TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA KORIŠĆENJA BIOMASE

UVOD

Biomasa kao obnovljivi izvor energije nastaje fotosintezom solarne energije,ugljen dioksida i vode.Pripada alternativnoj vrsti goriva i deli se na čvrsto, tečno i gasovi-to.U čvrstu biomasu spadaju ostaci poljoprivredne proizvodnje I šumarstva, biljna masa brzorastućih biljaka, ostaci drvoprerađivačke industrije itd. Tečnom bioma- som podrazumevaju se tečna biogoriva-biljna ulja, biodizel, bioetanol itd. U gaso- vita biogoriva spada biogas koji je dobijen nepotpunim sagorevanjem biomase i biogas dobijen anaerobnou, biomasa nije uniformno gorivo standardnog kvaliteta,i najjednostavnije obja- šnjenje bi bilo u žargonu “odeš pa šta pokupiš”. Zapravo, to nam govori da se u praksi mozemo susresti sa većim oscilacijama po pitanju kvaliteta, sastava, kru- pnoće, vlažnosti biomase itd. Zbog takvih okolnosti jasno je da se upotrebom biomase donekle moramo odreći “komfora” koji nam pruzaju poneka konvencio- nalna goriva(gas,mazut,el.energija...) gde neretko okretanjem jednog prekidača, potenciometra regulišemo željenu temperaturu prostorije.Kako u životu “sve ima svoju cenu” , prelaskom na alternativne vrste goriva mogu se postići mnogobrojne pogodnosti I umanjiti novčani izdatak domaćinstva za potrebe grejne sezone.Ovo se posebno odnosi na ruralna domaćinstva, gde u startu postoje mnoge predno- sti (blizina obradivih površina sa kojih se skuplja biomasa, veći dvorišni prostor, moguća adptacija postojećih objekata, mogućnost korišćenja već postojeće meha- nizacije u svrhu manipulacije biomasom itd).

Danas kada živimo u vreme ekonomske krize,gde se ljudi često bore sa osnovnim egzistencijalnim problemima, priču o prelasku na biomasu treba prevashodno svesti (bazirati) na uštede u budžetu domaćinstva. Pored toga od velike važnosti je naglasiti i ekološke prednosti biomase u komparaciji sa konvencionalnim vrstama

goriva kojih je I inače sve manje. Prelazak u što većoj meri na obnovljive izvore energije, među kojima u našim uslovima prednjači biomasa, omogućio bi smanjenje zagađenja životne sredine, kao i uštedu troškova koji nastaju zbog uticaja sagorevanja fosilnih goriva. Za poslednjih dvadesetak godina naučnici se suočavaju sa sve većim promenama na planeti Zemlji. Te promene se dovode u vezu sa antropogenim uticajem i to pre svega na zavisnost čoveka od klasičnih vidova energije koju koristi u pokretanju svoje ekonomije. Zbog toga je veoma bitno da primena obnovljivih izvora energije zauzme važno mesto u ekonomiji jedne zemlje. Kao pozetivan primer moze poslužiti podatak da svaka članica EU postavlja sebi ciljeve u smislu što većeg udela obnovljivih izvora energije. Do 2020 godine udeo obnovljivih izvora energije na nivou cele EU trebao bi dostici 20% od ukupne potrošnje energije. S obzirom da je u Srbiji najznačajniji obnovljivi izvor energije biomasa, država bi morala povoljnijim kreditima ili čak donacijama, daleko više da učestvuje na pomoći domaćinstvima u smislu da prerade svoje sisteme i preorjentišu se na biomasu. Na ovaj način bi se dugoročno rešio problem grejanja u seoskim sredinama gde uglavnom i nastaje biomasa.

Pored problema oko prelaska na obnovljive izvore energije tj biomasu, problem se javlja i tokom same eksploatacije, jer se često dešava u praksi da se biomasa eksloatiše uz veliko rasipanje energije.Naime, mnogi ljudi da bi uštedeli, samo- inicijativno prave zanatske peći i zanatske sisteme za zagrevanje. Takvi sistemi grejanja su često neefikasni, nefunkcionalni i neretko pogubni za same korisnike. Ovakve činjenice navode da je potrebno jedno sistemsko rešenje, gde bi struka pomogla kroz edukaciju i ljudima na vreme pruzila sve potrebne informacije u cilju saniranja mogućih budućih posledica.

