Univerzitet Crne Gore Ekonomski fakultet Podgorica

EKONOMSKA I MONETARNA UNIJA I FISKALNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE

diplomski rad

Mentor: Prof. dr Veselin Vukotic Ivan Jovetic 99/50

Podgorica, 1. April 2005

1

Sadrzaj :

1. Uvod…………………………………………………………………. 31.1 Ideja evropskih integracija……………………………………… 3

1.2 Proces evropskih integracija……………………………...............5 1.3 EU danas………………………………………………………….7

2. Ekonomska i monetarna unija………………………………………....9 2.1 Ekonomska politika EU…………………………………………...9 2.2 Istorija monetarnih unija……………………………………….....11 2.3 Proces monetarnih integracija………………………………….....11 2.3.1 Evropski monetarni sistem……………………………….....12 2.4 Ekonomska i monetarna unija………………………………….....14 2.4.1 Plan Delor…………………………………………………...14 2.4.2 Ugovor iz Mastrihta…………………………………………14 2.4.3 Evropski sistem centralnih banaka…………………………..17 2.4.4 Pakt stabilnosti i rasta i kriterijumi konvergencije…………….18 2.4.5 Prednosti i nedostaci EMU…………………………………..213. Fiskalna politika EU……………………………………………………23 3.1 Fiskalna politika………………………………………………..23 3.2 Budzet EU………………………………………………………264. Big question mark?..................................................................................27

Tabele :

Tabela 1: EU25-osnovni podaci……………………………………………...7Tabela 2: Sastav ekija (u % )……..……………………………….................13Tabela 3: Fiksni odnos eura prema 12 valuta drzava clanica EMU…………17Tabela 4: Ispunjenost kriterijuma konvergencije EU 15 1997-1998…….........19Tabela 5 : Ukupno poresko opterecenje kao % GDP-a……………………...24Tabela 6: Osnovne stope PDV u EU15, 2002. godine....................................25

2

Tabela 7: Najviše stope poreza na profit u EU25 ...........................................25Tabela 8 :Budzet za 2004 fiskalnu godinu......................................................27

1. Uvod

1.1 Ideja evropskih integracija

Ideje i koncepti integracije evropskog kontinenta pojavljuju se i prije XX vijeka. Rimsko carstvo, koje je trajalo od I vijeka p.n.e. do V vijeka n.e., ostvarilo je brojne ciljeve u vezi sa integracijom evropskog kontinenta, bez obzira na cinjenicu da je obuhvatalo i djelove Srednjeg Istoka i Afrike. U Rimskom carstvu postojali su:

slobodna trgovina zajednicka valuta zajednicki sistem odbrane pravni sistem spoljna politika i izvjesna autonomija regiona

U narednim vjekovima djelimicnu integraciju evropskog prostora ostvaruju i kratkotrajno odrzavaju Karlo Veliki , na pocetku IX vijeka, i Napoleon, na pocetku XIX vijeka, preciznije u periodu od 1809 do 1812 godine.

Karakteristika ovih nacina integracije evropskog kontinenta svakako su vojni pohodi i osvajanja teritorija. Upravo u toj cinjenici mozemo naci uzroke njihove kratkotrajnosti.

Ideje politicke i mirne integracije Evrope prisutne su u djelima i razmatranjima poznatih evropskih intelektualaca od XVI do XVIII vijeka. Svoj doprinos evropskim integracijama dali su intelektualci poput Kanta, Bentama, Rusoa, Silija, Pena i Sen-Simona. Podjela koja se javila kod njih a u vezi je sa karakterom integracija prisutna je i do danas. Evropa kao unija naroda, drzava ili evropskih suvereniteta, debata je koja jos uvijek traje i koja bi trebala imati posebnog znacaja u narednom periodu, s obzirom da se vec pristupilo ratifikacijama evropskog Ustava.1

Ranih dvadesetih godina XX vijeka pitanje evropskih integracija predmet je brojnih diskusija medju evropskim intelektualcima koji se, po svemu sudeci, nikad nisu odricali razmisljanja i rasprava na tu temu. Ricard Kudenhovi-Kalergi se 1923 godine zalagao za stvranje Panevropske unije. Panevropski manifest, koji je odobren na Kongresu u Becu 1926 od strane ucesnika iz 24 zemlje, istakao je zahtjeve za carinskom unijom, zajednickom valutom, vojnim savezom i zastitom nacionalnih manjina.

Altiero Spineli i Ernesto Rosi 1941 pocinju sa tajnom distribucijom Ventotenskog manifesta u kojem se zalazu za federalnu Evropu.

1 Svih 25 drzava clanica EU odlucuje o Ustavu EU koji je potpisan 29.10.2005 u Rimu. Za sada je nepoznanica sto ce se desiti ukoliko samo jedna clanica ne usvoji Ustav. Parlamentarna ili referendumska ratifikacija su opcije koje su na raspolaganju drzavama clanicama. Do sada Ustav su ratifikovale 4 drzave: Litvanija, Madjarska , Slovenija (u nacionalnim parlamentima) i Spanija (na referendumu). Referendumsku ratifikaciju najavile su i jos neke clanice, medju kojima su Francuska, Holandija, Danska, Velika Britanija i Poljska

3

Ideje evropskih integracija se javljaju i u nacistickoj Njemackoj. Karl Fridrih Gelderer 1943 pocinje sa sirenjem dokumenta o evropskom ujedinjenju medju pripadnicima njemackog pokreta otpora. Nakon Drugog svjetskog rata nastavilo se sa razvojem ideje evropskih integracija. Evropski intelektualci 1946 u Parizu osnivaju Evropsku uniju federalista. Politicka pitanja su, na inicijativu Pola van Zilanda, dopunjena 1947 osnivanjem Evropske Lige za privrednu saradnju. Ona se bavila pitanjima vezanim za kretanje kapitala, monopole, valute i preduzeca.Iste godine i Kongres u Hagu se bavio privrednim temama i pitanjima federalizma. Ove inicijative predstavljale su inicijalni impuls za operacionalizaciju ideje integracijae.

Operacionalizacija ideje evropskih integracija zahtijevala je medjudrzavnu saradnju i obnavljanje starih i uspostavljanje novih institucija koje mogu imati znacajnog uticaja na procese integracija. Upravo to ce i biti dominantna karakteristika perioda nakon Drugog svjetskog rata, sto je razumljivo iz vise razloga.Prije svega, ratom razorenoj Evropi to je bilo neophodno. Zelja za ucvrscivanjem interesa u narednom periodu kao i nada da ce institucije biti mostovi saradnje i nacin sprijecavanja novih konflikata , bile su motorna snaga njihovog stvaranja .

Ujedinjene nacije nastaju 1945 godine kao supstitut nekadasnjoj Ligi naroda. Znacajne institucije nastale u tom periodu su Svjetska banka (SB) i Medjunarodni monetarni fond (MMF). MMF je zamisljen da vodi racuna o svjetskoj finansijsko-monetarnoj politici i izigrava dezurnog policajca a SB je dobila ulogu obnavljanja razorenih i nerazvijenih zemalja. Shodno Breton Woods-u uloga obnove Evrope pripadala je SB. Medjutim, to je prevazilazilo njenje kapacitete jer su razaranja bila ogromna.To ali i neki drugi razlozi doveli su 1947 do nastanka Evropskog programa obnove koji je poznatiji pod nazivom Marsalov plan (po americkom drzavnom sekretaru, Dzordzu Marsalu). Plan je otkrivao spremnost SAD-a da pomogne rekonstrukciju evropskih zemalja ali pod dva uslova:

program obnove moraju zajednicki pripremiti evropske zemlje neophodan je njihov dogovor o obimu paketa finansijske pomoci i

o udjelu svake zemlje u njemuPlan SAD-a koji je ponudjen je na kontinentalnoj osnovi, nosio je poruku neophodnosti integracije Evrope. Plan je prihavcen od strane zemalja sa kapitalistickom tradicijom a odbacile su ga sve zemlje sovjetske interesne zone2. Pogodnost realizaciji plana bilo je postojanje privatne svojine u privredama zemalja koje su ga prihvatile. U periodu od 1948 do 1952 godine Marsalovim planom je ulozen priblizno 1.5% dohotka SAD odnosno oko 15 milijardi dolara. Privredni uspon Zapadne Evrope nije rezultat iskljucivog djelovanja Marsalovog plana, iako su sredstva iz njega imala znacajan podsticajan efekat, vec i privrednog uspona samih zemalja koje su prihvatile plan a koji nije bio zanemarljiv. Najveci pojedinacni korisnici plana bili su Britanija (sa oko 23%), Francuska (oko 20%) i Njemacka (oko 10%).Bez obzira na cinjenicu da pomoc ni na koji nacin nije bila uslovljena, najveci dio tih sredstava je zavrsio nazad u SAD jer su oni bili jedna od dvije zemlje koja su mogle obezbijediti trazenu robu. Druga zemlja je bila neutralna Svedska ali su njeni kapaciteti ponude bili ograniceni.

2 Poljska i Cehoslovacka su u pocetku prihvatile ali ga ubrzo odbacile zbog straha Sovjetskog Saveza da je Marsalov plan americki trojanski konj koji ima za cilj destabilizaciju sovjetske zone uticaja

4

U narednim godina nastaje niz, danas, znacajnih institucija. OECD se osniva 1948 s ciljem kontrole programa obnove ali i stvaranje slobodne trgovinske zone u narednim godinama (1960). Odbrambeni ugovor iz Brisela 1948 trebao je biti odgovor na potencijalnu sovjetsku opasnost (objedinio je Britaniju, Francusku i zemlje Beneluksa). NATO koji se osniva 1949 prosirio je broj zemalja sa slicnom funkcijom. Savjet Evrope je osnovan1949 sa ciljem zastite evropskog nasljedja zasnovanog na individualnim pravima, licnoj slobodi, vladavini prava, demokratiji i vrijednostima evropske kulture.

1.2 Proces evropskih integracija

Restrukturiranje i stvaranje novog institucionalnog okvira na evropskom kontinentu ali i sire omogucilo je pocetak realizacije evropskih integracija.Period od 1951 do 19523 godine karakteristican je po Pariskom ugovoru kojim je osnovana Evropska zajednica za ugalj i celik (EZUC) koja je obuhvatala Francusku, Njemacku, Belgiju, Luksemburg, Italiju i Holandiju. Pretece stvaranja EZUC su Medjunarodni upravni organ4 u Ruru koji je imao za cilj kontolu proizvodnje i distribucije uglja, koksa i celika u rurskoj oblasti kao i Sumanov plan koji je rijesio problem koji su imali Saveznici. Oni su se suocili sa pitanjem kako da se Njemackoj omoguci snazan razvoj prozivodne osnove, s jedne strane, i kako da se sprijece stvaranje jake i potencijalno, po mir i stabilnost, opasne Zapadne Njemacke, s druge strane. Izvestaj koji je dobila francuska vlada pokazivao je nacionalnih ulaganja u ovu industriju koja je vodila ka prekomjernoj prozivodnji. Upravo je to bilo polazna osnova Zanu Monea za koncipiranje plana za koji je politicku odgovornost preuzeo francuski ministar spoljnih poslova Robert Suman. Ugalj i celik su predstavljali motor privrednog rasta ali i najvaznije “oruzje” konvencionalnog nacina ratovanja. Postali su most saradnje Francuske i Njemacke i rat izmedju njih5 ucinili ne samo skoro nezamislivim vec i materijalno nemogucim6. Iako su pocetni koraci evropskih integracija bili ekonomskog karaktera u njima ali i u krajnjem cilju integracije uocava se izrazito politicki karakter. Upravo to ce i ostati jedna od trajnih karakteristika integracija, koja ce na kraju mozdai i imati odredjene negativne konsekvence. Izvjestaj belgijskog ministra Pol-Anri Spaka pokazivao je potrebu stvaranja zajednickog trzista za sest zemalja clanica EZUC ali sa izuzetkom dijela vezanog za atomsku energiju koji je rijesen posebnim sektorskim ugovorom.

