(38) (1)

...Zato i ne vidimo da bi Glez Horstenau kao tragina linost mogao posebno da privue nau panj'u. Nije bio ni

komandant koji je u Drugom svetskom ratu izvodio neku znaajnu ope-raciju, a ne impresiontraju ni njegovi

vojnoistorijski radovi. Ali, on je svoje ime uneo u literaturu ovog razdoblja time to je ne-o bino detaljno vodio

dnevnik beleei svoje razgovore sa mnogim politikim i vojnim linostima i aktuelne dogaaje. A trei tom koji je

pred nama zahvata dogaaje u Hrvatskoj, svu nesreu naeg naroda, preputenog planskom unitavanju i baenog uz to

i u meusobno istrebljenje.

Koncentracija grade na nekoliko kljunih pitanja od strane prireivaa dela, poznatog austrijskog istoriara, znatno e

olakati ulaenje u obilje dnevnikih podataka. U celini, me-utim, ona pokazuje kontinuiranost nemake politike na

ovom prostoru, koja je u jednom trenutku toliko izrazito izbila na videjo da bi se u tragediji Jugoslavije pola veka potom

ponovo ispoljila.

Zovan Konstantinovi

(38) (2)

...Drugi dogaaj! Jo moj bes nije bio nestao zbog Bjelovara kad sam doznao da su ustaki zlocinci iz logora Jasenovac (mesto strave) upali u tri sela na reci Savi, koja su pred kraj 1941. prela u rimokatoliku veru. Na-moju telefonsku inter-venciju Paveli je obeao da e preduzeti odgovarajue mere. Samo dva dana kasnije moj hrvatski prijatelj mi je javio da je dolo do novog napada na ova nesrena sela. Reen na sve, pourio sam do efa drave i izjavio mu da u lino da posetim taj strani logor u Sisku, a pored toga i sela (srpska, prim, prev.) na Savi. Zahtevao sam da sa mnom pou i ustaki funkcioneri. Voz je trebalo da krene kroz dva sata. Paveli mi je dodelio jednog dravnog sekretara. kao i svog autanta, ustau. Pored mene i gorespomenutih na put su krenuli i Mecger, garnizonski lekar i nekoliko inovnika nemakog biroa za rad u Zagrebu. Srce me uvek zaboli kada putujem ovom od boga blagoslove-nom i lepom zemljom, a pri tom mislim kakvu

su joj veliku nesreu naneli zlrkovci. U Sisku na elezniko) stanici doiveo sam scenu o kojoj sam ve govorio. Poslao sam lekara da poblie pogleda i pregleda ljude u vagonu. Sam nisam priao nijednom. Izbegao sam to jer nijedan nemaki general ne bi smeo da to uradi a da odmah ne reaguje i ne zaustavi ovu svi-njariju. Meni je, meutim, bilo zabranjeno da politick! delu

(38) (3)

Glez fon Horstenau IZMEU HITLERA I PAVELIA (MEMOARI KONTROVERZNOG GENERALA)

Ein General im Zwielicht DIE ERINNERUNGEN EDMUND GLAISES VON HORSTENAU

Biblioteka ISTORIJA

Glavni i odgovorni urednik

Zoran ivkovi

tampanje ove knjige pomogao je Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

(38) (4)

IZMEU HITLERA I PAVELIA (MEMOARI KONTROVERZNOG GENERALA)

PREVOD SA NEMAKOG

NIKOLA IVKOVI

NOLIT 2007.

(38) (5)

Sadraj

Umesto predgovora ............................................................................... I-IV

Primedba ...................................................................................................... 7

Uvod (Podela Jugoslavije) ........................................................................... 11

Skraenice ................................................................................................... 26

I Misijau Hrvatskoj (Seanje) ................................................................... 27

Prva razoaranja u Zagrebu - rasprava sa Italijom ............................ 74

Pred napad na Sovjetski savez .......................................................... 86

IV Berlinski utisci ............................................................................ 93

V BogVraldar" ............................................................................ 106

VI Put u Hitlerov g'lavni tab ......................................................... 125

VII Na silaznoj putanji .................................................................... 148

Vin Berlin i glavni tab sredinom februara 1943 .............................. 178 IX Alzaani u Hrvatskoj ................................................................. 200

X Nemaki krst ............................................................................. 202

XI Klezhajm i Berhtesgaden .......................................................... 213

U Vrhovnoj komandi Vermahta 1943 ............................................ 246

Poseta Beu .................................................................................. 250

XIV Ubrzani pad ............................................................................... 257

XV U firerovom glavnom tabu ...................................................... 280

XVI Utisci u Maarskoj. SS-formacije i kozaci u Hrvatskoj ............ 318

XVII Moskovska deklaracija. U firerovom glavnom tabu

i u Berlinu ................................................................................. 346

XVIII Razgovori u Beu i Klagenfurtu ............................................... 375

XIX Stanje u Hrvatskoj ....................................... .' ........................... 403

XX Kod Adolfa Hitlera u Klezhajmu. Upad u Maarsku ............... 451

XXI Zverstva SS jedinica u Dalmaciji. Utisci sa puta

po Maarskoj, 1944 .................................................................. 471

XXII Na slubi u Beogradu ................................................................ 498

XXIII Poseta Salcburgu poetkom jula 1944 ...................................... 513

XXII Moj pad. Kako sam smenjen kao nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj 516

XXIII Rastanak od ivota .................................................................... 568 XXIV Besposlen u Beu - informacije iz Hrvatske

i Maarske ................................................................................ 573

XXVn U Beu, decembar 1944 ............................................................... 598

XXVIII Razgovori sa Slavkom Kvaternikom i Ernstom Kaltenbrunerom 632

XXIX Procesi protiv ratnih zloinaca i pokuaji SS-a

da sklopi mir ............................................................................ 653

XXX .......................................................................................................... Front se pribliava Beu - bekstvo u

Salcburg ................................................................................................................ 656

XXXI ......................................................................................................... U susret kraju 669

U ratnom zarobljenitvu u Salcburgu i Augzburgu ....................... 677

Poslednja kritika ponaanja u politici ....................................................... 713

Izjava ........................................................................................................ 734

Napomena prevodioca ............................................................................. 740

(38) (6)

