eic bilten 24

E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 2 4 , s e p t embar , 2 0 0 7 .

E IC Bilten

TTEEMMAA BBRROOJJAADa li je u Crnoj Gorizagarantovano pravo

na slobodu izraàvanjai informisanja i {to

nalaù presudeevropskog suda za

ljudska prava

IINNTTEERRVVJJUUAmbasador

Istvan Gyarmati,Direktor Me|unarodnogcentra za demokratskutranziciju u Budimpe{tii biv{i dràvni sekretarRepublike Ma|arske za

pitanja odbrane

AANNAALLIIZZAAZa{to Vlada Crne Gore nijesastavila listu kandidata za prvogcrnogorskog sudiju u Evropskomsudu za ljudska prava u Strazburu

2E IC b i l t en N o 24

s e p t embar 2 0 0 7 . Ak tu e l n o s t i

NNOO]]NNAA MMOORRAANe poznajem ~ovjeka li~no, nikada ni

rije~ (osim zvani~no) nijesmo progovo-rili. A volio bih jer bih imao toliko pitanjaza njega. Svi moji prijatelji i poznanici kojikaù ili misle da ga poznaju, uvjereni su daje rije~ o ljudini, miloj osobi koja je slabana svoje prijatelje, na momente dobro-du{nom djetetu koje je nemilosrdno samou obra~unu sa svojim politi~kim protivnici-ma, ali do mjere svog trijumfa. Navodno,nikada ih ne}e satrijeti iz puke osvete, ve}samo onoliko koliko je dovoljno da ga neugroze. Ni u svojoj partiji ne}e da pod-vikne uvijek jer ne èli da ulazi u li~nesukobe sa najbliìm saradnicima.

Pa za{to ga onda @@eelljjkkoo IIvvaannoovvii}}optuùje da je, kao "{ef svoje biolo{ke ilikriminalne porodice", krivac {to su mu tro-jica bandita {ipkama ~estitali 10 godina odosnivanja dnevnog lista "Vijesti"? Neki mojipoznanici su mi odmah rekli: "Ma, daj, nebi to Milo, {to }e @eljku da tako pri~a!".

Ni ja ne èlim da vjerujem da @eljkogovori istinu. Zar je mogu}e da na{ biv{ipredsjednik moè i da pomisli da takokazni nekoga zato {to pi{e ono {to misli?Kaù mi - Hej, pa sjeti se da je to ~ovjekkoji je 1992. godine bio predsjednik VladeRCG kada je policija poslala 86 musli-manskih izbjeglica pod no` krvolocima saPala, da je ohrabrivao Crnogorce da sejednom za vazda obra~unaju sa Hrvatima,da je bio {ef u dràvi u kojoj za njegovamandata postoje 33 nerazja{njena ubistva,da u toj dràvi njemu bliski ljudi rade {toho}e... Ipak, zar je mogu}e, pa zar CrnaGora ne ide punom parom prema~lanstvu u EU, zar ona nije stabilna pros-peritetna demokratija, a to ne vide samoneki "sitni balkanski zluradnici", kako \\uu-kkaannoovvii}} naziva neke neistomi{ljenike.Stvarno sam zbunjen. Ako Crna Gora sta-bilno kora~a ka evroatlantskim integracija-ma, ovo se ne de{ava, ovo je ruàn san,jer u EU nema dràva u kojima sepoliti~ari druè sa kriminalcima koji suza{ti}eni kao bijeli me|edi, a i ako sedruè, to traje do sljede}ih izbora.

Jedva ~ekam da se probudim. N.R.

EVROPSK I KOMESAR FRANKO FRATT IN I I M IN ISTARUNUTRA[NJ IH POSLOVA PORTUGAL I J E RU IS CARLOSPERE IRA 18 . SEPTEMBRA POTP ISAL I SPORAZUME OV IZNIM OLAK[ ICAMA SA DR@AVAMA ZAPADNOG BALKANA

LLaakk{{ee uu ddrr`̀aavvee EEUU

Evropski komesar FFrraannkkoo FFrraattttiinnii i ministarunutra{njih poslova Portugalije RRuuiizz CCaarr-

llooss PPeerreeiirraa potpisali su 18. septembra 2007.godine u Briselu devet sporazuma o viznimolak{icama i readmisiji izme|u Evropskekomisije i zemalja zapadnog Balkana.

Sporazumi o viznim olak{icama i re-admisiji potpisani su sa ministrima unutra-{njih poslova Albanije, Srbije, Makedonije,Bosne i Hercegovine, te Crne Gore ispredkoje je potpis stavio JJuussuuff KKaallaammppeerroovvii}}.

Frattini je tada rekao da }e primjenaovih sporazuma, zajedno sa opipljivimnapretkom u osnovnim oblastima pravde,slobode i bezbjednosti, omogu}iti Evro-pskoj komisiji da zapo~ne sveobuhvatnidijalog o mogu}em bezviznom reìmu zagra|ane zemalja zapadnog Balkana ubudu}nosti, dok je komesar za pro{irenjeOOllllii RReehhnn ocijenio da su ovi sporazumi jo{jedan dokaz o posve}enosti EU evropskojperspektivi regiona.

Potpisivanju sporazuma prethodilo jenjihovo parafiranje u aprilu i OdlukaSavjeta EU iz novembra, na osnovu kojeje, 15. decembra, Evropska komisija zvani-~no po~ela pregovore sa Crnom Gorom.

Sekretar MUP-a SSvveettoozzaarr \\uurroovvii}}kazao je da sporazum o viznim olak{icamapredstavlja prvi korak ka bezviznom put-nom reìmu, kao i da }e njime bitiolak{ano izdavanja viza zna~ajnom brojucrnogorskih gra|ana. \urovi} je naglasioda je cilj sporazuma da se olak{a postupakizdavanja viza za dràvljane Crne Gore zanamjeravani boravak u dràvi ~lanici EUnajduè 90 u periodu od 180 dana.

On je objasnio da se sporazumompredvi|aju ~etiri vrste olak{ica.

"Prva se odnosi na smanjenje i pre-ciziranje broja dokumenata, koje crnogors-ki dràvljani prilaù uz zahtjev za vizu. Tomolak{icom obuhva}eno je 18 kategorijacrnogorskih dràvljana - od ~lanova poro-dica osoba koje imaju odobren boravak udràvama EU, preko slu`benih delegacijado turista. Druga olak{ica se ogleda u izda-vanju viza za vi{estruke ulaske i to sarokom vaènja do pet godina, za tri kate-gorije dràvljana, viza sa rokom vaènja dojedne godine za 14 kategorija dràvljana isa rokom vaènja od dvije do pet godinaza 14 kategorija", kazao je \urovi}.

"Tre}a olak{ica", dodao je on, "odnosise na takse za obradu zahtjeva za vizekoje }e iznositi 35 eura i ~ija se cijena nemoè promijeniti bez saglasnosti objestrane".

"Taksa za obradu zahtjeva ne prim-jenjuje se na 18 kategorija dràvljana.êtvrta olak{ica odnosi se na to da sudiplomatsko-konzularna predstavni{tvadràva EU du`na da odlu~e po zahtjevu uroku od deset dana", objasnio je \urovi}.

Kona~nu rije~ o sporazumima s drà-vama zapadnog Balkana 8. i 9. novembra}e na svom zasijedanju dati ministri pravo-su|a i unutra{njih poslova EU, a potom }ese o njima izjasniti Evropski parlament.Sporazumi treba da stupe na snagu 1. ja-nuara 2008. godine, za {to se zalaè Por-tugal u okviru svog predsjedavanja EU.

VV..@@..

Frattini i Kalamperovi} prilikom potpisivanja sporazuma


s e p t embar 2 0 0 7 . S tav

Kriza trì{ta hipotekarnih kredita kojapotresa SAD i mogu}e posljedice

ovakvog razvoja za Evropu zaokupljajupa`nju Evropske komisije ve} nekolikonedjelja. Struktura hipotekarnog trì{taEU se znatno razlikuje od ameri~kog inije vjerovatno da }e se problemisli~nih razmjera pojaviti i u Evropi ubliskoj budu}nosti. Broj nepouzdanihkredita u EU je zanemarljiv upore|enju sa SAD-om, a kreditnotrì{te je za{ti}eno strogim pravilima iograni~enjima.

Nedavni potresi su, me|utim,jasno pokazali razmjere me|usobnepovezanosti i opasnosti od nekon-trolisane globalizacije finansijskih trì{ta.Pojedine evropske banke i investicionifondovi su tako|e izloèni riziku odporasta nepouzdanih kredita, a to seodraàva i na stvarne parametre nji-hovog poslovanja - poput kriza likvid-nosti u oblastima hipotekarnog trì{ta itrgovine hartijama od vrijednosti.

Kakvu bi pouku Evropa morala daizvu~e iz ove krize? Previ{e je rano zazaklju~ke: trì{te je jo{ uvijek veomanestabilno. Zbog toga bi morali reago-vati razumno i dati sebi dovoljno vre-mena da pa`ljivo procijenimo situaciju.Brzi odgovor u ovom trenutku vjerovat-no ne}e biti i najbolji.

Ipak, na{e dosada{nje iskustvo na-me}e odre|ene zaklju~ke. Me|usobnapovezanost trì{ta pokazuje koliko jeva`no uspostaviti globalni pristup finan-sijskoj regulaciji koja je pra}enastroìjim pravilima i standardima zaza{titu investitora. To daje znatnuteìnu dosada{njem dijalogu o regulaciji

izme|u Evropske komisije i SAD-a. Sobzirom na brzinu kojom se {ire nega-tivni efekti, visoki regulatorni standardisu neophodni na ~itavom prostorume|unarodnog finansijskog trì{ta.

Na drugom mjestu se neizostavnojavlja pitanje kontrole ameri~kog trì{tastambenih kredita. EK podràva principolak{anog pristupa stambenom trì{tuza sve one koji nijesu u stanju da nalicu mjesta izdvoje neophodna sredstvaza rje{avanje stambenog pitanja. Sadruge strane, mora se voditi ra~una oadekvatnim pravilima za izdavanjetakvih kredita i o za{titi potro{a~a.

Neke se mjere ve} preduzimaju, ali }erje{avanje ovog problema potrajati.Jedna od lekcija ove krize je ineophodnost kontinuiranog obrazovan-ja i informisanja gra|ana u oblastifinansija kako bi se oja~ao principodgovornog kreditiranja. EU ve} nekovrijeme unutar programa potro{a~kih istambenih kredita i obrazovanja potro-{a~a radi na tome.

Jedan od klju~nih problema vezanihza ovu krizu je i nekontrolisano {irenjehipotekarnih kredita i rizik koji ono do-nosi drugim u~esnicima na trì{tu. Samoponekad se "kola slome" na banci kojaje prva preduzela neoprezne korake.

Na nama je da pa`ljivo procijeni-mo mehanizme koji dovode do ovakvih

kriza i njihov zna~aj za evropske banke.Problem procjene kompleksnih paketaosiguranja i mehanizama likvidacije ustresnim trì{nim situacijama je tek sadana redu. Nedavna trì{na kriza je jasnopokazala va`nost rizika po reputaciju istvarnu likvidnost banke kao mehaniza-ma za procjenu izloènosti jedne bankerizicima kompleksnih transakcija.

Poneki investicioni fondovi su sepokazali posebno aktivnim u strukturi-ranju kreditnog trì{ta. Neki od njih (injihovih bogatih privatnih ili javnihinvestitora) su vjerovatno pretrpjelivelike gubitke posljednjih mjeseci.Takav je zakon trì{ta i verzirani igra~iu investicionim fondovima to znaju.Finansijsko trì{te ìvi od rizika. Ne kri-tikujem one koji su zaradili bogatstvodok je sve i{lo dobro, ali mi ni najman-je nije ào onih koji sada trpe gubitke.Za nas je najva`nije to {to smo sprije~ilida se krah ovih fondova odrazi naukupno finansijsko trì{te. Pravilnik oinvesticionim fondovima je izdràoburu. Na{ oprezan pristup i sveobuh-vatne kontrole bankovnog sistema susprije~ile, kako smo i o~ekivali, dapropast spekulativnih fondova dovededo op{teg pada sistema.

Koliko god da nam se ne do-padaju, spekulativni fondovi nijesuuzrok problema na trì{tu. Ne trebazaboraviti da korijeni krize leè drugdje- u davanju pozajmica nepouzdanimstrankama koje se osiguravaju kroznetransparentne mehanizme bez odgo-varaju}e procjene rizika. To su pitanjakoja }e u bliskoj budu}nosti morati dase pojave na listi prioriteta relevantnihvlasti i nadzornih organa.

Iz govora evropskog komesara zazajedni~ko trì{te i usluge na plenarnojsjednici Evropskog parlamenta uStrazburu 5. septembra 2007. godine

P O G L E D I Z E V R O P E

Pi{e: Charlie McCreevy

RReegguullaacciijjoomm pprroottiivvffiinnaannssiijjsskkee kkrriizzee

NNee ttrreebbaa zzaabboorraavviittii ddaa kkoorriijjeenniikkrriizzee llee`̀ee ddrruuggddjjee - uu ddaavvaannjjuuppoozzaajjmmiiccaa nneeppoouuzzddaanniimm ssttrraann-kkaammaa kkoojjee ssee oossiigguurraavvaajjuu kkrroozznneettrraannssppaarreennttnnee mmeehhaanniizzmmee bbeezzooddggoovvaarraajjuu}}ee pprrooccjjeennee rriizziikkaa.. TToossuu ppiittaannjjaa kkoojjaa }}ee uu bblliisskkoojjbbuudduu}}nnoossttii mmoorraattii ddaa ssee ppoojjaavveennaa lliissttii pprriioorriitteettaa rreelleevvaannttnniihhvvllaassttii ii nnaaddzzoorrnniihh oorrggaannaa


s e p t embar 2 0 0 7 . T ema b r o j a

Udru{tvu u kojem su tu`be iosude novinara ~esta pojava,

dok na drugoj strani dràvni organine otkrivaju ili ne ka`njavaju onekoji prijete, tuku ili ubijaju iza-slanike javne rije~i, uglavnom kriti-ti~are vladaju}e elite i crnogorskezbilje, ne moè se govoriti o pravuna slobodu izraàvanja i informisan-ja kao jednoj od temeljnih vrijed-nosti na kojima po~iva evropskademokratija.

To je ocjena stru~ne javnosti ostanju slobode izraàvanja iinformisanja u Crnoj Gori koja je,prema definiciji Evrospkog suda zaljudska prava, jedan od osnovnihuslova za razvoj demokratskihdru{tava i svakog pojedinca.

Septembar u Crnoj Goriobiljeìo je napad na direktora"Vijesti" @@eelljjkkaa IIvvaannoovvii}}aa koji je naizlasku sa proslave desetogodi{njicetog dnevnog lista brutalno pretu~enbejzbol palicama. Policija tvrdi da jeotkrila dva napada~a i da je poznatidentitet tre}eg.

Me|utim, redakcija najuticajnegcrnogorskog lista sumnja da je motivnapada na Ivanovi}a pisanje "Vijesti"{to je, prema navodima policije,priznao jedan od osumnji~enih.

Ivanovi} je optuìo predsjedni-ka Demokratske partije socijalista(DPS) MMiillaa \\uukkaannoovvii}}aa, odnosnonjegovu "biolo{ku ili kriminalnu

familiju" da stoji iza napada, a biv{icrnogorski premijer najavio je tu`buprotiv direktora "Vijesti" zbogdu{evnih boli, traè}i od{tetu odmilion eura. Osnovni sud uPodgorici, u kojem pojedinislu~ajevi leè godina u fiokama,pokrenuo je postupak u roku odnedjelju dana nakon prijema tu`be.

Prije nekoliko dana optuèni zapomaganje ha{kim bjeguncima ivlasnik kompanije "Aleksandrija" TToo-mmiissllaavv KKoovvaa~~ brutalno je izvrije|ao,skoro prijetio saradniku "Monitora" i"Slobodne Evrope" PPeettrruu KKoommnneennii}}uukoji ga je pitao da li ima crnogorskodràvljanstvo, {to je jedan od uslo-va da nesmetano boravi u Crnoj

D A L I J E U C R N O J G O R I Z A G A R A N T O V A N O P R A V O N A S L O B O D U I Z R A @ A V A N J A II N F O R M I S A N J A I [ T O N A L A @ U P R E S U D E E V R O P S K O G S U D A Z A L J U D S K A P R A V A

Politi~ari su du`ni datoleri{u znatno ja~ukritiku nego gra|ani

Pi{e: Vladan @ugi}

Kao dokaz nepostojanja povoljne klimeza slobodu izraàvanja u Crnoj Gori,

novinar Du{ko Vukovi} navodi ure|iva~kupolitiku nacionalnog javnog servisa RTCG.

"Uvijek je te{ko kvantificirati ne{to {tonije lako mjerljivo, pa je to slu~aj i sa slo-bodom izraàvanja u Crnoj Gori. For-malno-pravne pretpostavke za upra-`njavanje pomenute slobode postoje uCrnoj Gori, ali ovdje, kao i u svim sli~nim dru{tvima takozvane fasadnedemokratije, nedostaju ostale pretpostavke - nekorumpirane, gra|anima idemokratskim principima lojalne dràvne institucije, nezavisno sudstvo, nezav-isni mediji, razvijen i uticajan nevladin sektor", kaè Vukovi}.

Po{to, dodaje Vukovi}, nema faktografije na koju se moè osloniti i poz-vati osta}e na nivou vlastite impresije.

