Фотоапарат

Камера је уређај који служи за стварање слика (обично фотографија), било појединачних или у низу, уз или без снимања тона, као што је то на пример видео камера. Камера која слике прави појединачно се понекад назива фотографском камером да би се разликовала од видео камере. Име је изведено од латинског camera obscura, „мрачна комора“, што је био рани механизам за пројектовање слика у којем је цела просторија функционисала отприлике као унутрашност модерних фотографских камера, осим што тада није постојао начин да се слика забележи, осим да се ручно нацрта. Камера може да снима видљиви спектар или било који други део електромагнетног спектра.

Отвор за улаз светлости је опремљен заслоном ("бленда")и омогућава промену величине и количине светлости и тиме резултат осветљавања фотографисане сцене. Уједно важи правило да чим је мањи отвор тиме је зрак који допада од захваћеног објекта ужи и његова слика је оштрија као резултат снимања – са растућим заслоном расте и дубинска оштрина слике (област пред и иза објектом који сму изоштравали у којој ће се објекти појављивати као оштро оцртавани).

У погледу тога што мноштво допадајућег светла зависи од жижине даљине објектива (та у пракси одређује просторни угао снимања), некористи се заслон у апсолутним вредностима већ се користи број заслона који изражава однос жижине даљине (који је обележен као „f“) и отвора заслона. Максимална вредност се зове светлосна јачина

објектива. У случају да је објектив са променљивом жижином даљином (трансфокатор који се такође назива и зум) је ова вредност зависна од употребљене жижине даљина и светлост објектива је већа за краћу жижину даљину (фокусна даљина).

Фото- апарати се могу делити на неколико начина:

На основу осетљивог слоја

Камере које користе плоче- осетљиви слојеви су нанесени на стаклене плоче. Овај начин се јављао код камера које су се развијале на почетку развоја фотографије 185. – 1880. године.

Камере које користе филм- улогу где осетљиви слој јесте нанешен на цеулоидну траку.

Дигиталне камере- код којих се користи светло- осетљиви сензор CCD или CMOS и захваћене информације су дигитално пренесени у снимке.