Umesto predgovora

U godinama po zavretku Drugog svetskog rata, dok je Austrija jo bila podeljena na etiri zone, ali saveznici se ve bili saglasili da ova mala poruena zemlja postane ponovo samostalna drava, i dok su ljudi sa puno poleta radili na obnovi, ostavivi za sobom iskustvo sa hiljadugodinjim rajhom, bio sam u prilici da dvadesetak dana bora-vim u Beu kako bih u Nacionalnoj biblioteci sakupljao grau za svo-ju disertaciju. Iskoristio sam taj boravak i da bih udovoljio svojoj dav-nanjoj elji da posetim i Vojni arhiv kako bih otkrio podatke o vojnoj karijeri, karakteristike (Conduite-Liste) jednog od mojih pradedova, graniarskog pukovnika cesarske vojske. Arhiv se tada jo nalazio u svom starom zdanju. Zakucao sam na vrata od teke orahovine na ko-jima je pisalo - prijemna soba. Uavi u poveu sobu sa starinskim svodovima, primetio sam veliki sto za rad u sredini i oko njega neko-liko stolica. One su bile prazne, a samo za pisaim stolom sa strane se-deo je deurni slubenik i veoma predusretljivo sasluao moju albu. Pozvao me je da sednem za sto i saekam traena dokumenta koja e mi brzo biti doneta na uvid.

U sobi je visila samo jedna slika, uveana i uramljena fotografija, poprsje oveka u generalskoj uniformi prenatrpanoj blistavim orde-njem. Kako sam i sam bio vojnik, znao sam da su odlikovanja

za istin-sku hrabrost zapravo svuda nekako veoma skromna. Blistava su ona namenjena ljudskoj

tatini. Ovom prvom utisku odgovarao je i lik o-veka na fotografiji, lica izduenog, dopadljivog izgleda sa briima i kosom strogo na razdeljak, pomalo mutnim oima - oigledno je ui-vao u ovakvoj pozi.

Lik na ovoj fotografiji niim nije pokazivao neto to ga je inilo privlanim. Pitao sam deurnog slubenika ko je ovaj ovek. A on mi je sa puno potovanja odgovorio - general Glez Horstenau. Znate, on je dugogodinji direktor naeg arhiva i veoma je zasluan za njegov razvoj.

Iako nikada do tada nisam video oveka sa ove fotografije, ipak sam mnogo uo o Edmundu Glezu Horstenauu (Edmund Glaise Hor-stenau), pa ono to sam tada uo iznosim kao kratku skicu za upozna-vanje ove linosti.

Edmund Glez Horstenau rodio se 1882. godine u oficirskoj poro-dici u mestu Braunau na reci

In u Austriji, koje je i Hitlerovo rodno mesto. Ostavi rano bez oca, Edmund je kao deak primljen u vojnu gimnaziju, posle koje je zavrio i akademiju. Kada je izbio Prvi svet-ski rat on je bio generaltabni oficir. U toku rata, po svemu sudei, nikada nije bio na frontu, ve u Centra za informacije, i on je bio taj koji je sastavljao ratne izvetaje za austrougarsku vojsku. Posle rata on e biti direktor Vojnog arhiva i na torn poloaju stei in generala. Bio je zapravo vise inovnik nego komandant, pa se zbog toga mogao baviti i politikom. Dva austrijska dravnika, Engelbert Dolfus (Engelbert Dolfuss) i potom Kurt Sunig (Kurt Schuschnigg), sluei, kao eksponenti klerikalne desnice, parlamentarnom sistemu, uguili su pobunu radnika i 1934. godine proglasili Staleku dravu" (Standenstaat). Umesto parlamenta sastavljenog od predstavnika iza-branih od naroda, uspostavljen je Dravni savet od imenovanih clano-va, pa je meu njima bio i Glez Horstenau, i ne samo to, ve je postao i dravni sekretar, a potom i ministar u Sunikovoj vladi. Postojala je samo jedna politika organizacija, Patriotski front (Vaterlandische Front).

Imajui protiv sebe poraene socijaldemokrate i borei se ogor-eno protiv onih snaga u zemlji koje su zahtevale prikljuenje Treem rajhu, reim je razmiljao o restauraciji Habzburgovaca i ujedno traio oslonac na faistiku Italiju. U vezi sa ovakvom politikom, a povodom atentata na kralja Aleksandra, pominjali su se i kontakti koje je Glez Horstenau odravao sa ustakim teroristima.

Sudbina Austrije kao nezavisne drave odluena je kada se Muso-lini opredelio za savez sa Hitlerom. U ovom za Austriju dramatinom preokretu, kad su umarirale nemake trupe, pokazalo se da je Glez Horstenau bio ilegalno povezan sa nacionalsocijalistikom opozici-jom. Linost najveeg poverenja biveg reima postae i potpredsed-nik u novoj nacionalsocijalistikoj vladi koja je, dodue, i trajala svega nekoliko dana, pa e Austrija biti podeljena na pokrajine i u ovom ob-liku ui u sastav Treeg rajha.

Za ovakav rad, koji se sa moraine strane u najmanju ruku moe smatrati kao problematian, Glez Horstenau je od Treeg rajha mogao oekivati odgovarajuu nagradu. Postao je poslanik u

Rajhstagu velikonemakog rajha, priznat mu je visok rang u partijskoj vojsci crnih koulja, pa nam

(38) (7)

je ostala sauvana i njegova slika u uniformi SA-oberfirera, a kada je otpoeo rat vidimo ga kao

generala nemakog Vermahta dodeljenog Vrhovnoj komandi za specijalne zadatke. Posle nekoliko manjih ovakvih zadataka, on e od 1941. do 1944. godine obavljati dunost nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj". Za razliku od kompetencija komandujueg generala", on pod sobom nije imao neke jedinice, ve se njegov zadatak sastojao u tome da za-stupa interese nemakog Vermahta i posebno da pomogne u izgradnji vojske Nezavisne drave Hrvatske. Dodue, i on e u torn vremenu, makar svega nekih desetak dana, biti komandujui general", i to za Srbiju, zamenjujui privremeno generala Felbera.

Ali ni za ovo kratko vreme nije bio u prilici da izvede neke vojne operacije. Naprotiv,

konstatuje da je tada pod sobom imao samo neto policijskih jedinica, te da su vei deo Srbije pod okupacijom drali Bugari, od kojih su upravo u tih nekoliko dana neke jedinice prebegle parti zani ma.