"Ona mi govori da u Crnoj Gori ne postoji povoljna klima za sloboduizraàvanja i mi{ljenja. Zbog toga ljudi osnovano pretpostavljaju da bi ih slo-boda mogla preskupo ko{tati. Kao dokaz nepostojanja povoljne klime za slo-bodu izraàvanja i mi{ljenja u Crnoj Gori moè dobro posluìti ure|iva~kapolitika nacionalnih javnih servisa - Televizije Crne Gore i Radija Crne Gore.Umjesto da gra|ane podsti~e na kriti~ki dijalog o pitanjima koja su va`na zazajednicu, javni servis glavninu energije usredsre|uje na promociju i afirmaci-ju vladine politike", zaklju~uje Vukovi}.

VVUUKKOOVVII]]::PPOOGGLLEEDDAAJJTTEEJJAAVVNNII SSEERRVVIISS

Gori. Komneni} je najavio da }etuìti biv{eg ministra policije RRaa-ddoovvaannaa KKaarraadd`̀ii}}aa jer ga je nazvao"fa{istom".

Ako se septembarskim doga-|anjima doda da policija nije orkri-la napada~e na knjièvnika JJeevvrreemmaaBBrrkkoovvii}}aa i ubicu njegovog tjelohra-nitelja SSrr||aannaa VVoojjii~~ii}}aa, kao i da nijerasvijetljeno ubistvo urednika "Dan"-a DDuu{{kkaa JJoovvaannoovvii}}aa, dobi}e se pot-punija slika stanja u oblasti slobodeizraàvanja i informisanja u CrnojGori.

List "Dan" tuìlo je posljednihgodina nekoliko politi~ara vladaju}egarniture, izme|u ostalog, i sam\ukanovi}. Sud je prije nekolikogodina kaznio "Dan" sa 15,000maraka jer je \ukanovi}u naniodu{evne boli zbog preno{enja tek-stova iz zagreba~kog "Nacionala" o

balkanskoj duvanskoj mafiji.Tako|e, transformacija RTCG u

javni servis, kako je konstatovala iEvropska komisija u Izvje{taju onapretku Crne Gore, jo{ nijezavr{ena.

Advokatkinja TTeeaa GGoorrjjaanncc-PPrree-lleevvii}},, iz NVO Akcija za ljudskaprava, obja{njava da je osnovni do-kument koji garantuje sloboduizraàvanja Evropska konvencija oljudskim pravima.

"Ta Konvencija u ^lanu 10garantuje slobodu izraàvanja kaopravo na sopstveno mi{ljenje, naprijem i saop{tavanje informacija iideja bez mije{anja vlasti.Dozvoljeno je ograni~iti sloboduizraàvanja zbog za{tite preciznoodre|enih ciljeva, kao {to je, uCrnoj Gori posebno aktuelna,za{tita ugleda i prava drugih lica, alisamo ako je ograni~enje "neophod-no u demokratskom dru{tvu", kaèGorjanc-Prelevi}.

Prema njenim rije~ima, kon-vencija je zasnovana na konceptuprecedentnog prava {to zna~i da jeza razumjevanje standarda kojepropisuje neophodno poznavanjepresuda Evropskog suda za ljudskaprava.

"Iako se prihvataju}i Konvenciju2003. godine Crna Gora obavezalada primjenjuje i standarde iz presu-da, sudijama i tuìocima nijeobezbije|en njihov zvani~an pre-vod, niti su obavezani da nau~e iusvoje ove standarde", podvla~iGorjanc-Prelevi}.

Da bi se, dodaje ona, s ve}omizvjesno{}u obezbijedila primjenaevropskih standarda neophodno jeda se u skladu s njima izmijenedoma}i zakonski tekstovi.

"Na primjer, Krivi~ni zakonCrne Gore osim ,,izno{enja"zabranjuje i "prono{enje" neistina pasu donijete pravnosna`ne krivi~ne igra|anske presude protiv novinara imedija koji su citirali druge medije,a da se od ovih izjava nijesu izri~itoogradili. Suprotno tome, Evropskisud je utvrdio da novinar ne smijeodgovarati zbog toga {to prenositvrdnje i ideje drugih jer je to nesamo njegovo pravo ve} i obaveza,a da se zahtjev da se novinar stal-no ogra|uje od sadràja citata kojije uvredljiv, {okantan ili neistinit nemoè pomiriti s ulogom {tampe uizvje{tavanju o teku}im doga|ajimai idejama od interesa za javnost(Thoma protiv Luksemburga, 2001,Jersild protiv Danske, 1994) ", navo-di Gorjanc-Prelevi}.

Ona dalje obja{njava dadozvoljeno ograni~enje slobodeizraàvanja mora da bude"neophodno u demokratskomdru{tvu" jer je to standard izKonvencije kojeg nema u na{imzakonima, a suprotno sugestijamaVenecijanske komisije nije uvr{tenni u Nacrt Ustava.



Advokati i aktivisti NVO sektora ocijenjuju da }e tu`ba \ukanovi}a protiv"Vijesti" i Ivanovi}a staviti na ispit doma}i sud koji }e morati da primijeni

me|unarodne standarde koji reguli{u oblast slobode govora i izraàvanja ili }ese slu~aj na}i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Komentari{u}i \ukanovi}evu tu`bu, predsjednik Udruènja novinara CrneGore, Savo Gregovi} kazao je da se ne doga|a ni{ta novo na crnogorskojjavnoj i politi~koj sceni, dok njegov kolega, izvr{ni direktor Udruènja nezav-isnih elektronskih medija (UNEM), Ranko Vujovi} smatra da sud treba da pro-cijeni da li je od{tetni zahtjev od milion eura realan, kao i tu`beni zahtjev.

NNNNAAAA IIIISSSSPPPPIIIITTTTUUUU DDDDOOOOMMMMAAAA]]]]IIII SSSSUUUUDDDDOOOOVVVVIIII

@eljko Ivanovi}

foto

VIJE

STI

foto

VIJE

STI

Milo \ukanovi}



"Prema praksi Evropskog suda,kada odlu~uje o tu`bi zbog kleveteili uvrede, doma}i sudija mora dauspostavi odgovaraju}u ravnoteùizme|u za{tite ugleda pojedinca iop{teg interesa demokratskogdru{tva da prima razli~ite ideje iinformacije. Na primjer, slobodakritikovanja vlasti uìva posebnuza{titu, politi~ari su du`ni datoleri{u znatno ja~u kritiku negoobi~ni gra|ani, pa se potreba zaza{titom njihovog ugleda cijeni uodnosu na interes javnosti da otvo-reno raspravlja o politi~kim pitanji-ma (Oberschlick protiv Austrije, br.1, 1991) ", kaè Prelevi}-Gorjanc.

Kada, dodaje ona, postoji od-govaraju}i kontekst, provokacija idovoljna ~injeni~na osnova, oprav-dano je, na primjer, istaknutog poli-ti~ara nazvati "idiotom", "prosta-kom", "grotesknom pojavom" (Ober-schlick protiv Austrije, 1997; LopesGomes da Silva protiv Portugala,2000), postupak premijera ocijenitikao "nemoralan", "nedostojan", "naj-niì oportunizam" (Lingens protivAustrije, 1986), pripadnike policijegeneralno nazvati "zvjerima u uni-formi", "sadistima i siledìjama, koji-ma je omogu}eno da osloba|ajusvoje perverzne nagone" (Thorgeir-son protiv Islanda, 1992), vladu

optuìti da je "kriminalna", da "{titiubice i druge zlo~ince" (Castellsprotiv [panije, 1992).

"U ovim slu~ajevima Evropskisud je krivi~ne sankcije ili osudu nanaknadu {tete proglasio nesrazm-jernim ograni~enjem slobode izra-àvanja koje nije neophodno udemokratskom dru{tvu", kaè Go-rjanc-Prelevi}.

S druge strane, prema njenimrije~ima, za{titu ne uìva saop{ta-vanje neta~nih informacija, infor-macije koje nijesu provjerene, kao ibezrazlo`no vrije|anje koje nedoprinosi raspravi korisnoj zanapredak dru{tva (Shabanov i Trenprotiv Rusije, 2006; Otto-PremingerInstitut protiv Austrije, 1994), kao{to je, na primjer, govor mr`nje.

Ona navodi da je za sloboduinformisanja, u okviru slobodeizraàvanja, veoma va`no i pitanjesprije~avanja koncentracije vlasni-{tva nad medijima, kao i uspostavl-janje i o~uvanje javnih servisa.

Ti i drugi posebni aspekti slo-bode izraàvanja, kaè Gorjanc-Prelevi}, razra|eni su rezolucijamaParlamentarne skup{tine i pre-porukama Komiteta ministaraSavjeta Evrope.

U Crnoj Gori ne postoji zakono medijskoj koncentraciji tako da seopravdano sumnja da iza velikogdijela elektonskih medija, koji rijetkotretiraju ozbiljne dru{tvene anomal-ije, stoje krugovi bliski vlastima.

Upitana koliko je u praksi uCrnoj Gori zagarantovana slobodaizraàvanja, Gorjanc-Prelevi} jekategori~na:

"Po{to su nadle`ni dràvniorgani propustili da ozbiljno istraèi kazne ubistva, fizi~ke napade iprijetnje upu}ene kriti~arima vlasti,stvorena je atmosfera u kojoj sesamo posebno hrabri slobodnoizraàvaju, {to predstavlja drasti~noograni~enje slobode izraàvanja na{tetu razvoja demokratskog dru{tvau Crnoj Gori".

Gorjanc-Prelevi} podsje}ada se Nacrtom Ustava, u

okviru slobode {tampe,garantuje pravo na naknadu{tete prouzrokovane objavlji-vanjem neta~nog podatka iliobavje{tenja.

"Me|utim, pravo nanaknadu {tete protiv novinaraili medija koji objavi neta~nuinformaciju predstavlja}ekr{enje slobode izraàvanjaonda kada novinar djeluje udobroj vjeri, kada u~ini ono{to je objektivno mogu}e ipotrebno da provjeri dobi-jenu informaciju, pa se ili nemoè dokazati njena istinitostili se poslije objavljivanjapokaè da je neta~na",obja{njava Gorjanc-Prelevi}.

Prema njenoj ocjeni,neopravdan je zna~aj koji suautori Nacrta pridali ovom

pravu na naknadu {tete, pogotovo kada Nacrt Ustava isto pravo ne garantujei `rtvama torture ili, uop{te, svima koji su o{te}eni nepravilnim ili nezakonitimradom dràvnih organa.

"Imaju}i u vidu olako odbijanje autora Nacrta Ustava da u njemu naodgovaraju}i na~in uvrste evropske standarde, Crna Gora }e i dalje gubiti navremenu, a Sud u Strazburu }e rje{avati slu~ajeve koji su mogli biti rje{eni ikod ku}e", zaklju~uje Gorjanc-Prelevi}.

UUSSTTAAVVOOPPIISSCCII IIZZBBJJEEGGAAVVAAJJUUEEVVRROOPPSSKKEE SSTTAANNDDAARRDDEE

Tea Gorjanc-PPrelevi}

foto

VIJE

STI


s e p t embar 2 0 0 7 . Ana l i z a

Nema ozbiljnijegispita koji ev-

ropske institucijepostave pred crno-gorsku vlast, a da seona ne oklizne i nepobudi sumnje daèli da izigra ev-ropska pravila po-ku{avaju}i da partijibliske ljude progurana najva`nije stru-~ne funkcije. Ovaj put se radi o SavjetuEvrope - tako se moè tuma~iti odlukaVlade Crne Gore da poni{ti konkurs zasudiju Evropskog suda za ljudska prava uStrazburu. Kao {to se vjeruje da su pred-sjednici sudova u Crnoj Gori tu prije svegazato {to su lojalni vladaju}oj Demokratskojpartiji socijalista (DPS), ima indicija da jeta stranka namjerila da "svog ~ovjeka"nametne i sudu u Strazburu, iako on nebi sudio u ime dràve iz koje dolazi.

Crnogorska Vlada je sredinom sep-tembra prihvatila mi{ljenje svoje Komisije(na ~elu sa ministrom pravde Mira{emRadovi}em) da kandidati za sudije - pro-fesor Blagota Mitri} i advokat Aleksandar\uri{i} nemaju dovoljan nivo znanjafrancuskog jezika, odnosno 15 godinapravni~kog iskustva. Po{to je profesorkaBiljana \uri~in povukla kandidaturu, asamo dvoje ostalih kandidata ispunili sveuslove - profesor Neboj{a Vu~ini} iadvokatkinja Vesna êjovi}, konkurs }eponovo biti raspisan.

Vlada je bila obavezna da predloìlistu od tri kandidata sa koje biParlamentarna skup{tina Savjeta Evropeizabrala jednog. U DPS-u imaju razlogeda sumnjaju u lojalnost skoro svih prijavl-jenih. Profesori Mitri} i Vu~ini} su kriti~arivlasti, a \uri{i} je napustio DPS prije

~etiri godine. I upravo je njegov javniistup nakon poni{tenja konkursa pokazaoda nema namjeru da se umiljava biv{ojpartiji.

"Mislim da razlog koji je plasiran ujavnosti nije stvarni. Da sam odbijen izkakvog formalnog razloga, bio bihautomatski odbijen prije bilo kakve pro-cedure. Me|utim, ja sam pozvan naintervju i niko mi nije ni{ta prigovarao.Ne zakazuje se provjera znanja i test jezi-ka nekome ko ne ispunjava uslove. Zaistabih prihvatio svaku utemeljenu i ferodluku koja se zasniva na ocjeni kandi-data u stvarima koje su bitne za Sud",bile su \uri{i}eve rije~i.

On tvrdi da je siguran da se radi odiskriminaciji, ali da je "...o~ekivao ne{to'juna~kije' i ljudskije, a ne ovako prizem-nu i selja~ku diskvalifikaciju".

"Vlada mi saop{tava da se sljede}i putne kandidujem i istovremeno vra}a napo~etak i ostale kandidate koji su 'zado-voljili' kriterijume? Sva{ta! Za{to sada nebiraju samo jednog", poru~io je \uri{i}.

Po Statutu Suda u Strazburu,nedostatak petnaestogodi{njeg pravni~kogiskustva nije eliminatorni uslov, ali zaVladu Crne Gore jeste.

Po dostupnim podacima, sudije Sudau Strazburu iz Litvanije, San Marina,Bosne, Austrije, Albanije i Rusije imajumnogo manje pravni~kog iskustva, asudija iz Turske nije imala ni jedan daniskustva u pravnoj struci.

\uri{i} najavljuje da }e se ponovokandidovati, vjerovatno i profesori Mitri},Vu~ini} i advokatkinja êjovi}.

"Svjestan sam da }e me Vlada spri-je~iti da se predstavim Pravnom komite-tu Savjeta Evrope i oprobam i pred

Evropom. No, kadabih odustao, ja bihdao pristanak dis-kriminaciji. Zatomoja naredna kan-didatura ima kara-kter protesta protivdiskriminacije upostupku izborasudije Evropskogsuda za ljudskaprava pred Vladom

Crne Gore, poru~uje \uri{i}.Iz Vlade }ute, a du`ni su bili dati

odgovore za{to nijesu na listu stavili makarone koji ispunjavaju uslove - Vu~ini}a iêjovi}evu, pa onda raspisali konkurssamo za jo{ jednog kandidata. To su,prema tuma~enju profesora Mitri}a, tre-bali da urade. Da li je to mo`da signal da'~ekaju' neke druge, provjerenije kadrove?Drugo obja{njenje je da Vlada èli dapruì priliku najboljima. Ali, za{to se ondaoni nijesu javili na prethodni konkurs kojisu pomno pratili svi mediji?

U me|uvremenu, cijela procedurase smu~ila i sudiji Vrhovnog suda drêdomiru Bogi}evi}u koji je uputiootvoreno pismo ministru pravde traè}iod njega da se izbor kandidata za sudijesuda u Strazburu uredi zakonom, a neobi~nom odlukom Vlade.

I Bogi}evi} opominje ministra dauslovi za izbor sudije moraju odgovarationima koji su propisani Konvencijom oljudskim pravima.

"...Ili se na temelju zakonske ovlastitreba precizirati {to zna~e pojmovi 'priz-nati pravi stru~njaci' i da li se uop{te tomoè eksplicitno odrediti putem godinaradnog staà", ocijenio je Bogi}evi}.