Brojni problemi su karakterisali sastavljanje nacrta ugovora o zajednickom trzistu kao sto su otpor Francuske ukidanju carinskih barijera i kvota na medjunarodnu trgovinu zbog straha od konkurencije7, visina zajednicke spoljne carinske tarife8 kao i udruzivanje kolonija9. Ugovori o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) kao i ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju (Euroatom) potpisani su u Rimu 25. marta 1957 a stupili su na snagu 1958 godine. Ekonomski argumenti za stvaranje EEZ su 3 1951 godine potpisan je Pariski ugovor koji je stupio na snagu 25. jula 1952 godine.4 Osnovan je 1949 od strane Saveznika u cilju preuzimanja teske industrije Zapadne Njemacke.5 Vaznost EZUC potvrdjuje i to da je rivalstvo izmedju Francuske i Njemacke dovelo do tri rata u posljednja u XIX i XX vijekU : Francusko-pruski rat (1870-1871) i dva svetska rata.6 M.Jansen, ”History of European integration 1945-1975”.7 Problem je rijesen ukljucivanjem poljoprivrede u ugovor, kao jednog od najosjetljivijih pitanja vezenih za Francusku.8 Francuska kao tradicionalno protekcionisticka zemlja trazila je visoku stopu dok je Holandija kao zemlja naklonjena slobodnoj trgovini zahtijevala nisku zajednicku spoljnu carinsku stopu. Kompromis je nadjen u vidu aritmeticke srednje vrijednosti carinskih stopa iz sest drzava clanica EZUC.9 Sve drzave clanice, sem Luksemburga, bile su kolonijalne sile nekada i trazile ne primjenjivanje zajednicke spoljne carinske stope prema njima. Problem je rijesen opet pomocu poljoprivrede i podjele tereta pomoci francuskim kolonijama izmedju Francuske i Zajednice!

5

obuhvatali pozitivan uticaj na efikasnost kroz povecanu konkurenciju, sirenje trzista, smanjenje rizika i neizvijesnosti, tendenciju ujednacavanja cijena i faktora prozivodnje i povecanje istrazivanja i razvoja i stvaranje poboljsanih ili novih vrsta usluga, roba i tehnologija.

Godinu dana ranije, 1956 godine, Velika Britanija, Danska, Norveska, Austrija, Svedska i Svajrcarska10 stvorile su Evropsku zonu slobodne trgovine (EFTA). EFTA se bazirala iskljucivo na industrijske prozivode, ukinula tarife na unutrasnju trgovinu a trzisnim zakonitostima ostavila da urade ostali dio posla integracije. Sa ekonomskog stanovista EFTA je bila uspjesna. Njihov prosjecni BDP per capita bio je znacajno veci nego isti u EEZ. Integracijom EFTA i EEZ 1992 stvoren je Evropski ekonomski proctor.

Integracijom EEZ, EZUC i Euroatoma 1967 godine stvorena je Evropska zajednica (EZ). Sporazum iz Brisela integrisao je izvrsne organe tri zajednice u zajednicke organe EZ. To je jedan od prvih, ako ne i prvi, a svakako jedan od rijetkih pokusaja smanjivanja birokratije u EZ a kasnije i u EU

Uprkos eliminisanju tarifa i kvota, nacionalna trzista su se segmentirala zbog postojanja necarinskih barijera. Opadanje konkurentnosti na svjetskom trzistu i pojava nekad nesrazmjernih razlika u cijenama zahvaljujuci protekcionizmu11 imalo je negativnom uticaja na integraciju i na raspodjelu resursa.Upravo zbog toga dolazi, vjerovatno prvi, prijedlog iz biznisa koji se ticao integracija. Vis Deker, izvrsni direktor Filipsa, i Per Gilenhamer, izvrsni director Volvoa, osnovali su 1983 okrugli sto industrijalaca Evrope koji je predlagao stvaranje jedinstvenog trzista u Evropi. Zvanicnu verziju sacinio je Lord Kokfild u obliku Programa jedinstvenog trzista12 1985 godine. Glavni aspekti “Bijele knjige” obuhvatali su

uklanjanje necarinskih barijera unutrasnjoj trgovini povecanje konkurencije ujednacavanje trzista faktora prozivodnje kroz punu liberalizaciju mobilnosti faktora

(kapitala i rada) monetarna integracija unaprijedjivanje saradnje izmedju preduzeca u oblasti istrazivanja i razvoja socijalna zastita (povelja o socijalnim pravima)

U cilju ubrzavanja sprovodjenja Programa jedinstvenog trzista 1987 donijet je Jedinstveni evropski akt (JEA). Promjene koje su utvrdjene JEA su imale za cilj da realizuju ranije zapocetu inicijativu13 formiranja velikog unutrasnjeg trzista obezbijedjenje slobodnog kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala.

Nakon realizacije dva znacajna projekta za EZ kao sto su carinska unija i zajednicka poljoprivredna politika14, na red je doslo prvo prosirenje EZ. Velika Britanija, Irska i Danska

10 Portugal (iako je ucestvovao u organizaciji), Island i Finska su kasnije postali clanice EFTA.11 Na osnovu Rimskog ugovora Komisija je imala pravo da dozvoli clanicama primjenu protekcionistickih mjera I to na nacin da zemlja za ekonomskim problemima blokira uvoz iz zemalja koje nisu clanice EZ preko druge clanice koja nije imala tih probleme. To je dovodilo do nesrwzmjerne cjenovne razlike.12 Poznat i kao”Bijela knjiga” i kao Kokfildov izvjestaj. ”Bijela knjiga” je naziv i za document koji je definisao evropsku strategiju dugorocnog razvoja baveci se pitanjima ekonomskog razvoja, konkurentnosti i zaposljenosti13 Inicijativa je zapoceta 1958 stupanjem na snagu Ugovora o formiranju EEZ14 Poljoprivredna politika , koja se zasnivala na politici jedinstvenih cijena, finansijskoj solidarnosti, slobodnom kretanju poljoprivrednih proizvoda i komunitarnom preferencijalizmu, utvrdjena je 1961.

6

postale su clanice EEZ 1973 godine15. Grcka je postala clanica 1981 godine. Naredno prosirenje obuhvatilo je Portugal i Spaniju (1986). Ujedinjenjem Njemacke 1990, teritorija EEZ obuhvatila je i bivsu Njemacku Demokratsku Republiku. Medjutim, ovo prosirenje nema karakter i tretman kao dva prosirenja prije i dva prosirenja poslije njega. Ugovor iz Mastrihta potpisan je 1992 (stupio je na snagu 1993) godine preimenovao je EEZ u Evropsku uniju (EU). Prosirenje na sjever desilo se 1995 pristupanjem Finske, Svedske i Austrije. Nakon tog prosirenja termin EU15 postao je uobicajen. Peto ili prosirenje na istok se dogodilo1.maja 2004 ulaskom deset istocno evropskih i post-socijalistickih zemalja (Slovenija, Estonija, Litvanija, Letonija, Malta, Kipar, Ceska, Slovacka, Poljska, Madjarska) i time je stvorena EU25. Ovo nece biti posljednje prosirenje EU i moglo bi se desiti da ih bude jos nekoliko, s obzirom na namjere zvanicnog Brisela da u EU ukljuci i zemlje Zapadnog Balkana a mozda i Tursku.

1.3 EU danas

EU danas predstavlja najvece jedinstveno trziste na svijetu sa povrsinom oko 4 miliona kvadratnih kilometara sa otprilike 450 miliona stanovnika. Raznolikost je danas obiljezje EU25. EU predstavlja i jedan od najznacajnijih kulturnih prostora na planeti. Izuzetni umjetnicki dometi stvaranja nekih od najznacajnijih civilizacija mogu se pripisati evropskom kontinentu i njegovim stanovnicima. Struktura EU se zasniva na tri stuba integracionih procesa: EZUČ, EEZ i Euroatom i kao i brojne zajedničke politike koje su u međuvremenu nastale u oblasti ekonomije cine “prvi stub” koji je velikim dijelom vec zavrsen.U “drugom” su pitanja zajednicke spoljne politike i bezbijednosti dok “treci stub” obuhvata pitanja unutrasnjih poslova i pravosudja.

Prema Nacrtu ugovora o ustavu EU simboli unije, sto mozda vec karakterise EU kao drzavu su :

zastava koja je preuzeta od Savjeta Evrope (12 zutih zvijezda na plavoj podlozi) Oda radosti iz Betovenove Devete simfonije je zvanicna himna Moto “Ujedinjeni u razlicitost”

Kao Dan Evrope slavi se 9.maj.

Tabela 1 : EU25-osnovni podaciZemlja Površina u km2 Stanovništvo, u

milionimaBDP16, u milijardama€

BDP pc, PPPEU15 = 100%

Austrija 84.000 8,079 224,3 111Belgija 31.000 10,374 267,5 106Češka republika 79.000 10,202 75,7 63Danska 43.000 5,390 187,8 112Estonija 45.000 1,354 7,4 43Finska 338.000 5,213 143,4 101Francuska 552.000 61,540 1557,3 104Grčka 132.000 11,018 152,6 73Holandija 37.000 16,245 453,8 109Irska 70.000 3,970 131,9 121Italija 301.000 58,095 1300,9 98Kipar 9.000 0,719 11,3 77

15 Velika Britanija je usla u EEZ nakon odlaska Sarla De Gola sa vlasti. Upravo je Francuska za vrijeme De Gola dva puta stavljala veto na ulazak Britanije u EEZ, 1961 i 1967. 16 Izrazen u tekucim cijenama

7

Letonija 65.000 2,325 9,2 37Litvanija 65.000 3,454 16,1 44Luksemburg 3.000 0,450 23,5 190Mađarska 93.000 10,130 73,2 55Malta 300 0,398 4,3 69Nemačka 357.000 82,520 2129,2 99Poljska 313.000 38,204 185,2 42Portugaija 92.000 10,438 130,8 69Slovačka 49.000 5,382 28,8 48Slovenija 20.000 1,996 24,5 71Španija 505.000 40,809 743,0 87Švedska 450.000 8,958 267,4 104V. Britanija 245.000 59,398 1588,7 109Euro12 7251,9 98EU15 3.260.000 382,458 9295,9 100EU25 3.998.000 9738,0 92SAD 9.364.000 291,647 9713,5 141Japan 378.000 127563 3803,8 104Izvor: EU Commission, 2004

Organi EU: Evropski savjet (ES)

Formiran je 1974 i predstavlja glavni politicki organ EU17. Clanovi ES su predsjednici drzava ili vlada drzava clanica EU. Odlucuje o najvaznijim politickim pitanjima, Zajednickoj spoljnoj i bezbjedonosnoj politici, Ekonomskoj i monetarnoj uniji (EMU) kao i u pravosudnoj i policijskoj saradnji.

Savjet ministaraCine ga ministri drzava clanica a u njegovim radu ucestvuje i Evropska komisija. Predstavlja zakonodavni i izvrsni organ (zajedno sa EP) koji uskladjuje ekonomske politike, donosi odluke I prenosi sprovodjenje odluka na EK. Kod Savjeta je prisutan i problem “demokratskog deficita” jer istovremeno predstavlja izvrsni i zakonodavni organ. Moguce su razlicite formacije Savjeta (medju kojima su najznacajniji Ecofin i Poljoprivredni), medjutim on uvijek predstavlja jedan isti organ.

Evropska komisija (EK)Predstavlja izvrsno-administrativni organ sa pravom inicijative i kontrolom sprovodjenja propisa. Prati ekonomsko stanje i predlaze mjere i predstavlja EU u inostranstvu.

Evropski parlament (EP)Savjetodavna, zakonodavna i kontrolna funkcija. Vrsi budzetsku vlast sa Savjetom. Odobrava i kontrolise realizaciju budzeta i moze odbaciti budzet.Poslanici EP biraju se na direktnim izborima.

Sud pravdeBrine se o postovanju prava I tumaci propise i ugovore. Tuzbe pred njim mogu pokrenuti drzave clanice, organi EU, pravna i fizicka lica.

