ostvaruje deficitkoji se iz godine u godinu pove}avao.Razlog za deficit je pored apresijacije di-nara, uvoz ~amove rezane gra|e i plo~a.Sa druge strane, ostvaruje se suficit u iz-vozu finalnih proizvoda.

Prva ta~ka sastanka bila je formiranjecena sirovine od strane preduze}a JP Srbi-ja{ume i Vojvodina{ume. Predstavnici iz-voznika istakli su po ovom pitanju da je uprethodnom periodu pove}anje cena siro-vina pratilo rast kursa evra samo do onogtrenutka kada je evropska moneta po~elada slabi prema dinaru, te da u tom slu~a-ju nije dolazilo do korekcije cena u su-protnom smeru.

S tim u vezi prisutnima se obratiopredstavnik Ministarstva poljoprivrede,{umarstva i vodoprivrede, Uprava za {u-me, koji je objasnio da Ministarstvo ne-ma uticaja na formiranje cena sirovina ida je to pitanje isklju~ivo u nadle`nostipomenutih javnih preduze}a. Direktorijavnih preduze}a Srbija{ume i Vojvodina-{ume objasnili su prisutnima na~in formi-ranja cena, te da su one isklju~ivo u di-narima. Naglasili su da }e cene sirovinazadràti sada{nji nivo i u narednoj godi-ni, odnosno da ne}e do}i do njihovogzna~ajnog pove}anja.

Od strane uvoznika pomenut je ta-ko|e i problem kontinuiranog snabde-vanja, pogotovo kad se radi o ~amovini itopoli, te da je u ve}ini slu~ajeva uvozjedina opcija. Kada je re~ o ~amovinipredstavnici Srbija{uma su istakli da jeova sirovina izuzetno deficitarna i da suprinu|eni da istu prodaju putem licitaci-je. Kada je re~ o topoli, predstavnici Voj-vodina{uma su istakli da u Vojvodini po-stoji tendencija stavljanja {uma pod za-{titu dràve, te da se od 130.000 hektarasa koliko raspolaè ovo JP skoro 80.000hektara nalazi pod za{titom, {to onemo-gu}ava eksploataciju i ve}u ponudu siro-vine od strane ovog preduze}a. Za razli-ku od Srbija{uma u ovom preduze}u nepostoji mogu}nost prodaje deficitarnihsirovina putem licitacije.

U vezi sa ovim problemom zaklju~e-no je da je za zna~ajnije pove}anje sta-bilne ponude potreban dugi niz godina,te da je potrebno revidirati postoje}usektorsku strategiju ministarstva poljo-privrede. A kad je re~ o merama u krat-kom roku, da bi se pove}ala ponudaneophodno je da JP Srbija{ume usmeridodatne investicije u inoviranje tehnolo-gije i izgradnju puteva do nepristupa~-nih {uma. Tako|e napomenuta je potre-ba za afirmacijom privatnih {umovlasni-ka koji u Srbiji poseduju oko 51% {uma,kroz formiranje njihove asocijacije. Is-pred Vojvodina{uma istaknuto je da su upregovorima sa lokalnim samoupravamakako bi se izvr{ilo po{umljavanje pogod-nog zemlji{ta i {to bi na duì rok pove-}alo ponudu sirovine. Tako|e, uz boljukoordinaciju sa JP Vojvodinavode, po-trebno je izgraditi nasipe u plavnimpodru~jima kako bi se omogu}ila lak{aeksploatacija i spre~ila {teta koja nastajeusled ~estih plavljenja {uma.

Istaknuto je da bi pozitivan efekatsmanjenju spoljnotrgovinskog deficita uproizvodnji plo~a i tabli od drveta, sva-kako trebalo da ima i nedavna {vajcar-sko-austijska grinfild investicija najve}egsvetskog giganta u toj oblasti, firmeKrono{pan u iznosu od 250 miliona eu-ra. S tim u vezi jo{ jednom je istaknutoda treba teìti proizvodnji finalnih pro-izvoda, s obzirom da se vrednost trupa-ca prera|enih u rezanu gra|u udvostru-~uje, a u zavisnosti od stepena finalneobrade dodata vrednost se uve}ava ~ak ido 7 puta. Razmatrana je tako|e i mo-gu}nost zabrane izvoza trupaca, s obzi-rom da od zemalja u okruènju jo{ jedi-no BiH izvozi drvnu gra|u.