No, Glez Horstenau je tada ve bio svestan uloge koju je odigrao. U Austriji, koja je sa tolikim oduevljenjem pozdravila prikljuenje Treem rajhu, raspoloenje se bilo promenilo. Sa gubitkom vere u po-bedu raslo je ubeenje u posebnost Austrijanaca. Nemci su svoje nipo-datavanje prema Austrijancima ispoljavali i prema Glezu Horstenauu. Nisu ga cenili ni kao vojnika ni kao

nacionalsocijalistu. Kad bi za-jedno sa nemakim ambasadorom dolazio kod Pavelia, ambasador bi ulazio u Paveliev kabinet, a Glez Horstenau je za to vreme morao da ceka u predsoblju. Da li je katarza kroz koju je proao kao zarobljenik zapadnih saveznika u logoru Langvaser (Langwasser) kraj Nirnberga, gde su pre toga amile hiljade srpskih zarobljenika, a gde je 1945. go-dine samoubistvom okonao sebi ivot, dakle, da li je ova katarza u smislu vraanja na vrednosti austrijske tradicije i opredeljenja za Evropu, eventualno, samo posledica povreene sujete i izigranosti -Pitanje je koje se vise postavlja pred one koji prouavaju sloenu Psiholoku situaciju austrijskog identiteta.

Zato i ne vidimo da bi Glez Horstenau kao tragina linost mogao posebno da privue nau panju. Nije bio ni komandant koji je u Dru-gom svetskom ratu izvodio neku znaajnu operaciju, a ne impresioni-raju ni njegovi vojnoistorijski radovi. Ali, on je svoje ime uneo u literaturu ovog

razdoblja time to je neobino detaljno vodio dnevnik beleei svoje razgovore sa mnogim politikim i vojnim linostima i aktuelne dogaaje. A trei torn koji je pred nama zahvata dogaaje u Hrvatskoj, svu nesreu naeg naroda, preputenog planskom unitava-nju i baenog uz to i u meusobno istrebljenje. Koncentracija grade na nekoliko kljunih pitanja od strane prirei-vaa dela, poznatog austrijskog istoriara, znatno e olakati ulaenje u obilje dnevnikih podataka. U celini, meutim, ona pokazuje konti-nuiranost nemake politike na ovom prostoru, koja je u jednom trenut-ku toliko izrazito izbila na videlo da bi se u tragediji Jugoslavije pola veka potom ponovo ispoljila.

Zoran Konstantinovi

(38) (8)

Primedba

S treom knjigom zavrava se objavljivanje memoarskih beleaka Edmunda Gleza fon Horstenaua. Ova knjiga sadri dnevnike beleke koje su voene od aprila 1941. do juna 1945. godine. Njima su dodata i dva teksta napisana u zatvoru, u Nirnbergu. Ti prilozi imaju karakter

razmatranja sopstvenog ivotnog puta i praktine primene i posledice koje je velikonemaka misao imala u politici Adolfa Hitlera. Glez Horstenau, oficir, novinar i istorijski pisac, politiki je delovao, a isto-vremeno angaovao se kao pisac u Austrougarskoj monarhiji, (prvoj) Republici Austriji i u razdoblju od 1938. do 1945. Pretean deo nje-govih dela predstavljaju novinarski prilozi, zatim vojnoistorijska, poli-tika i istorijsko-biografska dela. Od 1938. do 1946. Glez Horstenau vodio je autobiografske zabeleke delimino retrospektivno, a delimi-no dnevno, nedeljno ili meseno. One su, najzad - koliko je poznato do sada, ako se ne uzmu u obzir neka ponavljanja u tekstu - u celosti

objavljene. Od 1957. do 1984. njegove zabeleke punile su police Austrijskog dravnog arhiva. Od toga vremena nije protekla nijedna decenija a da se ta graa nije poveala. Uzrok tome jeste sudbina auto-ra, koja je puna uspona i padova. Nezavisno od njegove sudbine jeste i sudbina samih

beleaka. Glez Horstenau je napisao svoje zabeleke, a jedva da ih je pregle-dao i popravljao. Dnevnike

zapise vodio je verovatno i sa namerom da budu objavljeni jo tokom njegovog ivota ili posle njegove smrti. Meutim, mora objektivno da se uzme u obzir i injenica da je on pu-blicista koji je rado i mnogo pisao; neke informacije namerno je zapi-

sao i plasirao u svojim memoarima, neka

svoja ubeenja jasno je for-nuilisao. Naravno, s druge strane, mnogo toga je preutao, to bi bilo vredno i vano prilikom prosudivanja njegovog delovanja. Pa ipak, iz-8 eda da je sadraj njegovih zapisa znaajan za savremenu, vojnu, kul-tuniu i politiku istoriju Austrije i njenih suseda. Zbog toga je ova edicija i objavljena.

Prireiva ovog dela zahvaljuje svim osobama i institucijama koje su doprinele objavljivanju memoara. Na prvom mestu izdava ovde eli da imenuje gospodina Vasu Kazimirovia. On se pokazao kao istinski prijatelj, i to kako kod pisanja uvoda i fusnota tako i prilikom kritikih napomena, dodatnih saznanja, moraine podrke i tehnike po-moi. Njegovo poznavanje stvari kao novinara i pisca i lina iskustva doprineli su u veoma velikoj meri da se ova knjiga objavi.

Zahvalnost, takoe, pripada pre svega dr Vilhelmu Hetlu (Wilhelm Hottl) i Hildi Borodajkevic, koji su Ratnom arhivu stavili na raspolaganje sve ruko-pise Gleza Horstenaua, ali i drugi vaan materijal koji se nalazio u njihovom posedu. Oni su i svojim primedbama, koje imaju izvor u nji-hovim

linim seanjima, na dragocen nain dopunili mnoge praznine i nejasna mesta. Za intervjue, dragocene primedbe, dodatna objanjenja i ostalu pomo prireiva zahvaljuje

mnotvu osoba ija su imena: dr Erih Bilka-Karltroj, Oto Brezina, AIojz Karmine, Trude Dra-gojlov, dr Herbert Felner,

Beatriks Flik-Virt, Fridrih Karl cu Firsten-berg, Eugen Hir-Strontorf (Hirsch-Stronstorff), Ajtel Fridrih Kamis-ke, Robert Kacinka, prof. Rudolf Kizling, dr Oto Lahmajer, Eduard Metger, dr

Herbert Mihner, Eginhart Frajher fon Miler-Klingspor, Vilibald Nemecek, Slavko Odi, Ervin Pi (Pitsch), Josef Rau (Ra-usch), prof. Herbert Zauer, Her Svarcenbruner (Schwarzenbrunner), August Straskraba, prof, dr Herbert Stajner, dr Ervin Stajnbek, Engelbert Teufelhart, Vladimir

Velebit.