Ostali organi EU su: Evropska centralna banka Ekonomski i socijalni komitet Komitet regiona Finansijski sud

17 Formiran je izvan ugovora kao neformalan sastanak predsjednika i premijera drzava clanica. I upravo se na primjeru Evropskog savjeta uocava jedna karakteristika EU. Cesto se desavalo da odredjene institucije EU nastaju ad hoc i da se naknadno, ugovorima, pravno uklapaju u sistem EU.

8

Evropska investiciona banka

2. Ekonomska i monetarna unija

2.1 Ekonomska politika EU18

Ekonomska politika EU ima za cilj ostvarivanje rasta, visokog nivoa zaposljenosti, stabilnosti cijena, mogucnosti trajnog finansiranja platnog bilansa, visokog stepena konkurentnosti, zdravih javnih finansija kao i jacanje ekonomske i socijalne integracije. Za ostvarivanje ovih ciljeva EU koriste unutrasnje trziste, EMU i odredjeni stepen koordinacije ekonomske, finansijske i monetarne politike. Drzave clanice su u obavezi da slijede ekonomsku politiku EU koja se zasniva na ovim instrumentima i utvrdjivanju zajednickih ciljeva.

Za ostvarivanje uspjesne ekonomske politike, posebno jedne takve heterogene zajednice, je potreban zajednicki concept politickog uredjenja. Medjutim, ekonomsko politicka tradicija zemalja EU je veoma razlicita. Posebno ako uzmemo u obzir ekonomski najrazvijenije i politicke najuticajnije zemlje kao sto su Velika Britanija, Francuska i Njemacka. Duga tradicija centralizovanog upravljanja privredom, jos od vremena Kolbera, prisutna je u Francuskoj. Njemackoj uzor predstvljaju shvatanja Ludviga Erharda i njegovog koncepta socijalne trzisne privrede. Ipak, u realnosti Njemackoj nedostaje orijentacija prema globalnom konceptu trzisne privrede. Nasuprot njima, u tradiciji Velike Britanije je zalaganje za liberalizam. Pocev od teorijskih osnova Adama Smita preko uspostavljanja cistog liberalnog kursa u privredi za vrijeme Margaret Tacer.

Ugovor iz Mastrihta je potvrdio zalaganje EU za princip otvorene trzisne privrede sa osnovom ekonomskog uredjenja u vidu slobodne konkurencije. Ne smije se zaboraviti ni znacajan talas liberalizacije i deregulacije zahvaljujuci formiranje Unutrasnjeg trzista. Medjutim, deklarativno zalaganje za koncept otvorene privrede je samo slovo na papiru. U praksi, EU je daleko od liberalne ekonomije. Uticaj drzave je i dalje jak sto najslikovitije prikazuje procentualni iznos drzavnih izdataka u odnosu na bruto nacionalni proizvod I koji u evropskom prosjeku iznosi oko 50%. Drzavno vlasnistvo je jos uvijek veoma rasprostranjeno u privredi. Javna preduzeca, obicno, sluze za upravljanje privredom i ostvarivanje polickih ciljeva. Veliki su otpori pojedinih drzava clanica kontroli subvencionisanja u oblasti javne privrede i starih nekonkurentnih industrija. Smatram da ce EU morati ozbiljno da poradi na sopstvenoj politici konkurencije i omogucavanju razvoja privrede cija ce prakticna osnova biti zdrava konkurencija. Nakon samo cetiri godine od donosenja Lisabonske strategije19 javlja se potreba njene revizije jer nije ostvarila zacrtane ciljeve a EU se, prema ekonomskim pokazateljima, nalazi iza konkurentskih ekonomija kao sto su SAD i Japan. Naravno, njima treba dodati i nove, potencijalno opasne konkurente poput Indije, Kine i Brazila.

18 Ugovorne osnove ekonomske politike EU: clan 2 Ugovora o EU, clan 2-4, 8, 98-124 Ugovora o osnivanju EZ19 Lisabonska strategija iz marta 2000 predstavlja strateski cilj pretvaranja EU u najkonkurentniji i najdinamicniji svjetski ekonomski prostor koji ce postici trajni privredni rast (tezi se realnom rastu od 3%) i povecanju stope zaposljenosti sa 61% na 70% do 2010 godine. Jedno od tezista Lisabonske strategije je i sveobuhvatna liberalizacija trzista.

9

Stvaranje EMU 1999 je promijenilo ekonomsko politicki okvir unutar EU. Ekonomsku uniju odnosno unutrasnje trziste karakterise decentralizovana struktura jer drzave clanice nisu prenijele nikakve nadleznost za sprovodjenje centralizovane ekonomske politike na EU, izuzimajuci spoljnotrgovinske, poljoprivredne, regionalne, strukturne i kohezione politike. Bez obzira sto na osnovu Pakta stabilnosti i rasta postoje ogranicenja u pogledu budzetske politike, za clanice EMU, ekonomska i finansijska politika ostaju u rukama vlada drzava clanica. Ukoliko postuju zahtjeve Pakta stabilnosti20 drzave clanice mogu autonomno odredjivati obim drzavnih izdataka u odnosu na BNP i drzavne prihode kao i strukturu prihoda i rashoda, posebno poreza i doprinosa za socijalno osiguranje. Razlike medju drzavama u pogledu visine i strukture prihoda i rashoda budzeta su evidentne.

Nasuprot ekonomskoj, monetarna unija je, prema ugovoru iz Mastrihta, centralisticki uredjena. Drzave clanice EMU su svoj suverenitet u pogledu novcane i politike deviznog kursa ustupile Evropskoj centralnoj banci (ECB) i Evropskom savjetu.

Nakon formiranja EMU javljaju se zahtjevi za uskladjivanjem ekonomske i finansijske politike sa monetarnom politikom ECB da ne bi dolazilo do konflikata izmedju politike ECB i fiskalnih politika drzava clanica. Zahtijevala se koordinacija i ekonomske i fiskalne politike21. Utvrdjivanjem donje (15%) I gornje (25%) granice za porez na dodatu vrijednost kao i raspravama o principima “zemlje porijekla” i “zemlje krajnjeg odredista”22, odredjeni stepen koordinacije fiskalnih politika je u toku. Ono sto me zabrinjava je svrha koordinacije fiskalnih politika. Ukoliko je njena svrha stvaranje jedinstvene fiskalne politike EU zbog izrazavanja “nacionalnog” poreskog suvereniteta kao jedne od kljucnih odrednica nacionalnih, federalnih pa i “super” drzava, onda zaista imam rezerve prema bilo kom vidu koordinacije tih politika. Stvaranje jedinstvene fiskalne i ekonomske politike svakako je jos jedan korak dalje ka potpunoj politickoj integraciji, drzava sa dijametralno suprotnim tradicionalnim poimanjem polickih uredjenja. Strah od stvaranja supranacionalne privrede sa velikim ucescem drzavne potrosnje i izvjesno gusenja slobodne preduzetnicke aktivnosti na njenoj teritoriji, ucvrscuje i cinjenica da su medju glavnim zagovornicima poreske harmonizacije bas zemlje poznate po izuzetno visokoj drzavnoj potrosnji. Da li ce se i tada, ako se to desi, polovina budzeta usmjeravati ka poljoprivredi ili nekoj drugoj grani uz jednake “rezultate”? Imao sam prilike da procitam i cujem neslaganje sa Zajednickom poljoprivrednom politikom (ZPP) i apsolutnih protivnika liberalne ekonomije. Cini mi se da to najvise govori o samoj ZPP i njenoj ulozi u EU.

Cak i uz pretpostavku da je privreda EU zaista liberalizovana na unutrasnjem trzistu, EU je daleko od koncepta slobodne trgovine zbog visokih carinskih stopa u odnosu na spoljna trzista. Odbrambeni mehanizam slobodnoj trgovini sadrzan je i u Ustavu EU, koji bi trebao biti ratifikovan do kraja 2006 u svim drzavama clanicama, u kojem je sadrzano zalaganje za visoku javnu potrosnju.

Do sada su svi stepeni politicke integracije sprovedeni pod okriljem ekonomskih integracija. A da li ce to biti slucaj i sa uskladjivanjem ekonomske i fiskalne politike ostaje da se vidi.

20 Pakt stabilnost i rasta, kao medjudrzavni sporazum, ima zadatak da obezbijedi budzetsku discipline drzava clanica EMU. Pakt, u tu svrhu, predvidja smanjenje budzetske potrosnje i uvodjenje odredjenih postupaka u slucajevima prekomjernog deficita. Sporazum nalaze da deficit budzeta ne smije biti veci od 3%, u suprotnom drzavama clanicama slijede sankcije (od Sporazuma se izuzete recesija i slucajevi vanrednih situacija)21 Sto je i zacrtano u clanovima 99 I 104 Ugovora o osnivanju EZ22 O tome vise u dijelu rada ”Fiskalna politika EU”

10

2.2 Istorija monetarnih unija

Uprkos prvoj asocijaciji na EMU kada se pomene monetarna unija i ponekad i iskljucivosti vezivanja EMU za pojam monetarne unije, cinjenica je da EMU samo jedan realan ishod dugog niza pokusaja u stvaranju monetarnih unija.

Ideja o stvaranju monetarne unije je veoma stara i potice iz grcko-rimskog perioda. Pokrenuta je od strane filozofa i pjesnika. Platon je, opisujuci modele gradjanskog drustva, uvidio mogucnost koriscenja zajednicke monete medju grckim drzavama. Aleksandar Makedonski stvara monetarnu uniju u ciji sastav ulaze grcke drzave i drzave Istocnog Mediterana. Rimska monetarna unija stvorena je na teritoriji Apeninskog poluostrva a kasnije je prosirena I na ostale djelove Rimskog carstva. Srednji vijek karakterisu neuspjeli pokusaji stvaranja monetarnih unija 1524, 1551 i 1559. Gasparo Skarufi je 1579 izradio prvi razradjeni projekat stvaranja jedinstvene monete. U XVIII vijeku se tragalo za konceptima realizacije jedinstvene monete. Engleska usvaja bimetalni novcani sistem a njemacke drzave i Austro-Ugarska stvaraju jedinstvenu monetu. U XIX vijeku dolazi do engleskog monometalnog sistema zasnovanog na zlatnom standardu. Ovaj sistem je bio prihvacen u cijelom svijetu sa izuzetkom Francuske i SAD. Latinska monetarna unije je stvorena 1865 godine na prijedlog Belgije. 1871 godine Njemacka stvara marku kao jedinstvenu jedinicu od 17 razlicitih monetarnih jedinica. Treba pomenuti i skandinavsku uniju, SAD, karipsku uniju i posleratne unije Francuske i Britanije sa svojim kolonijama.EMU je bila logican ishod velikog broja pokusaja.