N. RUDOVI]

Diskriminacija ili potraga za boljimaZA[ TO V LADA CRNE GORE N I J E S A S TAV I L A L I S TU KAND IDATA ZA PRVOGCRNOGORSKOG SUD I JU U E VROPSKOM SUDU ZA L JUDSKA PRAVA U S TRAZBURU

PPrrooffeessoorrii MMiittrrii}} ii VVuu~~iinnii}} ssuukkrriittii~~aarrii vvllaassttii,, \\uurrii{{ii}} jjee nnaappuuss-ttiioo DDPPSS pprriijjee ~~eettiirrii ggooddiinnee.. IIuupprraavvoo jjee nnjjeeggoovv jjaavvnnii iissttuuppnnaakkoonn ppoonnii{{tteennjjaa kkoonnkkuurrssaa ppoo-kkaazzaaoo ddaa nneemmaa nnaammjjeerruu ddaa sseeuummiilljjaavvaa bbiivv{{oojj ppaarrttiijjii

SSvvjjeessttaann ssaamm ddaa }}ee mmee VVllaaddaaRRCCGG sspprriijjee~~iittii ddaa ssee pprreeddssttaavviimmPPrraavvnnoomm kkoommiitteettuu SSaavvjjeettaa EEvv-rrooppee ii oopprroobbaamm ii pprreedd EEvvrrooppoomm..NNoo,, kkaaddaa bbiihh oodduussttaaoo,, jjaa bbiihhddaaoo pprriissttaannaakk ddiisskkrriimmiinnaacciijj ii,,kkaa`̀ee AAlleekkssaannddaarr \\uurrii{{ii}}

Mira{ Radovi} Aleksandar \uri{i} êdomir Bogi}evi}

foto

VIJE

STI

foto

VIJE

STI

foto

VIJE

STI


s e p t embar 2 0 0 7 . I n t e rv j u

Va{e ~lanstvo u NATO-u }e ubrzopostati stvarnost. To zna~i i da }e

Crna Gora morati ozbiljno daporazmisli o zahtjevima koje NATOpostavlja pred jednu zemlju va{ihkapaciteta. Poku{aj da se nanovo izgra-di ukupna vojna struktura bi bila skupagre{ka - Crna Gora mora prona}i jednuili dvije oblasti koje }e zaista biti odkoristi - i za odbranu Crne Gore i zau~e{}e u NATO-u. [to se ti~e EU, to}e biti mnogo dugotrajniji proces, kojizahtijeva mno{tvo reformi u svimoblastima ekonomije i dru{tva. Te sureforme najprije u interesu Crne Gore,a to je mnogo zna~ajnije od njihoveuloge u procesu pristupanja EU -izjavio je za EIC Bilten ambasadorIstvan Gyarmati, direktor Me|unaro-dnog centra za demokratsku tranzicijusa sjedi{tem u Budimpe{ti i stru~njak zapitanja odbrane i evroatlantskih inte-gracija.

Crna Gora je veoma malazemlja. Da li je to prednost ili mana uovom procesu?

Ni jedno ni drugo. Bitno je prona}ina~in da se, uzev{i u obzir va{uveli~inu i kapacitete, prilagodite trenut-no veoma te{koj situaciji u svijetu iEvropi.

Vjerujete li da }e EU ispunitisvoja obe}anja i suditi o napretkuzemalja zapadnog Balkana isklju~ivo naosnovu njihovih pojedina~nih dosti-gnu}a (tzv. regata sistem) ili }e sve tezemlje na kraju morati da ~ekaju jednana drugu da bi u EU u{le kao paket?

EU }e ispuniti svoje obe}anje - nakraju krajeva to je uvijek i ~inila, iakomo`da ne u onom smislu u kojem je toobe}anje shva}eno u nekim zemljamaregiona. Svaka }e zemlja biti ocjenji-vana po sopstvenim zaslugama.Vjerujem da }e se na kraju pristupanjai EU i NATO-u odvijati u manjim gru-pama - ne zato {to EU i NATO takoèle, ve} zbog toga {to }e jedan brojzemalja dosti}i nivo razvoja neophodanza pristupanje otprilike u isto vrijeme.

Po Va{em mi{ljenju, da li jezamor od pro{irenja jo{ uvijek izraènu zemljama EU i da li bi to moglousporiti dalja pro{irenja?

Taj je problem jo{ uvijek veomaizraèn, ali nije duboko ukorijenjen. Usvakom slu~aju, uzrok ovog problemanijesu zemlje zapadnog Balkana, ve}prvenstveno vlade zemalja ~lanica EU i

na~in na koji su one same pristupilepitanju pro{irenja. Druge uzroke trebatraìti u ukupnoj atmosferi koja trenut-no vlada u EU, kao i u kontroverzamaoko potencijalnog ~lanstva Turske. Svesu to pitanja koja }e se postepeno pre-vazi}i, ali }e za to trebati vremena itruda.

[to bi sada{nje ~lanice EU,Ma|arska na primer, dobile ~lanstvomzemalja zapadnog Balkana u EU?

Najprije, zaokruìo bi se prostorEU, uspostavila bi se zona stabilnosti naju`noj i isto~noj granici evropske zajed-nice i pro{irilo zajedni~ko trì{te roba,kao i trì{te rada. Ma|arska je poseb-no zainteresovana za ovo pro{irenje jerod njega zavisi budu}nost na{ih grani-ca, na{a bezbjednost, status na{ih man-jina u okolnim zemljama, kao i na{azajedni~ka budu}nost.

Kako bi opisali situaciju uMa|arskoj nakon pristupanja EU? [to jeva{a zemlja dobila, a {to izgubila?

Nijesmo ni{ta izgubili, a dobili smomnogo. Dobili smo stabilnost, ve}emogu}nosti da ostvarimo sopstveneinterese na me|unarodnom planu, sta-bilniji demokratski reìm potpomognutreformama koje smo sproveli u periodupristupanja i nakon toga, bolji pristupstranim trì{tima, ve}e mogu}nosti zazna~ajne investicije kako za strani kap-ital u Ma|arskoj, tako i za ma|arskikapital u inostranstvu. Najzad, dobilismo otvoren pristup ogromnimkoli~inama sredstava u raznim fondovi-ma EU koji nam mogu pomo}i da daljerazvijamo svoju ekonomiju i dru{tvo.

Pou~eni ma|arskim iskustvom,{to bi preporu~ili Crnoj Gori na njenomputu ka EU i NATO-uu?

Ne ~inite kompromise u pogledureformi. Ne odlaìte ih. Izgraditesna`nu dràvu kojoj }e interes njenihgra|ana biti na prvom mjestu i boritese protiv korupcije svim raspoloìvimsredstvima, bez trunke popu{tanja.

N.R.

A M B A S A D O R I S T V A N G Y A R M A T I , D I R E K T O R M E \ U N A R O D N O G C E N T R A Z AD E M O K R A T S K U T R A N Z I C I J U U B U D I M P E [ T I I B I V [ I D R @ A V N I S E K R E T A RR E P U B L I K E M A \ A R S K E Z A P I T A N J A O D B R A N E

Istvan Gyarmati

Kako vidite Crnu Goru u pore|enju sa drugim zemljama zapadnogBalkana? Koje od dràva regiona trenutno najbolje stoji u pogledu integracijau EU i NATO?

Najbolje prolaze one zemlje koje uspiju da u~ine sve {to je potrebno daubrzaju reforme, a da to ne bude samo prazna pri~a ve} i da pokaùkonkretne rezultate. Drugim rije~ima, da se ne trude da samo govore ono {toEU i NATO èle da ~uju, ve} da kreiraju i sprovedu stvarne reforme. Nemasvrhe stalno se upore|ivati i takmi~iti sa drugima. Takmi~ite se sa sobom.

TTAAKKMMII^̂IITTEE SSEE SSAA SSOOBBOOMM

Ne odlaìte reforme


s e p t embar 2 0 0 7 . P og l e d i

Istina je da je za male zemlje ve}iizazov ispuniti neke standarde EU

jer je njihov administrativni potencijalmanji, ali imajte u vidu da je idràvna zajednica Srbija i Crna Goraimala slab kapacitet na zajedni~komnivou - ocjenjuje Kristof Bender,stru~njak Evropske inicijative za sta-bilnost (ESI) koja je jedna od najpoz-natijih think-tank organizacija uzemljama Evropske unije.

Bender je za EIC Bilten rekao daostajanje u dràvnoj zajednici ne bipomoglo po ovom pitanju, ve}suprotno.

"Ono {to je nezavisnost donijelaCrnoj Gori jeste to da ona sada idesvojim putem {to je za nju mnogolak{e. Razlika izme|u Crne Gore iSrbije je u tome {to va{a dràva nijeoptere}ena otvorenim pitanjima kao{to su Mladi} i pitanje Kosova. CrnaGora ima dobre relacije sa svima, ve}je parafirala Sporazum o stabilizaciji ipridruìvanju, a to je vaàn korak naputu u EU", kaè Bender.

Ekspert ESI-ja dodaje da je rela-tivno optimisti~an kada je u pitanjuCrna Gora, a to kaè jer uo~avanamjeru da se ide dalje.

"Sprovo|enje Sporazuma o stabi-lizaciji i pridruìvanju }e biti relativnolako jer Crna Gora ve} ima niskecarinske stope i malo industrije kojabi trebalo da bude za{ti}ena.Crnogorsko rukovodstvo ima nekaiskustva u tome kako i}i protiv zaht-jeva me|unarodne zajednice i boritise za svoje interese. To je va`no jernijedna zemlja nikada nije bila poz-vana da se pridruì EU. Ona treba dase bori za to i nekada da ignori{e

savjete ~lanica EU da uspori. U tomeje, recimo, razlika izme|u Crne Gorei BiH ili Albanije", ocjenjuje Bender.

On procjenjuje da Crna Gora, upore|enju sa svojim susjedima,"...ima dobre karte u svojim rukama ida relativno brzo moè i}i naprijed ".

Povodom ~injenice da su uizvje{tajima Evropske komisije glavneprimjedbe stavljene na slabe admin-istrativne kapacitete, Bender napom-inje da je jedna od lekcija izprethodnih pro{irenja da one zemljekoje su imale slab administrativnikapacitet mogu profitirati od procesapridruìvanja EU. Ovim povodom, onnavodi primjer Bugarske:

"Bugarska je po~ela pristupanjeEU 1997. godine i tada je EU imalavizionarski pristup, dok je ova dràvau tom periodu bila u te{koj ekonom-sko-socijalnoj krizi - prosje~ne platesu pale na 28 dolara u decembru1996. godine, rasla je hiperinflacija ina kraju je valuta kolabirala. Bezobzira na to, sredinom 1997.godine,EU je odlu~ila da tretira Bugarsku naisti na~in kao {to tretira i 10isto~noevropskih zemalja komunisti~-kog bloka. To je doprinijelo da se

administrativni kapacitet Bugarskepobolj{a za vrijeme procesa pridru-ìvanja", ukazuje stru~njak ESI-ja.

On se ne slaè sa argumentomda prvo treba oja~ati administrativnekapacitete, pa tek onda po~eti procespristupanja.

"Upravo suprotno, proces pri-druìvanja je motor za reforme. [toprije po~ne, to bolje. Isto vaì i zaCrnu Goru u kojoj je sada, imaju}i uvidu situaciju prije referenduma,mnogo bolje nego {to sam o~ekivao.Samo se sjetite da je prije referendu-ma mnogo posmatra~a i diplomatabilo prili~no zabrinuto {to }e se de-{avati poslije, ho}e li referendumpro}i glatko, pri~alo se i da bi nekeregije na sjeveru mogle proglasiti'nezavisnost' od nezavisne CrneGore, da bi moglo do}i do otpora,da postoji mogu}nost za nasilje...

Postavljano je pitanje ho}e li CrnaGora biti odrìva ako se odvoji odSrbije, kako }e to uticati na turizam,da li }e dolaziti gosti iz Srbije, kako}e se putovati u Srbiju... Sada vidi-mo da su mnoge od ovih briga bilebezrazlo`ne", isti~e Bender.

On je poru~io da je jasno da sena nekim segmentima mora raditi."Novi Ustav treba da odlu~i kako }esada Crna Gora definisati sebe.Mo`da }e neko re}i da se previ{evremena tro{i na to koji }e bitislu`beni jezik, ali ja mislim, s obziromda ima potpuno razli~itih stavova, daje normalno da to traje neko vrijeme.Demokratski procesi nekada iziskujuvrijeme", smatra Kristof Bender.

N.R.

K R I S T O F B E N D E R , S T R U ^ N J A K E V R O P S K E I N I C I J A T I V E Z A S T A B I L N O S T ( E S I )

DDooddaajjttee ggaass kkaaddaa vvaamm ssaavvjjeettuujjuu ddaa uussppoorriittee

NNiijjeeddnnaa zzeemmlljjaa nniikkaaddaa nniijjee bbiillaappoozzvvaannaa ddaa ssee pprriiddrruu`̀ii EEUU.. OOnnaattrreebbaa ddaa ssee bboorrii zzaa ttoo ii nneekkaaddaaddaa iiggnnoorrii{{ee ssaavvjjeettee ~~llaanniiccaa EEUU ddaauussppoorrii

LLeekkcciijjaa iizz pprreetthhooddnniihh pprroo{{iirreennjjaajjee ddaa oonnee zzeemmlljjee kkoojjee ssuu iimmaalleessllaabb aaddmmiinniissttrraattiivvnnii kkaappaacciitteettmmoogguu pprrooffiittiirraattii oodd pprroocceessaapprriiddrruu`̀iivvaannjjaa EEUU

Kristof Bender

foto

VIJE

STI


s e p t embar 2 0 0 7 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Moglo je to da bude, recimo,ovako:

Tabadìja broj 1, maja 8. 2005.godine kupuje dnevne listove "Dan","Pobjedu" i "Vijesti". Sunce sija, ta-badìja kaveni{e, zadovoljan je ìvo-tom. Lako ga zami{ljamo, kako lijenolista horoskop, sport, politiku... Bliì sei referendum, a sunce nad Trebjesommami na kontemplaciju o dru{tvenomtrenutku u dràvnoj zajednici. Njegapolitika ne interesuje, kao, uostalom, isvakog normalnog dvadesetogodi{-njaka. Dok Nik{i}em, pretpostavimo ito, jezde kolone auta sa zastavama {tose vra}aju sa neke svetkovine, njego-va se glava ne vidi od novina. Raz-gora~io je o~i, kao da ~ita sami CKL.[ta je to prikovalo njegovu pa`nju?Naime, sve tri novine laù da je on,R.P. iz Nik{i}a krao staro èljezo i daga je policija strpala u aps.

Cijepa novine, okre}e se ju`no,prema Podgorici i vi~e: "osveta jemoja!" Okre}e se prema zapadu iskandira "ja-vi se za-pad!" Zami{ljakako mu masa aplaudira i kuraì gana veliki poduhvat. To je bila prvareakcija, ne razmi{lja o policiji, ona~inu da se za{titi, pobjegne, traìadvokate... Normalno je prvo po-misliti: novinari su krivi za to {topolicija laè.

Junak na{ih dana ide ku}i, uzima

{ipku (simbol gomile starog gvo`|a {toga je navodno krao) i po~inje da kujepakleni plan, plemenit poput inkrim-inisanog metala. Mla|ani R.P. iz NKzatim ulazi na www.cedem.cg.yu ibjesomu~no lista njihova istraìvanjajavnog mnjenja. Nije naiv~ina, pa`ljivobira `rtvu, "na najlju}e ide {ance, nanajve}e gradske zlice". Ono {to traì idobija: "Vijesti" su novine kojimagra|ani najvi{e vjeruju! Zna~i "Dan" i"Pobjeda" otpadaju jer }e im gra|animanje vjerovati. Neumitna logikazlo~ina ve} obuzima njegove mo`dinenesvikle na podle napade novinara -toliko drskih da prenose ~ak izvani~na policijska saop{tenja.

"Istamburati dopisnika Vijesti",pomislja na{ junak i u toj mu misli,kao svetom Avgustinu molitvena no},u trenutku prolaze dvije godine,odnosno osam godi{njih doba, stotin-jak sedmica i 700 dana. Malo je ume|uvremenu, istina, i trenirao.Razapeo je u svojoj sobi, neka budeu Stra{evini, (da bude jo{ stra{nije!),razapeo je dakle, crno-bijele fotkedopisnika "Vijesti" i ga|ao ih pikadom.Mnogo je ljut, u kontinuitetu. Njegovìvot naprosto staje, mali novinskitekst mu postaje opsesija. Svi okonjega primje}uju da ne{to nije u redu.Postao je problem i ku}i i u {kolu, {to

se ono kaè. "700 dana bolujem, 700dana tugujem", je~i N. Obri} sastarog kasetofona i krijepi mu duhdok radi trbu{njake. Hiljadu trbu-{njaka i sklekova, bjeànje u nekudrugu realnost, {to re~e Golubovi}Kristijan, idol iz mladih dana.

Onda se u naletu sumnje pov-jerava. Nekome.

Neko mu kaè da se dopisnik uprincipu ne pita koliko pijan ga}a. Pako se pita u "Vijestima", valjda glavniurednik? Boè sa~uvaj, direktor sepita. Kako se zove, taj? Ivanovi}@eljko.