Uprave Saveznog i vojnog arhiva Frajburga, u Brajzgauu, kao i politikog arhiva Ministarstva spoljnih poslova Nemake, u Bonu, do-zvolile su nam na jedan veoma predusretljiv nain da pregledamo staru grau koja nam je bila neophodna i vana, kako bismo ovo delo mogli da opremimo potrebnim i vanim fusnotama i primedbama. Na ovome mestu jo jednom im zahvaljujemo. Informacije smo dobili i od Arhiva Hrvatske, i to zahvaljujui trudu kolege dr Kolanovia. Jed-nako tako zahvaljujemo i svim javnim institucijama i privatnim licima koji su nam stavili na raspolaganje foto-materijal.

Da tema jo uvek nije u potpunosti iscrpena, i to uprkos savesnim istraivanjima, pokazuje, recimo, jedno otkrie iz jula 1987: gospoda Greta Mecger stavila je na raspolaganje, posle smrti svoga mua, pre-pisku izmeu Gleza i njegovog autanta Eduarda Mecgera, iz 1945. i

(38) (9)

1946. Iz te korespondencije se vidi da je general poeo da gubi volju za ivotom, a, s druge strane,

ta pisma svedoe o pokuaju njegovih prijatelja, njihovim brojnim intervencijama, da se general oslobodi iz zatvora. Kao potvrdu ovome, Mecger je, izmeu ostalog, posedovao jedno toplo pismo zahvalnosti nadbiskupa Stepinca koje je upueno Glezu zbog njegovog zalaganja da se spasu ivoti nevinih ljudi.

Prireiva zahvaljuje Fondu za unapreenje naunog istraivanja za davanje pomoi pri tampanju ove knjige. Isto tako smo zahvalni Komisiji za noviju istoriju Austrije to je tri knjige Glezovih seanja uvrstila u svoju biblioteku. Prireiva ove knjige osea posebnu zahvalnost prema izdavakoj kuci Belciu i njenim predstavnicima zbog korektnog odnosa prema rukopisu i prilikom tampanja.

Porodica prireivaa, a naroito supruga Gertruda, ima velikog udela pri tampanju ove knjige, i dugujemo joj veliku zahvalnost.

Be, leto 1987.

Peter Brouek

(38) (10)

UVOD

Podela Jugoslavije

Kada je 28. oktobra 1940. Italija napala Grku, istoni deo sredo-zemnog prostora ivnuo je i postao poprite vojnih operacija. Grci su uspeli da zaustave italijanski napad i da ih odbace ponovo na poetne pozicije, u Albaniju. Britanski bombarderi bili su stacionirani na ostr-vu Kritu odakle su mogli da stignu do rumunskih nalazita nafte. Bri-tanci su stigli na to ostrvo kako bi pomogli Grkoj. Rumunija je pri-stupila Trojnom paktu, a malo kasnije i Bugarska, 1. marta 1941. Posle toga Hitler je pokuao da prisili i Jugoslaviju da pristupi trojnom savezu. On je obeao Jugoslaviji Solun kao nagradu za prijateljsku neutralnost prema Silama osovine.

Dok su trajali nemako-jugoslovenski pregovori, Glez Horstenau se ponudio Vrhovnoj komandi Vermahta, kao to vidimo iz njegovih dnevnikih beleaka, da izvri potrebne vojno-diplomatske zadatke. Jugoslavija je 25. marta 1941. pristupila Trojnom paktu. Meutim, ve u noi izmeu 26. i 27. marta 1941. izvren je vojni prevrat u Beogra-du. Istina, nova Simovieva vlada izjavila je svoju neutralnost i obe-ala da e potovati ugovor. No, Hitler se bojao da je time ugroeno desno krilo nemake armije, koje je bilo stacionirano u Rumuniji i Bu-garskoj, a, istovremeno, Nemaka se pripremala da napadne Grku. Britanske trupe ve su se iskrcale u Grkoj.

Nemaka 12. armija (pod komandom general-feldmarala Lista) krenula je u napad protiv Grke i Jugoslavije sa esnaest tenkovskih, pesadijskih i brdskih divizija. Nemaka 2. armija (pod komandom ge-neral-feldmarala frajhera Fon Vajksa) napala je sa formacijama koje su, delimino, bile spremne za napad na Sovjetski Savez. Vajks (Weichs) krenuo je sa svojom armijom iz tajerske i Maarske.1

Nemake jedinice sukobile su se sa jugoslovenskim vojnim jedini-cama, gde proces mobilizacije jo nije bio dovren, kao i sa vojmcima hrvatske nacionalnosti, koji delom nisu hteli da

se bore, a delom su iz-makli kontroli svojih oficira. Ve 11. aprila 1941. nemake trupe umarirale su u Zagreb. Nemaka tenkovska grupa jedan prodrla je 13. aprila 1941. u Beograd, a 17. aprila jugoslovenska armija je zamolila da se obustave vojne operacije.

Preko radija je, 10. aprila 1941, u Zagrebu proklamovana Neza-visna drava Hrvatska, i to od strane nekadanjeg generaltabnog pot-pukovnika austrougarske vojske Slavka Kvaternika, predstavnika radi-kalne desniarske ustake stranke". Ovoj proklamaciji prethodili su tajni pregovori od 30. marta 1941, a vodio ih je predstavnik ministar-stva spoljnih poslova Nemake i specijalista za osnivanje petih ko-lona" dr Edmund Fezenmajer (Veesenmayer), sa predstavnicima naj-jae politike snage u Hrvatskoj, sa Hrvatskom seljakom strankom.

Njihov voa, dr Vlatko Maek, posle vojnog pua od 27. marta 1941, stavio se na raspolaganje novoj jugoslovenskoj vladi. I pored naglaavanja hrvatske samostalnosti, Maek je bio privren optoj jugoslovenskoj misli. Sve to je od njega moglo da se postigne bilo je samo sledee: da

predstavnicima ustaa" i Kvaterniku da javnu izjavu lojalnosti. Dr Paveli postaje novi ef Nezavisne drave Hrvatske" (NDH). Pored Hrvatske toj dravi

pripao je Srem, te Bosna i Hercegovina, i ona se prostirala sve do reke Drine. U pregovorima sa

Canom, u Ljub-ljani 25. aprila 1941, i sa Musolinijem u Monfalkoneu 7. maja 1941, Paveli je morao da prihvati zahteve Italije u pogledu Dalmacije. Posle toga, u Rimskim protokolima", od 28. maja 1941, utvrdena je granica izmedu Italije i Hrvatske. Vojvodi od Spoleta ponudena je hrvatska

kruna, koju je on prihvatio, ali Hrvatsku nikada nije posetio.