2.3 Proces monetarne integracije

Medjunarodni monetarni fond je 1944 godine odredio fiksno utvrdjene kurseve razmjene i marze fluktuacije izmedju moneta zemalja clanica. 1959 godine MMF uvodi mogucnost odstupanja drugih moneta od +/- 1% u donosu na dollar I medjusobno odstupanje od +/- 2% za ostale monete zemalja clanica. U medjuvremenu, tacnije 1955, zakljucen je Evropski monetarni sporazum koji je stupio na snagu 1958 godine. Evropskim monetarnim sistemom su utvrdjene medjusobne marze fluktuacija 17 moneta zemalja clanica i formiranje Evropskog monetarnog fonda (EMF). EMF je odstupanja valuta u odnosu na dolar ogranicio na +/- 0.75% a medjusobna odstupanja moneta drzava clanica EMF-a na +/- 1.5%. Pojedini teoreticari smatraju da je osnovni razlog strozijih kriterijuma u okviru EZ u odnosu na kriterijume MMF, namjera EMF-a da svojim clanicama omoguci lakse uklapanje u pravila MMF. EZ je kasnije pristupila reviziji marze fluktuacije i utvrdjivanju novih pariteta izmedju valuta kao i uvodjenju nekih dodatnih mjera koje su imale za cilj stabilizaciju monetarne sfere. 1964 godine dolazi do predlaganja plana komunitarnih aktivnosti u monetarnoj sferi od strane Evropske komisije koji je trebao obuhvatiti koordinaciju makroekonomskih politika, podizanje stepena konvergencije i kreiranje mehanizama uzajamnog finansiranja na kratak i srednji rok. Naredne cetiri godine nije se nista desavalo po pitanju plana. Kriza francuskog franka 1968 godine kada Francuska, uprkos svim mjerama, nije uspjela da sacuva stabilnost monete i onemoguci odliv kapitala. Upravo je ova kriza pokazala nedostatke tadasnjih komunitarnih procedura. “Plan Bar” bio je novi prijedlog Evropske komisije u cilju rijesavanja aktuelnih ekonomskih i moneternih problema. On se zasnivao na konvergenciji ekonomskih politika, koja je obuvatala pitanja

11

proizvodnje, zaposljenosti, cijena, stanja tekucih placanja i platno bilansne ravnoteze kao i na koordinaciji monetarnih politika drzava clanica. Planom Bar je, ponovo, u interesnu sferu uveo i pitanje monetarne solidarnosti medju drzavama clanicama. Iznos podrske, koji bi bio upucen na zahtjev drzave clanice, je bio uslovljen i limitiran. Centralne banke drzava clanica su usvojile odluku o kratkorocnim monetarnim podrskama pocetkom 1970 godine.Iste godine je formirana ekspertska grupa na cijem se celu nasao luksemburski premijer Pjer Verner, koja ce po njemu i biti nazvana Grupa Verner. Cilj grupe je bilo ispitivanje uslova i mogucnosti formiranja monetarne unije. Politicko-psiholoski razlozi su, prema kreatorima Plana Verner, bili razlog stvaranja EMU. Prijedlog ove grupe za stvaranje EMU dozivio je neuspjeh.

Znacajne promjene u svjetskoj monetarnoj sferi poput dva naftna soka, devalvacije dolara u donosu na zlato od 8% i prosirenje marzi fluktuacije evropskih moneta i izmedju sebe i u odnosu na dolar karakteristika su ranih 70-tih godina XX vijeka. Savjet ministara je trazio od clanica EZ da prate nove marze fluktuacije u odnosu na dolar u iznosu od +/- 2.25% (posirene su sa marze od 1%) ali i da snize nivo fluktuacije medju svojim valutama. Ovo je dovelo do stvaranja “evropske monetarne zmije”23 odnosno zajednicke marze fluktuacije evropskih valuta. Njena sirina je zavisila od fluktuacije najslabijih i najjacih valuta, ostajuci u granicama +/- 2.25%. Intervencija je bila njeno glavno oruzje i do nje je dolazilo u slucaju prekoracenja marzi i tada je najjaca valuta trebala da kupi najslabiju.

2.3.1 Ekonomski monetarni sistem

Stvaranje Evropskog monetarnog sistema (EMS) je bio sljedeci korak u cilju, ne samo odrzavanja postojeceg, nego i ostvarivanju veceg stepena integracije. Njegovom stvaranju prethodila je politicka odluka u Briselu 1978 godine. EMS je uveden 13. marta 1979 godine. Ciljevi EMS bili su:

Stabilizacija deviznih kurseva (koja se trebala odvijati kroz povecanje monetarne saradnje clanica EZ)

Unaprijedjivanje integracije Doprinos stabilizaciji monetarnih odnosa

Najvazniji mehanizam EMS bilo je uspostavljanje ogranicenja medjusobnih fluktuacija valuta drzava clanicama EZ koji je poznat pod nazivom Exchange Rate Mechanism (ERM). ERM je predstavljao sistem fiksnih deviznih kurseva koji su se povremeno prilagodjavali kretanjima na trzistu.

Nezaobilazna uloga u EMS-u pripadala je ekiju (ECU) odnosno evropskoj valutnoj jedinici24 koji je predstavljao “korpu” valuta drzava clanica koje su bile zastupljene u tacno odredjenim iznosima. Udio valuta u “korpi” odnosno ekiju je bio u vezi sa BDP zemlje, njenom potrebom za kratkorocnim monetarnim intervencijama kao i udjelom odredjene valute u unutrasnjoj trgovini EZ.Eki se koristio kao:

sredstvo poravnanja medju centralnim bankama dio medjunarodnih finansijskih rezervi racunovodstvena jedinica za intervenciju

23 Naziv je dobila zbog izgleda dnevnih fluktuacija valuta drzava clanica EZ24 ECU – European Currency Unit. Prije 1979 evropska monetarna jedinica se zvala Unit of Account i European Unit of Account

12

osnova za izracunavanje indikatora divergencije25

jedinica zalihe vrijednosti (zbog svoje relativne stabilnosti) jedinica za finansijske transakcije i statisku administracije EZ

Tabela 2 : Sastav ekija ( u % )Valuta 1979 - 1984 1984 - 1989 1989 - 1994 19951. njemacka marka 33.0 32.0 30.1 32.72. francuski franak 19.8 19.0 19.0 20.83. funta sterlinga 13.3 15.0 13.0 11.24. holandski gulden 10.5 10.1 9.4 10.25. belgijski franak 9.3 8.2 7,6 8.46. italijanska lira 9.5 10.2 10.15 7.27. spanska pezeta - - 5.3 4.28. danska kruna 3.1 2.7 2.45 2.79. irska funta 1.1 1.2 1.1 1.110. portugalski eskudo - - 0.8 0.711. grcka drahma - 1.3 0.8 0.512. luksemburski franak 0.4 0.3 0.3 0.3Ukupno 100.0 100.0 100.0 100.0

Izvor: Evropski Monetarni institut, 1996

Sastav ekija je bilo moguce promijeniti : svake pete godine pri promjeni udjela valute za najmanje 25% u odnosu na prvobitni udio pri ulasku valute nove drzave clanice u “korpu” valuta

Pojedinacne valute su u odnosu na druge valute iz EMS mogle fluktuirati u granicama +/- 2.25% uz izuzetak funte sterlinga, italijanske lire i spanske pezete koje sum ogle fluktuirati u okviru granice +/- 6%. Intervencije centralnih banaka bila su neophodne u slucajevim dostizanja donjeg ili gornjeg limita fluktuacije jedne valute u odnosu na drugu valutu iz EMS. Za razliku od fluktuacije medju valutama, fluktuacije prema ekiju su podlijegale strozijim kriterijumima koji su se kretali od najstozijih za njemacku marku od +/- 1.51%, za koju ce se kasnije pokazati da je bila referentna valuta, do najsirih za irsku funtu +/- 2.22%. Intervencije centralnih banaka bile su u obliku promjena ponude novca, kratkorocnih kamatnih stopa kao i kontrolom kapitalnih transakcija.

Inflacija u EMS je, kao rezultat napustanja do tada dominantnog kejnzijanizma i preciznije monetarne politike, sa 12% u 1980 na 5% u 1991 odnosno 4% u 1992 godini.

Zbog prekoracenja dozvoljenih fluktuacija iz EMS su ispali eskudos, lira i pezeta sto je i dovelo do iznenadnog kraha sistema.

2.4 Ekonomska i monetarna unija

25 Indikator divergencije je uveden kao mjera (ne)pozeljnosti valutnih odstupanja. Nije stupio na snagu zbog protivrjecnosti sa idejom da EMS bude anti-inflatorni rezim

13

Monetarne unije treba razlikovati od monetarnih sistema. Valute drzava se u monetarnim sistemima povezuju i funkcionisu kao jedinstvena jedinica u odnosu na valute trecih zemalja. Pretpostavka monetarne unije je utvrdjivanja fiksnih deviznih kurseva zemalja clanica unije, integracija trzista kapitala i uvodjenje jedinstvene valute. Centralizacija monetarne politike, priblizne stope inflacije, koordinacija i uskladjivanje ekonomskih politika, priblizni nivoi ekonomskog razvoja neki su od potrebnih elemenata stvaranja ekonomske i monetarne unije.Veoma cesto, su razlozi stvaranja monetarnih unija bili pitanja politickog ujedinjenja zemalja clanica unije. EMU vrlo izvjesno nije izuzetak od tog “pravila”. Iako je cinjenica da je Ugovor iz Mastrihta dao prioritet ekonomskim u odnosu na politicke integracije, to moze biti vrlo prividno jer citav proces integracija evropskog kontinenta, pocev od filozofskih razmatranja do vrlo konkretnih poteza, karakterise ideja politickog ujedinjenja Evrope.

2.4.1 Plan Delor

Kljucna, sustinska ulogu u nastanku EMU pripada Planu Verner, nastanku EMS kao i samom obnavljanju ideje o EMU. Bez obzira na cinjenicu da je Plan Verner propao pojavio se novi prijedog o formiranju EMU, poznat pod nazivom “Plan Delor” iznio je Komitet na celu sa predsjednikom Evropske komisije Zak Delorom. Njihov prijedlog je potvrdio nuznost stvaranja Ekonomske i monetarne unije. Evropski savjet i Savjet ministara su razmatrali prijedlog u skladu sa ocjenom o mogucnosti formiranja dvije unije. U cilju formiranja monetarne unije predlozeno je uspostavljanje i garantovanje konvertibilnosti evropskih valuta, potpuna integracija bankarskog i finansijskog trzista i potpuna sloboda kretanja kapitala, potpuno stabilizovanje moneta odnosno eliminisanje marzi fluktuacija i nepovratno utvrdjivanje pariteta valuta, formiranje jedinstvene monete i jedinstvene monetarne politike na nivou EU kao i nuznost utvrdjivanja pravila vodjenja budzetske politike drzava clanica. Plan Delor je stvaranje EMU predstavio kao nuzan i prirodan proces zasnovan na opredijeljenju drzava clanica . Realizacija procesa ekonomske unije podrazumijevala je zavrsetak procesa stvaranja unutrasnjeg trzista, kreiranje mjera jacanja trzisnih mehanizama (medju kojima posebno politike konkurencije) stvaranje zajednickih strukturnih i regionalnih politika. Njegova osnovna razlika u odnosu na Plan Verner je ukazivanje na neophodnost istovremenog obezbijedjenja konvergencije u ekonomskoj i monetarnoj oblasti kao i utvrdjivanje institucionalnog okvira koji je potreban u cilju stvaranja EMU.Plan Delor, koji je usvojen od strane Evropskog savjeta u Madridu 1989 godine, doprinio je ubrzanju procesa evropske monetarne integracije.

2.4.2 Ugovor iz Mastrihta26

Ugovorom iz Mastrihta, u kojem su bila sadrzana rijesenja Plana Delor, iz 1992 postavio je temelje stvaranja EMU i sam proces definisao sa tri, vremenski precizno odredjene, faze27.

26 Potpisan februara 1992, stupio na snagu 199327 Ideja o tri faze stvaranja EMU sadrzana je i u Planu Verner (sadrzao je i ”klauzulu o opreznosti” koja se odnosila na ne automatski pocetak trece faze) i u Planu Delor.

14

Ciljevi formiranja EMU su bili neopozivo formiranje deviznih kursva valuta EU, zajednicka valuta, visoka stabilnost cijena, visoki nivo zaposljenosti i odrziv i uravnotezen razvoj privrede

Prva faza EMU zapoceta je 1. jula 1990 i predstavljala je period navikavanja jer se u njoj insistiralo samo na politikama koordinacije. Njena funkcija je bila stvaranje uslova za postizanje zadovoljavajuceg nivoa ekonomske i monetarne konvergencije. Ciljevi prve faze su bili liberalizacija prometa kapitala, jacanje monetarno politicke koordinacije I pocetak izmjena Ugovora.