Pi{e: Brano Mandi}

MMllaa||aannii RR..PP.. iizz NNKK zzaattiimm uullaazziinnaa wwwwww..cceeddeemm..ccgg..yyuu ii bbjjeessoo-mmuu~~nnoo lliissttaa nnjjiihhoovvaa iissttrraa`̀iivvaannjjaajjaavvnnoogg mmnnjjeennjjaa.. NNiijjee nnaaiivv~~iinnaa,,ppaa`̀lljjiivvoo bbiirraa `̀rrttvvuu,, ""nnaa nnaajjlljjuu}}eeiiddee {{aannccee nnaa nnaajjvvee}}ee ggrraaddsskkeezzlliiccee"".. OOnnoo {{ttoo ttrraa`̀ii ii ddoobbiijjaa::""VViijjeessttii"" ssuu nnoovviinnee kkoojjiimmaa ggrraa-||aannii nnaajjvvii{{ee vvjjeerruujjuu.. ZZnnaa~~ii ""DDaann""ii ""PPoobbjjeeddaa"" oottppaaddaajjuu,, jjeerr }}ee iimmggrraa||aannii mmaannjjee vvjjeerroovvaattii.. NNeeuummii-ttnnaa llooggiikkaa zzlloo~~iinnaa vvee}} oobbuuzziimmaannjjeeggoovvee mmoo`̀ddiinnee nneessvviikkllee nnaappooddllee nnaappaaddee rreeppoorrtteerraa ttoolliikkooddrrsskkiihh ddaa pprreennoossee ~~aakk ii zzvvaannii~~nnaappoolliicciijjsskkaa ssaaoopp{{tteennjjaa

""OOnn }}ee tteebbii ddaa ppii{{ee ddaa ssii kkrraaoossttaarroo `̀eelljjeezzoo pprriijjee ddvviijjee ggooddiinnee!!"",,oobbrruussii ggoosstt iizz FFoo~~ee.. ""DDaa ppii{{uu oottvvoojjoojj ""kkrriimmiinnaallnnoojj pprroo{{lloossttii"",,kkaa`̀ee FFoo~~aakk,, iissttii oonnaajj {{ttoo jjee nnoovv-iinnaarriimmaa pprriijjee nneekkoolliikkoo ddaannaappookkaazzaaoo ssrreeddnnjjii pprrsstt,, bbaa{{ vviiddnnooppoottrreesseenn zzaa ssvvoojj rreejjttiinngg uu ddrruu{{ttvvuuii mmoogguu}}nnoosstt ddaa nneekkoo ppoossuummnnjjaa uukkrriimmiinnooggeenneezzuu nnjjeeggoovvoogg ddrr`̀aannjjaa,,ggaarrddeerroobbee ii ffrriizzuurree

OOddbbrraannaa nnoovviinnaarraa ii ppoosslljjeeddnnjjii ddaannii


s e p t embar 2 0 0 7 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Hm, mrzno li mu je ime...pro{aputa mladi} povrije|ene ~asti.

Njegov kolega iz Fo~e, tabadìjabroj 2, ne gubi vrijeme. Dolazi naSOS poziv "jo{ sa jednim drugom",kano na krilima iste numere, te senjih troje instinktivno slaù u osnovnudiverzantsku jedinicu - trojku.

Uostalom teorije i nastajuistraìvanjem afektivnog pona{anjakreativnih ljudi. To {to su crveneberetke, crne brigade, sekuritatea,~etnici, usta{e, ETA, IRA i ostali,djelovali u trojkama - nastalo je naosnovu promatranja ogor~enih ljudi iznaroda {to su se vjekovima borili pro-tiv novinske klevete.

Dakle, "lijepa li je ova trojka" sas-tan~i pod zlokobnim svijetlompetrolejke, u rembrantovskom svijetlusobice nik{i}kog pregra|a - i biradatum.

Najbolje je na 10 godina "Vijesti",iz vi{e razloga. Ne moraju da se mu~eda prate `rtvu. Saznaju da }e se sla-viti u restoranu "Ribnica", a to je cen-tar grada, dakle niko se ne}e nadatismjelom ataku, kao {to se Turci nije-su nadali da }e Kenjo Stankovi}napasti na tvrdi @abljak grad. Unajboljoj crnogorskoj tradiciji odlu~ujuda jedan stavi fantomku jer su ~italida je tako bilo u ranijim slu~ajevimalikvidacija i prangijanja.

"On }e tebi da pi{e da si kraostaro èljezo prije dvije godine!", kaègost iz Fo~e. "Da pi{u o tvojoj krimi-nalnoj pro{losti", kaè Fo~ak, isti mladigospodin {to je novinarima prijenekoliko dana pokazao srednji prst,

ba{ vidno potresen za svoj rejting udru{tvu i mogu}nost da neko posum-nja u kriminogenost njegovog drànja,garderobe i frizure. I sam R.P,pokazuje koliko mu je stalo da sa~uvaimid` mirnog momka: o tome svje-do~e njegove izjave {to ih policijatendenciozno predstavlja kao drske."Jo{ }u vi{e da ga izbijem kadaiza|em", kaè R.P, ve} nadahnut dabrzo iza|e. Mr`nja prema @eljkuIvanovi}u ostaje, tako je to, kada sejednom @eljko zamrzi to onda trajegodinama. Nedao ti bog da zamrzi{@eljka, moè da bude kao narodna.

Ali, ova se pri~a ne svr{avaposlovicom. Ve~e nakon napada, dvamaloljetnika, opet iz Nik{i}a, odlu~ujuda se poigraju telefonom. Kucajunasumice brojeve, zezaju se, da setako prosta~ki izrazimo. Dobijajumu{ki glas i namah prepoznaju karak-teristi~nu portirsku dikciju. Promisleodakle bi taj portir mogao da bude...i u trenutku lucidnosti, shvataju da jeto Luka iz "Vijesti". Hm, portiri suobi~no odani momci, razmi{ljaju malifilozofi sofisticiranog smisla za humor,sigurno je ba{ on prvi pritekao upomo} pretu~enom kolegi... To jesamo misaona uvertira za zlo~esturepliku: "prebi}emo i tebe k'a tidirektora". Tako to ide sa mladimgeneracijama kada im se omogu}itehni~ka superiornost, ta se djecadanas rode s fakultetom, kao da sustarali...

Ipak, ni oni nijesu bili dovoljnovje{ti da izbjegnu zasluènu kaznu,ukor nastavni~kog vije}a. Zahvaljuju}i

munjevitoj akciji crnogorske policije,gorepomenuti su otkriveni i u roku odsvega nekoliko dana sprovedeni uprdekanu.

Istraga je u po~etku tapkala umjestu i ukazivala da se radi o profe-sionalcima visokog ranga, kako jesaop{teno iz policije. No, operativnimsaznanjima u{lo im se u trag i pri~a je,na àl i bijes antiratnih profitera,okon~ana kako dolikuje pravoj dràvi,{to Crna Gora i jeste. Novinarstvo jetime dobilo veliki impuls i ohrabrenjeda nastavi sa istraìva~kim radom, jerpolicija ne samo da je bila efikasnave} je svakodnevnim obra}anjimajavnosti pokazala koliko ozbiljnoshvata za{titu poslenika javne rije~i.Bez ijedne sumnjive karike u lancuoperativnih obja{njenja, sa ekspresnimpriznanjem gnusnog zlodjela, crno-gorski novinari dobili su {ansu da pi{ui o ne~em pozitivnom: pravovremenojakciji dràve koja je stala u njihovuza{titu.

Evropska unija, razumije se, cijeluje situaciju pratila sa velikom pa`njomi osim ishitrene izjave dr Judy Batt dajoj "sve to miri{e na organizovanikriminal", stari je kontinet nepodijeljenu mi{ljenju da se radi o bizarnomspletu okolnosti, "nerealnoj ambiciji"nekoliko mladi}a da dosko~e pra-vnom poretku najma|e svjetskedemokratije.

Naravou~enije: Volimo {to smonovinari i osje}amo se sigurno.

Amin.

Autor je novinar dnevnog lista"Vijesti"

EEvvrrooppsskkaa uunniijjaa,, rraazzuummiijjee ssee,,cciijjeelluu jjee ssiittuuaacciijjuu pprraattiillaa ssaavveelliikkoomm ppaa`̀nnjjoomm ii oossiimm iisshhiittrreenneeiizzjjaavvee ddrr JJuuddyy BBaatttt ddaa jjoojj ""ssvvee ttoommiirrii{{ee nnaa oorrggaanniizzoovvaannii kkrriimmiinnaall"",,ssttaarrii jjee kkoonnttiinneenntt nneeppooddiijjeelljjeenn uummii{{lljjeennjjuu ddaa ssee rraaddii oo bbiizzaarrnnoommsspplleettuu ookkoollnnoossttii,, ""nneerreeaallnnoojj aamm-bbiicciijjii"" nneekkoolliikkoo mmllaaddii}}aa ddaa ddoo-sskkoo~~ee pprraavvnnoomm ppoorreettkkuu nnaajjmmaa||eessvvjjeettsskkee ddeemmookkrraattiijjee

IIppaakk,, ooppeerraattiivvnniimm ssaazznnaannjjiimmaauu{{lloo iimm ssee uu ttrraagg ii pprrii~~aa jjee,, nnaa`̀aall ii bbiijjeess aannttiirraattnniihh pprrooffiitteerraa,,ookkoonn~~aannaa kkaaoo ddoolliikkuujjee pprraavvoojjddrr`̀aavvii,, {{ttoo CCrrnnaa GGoorraa ii jjeessttee..NNoovviinnaarrssttvvoo jjee ttiimmee ddoobbiilloo vveellii-kkii iimmppuullss ii oohhrraabbrreennjjee - ddaa nnaass-ttaavvii ssaa iissttrraa`̀iivvaa~~kkiimm rraaddoomm..PPoolliicciijjaa nnee ssaammoo ddaa jjee bbiillaaeeffiikkaassnnaa nneeggoo jjee ssvvaakkooddnneevvnniimmoobbrraa}}aannjjiimmaa jjaavvnnoossttii ppookkaazzaallaakkoolliikkoo oozzbbiilljjnnoo sshhvvaattaa zzaa{{ttiittuuppoosslleenniikkaa jjaavvnnee rriijjee~~ii


s e p t embar 2 0 0 7 . R eg i ona lna s a r adn j a

Region jugoisto~ne Evropenesumnjivo ima evropsku per-

spektivu. O brzini integrisanjazemalja regiona u krajnjoj linijiodlu~uje Evropska unija (EU), ali jenajve}a odgovornost na samomregionu.

EU moè pomo}i zemljama dabrè napreduju ka evropskom cilju,a ho}e li one iskoristiti tu podr{kuzavisi od njih samih i njihoveozbiljnosti u procesu neophodnihreformi koje otvaraju put ka EU.Najve}i problem zemalja jugoistokaEvrope jeste nedovoljno jaka inekonsolidovana demokratija, kojuprati nepostojanje vladavine prava,{to ih ~ini krhkim sistemimanespremnim za funkcionisanje uevropskim okvirima.

Za sve dràve jugoisto~neEvrope, regionalna saradnja je jedanod klju~nih preduslova za ulazak uEU. Formiranje Savjeta za regional-nu saradnju, koji po~etkom2008.godine zamjenuje Pakt za sta-bilnost jugoisto~ne Evrope, novi jeimpuls za zemlje regiona i mo-gu}nost za njihovo ve}e angaòvan-je u procesu evropskih integracija.Ovim Savjetom se pruà {ansuzemljama zapadnog Balkana dauzme ve}e u~e{}e u odre|ivanju

prioriteta reformi ali i punu odgov-ornost za svoju sudbinu u prsitu-panju EU. Samo visok stepenregionalne saradnje me|u zemljamajugoisto~ne Evrope moè donijetistabilnost i ekonomski rast.Ekonomska saradnja jeste zna~ajnounaprije|ena Sporazumom CEFTA2006 i ona ostaje neophodan ali nei samodovoljan uslov za uspje{nuregionalnu saradnju.

U tom smislu, nezavr{en processuo~avanja sa pro{lo{}u predstavljajednu od klju~nih prepreka.~injeni~no utemeljena i cjelovitaslika pro{losti je od su{tinskeva`nosti za razvoj saradnje uregionu. Zaboravljanje i mini-miziranje ratnih zlo~ina umjestoizvo|enja pred lice pravde svih kojisu ih po~inili, zna~ilo bi odbijanjemogu}nosti za regionalnu saradnjubez pitanja koja prijete da seotvore. Na drugoj strani, jasno je dasu bez regionalne saradnje zemljejugoisto~ne Evrope osu|ene namarginalizaciju u politi~kom,ekonomskom i kulturnom smislu.Jedina mogu}nost koja im preostajejeste da jedna drugoj pomognu urazvoju i tako postanu spremne dase uklju~e u socio-politi~ke iekonomske tokove u EU.

To su zajedni~ki zaklju~ciu~esnika seminara ,,Mladi zaEvropu" (Youth for Europe)odrànog u Splitu od 10. do 16.septembra 2007. godine u organi-zaciji JEF Austrija, koji se baviopitanjima regionalne saradnje ievropskih integracija na zapadnom

Balkanu sa posebnim akcentoma naulogu i mogu}nosti mladih izregiona da budu aktivnije uklju~eniu proces pribliàvanja regiona EU.

U okviru {ire rasprave na sem-inaru ve}ina u~esnika je ocijenjeni-la da Crna Gora ima velikemogu}nosti da relativno brzo do|edo ~lanstva u EU ukoliko iskoristipotencijal koji ima kao mala zeml-ja koja se relativno lako moè ure-diti u funkcionalnu demokratiju saslobodnim trì{tem. Sa druge strane,

mogla su se ~uti i mi{ljenja daupravo ~injenica da je Crna Gorasi}u{na i relativno neva`na saaspekta uticaja na trì{te EU, kao ina druge dimenzije njenogfunkcionisanja, moè biti neprilikaza Crnu Goru. Bilo je i mi{ljenja daEU ne bi mnogo izgubila u slu~ajuda Crnu Goru primi u ~lanstvo iakoona nije ispunila sve neophodneuslove koji se od nje traè. EUzapravo ne gubi ni{ta pristupanjemCrne Gore koja je dovoljno mala dani izdaleka ne bi mogla zna~ajnijeporemetiti ravnoteù unutar EU. Na

P R E D S T A V N I C I C R N O G O R S K O G C I V I L N O G D R U [ T V A N A S E M I N A R U " M L A D I Z AE V R O P U " U S P L I T U

Mladi zapadnog Balkana na marginiprocesa evropsk ih in tegrac i j a

BBiilloo jjee ii mmii{{lljjeennjjaa ddaa EEUU nnee bbiimmnnooggoo iizzgguubbiillaa uu sslluu~~aajjuu ddaaCCrrnnuu GGoorruu pprriimmii uu ~~llaannssttvvoo iiaakkoooonnaa nniijjee iissppuunniillaa ssvvee nneeoopphhooddnneeuusslloovvee kkoojjii ssee oodd nnjjee ttrraa`̀ee.. EEUUzzaapprraavvoo nnee gguubbii nnii{{ttaa pprriissttuuppaann-jjeemm CCrrnnee GGoorree kkoojjaa jjee ddoovvoolljjnnoommaallaa ddaa nnii iizzddaalleekkaa nnee bbii mmooggllaazznnaa~~aajjnniijjee ppoorreemmeettiittii rraavvnnoottee`̀uuuunnuuttaarr EEUU.. NNaa `̀aalloosstt,, ttoo nneemmoorraa bbiittii ddoobbrroo ii zzaa CCrrnnuu GGoorruu

Pi{e: Petar \ukanovi}


s e p t embar 2 0 0 7 . R eg i ona lna s a r adn j a

àlost, to ne mora bitidobro i za Crnu Goru. Naosnovu takvih zaklju~akabi se lako moglo pret-postaviti da EU ne}e bitisuvi{e stroga u ocjenjivan-ju Crne Gore i njenognapretka na putu ka EU,{to nije iznena|uju}e.Zapravo, gotovo niko odu~esnika seminara nije ~uoza nedavna de{avanja uCrnoj Gori, poput napadana nezavisne novinare iprisaka razli~itih vrsta napredstavnike civilnog dru{-tva. De{avanja te vrste,koja direktno podrivajudemokratsko dru{tvo injegove osnovne vrijed-nosti, zasluùju sna`nijureakciju Evrope, koja bi nataj na~in, pokazala stvarnuzainteresovanost za prilikeu Crnoj Gori. Iako moèzvu~ati grubo, Crnoj Gorije izgleda potrebna izvjes-na doza spolja{njeg pri-tiska da bi se ova, jo{ uvijek nedo-voljno razvijena demokratija, polakouzdigla na noge. Izostanak odnosnoblage reakcije na najnovijade{avanja u Crnoj Gori lo{ su signalza sve one koje se bore zauspostavljanje demokratije ucrnogorskom dru{tvu, a ujednonaàlost ohrabruju}i za sve onekojima ure|ena i demokratskadràva iz odre|enih razloga neodgovara.

Veliki zajedni~ki problem svihzemalja regiona predstavlja inedostatak posve}enost razvitkupotencijala, prvenstveno u domenuljudskih resursa, dakle mladih ljudi,njihovih sposobnosti, znanja ienergije. Mladi, kao zna~ajan, alinedovoljno prepoznat kapacitetovih zemalja, nijesu motivisani, nitiuklju~eni na odgovaraju}i na~in uproces evropskih integracija u goto-vo cijelom regionu. A, upravo }eoni biti neposredni "uìvaoci" svih

posljedica EU integracija, kakodobrih, tako i onih lo{ih.

U tom smislu njihova nedovolj-na uklju~enost, zajedno sa margin-alizacijom njihove uloge u va`nimdru{tvenim de{avanjima {teti uspje-hu procesa evropskih integracija.Dru{tva zemalja jugoisto~ne Evropemorala bi uloìti vi{e truda u razu-mijevanje potreba mladih i stvaran-je uslova za njihovu ve}u mo-

tivisanost i uklju~enostu one aspekte reformidru{tva koji su nji-hovom znanju i spo-sobnostima adekvatni.

Proces pribliàvan-ja zemalja regiona EUpredstavlja jednu odna j s veobuhva tn i j i hreformi kroz koju suova dru{tvo ikada pro-lazila. To postavlja ivelike zahtjeve preddru{tva zemalja regionai traì uklju~ivanje{irokog raspona ciljnihgrupa koje trebainformisati i motivisatida budu aktivni u~e-snici ovih procesa.