Velikonemaki rajh stvorio je u Srbiji vojnu vlast. Nemaka je ta-kode preuzela privremenu upravu nad Banatom, dok se ne nade neko reenje koje je bilo neizvesno. Oko tog podruja sporile su se Rumuni-ja i Maarska. Nemaka je sa Hrvatskom uspostavila medunarodno pravne odnose. Za

Detlef Vogel, Das Eingreifen Deutschlands auf dem Balkan, in: Das Deutsche Reich und der Zweite Weltkrieg, Band 3, Stuttgart 1984, 417-511, bes.

448 ff. 1

(38) (11)

nemakog poslanika u Zagrebu imenovan je SA--obergrupenfirer Zigfrid Kae. Pre toga, 12. aprila

1941, u Hrvatsku je stigao poslanik za vezu izmeu okupacionih trupa i hrvatske vlade"."1

Ovaj poslanik za vezu bio je general-major za specijalnu upotrebu u Vrhovnoj komandi

Vermahta - Edmund Glez fon Horstenau. Hitler je tu odluku lino saoptio Glezu, kada je ovaj boravio u njegovom glavnom tabu u Menihkirhenu. Titulu nemaki general u Zagrebu" dobio je 14. aprila 1941, a dan kasnije, 15. aprila, Horstenau je u Zagrebu otvorio svoj slubeni biro. Kod Hitlera u Menihkirhenu ponovo je bio 17. aprila. Glez Horstenau je zapoeo svoju misiju poto je od Hitlera, 12. i 17. aprila 1941, primio instrukcije. Od samog poetka Horstenau je bio direktno potinjen efu Vrhovne komande Vermahta (VKV). Njegov zadatak se sastajao u tome da savetuje hrvatsku vladu pri stvaranju njene armije, a, istovremeno, da kod hrvatske vlade za-stupa interese

nemakih trupa. Glez Horstenau posebno se istakao u odbijanju italijanskih elja i okupacije delova Hrvatske.

Pa, ipak, kako pie sam Glez Horstenau, ve 1941. stavljeno mu je jasno do znanja da njegov otar stav prema italijanskom savezniku nije poeljan. Od njega se u podrobnom izvetaju zahtevalo da bude umereniji. U poetku, kada je dolo do konanog razbijanja Jugosla-vije, njegov zadatak je bio da vodi pregovore sa hrvatskim ministarst-vom odbrane, koje se upravo formiralo. Pri torn, on

je morao da pazi da se nemaki privredni interesi sauvaju, i to u onom obimu kakav je postojao na prostoru bive Jugoslavije. Ovo se, pre svega, odnosilo na nalazita boksita u Dalmaciji i Hercegovini, koja su se morala osigu-rati kako bi Nemaka mogla da se snabdeva torn vanom sirovinom. Ova nalazita nalazila su se u interesnoj zoni Italijana, a Nemaka je mogla da ih koristi na osnovu jednog ugovora. Ovome valja dodati i nalazita drugih vanih ruda.

Poglavnik je pokuao da sarauje sa revizionistikim silama: Nemakom, Maarskom i faistikom Italijom. U NDH je ivelo oko -^069.000 (50,78 odsto) Hrvata, 1.847.000 (30,56 odsto) Srba,

Ovo je ime dao Ribentrop, upor. Holm Sundhaussen, Wirtschaftsgeschichte Kro-atiens im nationalsozialistischen GroBraum 1941-1945. Das

Scheitern e Ausbeutungsstrategie (Studien zur Zeitgeschichte, Bd. 23), Stuttgart 1983, 79

717.000 (11,86 odsto) muslimana, a ostalih naroda je bilo 410.000 (6,80 odsto), a mcu njima i oko 100.000 Nemaca.

Ustaki pokret je imao podrku od strane desnog krila Hrvatske seljakc stranke, a naroito od vojne formacije

koja je nastala kao legalna formacija, poto je 1939. dolo do pregovora i do Sporazuma izmeu jugoslovenske vlade i

Hrvatske scljake stranke, a pre svega dr Maeka. Time je Hrvatska stekla autonomiju. Nekima iz HSS-a ova

autonomija je izgledala nedovoljna. Ustaki pokret je takoe imao simpatizere i pristalice u klerikalnim krugovima

Hrvatske i Bosne, a i u krugovima desno orijentisanih intelektualaca koji su se okupljali u raznim kulturnim drutvima.

Ovde posebno valja istai jednu grupu je okupljala advokate i studente. Bili su zastupljeni i nekadanji oficiri iz

vremena Austrougarske. Ideja osnivaa Hrvatske stranke pra-va Ante Starevia, kao i njegovog naslednika Josip

Franka, bila je ona karika koja je ujedinjavala sve ove razliite Ijude.

Kako su se povukle granice u Dalmaciji, 280.000 Hrvata i 90.000 Srba nalo se pod italijanskom upravom.

Muslimani, pre svega u Bos-ni, proglaeni su istim" Hrvatima i Paveli se naroito trudio da ih priblii ustaama, to

mu je u velikoj meri i uspelo. Srbi su u novoj dravi bili primorani da bee, jer je na dnevnom redu bilo otimanje

njihove imovine i oduzimanje graanskih prava. Srbi su beali, pre svega, u Srbiju i u italijansku okupacionu zonu.

Masakr nad Srbima desetkovao je njihov broj. Preiveli su beali u ume u podruja koja su teko prohodna, a jedan

broj, da bi se spasao, promenio je nacio-nalnost i primio rimokatoliku veru. Ve koncem aprila ustae su for-mirale

prvi koncentracioni logor u Drnju, kod Koprivnice. Kasnije je osnovano jo nekoliko, a meu njima i ozloglaeni

koncentracioni logor Jasenovac koji se nalazi na uu Une u Savu. Na ovaj nain, na osnovu nemakih procena, do

jeseni 1941. ubijeno je prilikom pogro-ma i u logorima 200.000 Srba. Do kraja 1943. poslanik dr Nojbaher procenjuje

broj ubijenih Srba na oko 750.000.4

Pod ovakvim uslovima Glez Horstenau trebalo je da preuzme du-nost koja se sastojala u tome da pomogne

stvaranju hrvatske oruane sile i da vodi rauna o nemakim vojnim interesima.