Ugovor iz Mastrihta je predvidio pocetak druge faze za 1. januar 1994 i njeno trajanje do, najkasnije, 31.decembra 1998. Druga faza je definitivno imala funkciju prelazne faze I stvaranje uslova za trecu, zavrsnu fazu procesa.Pravno institucionalni, monetarni i politicki apekti integracije karakeristika su druge faze a njen znacaj se manifestuje u uskladjivanju ekonomskih i monetarnih politika drzava clanica, jacanje mehanizama ekonomske konvergencije i samoj duzini trajanja faze koja je omugucila efikasnu pripremu za potpunu monetarnu integraciju. U drugoj fazi je formiran Evropski monetarni institut (EMI) koji je predstavljao uvodni model za institucionalizaciju Evropskog sistema centralnih banaka (ESCB). Uprkos ogranicenim mogucnostima, EMI je bio jedina zajednicka institucija koja se bavila pitanjima buduce jedinstvene monete. Clanice EMI su bile nacionalne centralne banke i Luksemburski monetarni institut, koji ima ulogu centralne banke. U cilju ostvarivanja neophodnih uslova za trecu fazu, EMI se bavio pitanjima:

uspostavljanja saradnje i uskladjivanja monetarnih politika centralnih banaka drzava clanica

uskladjivanja sistema placanja izmedju drzava, uskladjivanjem propisa i knjigovodstvenih pravila

kontrole tehnicke pripreme novcanica

Instrumenti uskladjivanja ekonomskih politika tokom ove faze bili su, takodje, dio Ugovora iz Mastrihta. I oni su bili podredjeni sto laksem prelasku u trecu fazu I usmjereni ka jacanju ekonomske konvergencije. Korisceni su sljedeci instrumenti :

definisanje glavnih pravaca ekonomske politike na nivou EU uspostavljanje multilateralnog kontrole sa ciljem nacionalnih ekonomskih politika

sa ekonomskom politikom EU uspostavljanje sistema za obezijedjenje podataka u cilju ocjene programa

konvergencije utvrdjivanje preventivnog sistema zastite od prekomjernog javnog duga

Razlicit stepen razvijenost medju drzavama clanicama nametao je neophodnost uskladjivanja rezultata njihovih ekonomskih politika. Cilj je bio se evidentne razlike medju zemljama dovedu na neki tolerantan nivo i da se obezbijedi slicna pozicija za pocetak trece faze. Prihvatanje konvergencije je imalo politicki karakter sprijecavanja podjele Evrope na “dvije brzine” jer su neke od vodecih zemalja uveliko ispunjavale kriterijume dok se nekima, poput Italije koja je bila u teskom polozaju, morala dozvoliti “kupovina vremena” i uravnotezenja ekonomske politike.Pristupanje trecoj fazi odnosno monetarnoj integraciji bilo je uslovljeno ispunjavanjem kriterijuma konvergencije:

1.Ostvarenje visokog nivoa stabilnosti cijena

15

odredjuje se na osnovu stope inflacije koja ne smije biti visa od 1.5% u odnosu na tri clanica EU sa najnizim stopama inflacije. Od nastanka Euro zone kriterijum se odnosi na njene clanice.

2.Odrzivost stanja javnih finansijaO postovanju budzetske discipline odnosno prekomjernih javnih deficita posebno se vodilo racuna. Budzetski deficit je ne smije biti veci od 3% GDP a javni dug ne smije biti veci od 60% GDP.

3. .Postovanje normalnih granica odstupanja predvidjenih deviznim mehanizmomEMS-a (ERM-om) bez devalvacije svoje valute u odnosu na valute drugih zemalja clanica. Nakon avgusta 1993 i djelimicnog raspada ERM okvir odstupanja je prosiren na +/- 15% sto je bilo prilicno sirok okvir za stabilne valute, skoro kao da ogranicenje i ne postoji.

4.Uskladjenost dugorocnih kamatnih stopa koje ne smiju odstupati vise od 2% u odnosu na tri drzave clanice sa najnizim kamatnim stopama

Evropski savjet u Madridu 1995 godine usvojio “Zelenu knjigu” kojom su uredjene osnove prelaska na jedinstvenu monetu 1. januara 1999 godine. “Zelena knjiga” je , osim datuma, propisala i naziv jedinstvene monete – euro kao I tri moguca scenarija prelaska :

Trenutni “big bang” – veoma brzo uvodjenje eura karakterisano niskim troskovima i jednostavnoscu uz ogroman rizik (ne) prihvatanja.

Postepeni “big bang” je odbijen jer je ideja koriscenja nacionalnih valuta na pocetku a uvodjenje eura na finansijskom trzistu I kod gradjana na kraju utvrdjenog perioda, bila u suprotnosti sa Ugovorom iz Mastrihta.

Predvidjao je uvodjenje eura i formiranje “kriticne mase” uvodjenjem dovoljne u opticaj ali i paralelnog opticaja nacionalnih valuta od januara 1999 do januara 2002. Koricenje valuta bi bilo dobrovoljno tokom ovog drugog dijela scenarija. U trecem dijelu koji bi trajao do juna 2002 predvidjena je bila konverzija valuta u euro.

Uvodjenje eura se odigralo prema trecem scenariju. U pocetku su u euru bili izrazeni svi prihodi i rashodi EU a mogla su biti izrazena i placanja u trgovini na veliko kao i placanja medju centralnim i komercijalnim bankama zemalja clanica.

Treca faza EMU, koja je pocela 1. januara 1999 a trajala je do 1. januara 2002 godine, obuhvatila je zemlje koje su zadovoljile kriterijume konvergencije i koje su odlucile da pristupe EMU28. Ona je uvela jedinstvenu monetu, euro u odnosu 1:1 prema ekiju (ECU), neopozivo fiksirala devizne kurseve nacionalnih moneta u odnosu na euro i jedinstvenu monetarnu politiku na nivou EU. 1. januara 2002 godine pocelo je izdavanje eura na cijeloj teritoriji EMU. Za pocetnu snabdjevenost u promet se stavlja 14,25 milijardi novcanica i 50 milijardi kovanica Nacionalne valute drzava clanica su prestale biti zakonsko sredstvo placanja od 28. februara 2002. Njihova konverzija je bila i jeste moguca nakon ovog datuma.

Tabela 3: Fiksni kurs eura prema valutama 12 drzava clanica EMU

28 Izvan EMU ostale su Svedska, Danska i Velika Britanija zbog sopstvenih ekonomskih i politickih razloga dok je Grcka pristupila ljeta 2002 jer do tada nije ispunjavale kriterijume

16

2.4.3 Evropski sistem centralnih banaka

Monetarna politika je uvodjenjem eura presla iz nadleznosti nacionalnih centralnih banaka u nadleznost Evropskog sistema centralnih banaka (ESCB) i sada drzave clanice probleme svog deficita mogu rijesavati na trzistu kapitala. ESCB je nasljednik EMI. Clanice EMI koje su se kvalifikovale za ulazak u trecu fazu, postale su clanice ESCB. Najvazniji dio ESCB svakako je Evropska centralna banka (ECB) sa sjedistem u Frankfurtu. Osnovni organi upravljanja ECB su

Odbor direktora, zaduzen za sprovodjenje monetarne politike Savjet ECB, koji donosi smjernice i odluke i mjere za ispunjavanje zadataka Prosireni savjet ECB, koji se bavi zadacima koje namece cinjenicno stanje da sve

drzave clanice EU nisu i istovremeno clanice EMUZajedno sa Savjetom Ecofin-a, koji je i glavni organ odlucivanja u dijelu Pakta stabilnosti i rasta, ECB odlucuje o pitanjima privrednih odnosa sa inostranstvom

Osnovni cilj ECB je ocuvanje cjenovne stabilnosti. Drugi cilj ECB, uz naglasak da se nece zanemariti osnovni cilj, je aktivna podrska ekonomskim politikama zemalja clanica. Ova dva cilja mogu biti u sukobu. Osnovni cilj definisan u granicama inflacije od 0-2%. Ekonomska politika je u nadleznosti drzava clanica sto itekako moze uticati na cjenovnu stabilnost. Visoka drzavna potrosnja koja je, bez obzira na odredbe Pakta stabilnosti i rasta, u iskljucivoj nadleznosti drzava clanica, stvara inflatorni pritisak. Inflacija moze biti izazvana i aktivnim politikama rasta ili zaposljavanja. Ovo su svakako ogranicenja ECB u pogledu ocuvanja cjenovne stabilnosti i stoga i ne cudi sto se javljaju zahtjevi za harmonizacijom fiskalne politike. Medjutim, namjera i svrha eventualne harmonizacije su vec sasvim druga pitanja.

EURO prema :

njemackoj marki (DEM) 1,95583

belgijskom franku (BEF) 40,3399austrijskom silingu (ATS) 13,7603holandskom guldenu (NLG) 2,20371francuskom franku (FRF) 6,55957italijanskoj liri (ITL) 1936,27spanskoj pezeti (ESP) 166,386irskoj funti (IEP) 0,787564portugalskom eskudu (PTE) 200,482

grckoj drahmi (GRD) 340,750luksemburskom franku (LUF) 40,3399

17

Da li je i to put ka politickom ujedinjenju ili zaustavljanje malih zemalja u namjeri da izgradjuju otvorena drustva trzisne privrede koja bi postala privlacna slobodnog kapitalu ili mozda oboje?

Instrumenti koji omogucuju ECB vodjenje monetarne politike karakteristicni su i za bilo koju nacionalnu centralnu banku. Rijec je o operacijama na otvorenom trzistu, koje predstavljaju sredstvo kontrole gotovine na trzistu, zatim stalnim olaksicama za finansijske institucije, koje daju podatke o kursu monetarne politike, kontroli dnevne likvidnosti i ogranicavanju trzisnih stopa, i na kraju stopa obaveznih rezervi u skladu sa ciljevima monetarne politike. Ove instrumente ECB je usvojila naknadno posto ih je vec EMI utvrdio u drugoj fazi EMU.

2.4.4 Pakt stabilnosti i rasta i kriterijumi konvergencije

Postojanje razlicitih adresa odgovornosti za monetarnu i ekonomsku politiku nametalo je neophodnost odredjene vrste koordinacije. Pakt stabilnosti i rasta predstavlja dopunu Ugovora iz Mastrihta29. On je uspio pomiriti suverenost ekonomskih politika zemalja clanica sa obavezom podrske dugorocnoj ekonomskoj stabilnosti. Osnovni zadatak Pakta stabilnosti bili je srednjerocna budzetska ravnoteza na nivou od 3% GDP, sto je i do danas ostalo kao jedan od kriterijuma konvergencije. Utvrdio je preventivnu mjeru zajednicke kontrole programa stabilnosti od strane Savjeta i Komisije, u cilju izbjegavanja pojave velikog budzetskog deficita kao prvu fazu kontrolnog procesa. Mjera odvracanja odnosno jednostavnija primjena budzetske procedure se javlja kao druga faza procesa kontrole, naravno ukoliko je prva bila neuspjesna. U slucajevima prekoracenja budzetskog deficita od 3% predvidjene su kazne. Ona je automatska u slucaju pada GDP od 0.75%. Ako je pad GDP bio u intervalu od 0.75 – 2% mogucnost kazne se razmatra ali je ostavljena mogucnost diskrecionih odluka, sto moze ugroziti kredibilitet ECB. I na kraju, u slucaju pada GDP preko 2%, kazne nema. Situacije izuzimanja kazne u slucaju pada GDP su razmuljivi jer do njegovog pada moze doci i usljed nekih razloga kao sto su lose poslovno okruzenje, spoljasnji i unutrasnji sokovi, smanjena ulaganja u privredu i slicno. Zabrinjavajuce je sto su tokom 2002 i 2003 Njemacka, Francuska, Portugal i Grcka prekoracile dozvoljeni budzetski deficit a kazna je izostala . Nedostatak postovanja pravila koje su sve zemlje prihvatile moze ugroziti cijeli sistem EMU.

Moglo bi se zakljuciti da je upravo to nepostovanje pravila od samog pocetka nesto sto ugrozava monetarnu integraciju u Evropi. Kako je ranije navedeno, kriterijumi konvergencije predstavljaju uslov ulaska u EMU. Uprkos cinjenici da kriterijumi i nisu bili toliko strogi, oni su za vecinu drzava clanica bili nedostizni. Iako je Mastriht donosio prevagu ekonomije nad dnevnom politikom, zavrsna faza cijelog procesa je odisala iskljucivo politicki motivisanim odlukama30. Cinjenica je da su tokom repernih 1997 i 1998 samo Luksemburg, Finska i Francuska ispunjavale sve uslove. Njima su se za 1998 pridruzile jos Irska, Portugal kao Velika Britanija i Danska (koja su ostale izvan EMU) . Zaista malo racunajuci broj zemalja ciji se pristup ocekivao. Po svemu sudeci politicarima je drazi bio politicki znacaj ulaska u EMU nego njena stabilnost.