Upravo zato, jedanod zajedni~kih zak-lju~aka u~esnika semi-nara ,,Mladi za Evropu"je da je pravovremenoinformisanje i motivi-sanje mladih ljudi daparticipiraju u procesu

evropskih integracija od ogromneva`nosti. Oni }e biti, i to se nesmije zaboraviti, neposredni koris-nici rezultata i posljedica procesaevropskih integracija. Kao gra|anisvojih dràva mladi }e donositiodluku o tome da li su za ili pro-tiv ulaska u EU kada se na referen-dumu o tome bude odlu~ivalo.Neki od njih }e svoju profesional-nu karijeru vezati za sfere u kojima}e djelovati kao kretori politika idonosioci odluka, slu`benici javnihslu`bi i ustanova, pokreta~i javnogmnjenja.

Zato je sveobuhvatno, pravo-vremeno i sistematsko informisanjemladih o prirodi, zahtjevima ipotrebi njihovog aktivnog u~e{}a uprocesu pribliàvanja EU neopho-dan uslov uspjeha samog procesa injegovog istinskog uspjeha.

AAuuttoorr jjee ssttaallnnii ssaarraaddnniikk CCGGOO-aaii ggeenneerraallnnii sseekkrreettaarr JJEEFF CCrrnnee GGoorree

CCrrnnoojj GGoorrii jjee iizzgglleeddaa ppoottrreebbnnaaiizzvvjjeessnnaa ddoozzaa ssppoolljjaa{{nnjjeegg pprriittiisskkaaddaa bbii ssee oovvaa,, jjoo{{ uuvviijjeekk nneeddoo-vvoolljjnnoo rraazzvviijjeennaa ddeemmookkrraattii jjaa,,ppoollaakkoo uuzzddiiggllaa nnaa nnooggee..IIzzoossttaannaakk rreeaakkcciijjee nnaa nnaajjnnoovviijjaaddee{{aavvaannjjaa uu CCrrnnoojj GGoorrii lloo{{ jjeessiiggnnaall zzaa ssvvee oonnee kkoojjee ssee bboorree zzaauussppoossttaavvlljjaannjjee ddeemmookkrraattii jjee uuccrrnnooggoorrsskkoomm ddrruu{{ttvvuu,, ii oohhrraabbrruu-jjuu}}ii zzaa ssvvee oonnee kkoojjiimmaa uurree||eennaa iiddeemmookkrraattsskkaa ddrr`̀aavvaa iizz ooddrree||eenniihhrraazzllooggaa nnee ooddggoovvaarraa


s e p t embar 2 0 0 7 . P o l i t i k a

C R N U G O R U ^ E K A U S V A J A N J E R E Z O L U C I J E O P R I H V A T A N J U C I L J E V A I ZE V R O P S K E P O V E L J E O O S N O V N I M S O C I J A L N I M P R A V I M A R A D N I K A , T E Z A K O NO P O T V R \ I V A N J U E V R O P S K E S O C I J A L N E P O V E L J E

Polaze}i od stava da bi centarsveukupne evropske politike tre-

balo da bude gra|anin, Evropskaunija (EU) od ekonomskog i po-liti~kog, polako postaje i socijalniprojekat. Promocija borbe protivsocijalne isklju~enosti, konkretizovanau Lisabonskoj socijalnoj agendi i unizu drugih dokumenata, smatra selegitimnim podru~jem interesa EU.Proces kojim se elaborira navedeniinteres naziva se modelom otvorenekoordinacije (Open method of co-ordination, OMC). Upravo iz tograzloga, a za vrijeme predsjedavanjaVelike Britanije Evropskom unijom, ujesen 2005. godine je zaklju~eno daje do 2010. godine neophodno dagra|ani Evrope dobiju "...socijalnuEvropu sa novim radnim mjestima inovim {ansama za sve".

Imaju}i u vidu da su temeljnasocijalna prava i ciljevi koji seodnose na socijalnu politiku (i koji semoraju posti}i), kao i mjere koje seu tu svrhu primjenjuju, definisani uUgovoru o EZ, Crna Gora i zemlje izokruènja bi trebalo da u narednomperiodu razmotre usvajanje Rezo-lucije o prihvatanju ciljeva iz Evro-pske povelje o osnovnim socijalnimpravima radnika. Osim ovoga, Crna

Gora bi trebalo da razmotri i usva-janje Zakona o potvr|ivanju Evrop-ske socijalne povelje, Dodatnog pro-tokola Evropskoj socijalnoj povelji,Protokola o izmjenama Evropskesocijalne povelje i Dodatnog pro-tokola Evropskoj socijalnoj poveljikojim se uspostavlja sistem kolek-tivnih àlbi.

U EU je sve po~elo jo{ 80-tihgodina pro{log vijeka kroz razvijan-je svijesti o socijalnim problemimaunutar Evrope. Tome su posebnodoprinijele tri ~injenice: integrisanjetri, tada relativno siroma{ne dràve- Gr~ke 1981. godine, te [panije iPortugalije 1986. godine; veliki uti-caj politi~ke ljevice; te posebnoaktivni mandat Jaassqquueessaa DDeelloorrssaakao predsjednika Evropske komisijeod 1985. godine. Velika zastu-pljenost socijalne politike u tomperiodu uo~ljiva je i u njenojuklju~enosti u najzna~ajnijepoliti~ke dokumente kojima suprvenstveno garantovana osnovnasocijalna prava radnika. Usvajanjem

tzv. Socijalnog poglavlja uvedene sutri glavne promjene: pro{irene sunadle`nosti Zajednice u socijalnimpitanjima, uvedena je kvalifikovanave}ina prilikom odlu~ivanja o pitan-jima iz oblasti zdravstvenog osigu-ranja, uslova za rad, informisanja ikonsultovanja, jednakih mogu}nosti,te ve}eg priznavanja i pro{irivanjauloge i prava socijalnih partnera.

Me|utim, ranih 90-tih se uevropskoj politici prepoznaju dvasuprotstavljena trenda. Prvo, u kon-

Pi{e: Emil Krije{torac

UU nnoovvoojj ffaazzii iizzggrraaddnnjjee EEUU,,ppoosseebbnnoo oobbiilljjee`̀eenniimm UUggoovvoorroommiizz AAmmsstteerrddaammaa kkoojjii jjee ssttuuppiioo nnaassnnaagguu 11999999.. ggooddiinnee,, nnaaggllaa{{eennaajjee ppoottrreebbaa kkoonnttiinnuuiirraannee iizzggrraadd-nnjjee ssoocciijjaallnnee EEvvrrooppee.. PPrrii ttoommee jjeennaajjvvii{{ee ddoo{{llaa ddoo iizzrraa`̀aajjaa zzaaookkuu-pplljjeennoosstt lljjuuddsskkiimm kkaappaacciitteettiimmaa uussmmiisslluu kkvvaalliitteettaa ii pprriirrooddeezzaappoo{{lljjeennoossttii,, {{ttoo jjee nnaaggllaa{{eennoonnoovviimm ppooggllaavvlljjeemm oo zzaappoo{{lljjaavvaann-jjuu uu ppoommeennuuttoomm UUggoovvoorruu iizzAAmmsstteerrddaammaa

Socijalna politika EU se zasniva i na Evropskoj socijalnoj povelji (usvojenoj uSavjetu Evrope, Torino, 18. 10. 1961. godine) i na Povelji EU o osnovnim

socijalnim pravima radnika (usvojena 1989. godine) koja utvr|uje minimalnenorme prava i daje osnovne elemente socijalne politike EU, nabrajaju}i osnov-na prava radnika za{ti}ena u komunitarnom pravu. Istovremeno je postavljenai ~vrsta granica {irenja kompetencija EU ustanovljavanjem principa supsidi-jarnosti u pogledu socijalne politike. Naime, politi~ka tijela EU zastupaju glob-alne, uop{teno formulisane ciljeve, kao {to su oni iz pomenute Lisabonske soci-jalne agende (usvojena 2000. godine), a odnose se na pove}anje stopezapo{ljenosti, smanjenje siroma{tva i socijalne isklju~ivosti. Iz Brisela se potomformuli{u samo kvantitativni indikatori za pra}enje ostvarenja ovih i sli~nih cil-jeva, a zatim se svake dvije godine rade pregledi performansi svih zemalja~lanica, uz analizu razloga eventualnih odstupanja. Jednostavno, ideja je da seovakvim politi~kim pritiskom uti~e na ujedna~avanje politika dràva ~lanica ito kroz ugledanje na najbolje i najuspje{nije primjere.

EEEEVVVVRRRROOOOPPPPSSSSKKKKAAAA SSSSOOOOCCCCIIIIJJJJAAAALLLLNNNNAAAA PPPPOOOOVVVVEEEELLLLJJJJAAAA

Za ljudski i dostojanstven ìvot


s e p t embar 2 0 0 7 . P o l i t i k a

tekstu globalne hegemonije neoliber-alnih ideja o znatnom sniàvanju"neproduktivnih" dràvnih tro{kova,kao i naglaska na "radikalnoj" makro-ekonomskoj politici koja }e navodnoizlije~iti evropsku recesiju, EU jedefinisala mastrihtske ekonomske kri-terijume koji su postavili predusloveza smanjenje socijalnih prava u EU.

Sa druge strane, u novoj faziizgradnje EU, posebno obiljeènimUgovorom iz Amsterdama koji jestupio na snagu 1999. godine,nagla{ena je potreba kontinuiraneizgradnje socijalne Evrope. Pri tomeje najvi{e do{la do izraàja zaoku-pljenost ljudskim kapacitetima usmislu kvaliteta i prirode zapo{lje-nosti, {to je nagla{eno novim po-glavljem o zapo{ljavanju u pome-nutom Ugovoru iz Amsterdama.

Sna`nije evropske integracije

po~etkom 90-tih godina doprinijelesu integrativnom pristupu pitanjimasiroma{tva i socijalne isklju~enosti. Upreporuci Evropskog savjeta iz 1992.godine isti~e se kako EU uo~ava dasu socijalna isklju~enost i rizik odsiroma{tva postali dominantni uposljednjih desetak godina, te dadràve ~lanice moraju priznatiosnovno pravo svakog gra|anina naadekvatna sredstva i socijalnu pomo}koja bi doprinijela da svi gra|aniEvrope ̀ ive na ljudski i dostojanstvenna~in. U Ugovoru iz Amsterdama sepo prvi put uvodi mandat za akcijuEU u borbi protiv socijalne isklju-~ivosti kao i za promociju uklju~e-nosti: "To ~ini mogu}im promocijuuklju~enosti ranjivih grupa izvankonteksta politike zapo{ljavanja. Tose zasniva na priznanju da, iako radostaje glavno sredstvo participacije zave}inu ljudi, direktno ili indirektno,kao pojedinci ili porodice, postojemnogi na~ini na koje ljudi mogu bitiisklju~eni iz ekonomskog, civilnog iinstitucionalnog dru{tva" (EuropeanCommunities, 1999:9).

Nova faza je zapo~ela i naLisabonskom sastanku 2000. godine,kada su se ~lanice EU obavezale da}e raditi na novom strategijskom ciljuu sljede}oj deceniji kako bi EU"...postala sposobna za odrìvi eko-nomski razvoj i ve}u socijalnu kohe-

ziju. Postizanje toga cilja zahtijevastrategiju usmjerenu ka modernizacijievropskog socijalnog modela, inve-stiranje u ljude i borbu protiv soci-jalne isklju~ivosti" (European Com-munities, 2000; Begg i Bergham,2002). Na taj na~in se po prvi put u

novom milenijumu biljeì pro{irenjeinteresa EU sa makroekonomskepolitike i politike zapo{ljavanjaprema {iroj oblasti socijalne politike.

Napominjemo da socijalna poli-tika EU ne predstavlja jedinstven sis-tem, ve} uskla|uje razli~ite na-cionalne sisteme socijalne politike iutvr|uje op{te standarde kojih sedràve ~lanice moraju pridràvati.Oblasti koje spadaju u ovako defin-isanu socijalnu politiku EU su soci-jalna za{tita, zapo{ljenost, uslovi ì-vota i rada, stru~no osposobljavanje,kolektivno pregovaranje, slobodaudruìvanja radnika, participacijaradnika u upravljanju, te informisan-je i konsultovanje radnika.

Pravni osnov socijalne politike jesadràn u Ugovoru o EU, a organkoji sprovodi pomenutu politiku jeEvropska komisija. Savjet ministaradonosi zajedni~ke mjere koje seuglavnom odnose na ostvarivanjeove saradnje. Sa jedinstvenim evrop-skim aktom (SEA), socijalna iekonomska kohezija postaju osnoveintegracije, a sa Ugovorom izMaastrihta, cilj EU postaje ostvari-vanje visokog nivoa zapo{ljenosti isocijalne za{tite, kao i podizanjenivoa i kvaliteta ìvota.

AAuuttoorr jjee ppoollaazznniikk IIVV ggeenneerraacciijjee[[kkoollee eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa ii vviissookkiiffuunnkkcciioonneerr NNaarrooddnnee ssttrraannkkee

UU pprreeppoorruuccii EEvvrrooppsskkoogg ssaavvjjeettaa iizz11999922.. ggooddiinnee iissttii~~ee ssee kkaakkoo EEUUuuoo~~aavvaa ddaa ssuu ssoocciijjaallnnaa iisskklljjuu-~~eennoosstt ii rriizziikk oodd ssiirroommaa{{ttvvaappoossttaallii ddoommiinnaannttnnii uu ppoosslljjeeddnnjjiihhddeesseettaakk ggooddiinnaa,, ttee ddaa ddrr`̀aavvee~~llaanniiccee mmoorraajjuu pprriizznnaattii oossnnoovvnnoopprraavvoo ssvvaakkoogg ggrraa||aanniinnaa nnaaaaddeekkvvaattnnaa ssrreeddssttvvaa ii ssoocciijjaallnnuuppoommoo}} kkoojjaa bbii ddoopprriinniijjeellaa ddaa ssvviiggrraa||aannii EEvvrrooppee `̀iivvee nnaa lljjuuddsskkii iiddoossttoojjaannssttvveenn nnaa~~iinn

SSaa jjeeddiinnssttvveenniimm eevvrrooppsskkiimm aakk-ttoomm ((SSEEAA)),, ssoocciijjaallnnaa ii eekkoonnoommss-kkaa kkoohheezziijjaa ppoossttaajjuu oossnnoovvee iinnttee-ggrraacciijjee,, aa ssaa UUggoovvoorroomm iizzMMaassttrriihhttaa,, cciilljj EEUU ppoossttaajjee oosstt-vvaarriivvaannjjee vviissookkoogg nniivvooaa zzaappoo-{{lljjeennoossttii ii ssoocciijjaallnnee zzaa{{ttiittee,, kkaaoo iippooddiizzaannjjee nniivvooaa ii kkvvaalliitteettaa `̀iivvoottaa

Unutar Evropske komisije za socijalnu politiku je zaduèna Op{ta uprava zazapo{ljavanje i socijalna pitanja ~iji su prioriteti: zapo{ljavanje, usavr{avan-

je trì{ta rada, socijalna kohezija i socijalna za{tita i ravnopravnost polova. Privredni i socijalni odbor kao savjetodavno tijelo EU zastupa interese

poslodavaca, sindikata, te interese subjekata koji se bave tim pitanjima. Odbordaje mi{ljenje pri dono{enju propisa koji reguli{u ovu oblast. Tako|e, va`nuulogu ima i Odbor za zapo{ljavanje i socijalna pitanja Evropskog parlamenta.

Odbor za zapo{ljavanje je osnovan odlukom Savjeta 2000. godine naosnovu ~lana 130 Ugovora o EZ i ostvaruje va`nu ulogu u sprovo|enjuEvropske strategije zapo{ljavanja. Iste godine je osnovan i Komitet za socijalnuza{titu koji ima savjetodavni status i cilj da podstakne saradnju Evropskekomisije i dràva ~lanica u osavremenjavanju i usavr{avanju sistema socijalneza{tite. U skladu sa Ugovorom, svaka dràva ~lanica EU i Komisija }e imeno-vati po dva ~lana pomenutog Komiteta.

IINNSSTTIITTUUCCIIJJEE


s e p t embar 2 0 0 7 . I z mog ug l a

ZZaa{{ttoo `̀eelliimm ddaa bbuuddeemmgg rr aa||aannkkaa EEvv rrooppee??

Zato {to èlim svoja prava! Zato {toèlim da pokaèm ono {to znam!

Zato {to èlim da pomognem drugima!O~igledno je da se veliki broj mladihnalazi van ove zemlje. Mladi ljudi kojisu u svojoj punoj mentalnoj i fizi~kojsnazi su oti{li u potragu za ljep{immjestom za ìvot i tako osiroma{ili ovodru{tvo po svim osnovama. Ipak, oni suta pokreta~ka snaga koja bi sadoma}om podr{kom mogla da obogatiovo dru{tvo i omogu}i da se zajednokrene u stvaranje jedne nove i moderneevropske Crne Gore.

Vizne olak{ice }e dobro do}i svimaonima koji imaju mogu}nosti da putujupo Evropi. Na putovanjima bi se mogliupoznati sa na~inom ìvota i rada, apozitivna iskustva bi mogli prenijeti usvoju zemlju. To je dobar na~in da seiz prve ruke upoznamo sa vrijednostimaEvrope, da se upoznamo sa po{tovan-jem procedura i zakona. Imala sampriliku da vidim i osjetim Evropu i damo`da dio tih evropskih vrijednosti ipravila prenesem u Crnu Goru.

Rije{ila sam da jedan dio tekstaposvetim konkurentskom dvojcu uevropskoj geografiji. Znate ono kada vaspitaju da nabrojite neke evropskegradove, a vi krenete sa "Pariz, London...(nekako uvijek tim redosljedom, neznam za{to). Ili, kada mi mladima{tamo, pa u kolonu "poèljnih"gradova za ìvot nekako uvijek stavimoova dva grada... Ve}ini na{ih dràvljana

su to jo{ uvek nedosti`ne destinacije,standard je nizak, pa tako o ovimevropskim prijestonicama govorimo kaoo egzoti~nim destinacijama.