Kada su se u prolee pojavili prvi znaci sskog nacionalnog otpo-ra ustae su protiv njih prvo poslali miliciju

Seljake stranke, ali i po-liciju i ustae koje su se tek vratile iz emigracije. Ustae su uskoro liile na SS jedinice i

zauzimale su u dravi slian poloaj.

(38) (12)

1 Josef Rausch, Zur nationalserbischen Variante des bewaffneten Widerstandes im besetzten Serbien 1941-1943. Die Cetnik-Bewegung Draa Mihailovi, in: Os-terreichische Militarische Zeitschrift, Heft 4/1978, 307-315, bes. 313, Anm.

Hrvatska je takode stavila na raspolaganje vojne formacije u tako-zvanoj borbi protiv boljevizma. Posle napada na

Sovjetski Savez pri-javilo se 5.000 dobrovoljaca koji su se odazvali jednom nemakom pozivu i stavili na raspolaganje

Vermahtu. Od ovog broja, 3.000 ih je sluilo u peadijskom puku br. 369 (legionarski puk), i u njemu su veina bili

Hrvati. Posle obuke ovaj puk je baen u borbu na Istoni front. Najvei deo vojnika izginuo je u bici kod Staljingrada

1942/1943. Pored ovog puka, Hrvati su poslali na Istoni front i dve hrvatske eskadrile i jednu vojnopomorsku jedinicu.

I ovi vojnici su sluili u sopstvenim hrvatskim formacijama. Mornari su sluili na lakim vojnim laama. Od novembra

1942. dve hi 1 jade novih hrvatskih regruta ukljueno je u 369. legionarsku diviziju u kojoj je ve 1941. bilo tri hiljade

hrvatskih vojnika. Poslc ove divizije, sledile su kasnije jo dve: 373. peadijska divizija (hrvatska), koja je formirana

poto je u Delershajm prebaena 369. divizija. Od aprila do maja 1943. godine 373. divizija je uestvovala u borbama u

Bosni. I druga, 392. peadij-ska divizija (hrvatska), koja je formirana u septembru 1943, od januara 1944. imala je

zadatak da osigurava jadransku obalu na potezu Kra-ljevica-Karlobag.5

Ratno vazduhoplovstvo Hrvatske brojalo je 6.000 ljudi, a morna-rica 4.000. Momarica je bila stacionirana u Crnom

moru, a na Jadran, u Dalmaciju, vratila se tek u leto 1944. ltalija tada ve nije bila u ratu na strani Sila osovine. Treba

uzeti u obzir i 10.000 ljudi koji su bili u Policiji, i to u nemako-hrvatskoj policijskoj diviziji, gde su Hrvati cinili oko

polovinu ljudstva. Hrvatska armija sastavljena od domobra-na zadrala je brojnost od oko 38.000. Vodili su je

uglavnom oficiri ji su bili suvie stari za svoju slubu. Samoje jedan deo bio preuzet ,z stare jugoslovenske vojske, jer

se tim oficirima nije mnogo verovao.. Osim toga, vodilo se rauna o tome da sastav bude to je mogue etniki istiji -

hrvatski.

Franz SchramI, Kriegsschauplatz Kroatien. Dei deutsch-kroatischen Le^ions-divlslonen-Divisionen - 369, 373, 392. Inf.-Div. (kroat.) - ihre

Ausbildungs-und crsatzformationen, Ncckargemiind 1962.

Pa ipak, u poetnim borbama 1941/1942. nji-hova borbenost nije bila tako loa. Posle tog vremena, meutim, bor-bena

vrednost domobrana je opala. Razlog za to se nalazi u looj voj-noj opremi, produetku slube i neizvesnosti u pogledu

snabdevanja. Sve su uestaliji sluajevi dezerterstva, vercovanja oruja i vojne opreme, jer su plate i oprema vojnika

bili nedovoljni. A sve je to bila posledica politike hrvatskog dravnog vostva koje je sve vise davalo prednost

formiranju i naoruavanju ustakih jedinica. Ovaj proces bio je slian i u Nemakoj sa stvaranjem SS jedinica. Krajem

1941. brojno stanje ustaskih formacija iznosilo je oko 10.000 ljudi (podeljeni u 45 borbenih bataljona i dva bataljona za

obezbeivanje saobraajnica). Njihov zadatak sastajao se u odravanju bezbednosti i, pre4 svega, u sprovodenju

kaznenih mera. Koncem 1943. brojno stanje ustaa po-raslo je na 64.000 boraca (jedna divizija, 19 brigada). Krajem

1944. ustake formacije porasle su na tri divizije (17 samostalnih brigada), 115.000 vojnika, ukljuujui i poglavnikovu

gardu koja je brojala 16.000 boraca. Ustae su imale sopstvenu vrhovnu komandu i ona je samo za neko vreme, tokom

mera reorganizacije, bila podreena mini-starstvu odbrane. Od jeseni 1944, kada je ve Glez Horstenau napustio svoju

dunost u Zagrebu, Paveli je, uz pomo voe nemakih SS jedinica, sproveo potpuno ukljuivanje domobrana u

ustaku armiju. U martu 1945, kada je hrvatska vojska vodila poslednje odbrambene bor-be, formirano je pet ustakih

korpusa iz tri do etiri divizije, koje su delom bile popunjene domobranima. Hrvatska je u to vreme ukupno imala 17

divizija, odnosno 170.000 vojnika, od ega je ustaa bilo 114.000. Ovome valja dodati i 40.000 ljudi koji su sluili u

pomonim slubama.

Kada je jugoslovenska armija zakljuila mir i pri torn se raspala, formirale su se naoruane grupe u Srbiji,

Sandaku, Crnoj Gori i Bos-ni, koje nisu htele da prihvate kapitulaciju. Takoe je u aprilu 1941. dolo do oruanih

okraja u raznim delovima Hrvatske. Re je, uglav-nom, o spontanoj samoodbrani Srba. Ve je u aprilu 1941. dolo do

borbi u Nevesinju, u Hercegovini. Hrvatska vlada je 28. aprila 1941. izdala zapovest da svako ko nosi oruje, ima da

bude ubijen.