Predstavnici izvoznika su tako|e ista-kli da bi se znatno ve}i efekat u proiz-vodnji dobio kori{}enjem tanje oblovine,te preradom ostataka pri proizvodnji zaizradu briketa, bio mase i pelata, {to biimalo i ekonomski i ekolo{ki efekat.

Vlada traì re{enja za identifikovane probleme izvoznika drvnog sektora


Za veliki broj firmi koje se bave pre-radom drveta i proizvodnjom name{ta-ja, kao i firmi koje svoj program radazasnivaju na saradnji sa drvoprera|iva-~ima, koje se bave proizvodnjom i pro-dajom ma{ina, alata, boje i lakova,abraziva i drugog repromaterijala, cen-tralni doga|aj protekle jeseni, bez sum-nje, bio je Sajam name{taja koji je odr-àn u Beogradu od 12. do 18. novem-bra 2007. godine. Organizovan u tradi-cionalnom terminu, Sajam name{taja je

koncipiran na nov na~in koji sepokazao uspe{nim predhodnih godina.To podrazumeva raspored i grupisanjeizlaga~a po robnim grupama u posebn-im halama ili delovima hala, {to poseti-ocima omogu}ava brè i boljesnalaènje u pronalaènju èljenogizlaga~a.

- Kada ne{to traje gotovo pola ve-ka, onda sa sobom nosi nesumnjiv iozbiljan kvalitet, {to potvr|uje vi{e od600 izlaga~a iz na{e zemlje i inostran-

stva. Sajam je prilika da se izlaga~i iposetioci upoznaju sa najnovijim tren-dovima na trì{tu, u dizajnu i tehnolo-giji, da procene konkurentnost svojihproizvoda i otvore nove trì{ne utak-mice rekao je ministar Bubalo, otva-raju}i ovu manifestaciju. U svimoblastima drvne industrije do{lo je dovelikog ulaganja privatnog kapitalakroz proces privatizacije, pa je o~eki-van rast obima proizvodnje i kvalitetaproizvoda. Tu ~injenicu potvr|uje101,3 miliona eura ostvarenih kroz iz-voz u prvih devet meseci 2007. godine,{to je za 33% vi{e nego za celu 2006.godinu, ali je i pored toga deficit uovoj grani i dalje dosta visok istakaoje ministar Bubalo poèlev{i izlaga~i-ma uspe{ne sajamske dane.

Uz poslovne susrete, Sajam name-{taja je bila prilika da veliki broj poseti-laca uz povoljnije uslove promeni na-me{taj, {to je bio i moto proteklog Saj-ma name{taja na kome se okupilo pre-ko 600 izlaga~a, od ~ega oko 150 ino-stranih koji su do{li iz 20 zemalja sveta.To potvr|uje veliki me|unarodni zna~ajSajma name{taja i svrstava ga u red ve-likih evropskih sajmova, a to su potvr-dili kvalitet i raznovrsnost ponu|enihproizvoda. Osim ve} tradicionalnih izla-ga~a iz Italije, Austrije, Nema~ke, Slove-nije, Hrvatske, BiH, Republike Srpske,

Na BEOGRADSKOM SAJMU od 12. do 18. nome{taja, opreme i unutra{nje dekoracije i M

Ako zaista èlite

JASEN AD, Kraljevo


Crne Gore i Makedonije, zapaèno jepove}ano u~e{}e firmi iz Gr~ke, Poljske,ê{ke, Danske, Turske, Ma|arske, Ru-munije, Bugarske, Belgije, Norve{ke,[vedske, [vajcarske, Portugalije, Albani-je, Tajvana, Kine, Indonezije i Cejlona.

Za ovu manifestaciju Beogradskisajam je angaòvao kompletan izlo-`beni prostor, od oko 40000 metarakvadratnih, {to je za skoro 5% vi{e ne-go ranijih godina.

U okviru 45. me|unarodnog sajmaname{taja, opreme i unutra{nje deko-racije, na sve~anosti u Pozori{tu na Te-razijama dodeljene su tradicionalne sa-jamske nagrade ZLATNI KLJU^ i DIPLO-ME najuspe{nijim izlaga~ima beograd-skog Sajma name{taja.

ovembra 2007. godine odràn 45. me|unarodni sajam na-Me|unarodna izlo`ba ma{ina i alata za obradu drveta

Poruka proteklog Sajma name{taja je glasila: promenite name{taj, jer ako zaista èlite da u svoj ìvot unesete ne{to novo, ako zaista èlite promene i da svet oko vas postane lep{i, promenite ono {to vas okruùje Promenite, dakle, ono {to moète i dobro je ako to moète, razume}e onaj ko se zamisli nad sajamskom porukom koja nas o~igledno, i nehotice, podse}a na op{tu dru{tvenu nemo} i zablude za lakoverne koji pomisle kako je u ìvotu uop{te, uz sli~ne poruke, toboè lako menjati svet. Name{taj je, ipak, najlak{e promeniti.