Oboàvam Pariz. U vrijemetamo{njeg boravka, u~ila sam francuskijezik i bila odu{evljena svime {to imaveze sa Francuskom. Vrhunac je biokada sam prvi put do{la u Pariz i kadasam osam dana provela na njegovimulicama (ne, nijesam bila besku}nik,imala sam vrlo simpati~an sme{taj usamom centru). I svaki put kada bihoti{la, obuzimalo bi me neopisivouzbu|enje i èlja za otkrivanjem.Nevjerovatno je to {to sam uvijek imalapotrebu da ponovo obi|em mjesta kojasam posje}ivala. Tako mi je ostajalomalo vremena za ne{to novo. Ipak, sti-zala sam. Grad mi je darovao energiju,a ja sam je crpjela bez po{tede.

Slaèm se sa tvrdnjom moje pri-jateljice koja kaè da je Pariz grad ukojem ste u svakom trenutku okruèniljepotom. Ljudskom, arhitektonskom isvakom drugom. Pariz je grad prefin-jenog ukusa i francuskog {arma, ali igrad sa velikim socijalnim razlikama iproblemima.

Uprkos stalnom razmi{ljanju oFrancuskoj i eventualnom ìvotu nanjenoj teritoriji, dogodilo se da odem uzemlju o kojoj nikada nijesamrazmi{ljala na taj na~in. âk me ni mojinezasiti avanturisti~ko-turisti~ki porivinijesu previ{e vukli ka Ostrvu. Pa ipak,desio mi se ìvot u Londonu.

Na Ostrvo sam do{la sa predrasu-dama o Britancima i ponosna na svojekontinentalno naslje|e. I bila sam jakokriti~na. Opravdano, s obzirom nasvekolike frustracije vezane zaprilago|avanje UK standardima (ONIMORAJU BITI RAZLIÎTI!). Vremenom,po~ela sam da uvi|am da je sve to OK.Energija i otvorenost Londona su uticalina moju tolerantnost. Za nekolikomjeseci, ~ini mi se, bitno sam promije-nila pogled na svijet. London je lijep

skoro kao i Pariz, ima otvoren duh,prima strano kao svoje i nesebi~no dijelisve ono {to ima. Volim da kaèm da jeLondon znatno manje engleski, nego{to je Pariz francuski. Opsjednutost svo-jim nacionalnim bi}em, ~ini mi se, ve}ispostavlja ra~une s druge strane LaMan{a.

Pariz je ljepota. London su kos-mopolitizam, finansije i tolerancija. Parizje Evropa. London je Ostrvo. Pariz jeuìvanje u samom sebi, London jeuìvanje sa ostalima...Valja ìvjeti idoìvjeti oba grada. Uostalom, kakvegod da su razlike, tu je Eurostar koji ihfantasti~no povezuje. Zato, vizu upaso{, pa na noge lagane.

Ali, to nijesu jedini gradovi s koji-ma sam bila odu{evljena.

Naravno, tu je ... Be~.Prema statisti~kom zavodu

Evropske unije Eurostat, Be~ je 2005.godine jo{ vi{e izgradio svoje mjesto uvrhunskoj grupi najbogatijih evropskihregija. Velika oblast Be~ se po brutoregionalnom proizvodu po glavistanovnika nalazi na ~etvrtom mjestu ito poslije Londona, Luksemburga iBrisela (unutar Evropske unije). Ovuvisoku poziciju Be~ dijeli sa Parizom iStokholmom.

U Be~ sam prvi put bila prije samonekoliko mjeseci. Putovanje kroz Gradmuzike po~elo je ba{ tamo gdje je itrebalo - u Ku}i muzike (Haus derMusik).

Mo`da sam se najvi{e zadràla uulici Karntner Strasse, be~koj Herce-gova~koj. Ona zaista li~i na Herce-gova~ku, ali je daleko ìvlja. Vjerovatno

Pi{e: Svetlana Lau{evi}

PPaarriizz jjee lljjeeppoottaa.. LLoonnddoonn ssuu kkooss-mmooppoolliittiizzaamm,, ffiinnaannssiijjee ii ttoolleerraann-cciijjaa.. PPaarriizz jjee EEvvrrooppaa.. LLoonnddoonn jjeeOOssttrrvvoo.. PPaarriizz jjee uu`̀iivvaannjjee uu ssaa-mmoomm sseebbii,, LLoonnddoonn jjee uu`̀iivvaannjjee ssaaoossttaalliimmaa......


s e p t embar 2 0 0 7 . I z mog ug l a

zbog mnogobrojnih nacionalnosti kojetuda prolaze. A, na kraju ulice vas ~ekapomalo zastra{uju}a katedrala Sv.Stefana (Stephansdom). Nimalo topla,ali ni{ta manje interesantna, privu}i }evas da u|ete unutra, ~ak iako nijestevjernik. Pa, kada u|ete, vi odlu~ite u{to }ete da vjerujete. Da li u to da stese upravo pro{etali holivudskim Bu-levarom Zvijezda ili se, ipak, nalazite ucentru Be~a!

A da ìvot u Be~u ne doìvljavajusvi na isti na~in, pokazala je ~injenicada su nam se neki Austrijanci, koji tunijesu ro|eni, poàlili kako ne ose}ajupripadnost ovom gradu, dok su drugiiskazivali svoje zadovoljstvo {to mu pri-padaju.

Jo{ jedno mjesto u centru koje sepokazalo veoma ìvim je plato kodSkup{tine grada (Rathausplatz) koji senalazi preko puta Burgtheater-a. Tu }e-te, prolaze}i pored {tandova sa nacio-nalnom hranom mnogih zemalja, zaistaosjetiti mje{avinu svih nacionalnosti.

A u prilog tome da ovo moè bitii pravi odmor ide i ~injenica da je tem-peratura u Austriji ne{to nià nego una{oj zemlji, pa je samim tim mnogoprijatnije. Ne izgleda kao da je krajjuna, ve} vi{e podsje}a na prolje}e. Mojrecept za jedno opu{teno popodne -kupiti namirnice u prodavnici i izabratidobro mjesto u parku gdje se moèprijatno sjesti i napraviti sendvi~.Uìva}ete u ~injenici da ste se nakratko iskrali iz gradske gu`ve i u{ted-jeli koji euro, time {to nijeste kupiligotov sendvi~ u centru grada.

Upore|ivati ga sa Parizom iLondonom - to je ne{to besmisleno,Be~ je pri~a za sebe. Nemogu}e ga jeopisati jednom rije~ju, osim mo`da...

harmonija, koja u njemu vlada oduvijek.Moje putovanje se nastavilo dalje

prema nezaobilaznoj i veoma pri-mamljivoj Holandiji. Iako je ki{ovita,zemlja lala je ispunila sva moja o~eki-vanja.

Amsterdam je jedan od centaraevropske kulture: od pozori{nih pred-stava do uli~nih performera, odbioskopa i koncertnih sala do predivnihantikvarnica u muzejskoj ~etvrti. Ve}inapozori{ta je u okolini trga Leidseplein,gotovo na nekoliko koraka jedan oddrugog. Amsterdam je pravi grad zaìvu svirku - od klasi~ne muzike i operedo no}nih dèz klubova i uli~nih kon-cerata. U ljeto se u najljep{em amster-damskom parku - park Vondel -odràvaju koncerti na otvorenom.

Amsterdam posjeduje raznovrsnino}ni provod, kao i svaka prijestonica.Ve}ina doga|aja je skoncentrisana uokolini Leidsepleina gde se nalazi iStadsschouwburg (Gradski teatar), ali imno{tvo kafea, restorana, bioskopa,kazino, teatar Lido.

To je grad raznolikosti u kojemsre}no ìve sve nacionalnosti. Dio gradakoji je posve}en umjetnosti (kao muzejVan Goga) je ne{to {to taj grad ~iniveoma vrijednim, a isto tako dio koji je

prepu{ten potpunoj zabavi je jednos-tavno nezaobilazan za sve njegove pos-jetioce.

Caffe shop-ovi nijesu ono {to bi naprvi pogled zaklju~ili jednostavnim pre-vodom sa engleskog! U Holandiji je,kao {to sve ve} vjerovatno upoznati,dozvoljena prodaja malih koli~ina mar-ihuane, a caffe shoppovi su mjesta ukojima se ta prodaja obavlja legalno.Zabranjeno je prodavanje marihuaneosobama mla|im od 18 godina. Te{kedroge su strogo zabranjene! Ne zabo-ravite da je fotografisanje u Red LightDistrictu zabranjeno. U slu~aju da ipakpoku{ate da napravite neki snimak, lju-tito lupanje sa druge strane izloga }evas podsjetiti na pravila pona{anja.

Ukratko, Amsterdam je opu{tenost,zabava, raznolikost, umjetnost...

Iskustvo koje sam stekla je nezam-jenljivo - vidjeti velike gradove, vidjetitoliko ljudi raznih nacionalnosti na jed-nom mjestu, vidjeti kako mladi ljuditamo ìve, slobodno se kretati kroz~itavu Evropu, ili ìvjeti u jednoj dràvia raditi u drugoj... Osjetiti Evropu!

Evropska unija }e jednog dana pri-grliti i na{u zemlju. Ostaje mi samo dase nadam da }e jednog dana moja pri-jateljica iz Be~a, Pariza ili Londonapisati o evropskoj Crnoj Gori s ovolikimdivljenjem kao ja pi{em o ovim svjet-skim prijestonicama.

Budu}nost ove zemlje je u Evropi,ali samo na na~in da prvo Evropudovedemo ovdje.

Autorka je polaznica IV generacije[kole evropskih integracija, studentkin-ja Ekonomskog fakulteta UniverzitetaCrne Gore i saradnica Evropskogpokreta u Crnoj Gori

OOssttaajjee mmii ssaammoo ddaa ssee nnaaddaamm ddaa}}ee jjeeddnnoogg ddaannaa mmoojjaa pprriijjaatteelljjiiccaaiizz BBee~~aa,, PPaarriizzaa iillii LLoonnddoonnaa ppiissaattiioo eevvrrooppsskkoojj CCrrnnoojj GGoorrii ss oovvoo-lliikkiimm ddiivvlljjeennjjeemm kkaaoo jjaa ppii{{eemm oooovviimm ssvvjjeettsskkiimm pprriijjeessttoonniiccaammaa..BBuudduu}}nnoosstt oovvee zzeemmlljjee jjee uuEEvvrrooppii,, aallii ssaammoo nnaa nnaa~~iinn ddaapprrvvoo EEvvrrooppuu ddoovveeddeemmoo oovvddjjee


s e p t embar 2 0 0 7 . I z a z ov i u EU

Evropska unija poku{ava da unapri-jedi odnose sa zemljama u susjed-

stvu, posebno u oblastima ekonomskesaradnje, energije i migranata. Pred-stavnici isto~nih i ju`nih partnera EUsu se tim povodom okupili na poseb-noj konferenciju u Briselu èle}i dadefini{u budu}i pristup saradnji.

Evropska susjedska politika (Euro-pean Neighbourhood Policy - ENP) jestupila na snagu 2004. godine sa cil-jem da u~vrsti veze izme|u EU i njenihsusjeda kojima ne nudi perspektivu -~lanstvo. ENP obuhvata 16 zemalja najugu (Alìr, Egipat, Jordan, Izrael, Liban,Libiju, Maroko, Siriju, Tunis, Zapadnuobalu i Obalu Gaze) i istoku EU(Jermenija, Azerbejdàn, Bjelorusiju,Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu).

Decembra 2006. godine, Evropskakomisija je predloìla unaprje|enjeENP-a u ENP+. Novi Evropski instru-ment susjedske politike i partnerstva(European Neighbourhood andPartnership Instrument - ENPI) jeuspostavljen 2007. godine kao inte-

grisani fond za promociju saradnje, auspostavljene su i nove kreditnemogu}nosti u Evropskoj investicionojbanci (EIB). Novi instrument bi trebaloda posluì za promociju dubljegekonomskog razvoja, stabilnosti idobre uprave u evropskom okruènju.Me|utim, iako se ENP obi~no pred-stavlja kao alternativa pro{irenju,nedostaje joj upravo ona klju~na"{argarepa" kojom se podsti~e spro-vo|enje bolnih reformi - perspektiva~lanstva.

Konferencija o ENP-u je odràna3. septembra 2007. godine u Briselu.Tim povodom su po prvi put okupljenipredstavnici (na ministarskom nivou) izEU i svih zemalja okruènja na istokui jugu Evrope. Komesar za spoljneodnose EU, Benita Ferrero-WWaldner jeizjavila da je glavni cilj konferencijebio da posluì kao "...vje`ba upa`ljivom slu{anju" me|u partnerima.Ona je naglasila da EU èli da oja~asvoju susjedsku politiku, posebno uoblastim ekonomske saradnje, energi-je, migracija i tehni~ke pomo}i.

Prema njenim rije~ima, EU jeposebno zainteresovana za bliùsaradnju u oblasti trgovine, a tu biUnija mogla da ponudi sveobuhvatneugovore o slobodnoj trgovini i veliki

N O V A S U S J E D S K A P O L I T I K A E U Z A S A R A D N J U S A Z E M L J A M A I Z O K R U @ E N J AK O N C E N T R I S A N A J E N A P I T A N J A E N E R G I J E I I M I G R A C I J A

EEUU ttrraa`̀iippaarrttnneerree

Prema programu Evropske komisije, EU bi uskoro trebalo da uspostavi jed-nostavnije, jeftinije i brè vizne procedure za poslovne ljude, vladine

slu`benike, studente i nau~ne radnike iz zemalja u okruènju. EK vjeruje da binajve}i dio prepreka u ovoj oblasti mogao biti prevazi|en fleksibilnijim pris-tupom procedurama koje EU ve} dozvoljava.

"Nastavi}emo da insistiramo da na{e dràve ~lanice postepeno uvodeposebne vizne reìme za olak{ano kretanje stanovnika u grani~nim podru~jimai otvaranje zajedni~kih aplikacionih centara. Tako|e èlim da naglasim osni-vanje novog fonda za stipendije studentima i profesorima iz zemaljaobuhva}enih ENP-om, a za njih je ve} pripremljeno 1000 mjesta na uni-verzitetima {irom EU", izjavila je Ferrero-Waldner.

EK je predloìla novi sistem Partnerstava o mobilnosti koji bi ubrzo treba-lo da stupi na snagu u zemljama okruènja. Cilj je da se da se zajedni~kimsnagama pristupi rje{avanju problema imigracije. Ovim programima se predvi|aistovremeni rad na suzbijanju ilegalne imigracije u EU, ali i na otvaranjumogu}nosti za legalnu migraciju iz tre}ih zemalja ka EU. Traìmo da mati~nezemlje ozbiljno shvate pitanja readmisije i da rade na stvaranju odrìvih rad-nih mjesta i pristojnih uslova rada. Sa svoje strane, EU nudi znatno pojednos-tavljivanje pristupa trì{tima rada zemalja ~lanica putem radnih kvota, kratko-ro~nih radnih viza i prakti~nih instrumenata kojima bi se povezala potra`nja iponuda na trì{tu rada EU.

[[AANNSSAA ZZAA SSTTUUDDEENNTTEE II RRAADDNNIIKKEE


s e p t embar 2 0 0 7 . I z a z ov i u EU

stepen integracije u unutra{nje trì{teEU, ukoliko su partneri iz okruènjaspremni da preduzmu zna~ajnereforme. Tako|e, energetska pitanja suod velike va`nosti za ENP. Onapomaè EU da postigne odre|eni nivoenergetske sigurnosti. Program saradnjesa zemljama u okolini Crnog mora kojiuklju~uje i neke od EU ~lanica izemalja kandidata je jedan od prim-jera takve saradnje. Bilateralni ugovorisu ve} potpisani sa Ukrajinom,Azerbejdànom i Marokom, a EU senada da }e posti}i sli~an dogovor i saEgiptom i Alìrom.

Izme|u ostalog, EU je ponudila ipovoljne vizne reìme za zemlje uokruènju. Cilj Komisije je da u istovrijeme suzbije ilegalnu imigraciju istvori povoljnije uslove za legalanulazak i rad dràvljana susjednihzemalja. U tom smislu, predloèno jeuvo|enje "...partnerstava o kretanjuljudi" koje bi omogu}ilo gra|animapartnerskih zemalja dobijanje radnihdozvola i dozvola boravka u EU.

Kona~no, nova ENP nudizna~ajniju finansijsku pomo} onimzemljama iz okruènja koje pokaùrezultate u unaprje|ivanju vladavineprava. Njome se predvi|a i mogu}nostkori{}enja fondova EU kako bi seobezbijedili ve}i krediti u drugimme|unarodnim institucijama, poputEIB. Nova ENP predvi|a dva novamehanizma: infrastrukturni program iprogram javne uprave (NeighbourhoodInfrastructure Facility - NEI,Governance Facility -GF). Cilj infra-strukturnog programa je da kroz fon-dove EU omogu}i zemljama izokruènja pristup ve}im svotamanovca u drugim me|unarodnim finan-sijskim institucijama kako bi se obezbi-jedila dovoljna finansijska podr{ka zaublaàvanje tro{kova tranzicije.O~ekuje se da }e ovi programi stupitina snagu do kraja godine.