29 Inicijativa Tea Vajgela, njemackog ministra finansija, o stvaranju Pakta stabilnosti i rasta datira iz 1995 godine.30 ? Primjer odobravanja Belgiji i Italiji da pristupe EMU iako je jedan od kriterijuma konvergencije bio daleko izvan

dozvoljenog odstupanja. Javni dug u odnosu na GDP Italije I Belgije je iznosio 120% ! Sto se moze vidjeti iz tabele 4.

18

Tabela 4: Ispunjenost kriterijuma konvergencije EU 15 1997-1998

Izvor: Evropska komisija, 1998

Zemlja Godina

Inflacija Deficit budzeta

Javni dug Kamatna stopa

Broj ispunjenih kriterijuma

Austrija 1997

1998

1,1 (+)

0,9 (+)

-2,5 (+)

-2,3 (+)

66,1 (-)

64,7 (-)

5,6 (+)

4,7 (+)

3

3

Belgija 1997

1998

1,4 (+)

0,8 (+)

-2,1 (+)

-1,7 (+)

122,3(-)

118,1(-)

5,7(+)

4.8(+)

33

Danska 1997

1998

1.9 (+)

1,3 (+)

+0,7 (+)

+1,1(+)

65,1 (-)

59,5(+)

6,2(+)

4,9(+)

3

4

Finska 1997

1998

1,3 (+)

1,4(+)

-0,9 (+)

+0,3 (+)

55,8 (+)

53,6 (+)

5,9 (+)

4,8(+)

4

4

Francuska 19971998

1,2 (+)

0,7(+)

-3,0 (+)

-2,9 (+)

58,0 (+)

58,1 (+)

5,5 (+)

4,6 (+)

4

4

Grčka 1997

1998

5,2 (-)

4,5 (-)

-4,0 (-)

-2,2 (+)

108,7 (-)

107,7 (-)

9,8 (-)

8,5 (-)

0

1

Holandija 1997

1998

1,8 (+)

1,8 (+)

-1,4 (+)

-1,6 (+)

72,1 (-)

70,0 (-)

5,5 (+)

4,6 (+)

3

3

Irska 19971998

1,2 (+)

2,1 (+)

+0,9 (+)

+1,1 (+)

66,3 (-)

59,5 (+)

6,2 (+)

4,8 (+)

3

4

Italija 1997

1998

1,8 (+)

2,0 (+)

-2,7 (+)

-2,5 (+)

121,6 (-)

118,1 (-)

6,7 (+)

4,9 (+)

3

3

Lukse-

mburg

1997

1998

1,4 (+)

0,6 (+)

+1,7 (+)

+1,0 (+)

6,7 (+)

7,1 (+)

5,6 (+)

4,7 (+)

4

4

Njemacka 1997

1998

1,4 (+)

0,6 (+)

-2,7 (+)

- 2,5 (+)

61,3 (-)

61,2 (-)

5,6 (+)

4,6 (+)

3

3

Portugalija 1997

1998

1,8 (+)

2,2 (+)

-2,5 (+)

-2,2 (+)

62,0 (-)

60,0 (+)

6,2 (+)

4,9 (+)

3

4

Spanija 1997

1998

1,8 (+)

1,8(+)

-2,6 (+)

-2,2 (+)

68,8 (-)

67,4 (-)

6,3 (+)

4,8 (+)

3

3

Svedska 1997

1998

1,8 (+)

1,0 (+)

-0,8 (+)

+0,5 (+)

76,6 (-)

74,1 (-)

6,5 (+)

5,0 (+)

3

3

Velika

Britanija

1997

1998

1,8 (+)

1,6 (+)

-1,8 (+)

- 0,6 (+)

53,4 (+)

52,3 (+)

7,0 (+)

5,6 (+)

4

4

19

Smanjenje javnog deficita i duga u godinama vaznim za ocjenu kriterijuma konvergencije pripisuje se ekonomskom rastu na nivou EU od 2,7% u 1997 godini. Medjutim, Prokopijevic31 smatra da do njihovog smanjenja ne bi doslo bez pomoci “kreativnog racunovodstva “, odnosno da je postojao i “skriveni javni dug”U primjere “kreativnog racunovodstva “ svrstava ne racunanje duga socijalnog osiguranja u Belgiji i Portugaliji, izuzimanje kratkorocnih zajmova iz duga u Danskoj, iskljucenje trgovinskih kredita u Francuskoj kao i izuzimanje duga federalnih jedinica u Njemackoj. I u narednim godinama “dobra praksa” zemalja clanica je bilo trazenje nacina za pribavljanjem sredstava koji nece biti evidentirani u u deficitu i dugu. Osim toga, drzave clanice koristile su nedozvoljenje ili jednokratne metode smanjivanja ili zadrzavanja dozvoljenog nivoa deficita. U slucaju Italije, bila je rijec koriscenju kredita za smanjivanje deficita i uvodjenja “euro-poreza” dok je u slucajevima Njemacke, bila rijec o prodaji drzavne imovine (Telekom) a u Francuskoj operacije sa penzijskim obveznicama Telekoma Francuske. Evropska komisija nije reagovala na ovakve malverzacije sto jeste bio jos jedan udarac stabilnosti EMU uprkos cinjenici da je od aprila 1997 na snazi njihova odluka o kazni od 0,5% svog GDP za svaku zemlju koja bude ugrozila stabilnost EMU. Naravno, sredstva bi isla u budzet EU. Ipak, bilo bi nepravedno ne pomenuti da se ponekad upucuju opomene i vrse intervencije u cilju sanacije problema prekrsiocima poput Irske i Portugala. Nakon izvjesnog vremena pocele su i javne opomene evropskih komesara Francuskoj i Njemackoj! Mozda dodje i trenutak da i clanice unije osjete moc briselske administracije. Nejednakost pravila ima isti uticaj na stabilnost EMU kao i proces krsenja istih. Politicke elite ovih zemalja bile su spremne na krsenje svih mogucih pravila EMU samo da ne bi dosli u situaciju da uticu na istinske razloge stvaranja javnog duga. Velika drzavna potrosnja za njih je predstavljala iskljucivo sredstvo za ostvarenje sopstvenih politickih ciljeva i dobijanje dnevno politickih poena.

Nakon par dobrih godina tokom kojih su, uz manje prekrsaje, zemlje clanice EMU pridrzavale kriterijuma konvergencije dolazi do drasticnog pogorsanja stvari. Granica inflacije u EMU tokom 2002 I 200332 je iznosila 2,7%. Medjutim, inflaciju preko te granice su imale Holandija u 2002 i Grcka, Irska, Portugal, Italija, i Spanija tokom obije godine. Ogranicenje deficita budzeta narusili su Francuska i Njemacka u obije godine, Finska u 2002 i Holandija u 2003. Kriterijum javnog duga prekrsile su Austrija, Belgija, Njemacka, Grcka i Italija u 2002 kao i Francuska u 2003. Granicna dugorocna kamatna stopa od 6,9% (2002) i 6,1% (2003) je vazila u svim zemljama clanicama uprkos njenom direktnom odnosu sa inflacijom.

Ukoliko pogledamo nove clanice EU primjecuje se da one u 2002 ispunjavaju 55% a u 2003 godini 57,5% kriterijuma sto je bolje od 1996 (50%) za EU15 ali losije od njihove reperne1997 godine (75%) ali ne treba zaboraviti da, bez obzira na zelju novih drzava clanica prema EMU, nijedna od njih nece pristupiti EMU 2005 godine33

Vrlo je izvjesno da ce usljed strukturnih i institucionalnih prilagodjavanja EU ali i procesa ekonomskog rasta doci do pogorsavanja kriterijuma konvergencije u novih 10 drzava clanica EU.

31 M.Prokopijevic, ”Uvod u Evropsku uniju”, predavanja i handout na Skoli evropskih integracija32 Predpristupne godine za 10 novih clanica EU medju kojima skoro sve imaju teznju za clanstvom u EMU.33 1997 je bila reperna za EU15 jer su 1999 postale clanice EMU

20

Da li kriterijume treba redefinisati34? Da li ce onda trebati redefinisati i te nove u samom pocetku?35 Da li su smisleni, usljed nepostovanja istih i da li to moze destabilozavati euro i EMU? Odakle “pravo” drzavama clanicama EMU da uslove novih 10 clanica EU a i neke naredne clanice, bez obzira da li je rijec o ovim ili nekim, novim kriterijumima ako se i oni ne budu postovali? Da li bi nesto slicno trebalo zamisliti ako dodje do poreske harmonizacije? Ili potpunog politickog ujedinjenja? Sva ova pitanja zahtijevaju odgovor u najkracem roku u cilju definisanja buducnosti EMU ali i EU.

Vlade drzava clanica koje imaju problem odrzivosti kriterijuma konvergencije, mogu koristiti neke alternative36. U tom smislu preporucuju se sljedeca rijesenja:

kratkorocno koriscenje inflacije odnosno inflatornog poreza u cilju smanjenja realne vrijednosti budzetskog deficita i javnog duga jer njihova vrijednost opada usljed postojanja inflacije. Medjutim, dugorocno ovo nije preporucljivo jer moze doci do rasta kamatnih stopa

smanjenje poreza i drzavne potrosnjeza ovakav potez je potrebna politicka volja sto je u velikom broju zemalja, posebno Francuske, Njemacke i Italije, veoma tesko izvodljivo.

povecanje drzavne potrosnje i akumulacija javnog dugasto je djelimicno preporucljivo iskljucivo drzavama sa nizim iznosima javnog duga.

2.4.5 Prednosti i nedostaci EMU

Bez namjere eksplikacije teorija optimalnog valutnog podrucja i podrucja optimalne ekonomske politike u kontekstu pro et contra rasprava o monetarnim unijama, smatrao sam za shodno navodjenje prednosti i nedostataka same EMU, onako kako i cine brojni autori koji se bave ovom problematikom37.Medju ekonomskim prednostima EMU isticu se:

snizavanje transakcionih troskova I oslobadjanje sredstava za produktivnu upotrebu smanjivanje troska odrzavanja valuta (trosak odrzavanja 12 valuta je svakako veci

od troska odrzavanja jedne valute) brza i racionalnalnija alokacija resursa kao i otkrivanje konkurentskih prednosti i

nedostataka euro predstavlja osnovni pokretacki mehanizam fiskalnog federalizma medjunarodna vaznost eura kao valute sto utice na rast deviznih rezervi u euru i

ucestalost koriscenja eura u transakcijama korist od emisione dobiti (senjoraze) se posebno manifestuje u slucaju malih drzava

koje su do sada imale koristi od nje iskljucivo u okviru sopstvenih granica. S obzirom na postojanje na 12 drzava clanica, iznos senjoraze je vec drugo pitanje.

transparentnost i direktna uporedivost cijena stabilizacija unutrasnje trgovine i tokova investicija makroekonomska stabilnost I svodjenje inflacije u granicama 0-2% sto bi uticalo na

smanjenje kamatnih stopa. Medjutim, prakticno ova prednost je gotovo anulirana zbog nepostovanja kriterijuma konvergencije.

Integracija finansijskih trzista

34 U EU vec odredjeno vrijeme strucnjaci traze redefinisanje kriterijuma – prema M.Prokopijevicu “Uvod u EU”35 Uz prihvatanje realnosti redefinisanja razlicitih kategorija, a svakako i kriterijuma konvergencije, namece se pitanje svrsishodnosti bilo cega sto se makar u trenutku realizacije ne postuje.36 “Uvod u EU” M.Prokopijevic37 Navedeno prema M.Prokopijevicu i M.N.Jovanovicu

21

Pored ekonomskih postoje i psiholoski i politicki razlozi uvodjenja eura kao sto su naglasavanje evropskom identiteta, na cemu se duze vrijeme radi, I produbljivanje politicke integracije.