Svega nekoliko dana posle kapitulacije pukovnik Draa Mihailo-vi, srpski nacionahsta, nekadanji jugoslovenski

vojni atae u Sofiji i Pragu, sa svojim pristalicama otiao je u planinu Suvobor. Ovde je roden jedan od junaka iz Prvog

svetskog rata, vojvoda Mii. On je iz-% zadatak da se organizuje pokret otpora kako bi pokazao svoju ver-nost

zapadnim saveznicima. Nameravao je da na torn podruju napravi liste vojno sposobnih mukaraca i da stvori to jau

regionalnu vojnu organizaciju.6

(38) (13)

Draa Mihailovi se stavio pod komandu Jugoslovenske izbegli-ke vlade u Londonu pod kraljem Petrom. Samo

povremeno izvodio je napade na skladita municije, saobraajnice i mostove. Njegov plan sastojao se u sledeem: da

saeka spreman, stvarajui jake milicijske snage, poraz nemakog Vermahta na frontovima. Namera mu je, da-kle, bila

da pripremi oruani otpor, a kada dode vreme iskrcavanja saveznika da stupi u akciju. Time je hteo da spase to je

mogue vise Srba od nepotrebnih rtava i tako sauva srpski narod od genocida. Istina je da je Mihailovi ve u ranu

jesen 1941. pokuao da sa Nem-cima napravi dogovor da vise ne dolazi do represalija nad srpskim civilnim

stanovnitvom. Tako je Mihailovi mogao da izda ovlaenja svojim ljudima da nastave da kontaktiraju sa nemakim

oficirima. Pri ovim susretima vanu ulogu je igrao kapetan dr Jozef Matl, roen u Austriji. Prilikom tih razgovora sa

Nemcima Draa je zastupao mi-ljenje da su njegovi glavni neprijatelji Titovi partizani. Nemci su, me-utim, od

Mihailovia zahtevali bezuslovnu kapitulaciju, a to je onda dovelo do ponovnih borbi izmeu Nemaca i etnika.

Prvog septembra 1944. Mihailovi je izdao zapovest da se spro-vede opta mobilizacija. Crvena armija, meutim,

ve je bila sasvim bhzu Beograda, koji je napadnut 28. septembra 1944, a 14/15. oktobra 1944. jedinice Crvene armije,

zajedno sa Prvom partizanskom prole-terskom divizijom, ule su u centar Beograda. Nemake trupe, Armij-ska grupa

E, napustile su 6. aprila 1945. Sarajevo.

Prvog avgusta 1942. general-pukovnik nemakog ratnog vazduho-Plovstva Aleksander Ler (Alexander Lohr), koji

je kao Austrijanac slu-zio u Prvom svetskom ratu u austrougarskoj armiji, u generaltabu, po-stavljen je za glavnog

komandanta snaga Vermahta za Balkan (Jugo- istok). Pre pripajanja Austrije Treem rajhu, Ler je bio komandant

austrijskog vazduhoplovstva, a od 1938. do 1942. bio je ef vazdu-hoplovstva za napade na Poljsku, Balkan i junu

Rusiju. Od njega, koji je bio odlian poznavalac odnosa na Balkanu, Glez Horstenau mogao je sa pravom da oekuje da

e da naide na poverenje i razume-vanje za vojne, a pre svega politike predloge i razmatranja, koje mu on, Horstenau,

bude savetovao ili predloio.

Jovan Marjanovi, Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca, Beograd - Zagreb 1979; Josef Rausch, Die Jugoslawische Exilregierung und Jugoslawien 1941 is Sommer 1943 unter besonderer Berucksichtigung der Bewegung Draa Mi-naiiovi, Wiener ungedruckte Dissertation 1971; Jozo Tomasevich, War and Revolution in Jugoslawien 1941-1945, vol. 1: The Chetniks, Stanford 1975

Sa poetkom vojne operacije Vajs", 28. decembra 1942, general Ler je postao vrhovni zapovednik Jugoistoka,

kako bi branio jugo-istoni prostor" i borio se protiv ustanika. Pod njegovom komandom nalazili su se Horstenau,

Liters, kao i vojni zapovednici u Srbiji, so-lunsko-egejskoj regiji, junoj Grkoj i ostrvu Kritu. Glezu je takoe ostala

funkcija vojnog ataea i zato je imao zadatak da i nadalje sa-stavlja izvetaje za potrebe Vrhovne komande Vermahta.

Pored ovoga, formirana je pokretna" SS jedinica, zvala se jo i nemaka momad", koja je takode formirana od

strane komande SS, a zadatak im je bio da zatite nemaku manjinu. Iz ove jedinice stvo-rena je poetkom 1943. godine

7. SS dobrovoljaka brdska divizija Princ Eugen" (Prinz Eugen). Pre formiranja ove divizije vodila se du-gotrajna

borba izmeu Ministarstva spoljnih poslova i Vrhovne komande Vermahta, s jedne strane, i vostva SS-a, s druge

strane. Suve-renitet hrvatske drave i interesi hrvatske vojske bili su pri torn pot-puno ignorisani. VKV je morao najzad

u maju 1942. da popusti i da prihvati predlog komande SS-a, da regrutacija i izvoenje vojnih vebi sa Nemcima iz

Jugoslavije bude u nadlenosti SS-a. Ler je kasnije protestovao protiv ovakvog stanja i dao, u ime Vermahta, svoje

predloge, iza kojih je, pretpostavljam, stajao Glez Horstenau. Sve je, me-utim, ostalo bez rezultata. Druga jedinica,

koju je SS forsirao i uspeo da ostvari, bila je policijska organizacija koja je zapoela da se stvara poetkom 1943, a

vodio ju je SS voda brigade Kamerhofer, roeni Austrijanac. Planirano je da ova SS andarmerija broji 20.000 ljudi. Od

tog broja Hrvata bi bilo 15.000, a preostalih 5.000 bili bi Nemci, i to kako iz Nemake, tako i iz Jugoslavije. Oni bi

trebalo da stoje na raspolaganju nemakim trupama. Hrvatska vlada pruila je ovim pla-novima pasivan otpor, pa je ova

SS jedinica na kraju imala samo oko 10.000 policajaca koji su sluili i borili se u SS andarmerijskoj divi-ziji.

