UVOD

Genetski modifikovani organizmi se mogu definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal (DNK) izmenjen na vetacki nain. Tehnologija kojom se to postie se esto naziva "moderna biotehnologija", "genetska tehnologija", ili "genetski inenjering". Ovom tehnologijom je takoe mogue selektovani gen iz jednog organizma uneti u drugi, ak meu vrstama koje nisu srodne. ovek genetski "modifikuje", menja vekovima. Od hrane do ivotinja. Meutim, u prolosti je postojala samo jedna metoda - selekcija. Uproeno to izgleda ovako: Posadite vie biljaka i gledate koja je najotpornija. Nakon toga rasadite najotpornije i posmatrate koje su najotpornije od njih i tako sve dok se ne dobije najotpornija vrsta. Slino je i sa ivotinjama. ak je i Platon u svojoj "Dravi" rekao da bi slinu tehniku (tehnologiju) trebalo koristiti i na ljudima. Danas bi se ovo smatralo faizmom, a nije da ljudska civilizacija nije imala korake u ovom pravcu. Prva modifikovana biljka koja se pojavila na tritu je paradajz, jo 1994. godine. Od tada ne prestaje proizvodnja genetski modifikovanih biljaka, i to najvie u Americi, Australiji, Brazilu, Argentini, Kini i Japanu. Najvie se gaje soja, kukuruz, uljana repica, pamuk. Meutim, sa zaecima genetskog inenjeringa i njegovim daljim razvojem, nastale su i moralne dileme. Da li treba genetski modifikovati ivotinje, pogotovu one koje slue za ishranu, ali i biljke? Svetska zdravstvena organizacija (WHO) nabraja sledee potencijalne rizike za ljudsko zdravlje: direktan uticaj na ljudsko zdravlje toksinost

tendenciju izazivanja alergijskih reakcija

specifine komponente koji sadre nutricionoke ili

toksine delove stabilnost umetnutog gena nutricijalni

efekti povezani sa genetskom izmenom neeljeni

efekti koji mogu nastati iz umetanja gena.

http://www.prekoramena.com/t.item.122/genetski-modifikovana-hrana-steta-ili-korist.html