Na 45. me|unarodnom sajmu name{taja, opreme i unutra{nje dekoracije i Me|unarodnoj izlo`bi ma{ina i alata za obradu drveta u Beogradu u~estvovalo je oko 600 izlaga~a od kojih oko 150 iz inostranstva.

Nagrade najuspe{nijima uru~io je direktor sajma An|elko Trpkovi} na sve~anosti u Pozori{tu na Terazijama.

promene promenite name{taj

Det

alji

sa

DO

DEL

ESA

JAM

SKIH

PRIZ

NA

NJA

ENEL, Poàrevac


Stru~ni ìri, ~iji je predsednik bioprof. Zoran Lazovi}, a ~lanovi mr Jele-na Mati}, mr Igor Dìn~i}, docent Alek-sandar Kutri~ki i Biljana Krsti} dodelioje priznanja najuspe{nijim izlaga~ima.

ZLATNI KLJU^

U okviru robna grupa NAME[TAJZA SEDENJE, ZLATNI KLJU^ je dodeljen[UMARSKOM FAKULTETU u Beogra-du, Odseku za preradu drveta, za ori-ginalno inovativno konstruktivno re{e-nje fotelje MIES ROLLO ~iji je autorUro{ Vitas.

Za robnu grupu NAME[TAJ ZA OD-MOR (LE@ANJE I SPAVANJE), ZLATNIKLJU^ je dobila firma JASEN AD Kralje-vo za dvosed ALPHA.

U okviru robne grupe NAME[TAJZA KUHINJE I OBEDOVANJE TRPEZA-RIJE, ZLATNI KLJU^ je dobila firmaKONTURA iz Beograda za kuhinju AR-CADIA, a u robnoj grupi NAME[TAJ ZAODLAGANJE U STANU, ZLATNI KLJU^ jedobila firma PERIN d.o.o. iz Zemuna zaracionalizaciju prostora u organizacijiname{taja ~iji su autori Jelena Obrado-vi} i Nada Kolovi}.

Za robnu grupu NAME[TAJ ZAOPREMANJE PROSTORA ZA MLADE(PRED[KOLSKI I [KOLSKI UZRAST),

ZLATNI KLJU^ nije dodeljen, a za robnugrupu NAME[TAJ ZA OPREMANJE RAD-NOG PROSTORA KANCELARIJSKI NA-ME[TAJ, ZLATNI KLJU^ je dobila firmaKOMPAKT MET-GAL DOO iz Smederevaza vi{enamenski sto DINAMIKA.

U okviru robne grupe NAME[TAJZA OPREMANJE JAVNIH OBJEKATA([KOLE, HOTELI, BOLNICE I SLI^NO),ZLATNI KLJU^ je dobila firma ENELDOO iz Poàrevca za name{taj za opre-manje apartmana ENEL DE LUX.

Za robnu grupu PROIZVODI ZAOPREMANJE I UNUTRA[NJE URE\ENJESTANOVA I JAVNIH OBJEKATA, ZLATNIKLJU^ je dodeljen firmi MEGA DOO izUìca za inovativni sistem garni{ni ~ijije autor Sneàna Vasi}.

U robnoj grupi REPROMATERIJALI,ZLATNI KLJU^ je dodeljen [umarskomfakultetu Univerziteta u Beogradu Odseku za preradu drveta za inovacijukliznog i kotrljaju}eg okova za komoduCROSSROADS ~iji je autor NemanjaAleksi}.

DIPLOMA ZA KVALITETANPROIZVOD

U robnoj grupu NAME[TAJ ZA SE-DENJE dodeljena je DIPLOMA ZA KVA-LITETAN PROIZVOD firmami TON AS izD

etal

ji s

a D

OD

ELE

SAJA

MSK

IHPR

IZN

AN

JA

ENEL, Poàrevac PERIN, Zemun

KONTURA, Beograd KOMPAKT MET-GAL, Smederevo


Republike ^e{ke za liniju stolica TON-STER ~iji je autor Tom Kelley, zatim fir-ma LAGADO DOO iz Bujanovca za fo

drvotehnika_br17

Documents