U me|uvremenu, novo istra-ìvanje Eurobarometra pokazuje dagra|ani EU sve manje misle na svojesusjede. Vi{e od polovine ispitanika(54%) tvrde da uop{te nijesu zain-teresovani za ono {to se de{ava zeml-jama u okruènju. Ovaj procenat jebio niì prethodne godine - 48%.

Njihovo znanje o ENP-u je tako|ezanemarljivo: ~ak 80% tvrdi da nikadanije ~ulo za ovaj program.

Predsjednik EK, Jose ManuelBarroso je rekao da su zna~ajni naporineophodni da bi se susjedska politikaEU unaprijedila "...kako od strane EU,tako i od njenih partnera". Naglasio da}e zaklju~ci sa ove konferencijesvakako pomo}i EU da "defini{ebudu}e korake unutar ENP u narednihnekoliko godina".

Ferrero-Waldner je na konferencijipredstavila program susjedske politikekoji podrazumijeva "...viziju ekonoms-ki integrisane zone koja bi obuhvatala~itavu EU i njene najbliè evropske imediteranske partnere: zona u kojojroba, usluge i kapital slobodno proti~uotvaraju}i nove mogu}nosti za sve".

"Mogu}nost integracije u unu-tra{nje trì{te EU je ogromna {ansa inajsna`nija poruka do sada od straneEU. Znam da su na{i susjedi svjesnimogu}nosti koje im ova ponuda pruà- trì{te od 500 miliona potro{a~a kojese otvara. Va`no je, me|utim, da seprisjetimo i ostalih prednosti ENP-a:pomo} u podizanju administrativnihkapaciteta, stabilnije poslovno okru-

ènje i rast stranih investicija", istaklaje Ferrero-Waldner.

Ona je naglasila i neke odneophodnih koraka koji moraju bitipreduzeti kako bi se ovaj procesolak{ao i postigli pravi rezultati.

"@elimo da postavimo osnovu zazaklju~ivanje sveobuhvatnih trgovinskihugovora, koji bi prevazi{li minimumpredvi|en carinskim olak{icama iuspostavili saradnju na dubljem nivou:u oblastima usluga i investicija.Moramo biti sigurni da svi proizvodi -od gra|evinskih projekata do igra~aka,krompira ili lijekova - uklju~uju}i i oneproizvode koji su od strate{ke va`nostiza na{e susjede -zaista mogu nes-metano u}i na na{e trì{te, a da ih nezaustave ni fito-sanitarne, ni bezbjed-nosne, ni trì{ne inspekcije", izjavila jeFerrero-Waldner.

Prema njenim rije~ima, ENPpredstavlja radikalnu promjenu una~inu na koji se EU odnosi premanajbliìm susjedima i prijateljima uokruènju. "Ova Komisija je u pot-punosti posve}ena pretvaranju ovevizije u stvarnost", zaklju~ila je ona.

Vera []EPANOVI]

Ministar inostranih poslova Portugala Luis Amado istakao je da ENP nije"...tek jedna zastarjela politika", ve} "...istinski evropski projekat". Prema

njegovim rije~ima, neophodno je uzeti u obzir politi~ka de{avanja u svijetu,poput teroristi~kog napada 11. septembra. "Evropa mora preispitati svoj odnosprema susjedima u ovom svjetlu", rekao je Amado. Njema~ki dràvni sekretarGunter Gloser se sloìo sa ovim stavom naglasiv{i da je za vrijeme njema~kogpredsjedavanja u EU (u prvoj polovini 2007. godine) ENP bila jedan od glavnihprioriteta. On je podvukao zna~aj politike uslovljavanja i dodao da }e unapri-je|ena ENP biti od velike koristi zemljama u okruènju, ali da }e njen stvaranefekat umnogome zavisiti od brzine i kvaliteta reformi u ovim zemljama.

Me|utim, mnoge zemlje iz evropskog susjedstva su nezadovoljne nivoomsaradnje koji im nudi EU, posebno one koje bi sebe mnogo radije vidjele kaopotencijalne kandidate za ~lanstvo.

Ukrajinski ambasador u EU Roman Shpek isti~e: "Ne moèmo prihvatitiENP kao adekvatnu osnovu za odnose izme|u Ukrajine i EU. Mi smo voljnida sara|ujemo, ali samo kroz instrument koji prepoznaje Ukrajinu kao inte-gralni dio Evrope".

Ministar inostranih poslova Moldavije, Andrei Stratan se sloìo sa kolegomiz Ukrajine: "Prijedlozi EK na ovoj Konferenciji o ja~anju ENP-a su veliki koraknaprijed, ali su jo{ daleko od na{ih o~ekivanja".

Njihove ambicije za ulazak u EU su okvirno podràle i Velika Britanija iPoljska.

NNII[[TTAA BBEEZZ ^̂LLAANNSSTTVVAA??


s e p t embar 2 0 0 7 . I s t r a ` i v an j a

Upore|enju sa rezultatima istra-ìvanja javnog mnjenja pred

posljednje pro{irenje EU u januaru2007. godine na Bugarsku iRumuniju, podr{ka politici pro-{irenja EU je porasla sa 46 na49%, prema rezultatima posljed-njeg istraìvanja Eurobarometrasprovedenog {irom EU. U isto vri-jeme, protivljenje pro{irenju jeznatno opalo: sa 42% na 39%. No,jo{ uvijek je mo`da zabrinjavaju}eda je pozitivan stav premabudu}im pro{irenjima mnogo zas-tupljeniji u zemljama koje su isame nedavno pristupile EU, doksu "stare ~lanice i dalje skepti~ne".

Prosje~na podr{ka pro{irenju do-stiè oko 68% u dvanaest dràva ~lan-ica koje su pristupile EU od 2004.godine, dok je ta brojka u EU15 43%.Najve}i entuzijazam za pro{irenjepokazuju Poljaci (76%), zatim Litvanci(68%), Slovenci i Rumuni (67%). Me|uEU15, dalje pro{irenje uìva najve}upodr{ku u [paniji (65%), Gr~koj (56%) i[vedskoj (52%). Na drugom kraju spek-tra nalazi se Luksemburg, gdje manjeod jedne tre}ine ispitanih podràvapro{irenje (25%), zatim Austrija (28%) i

Francuska (32%). [to se ti~e zemaljakoje su trenutno u procesu pro{irenja,podr{ka Hrvatskoj (72%) daleko pre-ma{uje podr{ku Turskoj u daljempro{irenju EU (50%).

Stav koji gra|ani zauzimaju upogledu pro{irenja je direktno povezansa njihovim godinama i stepenom obra-zovanja, tvrdi se u izvje{taju, pri ~emunajmla|i ispitanici i oni koji su dostiglinajvi{i stepen obrazovanja iskazujunajve}i stepen podr{ke pro{irenju.

Kada je rije~ o podr{ci samom ~la-nstvu u EU, broj gra|ana EU koji vjeru-ju da je ~lanstvo njihove zemlje u evro-pskoj zajednici pozitivna stvar - 57% -je najvi{i od 1994. godine. ^lanstvom uEU najzadovoljniji su Holan|ani (77%),Irci (76%) i Luksemburàni (74%).Jedino je u Velikoj Britaniji zna~ajnijezastupljen negativan stav prema EU -30% Britanaca vjeruje da je ~lanstvo uEU lo{e za njihovu zemlju.

Sa druge strane, izvje{taj ukazuje ina prili~an pad podr{ke EU u zemljamakoje su joj nedavno pristupile - poseb-no u Slova~koj, Bugarskoj, Sloveniji iLetoniji, {to pokazuje da se odu{evljen-je javnosti povodom ulaska u EU znat-no smanjuje usljed straha da }e uticajnacionalnih aktera biti manji unutar EU.

[to se ti~e dvije zemlje sa statusom

kandidata koje trenutno prego-varaju o pristupanju, rezultati susljede}i: podr{ka pristupanju EU jeznatno vi{a u Turskoj (52%) negou Hrvatskoj (29%). Uvjerenje da}e ~lanstvo u EU donijeti mnogeprednosti je sna`nije u Turskoj(62%). Samo 43% Hrvata misli toisto za svoju zemlju, dok je 48%onih koji misle da ~lanstvo ne}edonijeti nikakva pobolj{anja.

Da se Evropska unija poste-peno oporavlja od krize pov-jerenja njenih gra|ana pokazuje iporast podr{ke evropskim institu-cijama. U prosjeku, procenat onihkoji vjeruju Evropskoj komisiji (EK)

je porastao sa 48% od pro{le godine nasada{njih 52%. Izuzetak je Velika Bri-tanija gdje manje od 30% ispitanika imapovjerenja u EK, dok joj 42% ne vjeru-je. Sli~no je i u zemljama kandidatima:tek 36% u Hrvatskoj i 22% u Turskoj

vjeruje EK, dok 49% hrvatskih i 37%turskih gra|ana nema povjerenja u nju.Mnogi ispitanici u Turskoj nijesu bili sig-urni {to da kaù, pa je opciju "ne znam"odabralo ~ak 41% gra|ana. Upore|enju sa prethodnim istraìvanjempovjerenje u EK, u ovim dràvama, jeopalo za ~itavih 10%.

Sli~no prolazi i Evropski parlament(EP): u Hrvatskoj 39% ispitanika imapovjerenja u ovu instituciju, dok im47% gra|ana ne vjeruje. U Turskoj,24% vjeruju EP, 38% nema povjerenja uEP, a 38% ni ne zna {to bi odgovorilo.

PPrriipprreemmiillaa:: VV.. [[]]EEPPAANNOOVVII]]

PPoonnoovvoo rraassttee ppooddrr{{kkaa pprroo{{iirreennjjuuPO S L E DN J E I S P I T I V AN J E E U ROB A ROME T R A O S T A VOV IMA E V RO P L J A N A P R EMA E U

BBrroojj ggrraa||aannaa EEUU kkoojjii vvjjeerruujjuu ddaajjee ~~llaannssttvvoo nnjjiihhoovvee zzeemmlljjee uueevvrrooppsskkoojj zzaajjeeddnniiccii ppoozziittiivvnnaassttvvaarr - 5577%% - jjee nnaajjvvii{{ii oodd11999944.. ggooddiinnee

NNoo,, jjoo{{ uuvviijjeekk jjee mmoo`̀ddaa zzaabbrrii-nnjjaavvaajjuu}}ee ddaa jjee ppoozziittiivvaann ssttaavvpprreemmaa bbuudduu}}iimm pprroo{{iirreennjjiimmaammnnooggoo zzaassttuupplljjeenniijjii uu zzeemmlljjaammaakkoojjee ssuu ii ssaammee nneeddaavvnnoo pprriiss-ttuuppiillee EEUU,, ddookk ssuu ""ssttaarree ~~llaanniicceeii ddaalljjee sskkeeppttii~~nnee""


s e p t embar 2 0 0 7 . Dokumen t i

Razvoj istinske lokalne demokratijeje prioritet za Crnu Goru. Zakonski

okvir jo{ nije zadovoljavaju}i..., isti~e seu nacrtu prvog izvje{taja SekretarijataKomiteta ministara Savjeta Evrope oispunjavanju obaveza koje je CrnaGora preuzela prijemom u ~lanstvo SE11. maja 2007. godine.

U ovom dokumentu koji }e usko-ro biti ozvani~en, Savjet Evrope ocjen-juje da zabrinjava {to predloènaustavna rje{enja predvi|aju samo pravolokalne uprave da koristi dràvnuimovinu.

"Kompetencije lokalne uprave suograni~ene", pi{e u dokumentu u kojemse navode primjeri da su obrazovanje,primarna zdravstvena za{tita i socijalnapolitika u nadle`nosti Republike.

Za civilno dru{tvo je re~eno da seposljednjih godina polako razvija uorganizovanu strukturu sa brojnim aso-cijacijama i institucijama u svim sek-torima koji su od interesa za javnost.

"Ipak, paradoks civilnog dru{tvakoje je prisutno u svim institucijama,

kao i u ve}ini evropskih dràva, je daje veoma pasivno i skoro odsutno izklju~nih debata u vezi sa Ustavom,korupcijom, privatizacijom... To je dje-limi~no zbog pretjerane politizacijedru{tva koje je pro{lo kroz dug periodpripreme za nezavisnost, zbog slabihinstitucija sa kojima bi trebalo da senadopunjuje i specifi~nog fenomenanagomilavanja funkcija (civilno dru{tvo,partije, ekonomski interesi)", nagla{avase u dokumentu.

Dodaje se da treba unaprijeditisu{tinska rje{enja o ljudskim i manjin-

skim pravima, oja~ati mehanizme nji-hove za{tite i sprovesti preporukeGRECO-a, posebnog tijela SavjetaEvrope za borbu protiv korupcije.

"U~vr{}ivanje nezavisnog i efi-kasnog pravosu|a ostaje glavna briga icentralno pitanje razvoja crnogorskedemokratije. Uspjeh reforme pravo-su|a nije samo u kompletiranjuneophodnog zakonskog okvira ikvaliteta sudija, ve} i u efikasnom imodernom funkcionisanju ostalihklju~nih oblasti pravosudnog sistemakao {to su tuìla{tvo, policija... ", isti~ese u dokumentu.

"Predstavnici svih dràvnih organaza borbu protiv korupcije napominjuda je potrebno pobolj{ati izgradnjukapaciteta institucija kako bi sepobolj{ala njihova sposobnost da spri-je~e korupciju, sa posebnim naglaskomna pravljenje {ema za za{titu onih kojiprijavljuju korupciju", pi{e u nacrtuizvje{taja SE.

Za SE je nesporna potreba ja~anjainstitucionalnog kapaciteta "...{to moèbiti u~injeno uspostavljanjem posebneorganizacije za istrage krivi~nih djelakorupcije u Ministarstvu unutra{njihposlova".

Iz SE upozoravaju i da sprovo|e-

nje zakona ostaje slabo za {to je glavnirazlog nedostatak ljudskih resursa, kaoi da je potrebno razjasniti status inter-no raseljenih Roma sa Kosova.

"Malo je nade da }e do}i dokompromisa u vezi sa slu`benimjezikom i crkvom zbog kojih }e sevjerovatno i}i na referendum. Ipak,Ustav ne}e rije{iti problem za zna~ajandio stanovni{tva koji ne priznaje neza-visnu Crnu Goru, a to moè biti iza-zov za dugoro~nu stabilnost CrneGore", ocjenjuje se u dokumentu.

Isti~e se da problem na poljumedija "...ostaje jaka zavisnost odrazli~itih lokalnih i me|unarodnihgrupa koje mogu da uti~u naure|iva~ku politiku".

"Drugo pitanje je zavr{etak trans-formacije RTCG u istinski javni servis,odnosno pobolj{anje procedure zaizbor Savjeta RTCG", ocjenjuje se unacrtu izvje{taja.

N.R.

S A V J E T E V R O P E J E P R I P R E M I O P R V I I Z V J E [ T A J O I S P U N J A V A N J U O B A V E Z A K O J E J EC R N A G O R A P R E U Z E L A 1 1 . M A J A 2 0 0 7 . G O D I N E

Dràva ograni~ava lokalnu samoupravu

IIssttii~~ee ssee ddaa pprroobblleemm nnaa ppoolljjuummeeddiijjaa ""......oossttaajjee jjaakkaa zzaavviissnnoossttoodd rraazzllii~~iittiihh llookkaallnniihh ii mmee||uunnaarr-ooddnniihh ggrruuppaa kkoojjee mmoogguu ddaa uuttii~~uunnaa uurree||iivvaa~~kkuu ppoolliittiikkuu""

UU~~vvrr{{}}iivvaannjjee nneezzaavviissnnoogg ii eeffiikkaa-ssnnoogg pprraavvoossuu||aa oossttaajjee ggllaavvnnaabbrriiggaa ii cceennttrraallnnoo ppiittaannjjee rraazzvvoojjaaccrrnnooggoorrsskkee ddeemmookkrraattiijjee

Savjet Evrope


s e p t embar 2 0 0 7 . Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

Uinstitucijama Evropske unije (EU)i u medijima koji se bave

poslovima EU ~esto se koriste tzv."euroàrgon" - rije~i i izrazi kojesamo oni razumiju. Euroàrgon neri-jetko moè biti vrlo zbunjuju}i za{iru javnost, pa je to i razlog da istipribliìmo onima koji istim jo{ nije-su ovladali.

Absorption (absorptive) capacity:Apsorbcioni kapacitet. Naj~e{}eozna~ava mogu}nost zemlje da primifinansijsku pomo} i efikasno je isko-risti. Zemlje u razvoju to obi~nonijesu u stanju uraditi. Na primjer,zemlja primi nov~anu pomo} koja bisvoj djeci trebala omogu}iti poha-|anje osnovne {kole, ali zbog ma-njka u~iteljskog kadra, nedovoljnogbroja {kola i slabog upravnog apara-ta, novac se ne moè u kratkomroku utro{iti za ostvarenje cilja kojemje namijenjen. Stoga, najprije trebaobrazovati u~itelje, izgraditi {kolskezgrade i unaprijediti efikasnost drà-vne administracije. Preduzimanjemtakvih mjera, unaprijedi}e se apsor-pcioni kapacitet zemlje.

Acceding - country: Zemljapristupnica. Radi se o zemlji kandi-datkinji koja je ispunila sve kriterijeiz Kopenhagena i dovr{ila pregovoreo pristupanju Uniji.