Na kraju, veoma je bitno naglasiti najgoru moguću opciju vezano za biomasu, a to je njeno spaljivanje na samoj parceli, njivi.Naime, spaljivanje žetvenih ostataka predstavlja akt najbezumnije radnje u poljoprivrednoj proizvodnji a I po posto- jećim propisima je I kažnjivo.Često seljaci koji imaju manje posede opravdanje traže u nemanju veće I jače mehanizacije koja bi te ostatke kvalitetno usitnila, a samim tim omogućila njihovo lakše zaoravanje. Jasno je da opravdanja u smislu nekontrolisanog spaljivanja biomase nesme da bude jer je na taj način bačena ogromna količina energije. Ako se za primer uzme prosečan prinos slame pšenice

od 5-7 t/ha,soje 3.5-5 t/ha,kukuruza 8-12 t/ha I to preračuna u vidu moguće iskoristive toplotne enrgije, jasno je o kakvom se gubitku radi.

Zadnjih godina činjenica koja ohrabruje je smanjenje nekontrolisanog spaljivanja biomase. Pre smo prolazeći kroz atare često bili svedoci da je gorelo na sve str- ane.Ovo ukazuje da se danas biomasa sve više iskorišćava. Pošto stočarstvo tre- nutno nije neka razvijena grana poljoprivrede, možemo predpostaviti da je biomasa koja ostaje posle žetve najviše usmerena ka proizvodnji tolotne energije I grejanju prvenstveno seoskih domaćinstava. Upravo ova saznanja obavezuju ljude iz struke, da se aktivnije uključe, isprate i pomognu kako bi ova praksa dobila veću i kvalitetniju dimenziju te se proširila se na dobrobit društva I cele ekonomije. Na taj način bi se smanjila uvozna zavisnost države za energijom I išlo u korak ka realno sve većoj potrebi iste u budućnosti.

CILJ I ZADATAK RADA

“Lagodnost “ u korišćenju konvencionalnih energenata najčešće dovodi do ma- rginalizovanja alternativnih izvora energije kao što su biomasa,energija vetra, so- larna energija itd.Do sada su velike količine biomase ostale neiskorišćene iako potencijalno predstavljaju začajan energetski resurs.

Potencijal korišćenja biomase u našoj zemlji je ogroman.Procene su da biomasa u Srbiji čini preko 60% energetskog potencijala obnovljivih izvora energije.Da bi u budućnosti išli u smeru što većeg iskorišćenja,pored znanja i stručnosti neophodna su i veća ulaganja.Upravo to predstavlja jedan od većih problema,jer u Srbiji tre- nutno nema sredstava za neke veće kapitalne investicije ( toplane ili termoele- ktrane na bio masu) koje bi nam omogućile proizvodnju značajno većih količina energije iz obnovljivih izvora.

Upravo je i cilj ovoga rada proizišao iz potrebe da se realno sagledaju mogućnosti, tj načini gde bi se uz minimalna ulaganja i adaptaciju postojećih sistema grejanja, uvelo korišćenje biomase kao isplativog i ekološki prihvatljivog energenta.Jasno je

da ruralne sredine po tom pitanju prednjače nizom svojih karakteristika i da bi u selima svako domaćinstvo koje nekoristi obnovljive resurse moralo da razmisli o uvođenju istih.

Zadatak rada podrazumeva da se na osnovu usvojenih parametara (veličina sta- mbenonog objekta,debljine zidova,korišćenog materijala u izgradnji,izolacije itd) izračuna toplotni bilans stambenog objekta i na osnovu toga dobije potrebna to- plotna snaga postrojenja za zagrevanje datog objekta.Time će mo definisati obim potrošnje nekih najčešće korišćenih energenata u domaćinstvu tokom grejne se- zone (prirodni gas,ugalj,ule za loženje,električna energija ,drvo, biomasa), te na način upoređivanja cene korišćenja istih, dati preporuke za korišćenje energenta koji je ekonomski najprihvatljiviji.