Nedostaci eura se mogu podijeliti na: nepotpuna efikasnost centralizovane monetarne politike prii decentralizovanoj

fiskalnoj politici i decentralizovanom politickom sistemu (koji svakog dana sa svakim ugovorom vezanim za EU jaca). Nefleksibilnost je jedna od karakteristika centralizovanih politika.

nepostovanje kriterijuma konvergencije i nekaznjavanje prekrsaja prema Mandelovoj teoriji optimalnog valutnog podrucja koristima od EMU se moze

prigovoriti: kriterijum otvorenosti, uprkos velikom procentu razmjene GDP, je relativan jer EU ima prilicnu spoljnu zastitu. Diversifikacija privrede je kriterijum koji EU zadovoljava medjutim ostaje problem mobilnosti faktora prozivodnje (posebno rada) kao instrumenta trzisnih prilagodjavanja, koji mogu izavati velike troskove. Zbog nemobilnosti otpustanja su geografski i politicki koncentrisana.

regionalni zahtjevi za kompenzacijom iz fondova usljed priliva kapitala u napredne regione koji mogu biti politicki razlog ucesca u uniji zbog nedostatka adekvatnih ekonomskih politika.

Najveci nedostatak je svakako nepostovanje kriterijuma konvergencije. U cilju sprijecavanja mogucnosti da euro postane inflatorna valuta ili povratka na nacionalne valute zemalja clanica EMU, sto bi bio izuzetno skup process posebno imajuci u vidu da su skoro sve zemlje clanice unistile i novanice I kovanice sopstvenih valuta, rijesavanju pitanja postovanja kriterijuma konvergencije se mora posvetiti posebna paznja.

3. Fiskalna politika EU

3.1 Fiskalna politika.

Fiskalna politika je tokom vjekova predstavljala vazan segment nacionalnog suvereniteta drzava. Porez predstavlja prinudno prikupljanje sredstava od grupa I pojedinaca u cilju finansiranja javnih rashoda. Fiskalna politika ima za cilj, izmedju ostalog, odredjivanje pravila igre, alokaciju resursa kao i uticaj na ekonomsku stabilizaciju i stvaranje pogodnog investicionog ambijenta. Promjenom drzavne potrosnje i poreza utice na ekonomsku aktivnost. Politicke zloupotrebe fiskalne politike cesta su pojava u mnogim zemljama. Fiskalna politika treba sto je moguce vise da rastereti privatni sektor a sa druge strane da zadovolji neophodne troskove koje drzava ima iskljucivo u neophodnim oblastima. Fiskalni sistem nikako ne smije biti prepreka slobodnoj i otvorenoj trgovini..Javne finansije se obicno sastoje od budzeta i javnih fondova.Principi operezivanja su utvrdjeni relativno davno od strane Adama Smita. On u principe ubraja:

pravednost (placanje poreza treba da bude u skladu sa sopstvenim mogucnostima i sa koristima koje svako ima od usluga drzave).

jasnoca i sigurnost (ex ante odredjenost rokova, nacina i iznosa placanja), pogodnost (u smislu najpogodnijeg nacina i vremena naplate poreza) efikasnost ( Smit smatra porez treba da uzima sto manje novca ljudima uprkos

koristima koje oni imaju od drzave)

22

Porezi se mogu klasifikovati prema bogatstvu i dohotku (direktni) koji se obracunavaju u odnosu na imovinu i prihod

od faktora prozivodnje (dohodak preduzeca i pojedinaca). Njihov nacin naplate moze biti: klasicni, integrisani, dvojni sistem i sistem pripisivanja(uracunavanja). U velikom broju zemalja su progresivni sto smatram pogresnim sa aspekta jednakosti jer maksimalno operizivanje najsposobnijih38 nije u interesu nijednog ekonomskog sistema. Jednakost ili pravednost je zadovoljena iskljucivo pri proporcionalnom oporezivanju.39

potrosnji (indirektni) uticu na kretanje usluga i roba (porezi na promet (ukljucujuci porez na dodatu vrijednost kao, vjerovatno,najbolji oblik visefaznog poreza na promet), akcize, carinske tarife). U prinicu, rijetko su progresivni.

Za razliku od monetarne politike koja je zajednicka za clanice EMU, clanice EU vode samostalne fiskalne politike uz jedino ogranicenje deficita budzeta na 3% GDP koje je propisano Paktom stabilnost i rasta. Drzave clanice apsolutno samostalno razrezuju i prikupljaju poreske prihode i utvrdjuju strukturu njihovog trosenja. Sa aspekta prikupljanja poreza u EU15 oko polovine prihoda se prikuplja preko vlade drzave clanice, oko 30% putem javnih fondova a ostatak je rasporedjen na federalne jedinice i lokalne organe. Kod novih deset clanica struktura je nesto drugacija. EU se finansira doprinosima drzava clanica i nema nikakvu poresku moc. Izgleda da to nervira briselsku administraciju pa su organi EU vise puta pokusavali da sprovedu izvjesne oblike poreske harmonizacije, koja se smatra jednom od zajednickih politika ili bi bar briselski zvanicnici to voljeli. Poreska harmonizacija moze biti eksplicitna i implicitna. U slucaju implicitne drzava oporezuje inostrane dohotke svojih gradjana a kod eksplicitne se uvode isti ili slicni (utvrdjivanje najnize i najvise stope-slucaj poreza na dodatu vrijednost) porezi. Znaci, harmonizacija poreza ima dva znacenja, nizi oblik predstavlja medjudrzavnu saradnju razmjene informacija ili sporazume o nacinima i oblicima oporezivanja. U sirem smislu, rijec je o standardizaciji poreskih sistema koja se odnosi na vrste, nacin, poreske stope i oslobadjanje od poreza. Medjutim, poreska harmonizacija je stetna (pri cemu je stetan uticaj indirektne veci zbog mogucnosti dvostrukog oporezivanja) i eliminise poresku konkurenciju kao jedan od dobrih mehanizama alokacije resursa. Kako su usluge koje obezbijedjuje drzava jedan od osnovnih razloga placanja poreza koje,u bilo kom slucaju, nisu u svim drzavama jednakog kvaliteta i sve drzave ne pruzaju jednake mogucnosti svojim gradjanima ili bolje receno poreskim obveznicima onda zahtjev za jednakim poreskim stopama nema svrhe. Upravo suprotno, razlicitos poreskih stopa je neophodna u cilju adekvatnog reflektovanja kvaliteta javnih usluga odnosno kao kontrolni mehanizam ponasanja politicara. Na kraju krajeva, koji to «uzviseni» razlog stavlja politicare i zaposljene u bilo kojoj administraciji, bilo razvijenih i tranzicionih zemalja ili medjunarodnih organizacija u povlasceni polozaj u odnosu na biznis i preduzetnike, koji stvaraju dodatnu vrijednost? I zasto bi oni bili postedjeni konkurencije koja je prisutna u skoro svim sferama zivota, od biznisa do sporta? Briselsku birokratiju bi bilo nemoguce zaustavit u buducim namjerama povecavanja poreza. Harmonizacija bi dovela i do rasta drzavne potrosnje koja je vec izuzetno velika.To su osnovni razlozi neophodnosti fiskalnog federalizma medju drzavama clanicama EU kao i medju onim zemljama koje idu putem prikljucenja!

38 Porez : “Legalno reketiranje najsposobnijih”, V. Vukotic, Makroekonomski racuni i modeli, CID Podgorica,200139 Identicna stopa poreza na razlicitu osnovicu daje razlicite iznose, odnosno svi akteri u ekonomskom zivotu placaju istu stopu poreza, shodno pravednosti, a zinos je adekvatan njihovim mogucnostima.

23

Djelimicna harmonizacija medju drzavama clanicama EU je postignuta kod indirektnih poreza dok nije bilo rezultata harmonizacije direktnih poreza. Struktura prihoda je razlicita kod EU15 i 10 novih clanica. Kod EU15 ona je u korist direktnih a kod novih drzava clanica u korist indirektnih, sto je vodjeno pragmaticnim razlozima manjeg otpora pri naplati indirektnih poreza jer se «nekako ne vide». U starim drzavama clanica postoji razlika u prihodima od faktora proizvodnje, prihodi od rada iznose oko 50% a prihodi od kapitala 20%, sa druge strane prihodi od potrosnje ucestvuju u ukupnima prihodima sa oko 30%. Poresko opterecenje EU25 je dodatno povecano zbog visine socijalnih doprinosa koje se krece oko 32% na nivou EU15 (pri cemu je njihov udio u ukupnim poreskim opterecenjima najveci u Njemackoj) dok je kod nekih novih clanica i preko 40%40.

Tabela 5 : Ukupno poresko opterecenje kao % GDP-a

Zemlja 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 1995-20021

Belgija 45,1 45,3 45,7 46,4 46,0 46,0 46,2 46,6 45,9Češka republika 39,9 38,7 37,9 36,5 37,3 34,4 34,3 35,4 36,8Danska 49,3 49,9 49,8 50,1 51,5 49,6 49,9 48,9 49,9Nemačka 40,8 41,6 41,6 41,6 42,3 42,5 40,8 40,2 41,4Estonija - - - - - - - 35,2 35,2Grčka 32,6 33,0 34,2 36,3 37,3 38,8 37,0 36,2 35,7Španija 33,4 33,8 34,2 34,5 35,1 35,6 35,5 36,2 34,8Francuska 44,0 45,0 45,2 45,1 45,7 45,2 45,0 44,2 44,9Irska 33,4 33,5 32,8 32,1 32,1 32,1 30,5 28,6 31,9Italija 41,2 42,8 44,7 43,2 43,3 42,7 42,5 41,7 42,8Kipar - - - 29,2 29,5 31,4 32,7 32,5 31,1Letonija 37,2 34,3 35,6 37,3 35,6 33,1 31,8 31,3 34,5Litvanija 28,6 28,1 29,8 32,2 32,4 30,4 29,1 28,8 29,9Luksemburg 42,3 42,4 41,5 40,2 40,4 40,7 40,7 41,9 41,3Mađarska - - - - - - 39,4 38,8 39,1Malta 27,7 26,2 27,9 26,2 27,4 29,1 30,4 31,3 28,3Holandija 40,6 40,8 40,7 40,3 41,7 41,5 40,0 39,5 40,6Austrija 42,3 43,7 44,5 44,3 44,3 43,5 45,3 44,4 44,1Poljska 34,3 38,7 37,9 37,0 37,0 36,2 41,2 39,1 37,7Portugalija 33,6 34,4 34,7 34,9 36,0 36,4 35,6 36,3 35,2Slovenija 41,3 40,0 38,9 39,6 40,0 39,4 39,4 39,8 39,8Slovačka 41,5 40,3 38,0 38,3 35,9 34,3 32,9 33,0 36,8Finska 46,0 47,3 46,5 46,4 46,8 48,0 46,0 45,9 46,6Švedska 49,5 51,9 52,5 53,1 53,8 53,9 52,2 50,6 52,2V. Britanija 35,4 35,0 35,6 36,6 36,9 37,5 37,3 35,8 36,3EU25 39,1 39,4 39,6 39,2 39,5 39,2 39,0 38,5 39,2EU15 40,6 41,4 41,6 41,7 42,2 42,3 41,6 41,1 41,6Euro12 39,6 40,3 40,5 40,5 40,9 41,1 40,4 40,2 40,410 novih član. 35,8 35,2 35,1 34,6 34,4 33,5 34,6 34,5 34,7

40 Ceska, Slovacka i Poljska

24

Tabela 6: Osnovne stope PDV u EU15, 2002. godine

Zemlja PDV, u % Zemlja PDV, u %Austrija 20 Irska 21Belgija 21 Luksemburg 15Danska 25 Nemačka 16Finska 22 Portugalija 17Francuska 19,6 Španija 16Grčka 18 Švedska 25Holandija 19 V. Britanija 17,5Italija 20 EU15, prosek 19,47Izvor: Evropska Komisija.