Acquis communautaire: Acquiscommunautaire ili Pravna tekovina.To je francuski izraz koji u osnovizna~i "EU onakva kakva jeste",drugim rije~ima, podrazumijeva

prava i obaveze koje imaju zemlje~lanice. "Acquis" ~ine svi ugovori izakoni Evropske unije, zatim de-klaracije, rezolucije, me|unarodnisporazumi o pitanjima EU, kao ipresude Evropskoga suda. îne ga iakcije koje zajedni~ki preduzimajudràve ~lanice u podru~ju pravosu|ai unutra{njih poslova te zajedni~kaspoljna i bezbijednosna politika."Prihvatanje acquis-a" stoga zna~iprihvatanje Unije upravo onakvekakva jeste. Zemlje kandidatkinjemoraju prihvatiti "acquis" prije pristu-panja Uniji i pravo Unije u~initidijelom svog nacionalnog zakono-davstva.

Agenda: U doslovnom zna~enjuizraz zna~i "ono {to treba u~initi".Uglavnom se odnosi na skup temakoje treba raspraviti na nekom sas-tanku, ali ga politi~ari koriste i uàrgonu kako bi ozna~ili "stvari kojeèle posti}i".

Anti-ttrust: EU nastoji garantovatipo{teno i pravedno trì{no"takmi~enje" na jedinstvenom trì{tu,kao i osigurati takmi~enje trgova~kihdru{tava, a ne njihovo spajanje uvelike kompanije. Pravni propisi EUiz tog podru~ja zabranjuju ugovoreme|u kompanijama koji bi ograni~ilikonkurenciju (npr. tajne ugovoreizme|u kompanija koji bi doveli donamjernog pove}anja cijenaodre|enih proizvoda) i zloupotrebefirmi koje imaju dominantan poloàjna trì{tu. Ta su pravila poznata kao"anti-trust" zakonodavstvo. Komisijaima znatna ovla{}enja u zabraniantikonkurentskih aktivnosti, kao iovla{}enja ka`njavanja onih podu-ze}a koja su prekr{ila antikon-kurentsko pona{anje.

V O D I ^ Z A R A Z U M I J E V A N J E P O J M O V A I K O V A N I C AK O J I M A N A J ^ E [ ] E B A R A T A J U S A M O O N I K O J I S EP R O F E S I O N A L N O B A V E E U I N T E G R A C I J O M

NEVLADINE ORGANIZACIJE U EVROPSKOJ UNIJI

TTHHEE EEUURROOPPEEAANNLLAAWW SSTTUUDDEENNTTSS''AASSSSOOCCIIAATTIIOONN

((EELLSSAA))

Evropsko udruènje studenata prava(ELSA) je me|unarodna, nezavisna,

nepoliti~na i neprofitna organizacija koju~ine i kojom upravljaju studenti ili nedavnodiplomirani mladi pravnici koji su pokazaliinteresovanje za pravo i posve}enostme|unarodnim temama i problemima.

Njena vizija je pravedan svijet ukojem postoji po{tovanje ljudskog dosto-janstva i kulturnih razlika, a misija unapri-je|enje obrazovanja iz oblasti prava, razvi-janje uzajamnog razumijevanja i promo-visanje dru{tvene odgovornosti studenataprava, kao i mladih pravnika.

ELSA je kao osnovne ciljeve definisala:- Stvaranje prilika studentima prava i

mladim pravnicima da u~e o drugimkulturama u duhu kriti~kog dijaloga inau~ne saradnje;

- Omogu}avanje studentima prava imladim pravnicima da steknu profesion-alne vje{tine i iskustvo;

- Podsticanje studenata prava i mladihpravnika da djeluju za dobro dru{tva ucjelini.

Studenti prava iz Austrije, Ma|arske,Poljske i Zapadne Njema~ke osnovali suovu organizaciju 1981. godine. Danas jeELSA najve}a svjetska organizacija studena-ta prava i zastupljena je u preko 200 pra-vnih fakulteta u 36 zemalja {irom Evrope,sa ~lanstvom od preko 30,000 studenata imladih pravnika. Ova rastu}a mreàmladih ljudi ima ~lanove i posmatra~e uAustriji, Belgiji, Bugarskoj, ê{koj, Hrva-tskoj, Danskoj, Estoniji, Finskoj, Francuskoj,Njema~koj, Ma|arskoj, Islandu, Irskoj, Ita-liji, Kazahstanu, Letoniji, Litvaniji, Malti,Crnoj Gori, Norve{koj, Holandiji, Rusiji,Srbiji, Slova~koj, Sloveniji, [paniji, [ved-skoj, [vajcarskoj, Turskoj, Ukrajini iUjedinjenom Kraljevstvu.

ELSA sara|uje i sa studentskim orga-nizacijama {irom svijeta, kao {to su to rec-imo ILSA u Sjevernoj Americi, ALSA uJapanu, ALSA u Australiji, ALSA u Ju`nojAfrici i AEJCI iz Obale Slonova~e.

Vi{e informacija o ovoj organizacijimoète pro~itati na www.elsa.org.

Priredila: Paula PETRIÊVI]

Euroàrgon


s e p t embar 2 0 0 7 . Ak t i vno s t i NVO-aa

Evropski pokret u Crnoj Gori, usaradnji sa njema~kom fondacijom

Friedrich Ebert i Vladom Crne Gore,nastavio je realizaciju programa "Vladaza Evropu", specijalisti~kog programausavr{avanja u oblasti evropskih inte-gracija za profesionalno osoblje raz-li~itih mistarstava Vlade Crne Gore.

U okviru ovog programa, od 14.do 16. septembra organizovan je sem-inar pod nazivom "Uvod u istorijat ipojmove evropskih integracija - institu-cije, osnove pravnog i ekonomskog sis-tema EU", u Kumboru.

Trodnevni skup je okupio uglednaakademska i diplomatska imena izzemlje i regiona, a bavio se temamakoje se ti~u procesa evropskih inte-gracija do i od 60-tih, institucijamaEvropske unije, aktuelnim pitanjimakoja se odnose na zapadni Balkan, kaoi mnogim drugim sadràjima, indirekt-no i direktno vezanim za proces inte-

gracija i mjesto i ulogu Vlade u ovimprocesima.

Sam program je zasnovan naiskustvima i programu "[kole evropskihintegracija", koji zajedno godinamasprovode Centar za gra|ansko obrazo-vanje, Centar za razvoj nevladinihorganizacija, Evropski pokret u CrnojGori i FOSI ROM, ali je zbogspecifi~nosti polaznika i polaznica izVlade modifikovan i prilago|en nji-hovim potrebama.

Stalna saradnica CGO-a i polaznica{kole evropskih integracija Maja

Vuja{kovi} }e ove godine u~estvovati u"Programu razvoja lidera".

Ovaj program inicirali su prvi put2006. godine Evropski koled` (Collegeof Europe) u Briù i TRANSFUSE aso-cijacija sa ciljem da pomognureformske procese u zemljama jugois-to~ne Evrope kroz razvoj mladih lideraprvenstveno iz tog regiona, ali i ostatkaEvrope i SAD koji èle da aktivnou~estvuju u kreiranju budu}nosti nji-hovih dràva. Za evropsku budu}nostovog regiona potreban je razvoj efikas-nih struktura gra|anskog dru{tva, ali ipoliti~ko, ekonomsko i bezbjednosnointegrisanje u euroatlanske strukture.Program je osmi{ljen sa vjerovanjem dasu motor uspje{nog nastavka tranzi-cionih procesa upravo kvalifikovani

mladi profesionalci sa me|unarodnimiskustvom.

Program traje godinu dana i imaza cilj usvajanje novih znanja o EU injenim odnosima sa regionom jugois-to~ne Evrope, ali i razvoj liderskih iprofesionalnih vje{tina u~esnika.Zajedno sa kolegama iz regiona, MajaVuja{kovi}, u~estvuje od 16.-30. sep-tembra u radu ljetne akademije uBerlinu, kojom ovaj program po~inje.Akademija uklju~uje i prakti~netreninge iz oblasti pregovaranja iupravljanja projektima.

Sljede}e godine, u okviru studi-jskog boravka u Briù, u Belgiji, u~esni-ci }e posjetiti i institucije EU i NATO-a. Pored toga, tokom jednogodi{njegperioda, u~esnici }e sara|ivati na real-izaciji projekata iz oblasti evropskihintegracija u njihovim zemljama.

Vlada za EvropuE V R O P S K I P O K R E T U C R N O J G O R I N A S T A V L J A S AS P E C I J A L I S T I ^ K I M P R O G R A M I M A O B U K E

JJuuggooiissttoo~~nnaa EEvvrrooppaa ii EEUU""PPrrooggrraamm rraazzvvoojjaa lliiddeerraa""

MMllaaddiiffeeddeerraa ll ii ss tt ii jjaa~~aa jjuussvvoojjee kkaappaacc ii tteettee

Na seminaru ,,Dani treninga 2007."odrànom od 26. do 29. avgusta u

belgijskom gradu Briù okupilo se vi{e od20 mladih ljudi sa prostora ~itave Evropekoji su tom prilikom predstavljali na-cionalne sekcije pan-evropske organizu-acije JEF Europe (Mladi evropski federalisti).

Seminar je organizovan sa ciljem dase pomogne izgradnja kapaciteta ovih sek-cija, a posebno u dijelu obuke njihovihpredstavnika u organizovanju i sprovo|enjurazli~itih vidova aktivnosti usmjerenih kapromociji ideja i vrijednosti federalizma.

Trening je bio prilika i da u~esnicisteknu osnovne vje{tine koje su potreb-ne za upravljanje projektima, organizo-vanje raznih oblika uli~nih akcija, ali ivje{tine u komunikaciji sa medijima.Pored toga, oja~ana je i saradnja izme|urazli~itih sekcija, a bilo je i rije~i okonkretnim projektim aktivnostima.

JEF Crne Gore je predstavljao Petar\ukanovi}, generalni sekretar.

OOssnnoovvaann CCeennttaarr zzaaeevvrroo--aatt llaannttsskkeeppooll ii tt iikkee ((CCEEAAPP))

Centar za evro-atlantske politike (CEAP)je novoosnovana nevladina organizaci-

ja ~ija je vizija Crna Gora kao ~lanica EU. Misija CEAP-a je promovisanje

evropskog puta i zastupanje evropskihvrijednosti u Crnoj Gori.

Osnovni ciljevi CEAP-a su:- podizanje nivoa svijesti javnosti o pro-

cesu evro-atlantskih integracija, ljud-skih i manjiskih prava, ravoja de-mokratije i vladavine prava, te promo-cija "evropskog" puta Crne Gore;

- doprinos razumijevanju procesa inte-gracija u javnosti kroz objektivno i pre-cizno izvje{tavanje o evro-atlantskimpolitikama i procesu pridruìvanja;

- pozitivno uticanje na process pridru-ìvaja Crne Gore evroatlanskih struk-turama kroz istraìvanje u analizu;

- pruànje podr{ke razvoju i ja~anjumedija u Crnoj Gori kroz povezivanjeprofesionalnih novinara na lokalnom iregionalnom nivou;

- edukacija novinara - promovisanje evroatlantskih politika

kroz objavljivanje analiti~kih tekstova,publikacija, organizovanje seminara,okruglih stolova i panel diskusija.


s e p t embar 2 0 0 7 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

EEUURROOPPEEAANN MMAASSTTEERRSS IINNLLIIFFEELLOONNGG LLEEAARRNNIINNGG::PPOOLLIICCYY AANNDDMMAANNAAGGEEMMEENNTTThe European Commission offers scholarships for3rd country (non-EU) students and scholars. The deadline for Erasmus Mundus scholarshipapplications is 31 December 2007.For non-EEU students For each student the scholarship amounts to21,000 Euro per academic year. This includes 10monthly grants of 1,600 Euro and a fixed amountof 5,000 Euro for fees, travel expenses, relocationcosts, etc. For courses lasting two years, the studentreceives double this amount, i.e. 42,000 Euro.For non-EEU scholarsThe amount of an average scholarship for schol-ars is 13,000 Euro. This includes three monthlygrants of 4,000 Euro and a fixed amount of1,000 Euro for travel and expenses. For application forms, please contact theConsortium Office at [email protected] European studentsThe Consortium providing the European Mastersin Lifelong Learning: Policy and Managementoffers partial scholarships towards the cost oftuition for highly qualified European students.The scholarship amounts to a total of EUR 8000for the two-year programme.For more information, please visitwww.lifelonglearningmasters.org/site.aspx?p=67

DDOOCCTTOORRAALL PPRROOGGRRAAMM IINNEECCOONNOOMMIICCSS,, LLAAWW AANNDDPPSSYYCCHHOOLLOOGGYYThe International Max Planck Research School onAdapting Behavior in a Fundamentally UncertainWorld (Uncertainty-School) combines approaches

from Economics, Law and Psychology to explainhuman decisions under uncertainty more effec-tively and to better design institutional responses.The Uncertainty-School is jointly hosted by theMax Planck Institutes at Jena, Berlin and Bonn,and the Psychology and Economics Departmentsof the FSU, Jena. International Partners are theDepartment of Psychology of Indiana University,Bloomington and the Center for Rationality at theHebrew University, Jerusalem.Outstanding candidates are invited to apply for doc-toral fellowships in economics, law and psychology.Applicants are required to hold a Diploma, aMasters Degree or a State Exam with honors inone of the abovementioned disciplines or anequivalent degree in a related discipline.Fellowships start on Feb. 1, 2008 and includefunding for up to 3 years. Research will be con-ducted in English at either Jena, Berlin or Bonn.Besides the summer school, dedicated to provid-ing a sound knowledge in the neighboring disci-plines, doctoral fellows will be benefit from theacademic training and intellectual life at the par-ticipating institutions.Program details and the online application form areprovided at www.imprs.econ.mpg.de/application.Applications have to be submitted online andshould include a CV, transcripts, a letter of interestand 2 letters of recommendations.Both Max Planck Society and Friedrich SchillerUniversity are committed to improving theopportunities for women in the sciences and par-ticularly encourage them to apply.Deadline for applications is Nov 1, 2007.The International Max Planck Research School onAdapting Behavior in a Fundamentally UncertainWorld (IMPRS Uncertainty), ax Planck Institute ofEconomics, Kahlaische Strasse 10, 07745 [email protected], www.imprs.econ.mpg.de

MMAA IINN IINNTTEERRNNAATTIIOONNAALLSSTTUUDDIIEESS IINNPPHHIILLAANNTTHHRROOPPYY AANNDDSSOOCCIIAALLEENNTTRREEPPRREENNEEUURRSSHHIIPPThe programme aims to contribute to education-al excellence by providing postgraduate trainingin a field which is at present under-representedin the framework of the European higher educa-tion system, while it is comparatively well-estab-lished in the US universities. The specific focus isbased on Human and Social Sciences, but theprogramme develops also technical aspects relat-ed to management and legal issues, as well as a

strong articulation between educational pro-grammes and research activities. The Master is addressed to the educational train-ing of a new professional profile - the generalmanager in philanthropy and social entrepre-neurship - in its various facets, in relation to theinstitutional field of reference: - Program officer in cultural and grant-making

foundations, whose professional skills are eval-uating proposals, defining operational strategiesand management practices as well as enhanc-ing partnerships wit private an public institu-tions, both in cultural issues and in social wel-fare policies;

- Project manager, in corporate foundations andin venture philanthropy organizations in com-panies (national and multinational) and businessfirms practicing Corporate Social Responsibility;as well as in NGOs and NPO which developthe concern for social entrepreneurship.

- The aim of the Master is to form professional pro-files capable of dealing with the challenges thatglobalization has generated over the last decades.

Modules:- Religions and Philanthropy: traditions, practices

and anthropological contexts- History of Philanthropy in Europe and in the

United States: comparative aspects- Legal Aspects: Foundations and Philanthropic

institutions-- Social Entrepreneurship, Civil Society and

Sustainable Development- Financial Management, Human Resources and

Governance of non profit organizations- Welfare Systems, Social Justice and Social

Inclusion- Biomedical research - Health Care and Phi-

lanthropy International cooperation and GlobalCivil Society - NGOs and NPOs

- Communication and Cultural ProcessTiming:First Semester: February the 4th June the 30th 2008Internship: September the 1st December the 19th 2008Second Semester: January the 12th April the 30th 2009Final thesis: May-Mid June 2009The number of students admitted is limited to 25.The contribution for each student enrolled is6,500 euros.Fellowships and free enrolment fees will be madeavailable to some of the selected students,according to a ranking that will be published inthe web site.More details available on www.misp.it Contact: MISP - Prof. Giuliana Gemellic/o Dipartimento di Discipline StorichePiazza San Giovanni in Monte, 240124 Bologna - Italyph. +39-(0)51.2098106fax +39-(0)51.585890

EIC Bilten je elektronski ~asopis koji izlazi u sklopu EIC programa, a uz podr{ku fondacije Friedrich Ebert.Izdava~ je Centar za gra|ansko obrazovanje.

EIC bilten je zaveden u evidenciji medija Ministarstva kulture i medija pod rednim brojem 578. Urednik: Ne|eljko Rudovi}; Ure|iva~ki kolegijum: mr Vera [}epanovi}, Daliborka Uljarevi}, mr Dragan Stojovi}, mr Vladimir Vu~ini}Tehni~ki urednik: Bla`o Crvenica; Lektura: Milena Milunovi}; Lektura engleske verzije: Maja Mugo{a; Prevod: mr Vera [}epanovi}

Njego{eva 36 / I Tel / fax: 081 / 665 - 112, 665 - 327 E-mmail: [email protected] Bilten mo`ete preuzeti na www.cgo.cg.yu

eic bilten 24

Documents