Tabela 7: Najviše stope poreza na profit u EU25

Zemlja1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004

1995-20041

Belgija 40,2 40,2 40,2 40,2 40,2 40,2 40,2 40,2 34,0 34,0 - 6,2Češka rep. 41,0 39,0 39,0 35,0 35,0 31,0 31,0 31,0 31,0 28,0 - 13,0Danska 34,0 34,0 34,0 34,0 32,0 32,0 30,0 30,0 30,0 30,0 - 4,0Nemačka 56,8 56,7 56,7 56,0 51,6 51,6 38,3 38,3 39,6 38,3 - 18,5Estonija 26,0 26,0 26,0 26,0 26,0 26,0 26,0 26,0 26,0 26,0 0,0Grčka 40,0 40,0 40,0 40,0 40,0 40,0 37,5 35,0 35,0 35,0 - 5,0Španija 35,0 35,0 35,0 35,0 35,0 35,0 35,0 35,0 35,0 35,0 0,0Francuska 36,7 36,7 36,7 41,7 40,0 36,7 36,4 35,4 35,4 35,4 - 1,2Irska 40,0 38,0 36,0 32,0 28,0 24,0 20,0 16,0 12,5 12,5 - 27,5Italija 52,2 53,2 53,2 41,3 41,3 41,3 40,3 40,3 38,3 37,3 - 15,0Kipar 25,0 25,0 25,0 25,0 25,0 29,0 28,0 28,0 15,0 15,0 - 10,0Letonija 25,0 25,0 25,0 25,0 25,0 25,0 25,0 22,0 19,0 15,0 - 10,0Litvanija 29,0 29,0 29,0 29,0 29,0 24,0 24,0 15,0 15,0 15,0 - 14,0Luksemburg 40,9 40,9 39,3 37,5 37,5 37,5 37,5 30,4 30,4 30,4 - 10,5Mađarska 19,6 19,6 19,6 19,6 19,6 19,6 19,6 19,6 19,6 17,7 - 2,0Malta 35,0 35,0 35,0 35,0 35,0 35,0 35,0 35,0 35,0 35,0 0,0Holandija 35,0 35,0 35,0 35,0 35,0 35,0 35,0 34,5 34,5 34,5 - 0,5Austrija 34,0 34,0 34,0 34,0 34,0 34,0 34,0 34,0 34,0 34,0 0,0Poljska 40,0 40,0 38,0 36,0 34,0 30,0 28,0 28,0 27,0 19,0 - 21,0Portugalija 39,6 39,6 39,6 37,4 37,4 35,2 35,2 33,0 33,0 27,5 - 12,1Slovenija 25,0 25,0 25,0 25,0 25,0 25,0 25,0 25,0 25,0 25,0 0,0Slovačka 40,0 40,0 40,0 40,0 40,0 29,0 29,0 25,0 25,0 19,0 - 21,0Finska 25,0 28,0 28,0 28,0 28,0 29,0 29,0 29,0 29,0 29,0 4,0Švedska 28,0 28,0 28,0 28,0 28,0 28,0 28,0 28,0 28,0 28,0 0,0V. Britanija 33,0 33,0 31,0 31,0 30,0 30,0 30,0 30,0 30,0 30,0 - 3,0EU15 38,0 38,1 37,8 36,7 35,9 35,3 33,8 32,6 31,9 31,4 - 6,610 novih član.

30,6 30,4 30,2 29,6 29,4 27,4 27,1 25,5 23,8 21,5 - 9,1

25

Navedene tabele pokazuju da je poresko opterecenje u EU25 je ogromno, cak i kada su bila povoljna privrednih kretanja i sto tek ocekivati u dobu recesije. Prisutne su i razlike u poreskim sistemima drzava clanica.Iz tih razloga nece biti lako odbraniti se od pokusaja nasilnih harmonizacija, mada se novi pokusaji izvjesno nece brzo desiti. Uspostastavljanje zdravog sistema fiskalnog federalizma zahtijevace mnogo napora kako bi doslo do prirodnih harmonizacija i kako bi evropska privreda postala konkurentna na svjetskoj ekonomskoj sceni.

3.2 Budzet EU

Proklamovani ciljevi budzeta EU su uspostavljanje okvira racionalnog odlucivanja o finansijskoj osnovi i garancija dovoljne kolicine sredstava za zadatke EU.Do 1970 godine izvor budzetski sredstava su bili doprinosi drzava clanica. Kasnije su zamijenjeni tzv. sopstvenim sredstvima EZ. Od 1994 u kategoriju osnovnih sredstava spadaju :

prelevmani na agrarne proizvode(udio u budzetu oko 2,3%) i carine u okviru poljoprivredne i trgovinske politike EU (udio oko 13%)

sopstvena sredstva na visak vrijednosti. Oko 1% pdv drzave clanice ide u budzet (udio oko 39%)

BNP sopstvena sredstva .Novija i vrlo znacajna vrsta sredstava. Srazmjerno svom udjelu BNP u BNP EU, drzave clanice uplacuju sredstva u budzet (udio oko 43%)

Ostali, u vidu taksi i kamata

Usvajanje budzeta vrse Savjet i Parlament pri cemu Savjet odlucujucu ulogu ima kod tzv. obaveznioh izdataka (zajednicka poljoprivredna politika) a Parlament kod neobaveznih izdataka (strukturna politika). Nakon razmjene misljenja , Komisija usvaja prednacrt i salje ga na razmatranje Savjetu koji obavlja dva pretresa budzeta. Budzetska kontrole se, znaci, vrsi pomocu interne kontrole, eksterne kontrole Suda revizora i od strane Parlamenta koji moze odbaciti budzet.Vazno je usvajanje visegodisnjih finansijskih okvira. Do sada su usvojena tri : Paket Delor I (1988-1992), Paket Delor II (1993-1999) i Agenda 2000 (2000-2006). U njima se utvrdjuju gornje granice ukupnih izdataka i raspored na kategorije. Usvajanje Agende 2000 pratile su debate oko neto pozicija drzava clanica u skladu sa nametanjem novih troskova koji su bili neminovni zbog predstojeceg prosirenja.Agenda 2000 je : limitirala gornji nivo izdataka do 2006 na 1,27% BNP limitirala finansiranje prosirenja na 3,1 milijardu eura razdvajanje sredstava iz budzeta za stare i nove clanice obavezala se da se nece uvoditi nova sopstvena sredstva u vidu sopstvenog poreza

EU dogovorena je promjena ucesca dosadasnjih sredstava iz poreza na dodatu

vrijednost na 0,75% za 2002 i 2003 i na 0,5% od 2004-2006 godine. Povecanje dijela tradicionalnih sredstava namijenjienih novim clanicama sa 10% na

25% od 2001 godine.

26

Tabela 8 :Budzet za 2004 fiskalnu godinu : Poljoprivreda 44,5

-Poljoprvivredni razvoj 4,5 Strukturni fondovi 31

-Kohezioni fond 2,6 Unutrašnje politike 6,5 Spoljne aktivnosti 4,8 Administracija 5 Predpristupna pomoć 3,2

UKUPNO 95

4. Big question mark ?

EMU je, sasvim sugurno, najveci uspjeh evropskih integracija. Naravno, vise kao koncept i mehanizam razvoja nego kao realan ishod upravo zbog nepostovanja pravila igre. Uprkos, “skrivenim”41 politickim motivima evropskih integracija, one su pocele i realizovale se upravo preko ekonomskih integracija sto je i trebala biti osnova stvaranja velikog trzista i benefita za nacionalne ekonomije.42 I u proslosti i u sadasnjosti a izvjesno je i u buducnosti osnov integrisane Evrope prestavljaju Francuska i Njemacka. S obzirom, na ekonomsko politicko uredjenje ovih drzava jasna je njihova namjera preslikavanja sopstvenog odraza na sto veci dio evropskog kontinenta i zadovoljavanje sopstvenih politickih motive integracije. Razliciti motive evropskih integracija su vise nego evidentni. Ekonomski ili politicki? To je u principu i razlog podjela medju clanicama unije. EU je definitivno trebala biti motivisana ekonomskim razlozima u cilju povecavanja sloboda, individualnog prosperiteta gradjana drzava clanica ali i samih drzava. EU je trebala predstavljati samo pravila igre za fer i konkurentsko takmicenje a ne okvir nasilne harmonizacije. Insistiranje EU na harmonizaciji ekonomskih sistema Crne Gore i Srbije nije zacudjujuce kad se ima u vidu cinjenica da su u oni “sopstvenoj kuci” vrsili nepotrebne harmonizacije poreza, opterecujuce standardizacije u privredi uz pokusaje standardizacije cijena! Umjesto bavljenja institucionalnim okvirom koji ce zahvaljujuci mehanizmima otvorene, trzisne privrede rijesavati ekonomske i politicke probleme. Uprkos cinjenici da se u odredjenom vremenskom periodu i osjetilo glasno zalaganje za liberalnu privredu pa i cinjenici da su i pojedini visoki zvanicnici naklonjeni EU43, talas politika harmonizacije, regulacije i privrednog intervencionizma44 je i dalje veoma snazan. Cinjenica je da ove politike uz visoku drzavnu potrosnju blokiraju ekonomski prosperitet EU o cemu najbolje svjedoci brzo odustajanje i mirenje sa rezultatima Lisabonske strategije iz 2000 koja je od EU trebala napraviti najkonkurentniji i najdinamicniji ekonomski prostor na svijetu do 2010 godine. Lisabonska strategija bi imala efekta jedino u slucaju da su se oslobodili mehanizmi slobodnog trzista u svim segmentima koja po “prirodi” pripadaju trzistu.

41 Skrivenost je mozda i pogresan termin kad se ima u vidu cinjenica da je jos 1946 u Cirihu, jedan Vinston Cercil pozivao na stvaranje Sjedinjenih drzava Evrope. Kakve li su bile vizije De Gola ili Adenauera?42 Dio koji se odnosi na politicko-bezbjedonosni problem odnosno ukljucivanje Njemacke u evropske institucije nije problematican. Za razliku od njega, to je problem stvaranja centralizovanog drustva i privrede sa unaprijed poznatim hegemonima.43 Predsjednik EK Baroso vazi za pristalicu neoliberalne ekonomije44 Primjer italijanske vlade i Parmalata

27

Crna Gora se nalazi na putu evropskih integracija. Medjutim, ako nas tamo cekaju nasilna harmonizacija i intervencija u svim sferama da li ima taj put ima smisla? Briselska, beogradska ili podgoricka administracija? Sasvim svejedno, ako je rijec o administraciji sa logikama redistribucije i ogranicavanja preduzetnistva i sloboda.Ono sto je Crnoj Gori neophodno svakako je sadrzano u konceptu mikrodrzave45. Stvaranje konkurentnog ambijenta koji ce biti privlacan za investicije je neophodno, bez obzira na put evropskih integracija. Stvaranje takve drzave dobice na znacaju u slucaju pozitivnog ishoda integracija i ukoliko EU postane fiskalno federalna, konkurentna, otvorena i dinamicna privreda. Tada bi benefiti za Crnu Goru bili izuzetni. U suprotnom, Crna Gora standardne moze i sama usvajati i graditi otvoreno drustvo. Tu se nalazi i opasnost zatvaranja nama najblizeg i najveceg svjetskog trzista u slucaju ostajanja van EU. Medjutim, u eri globalizacije, ni ostala trzista nisu daleka i nedostupna samo je vazno graditi konkurentske prednosti i preduzetnicki ambijent u cilju ekonomskog razvoja.A da li ce EU uspjeti da redefinise sebe i soptvene medjuodnose pitanje je za gradjanje EU, koji moraju odluciti u kakvoj uniji zele da zivi i kakvim zivotom. Isto to vazi i za Crnu Goru!

45 Idejni tvorac koncepta Crne Gore kao mikrodrzave u smislu smanjenja administracije, barijera I razvoja slobodnog I otvorenog trzista je profesor Veselin Vukotic. Detaljnije vidjeti rad : ”Montenegro-microstate” Preduzetnicka ekonomija, Vol3, decembar 2003

28

29