Ponaanje Horstenaua, a ovo se vidi iz njegovih spisa, bilo je dvosmisleno. S jedne strane, on je pokuao da prava

Kamerhofera ogranii samo na operacioni prostor nemakih trupa kako ne bi povre-dili hrvatski suverenitet. S druge

strane, on je Kamerhofera podravao, jer je tu video mogunost da se uticaj ustaa ogranii.

Vrhunac Himlerovih planova predstavljala je ideja da se stvore pogranine trupe od odabranih SS jedinica, a za

poetak trebalo je da se formira jedna muslimanska SS divizija. Ona je istovremeno trebalo da simbolizuje povezanost

islama i nacionalsocijalizma: po krvi i ras-nom uenju bila bi ispunjena germanskim, severnim duhom, a duhov-no,

filozofski, imala bi svoj izvor u Orijentu. Ali, za poetak, dolo je do izraaja samo ono sa severa", odakle su dolazile

komande. Tako je za jesen 1943. raspisan poziv da se u regrute prima 85.000 dobro-voljaca, uglavnom muslimana iz

Bosne. Na koncu 1943. godine 13. brdska SS divizija, handar" (hrvat. br. 1) brojala je ve 21.065 bora-ca. Druga

muslimanska divizija, koju je pukovnik Gotlob Berger hteo da formira u jesen 1944. kao 23. konjika SS divizija kama

(38) (14)

(hrvat. br. 2) nikada nije bila u potpunosti popunjena predvienim brojem vojni-ka. Gotlob Berger, kada se u julu 1944.

sastao sa Paveliem, zahtevao je da se formira kama SS divizija". Pored ovih vojnih jedinica, neko vreme, godine

1943/1944. u Hrvatskoj je bio stacioniran i 3. (german-ski) SS tenkovski korpus. Na osnovu Horstenauovih zabeleaka,

nema nikakve sumnje da sve ovo ima veze sa nastojanjima SS-a da ojaa svoj uticaj koji je trebalo da bude krunisan

stvaranjem jedne SS impenje u srednjoj Evropi. Re je i o prikrivenoj kritici Horstenaua protestujui protiv nekih

zloina koje su poinile SS jedinice, a pre svega SS divizija Princ Eugen" tokom aprila 1944.

Pad faizma u Italiji i opasnost od desanta saveznika u Dalmaciji Pnsihli su Nemaku da 20. avgusta 1943. zapone

sa preuredenjem vojne uprave. Komandu nad itavim Balkanom preuzeo je general-^eldmaral Maksimilijan frajher Fon

Vajks (Freiherr von Weichs), ao zapovednik Jugoistoka (armijska grupa F). Sedite mu je bilo u Beo-gradu.

Fon Vajksu su bili podreeni: za podruje Srbije i Grke general

0' w

JC

bi

zapovednik ^ijske grupe E, a isto tako i general-pu-

zarT A L

tar

RenduIi'

kJi Je bio komandant 2. tenkovske armije i

zao 23

P

druje Hrvatske

> Crne Gore i Albanije, kao i vojni

Povednik u Srbiji i nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj. Horstenau je mogao i kod Vajksa da rauna da e imati

razumevanje za svoje politike stavove, premda se u jednoj stvari nisu slagali, jer se Vajks zalagao da se i u Hrvatskoj

uvede nemaka vojna uprava. Ovak-vu drastinu meru prema Hrvatskoj Horstenau nije mogao da podri. Pa ipak, Vajks

mu je bio daleko blii u politikoj proceni situacije u Hrvatskoj od nemakog poslanika u Zagrebu Kaea (Kasche), koji

u svojim izvetajima pokazuje da je izgubio svaki dodir sa realnou. U Horstenauovim slubenim pismenim izvetajima centralno me-sto zauzima isticanje suprotnosti izmeu domobrana i ustaa, kao i od-nos Hrvatske prema Italiji

Uvek je imao na umu to koliko ovakve nesloge donose tetu Nemakoj i krnje ugled nemakom Vermahtu. Isto

tako nesloga Hrvata smanjuje borbenu mo Hrvatske. U ovakvoj situaciji Horstenau je video da su ugroeni nemaki

vojni interesi. On je takoe govorio i o pokoljima nad srpskim civilnim stanovnitvom, kao i o proterivanju Srba. Pisao

je i o padu borbene gotovosti domobrana, a uzrok tome video je u injenici da se na svakom koraku daje prednost

ustaama od strane hrvatske vlasti. Uoio je i daje ugroena eksploatacija rudnog bogatstva od strane Nemake.

Kritikovao je i aneksiju Dalmacije od Italijana i saradnju sa etnicima, premda je bilo oevidno da su oni radili protiv

hrvatskih interesa.

Osim ovih slubenih izvetaja, on je takode razgovorom, na tere-nu, uspeno intervenisao. Ovo se posebno odnosi

na akciju ienja na Kozari, prilikom 3. ofanzive, kada su hrvatske vlasti nameravale da celokupno srpsko stanovnitvo

proteraju sa tog podruja. Veoma je energino protestovao, i to ve u junu/julu 1942. Posle njegovog pro-testa hrvatske

vlasti nisu vise nikada ponovile slinu akciju, barem ne u takvom, drastinom obimu. U toj operaciji hrvatskih vojnih

snaga postojao je plan prema kome je trebalo proterati celokupno muko stanovnitvo starije od 14 godina, sa

izuzetkom staraca. Vei deo sta-novnitva prebaen je u logore, a odande je jedan deo transportovan u Nemaku na

prisilan rad, drugi deo je ubijen, a ostali su prosto pomrli od gladi, jer im uprava logora nije davala dovoljno hrane.

Pored ove opte primedbe, nije jasno koji je stav Horstenau stvar-no zauzeo kada je na dnevni red doao plan da

celokupnu upravu u Hrvatskoj preuzme nemaki Vermaht. General-pukovnik Ler 27. feb-ruara 1943. napisao je predlog

da se nemaki poslanik u Zagrebu Kae opozove i smeni sa dunosti, a da se ustae odstrane sa vlasti. Takoe je

predloio da se formira nova vlada u Hrvatskoj, u kojoj ne bi vise bile zastupljene ustae. Ovaj memorandum je, pre

svega, zahtevao da se za specijalnog emisara u Zagrebu i zapovednika nemakih trupa u Hrvatskoj imenuje Glez

Horstenau. General-pukovnik Jodl ovaj Lerov predlog uopte nije ni prosledio do Hitlera. Kae je spreio da ovaj

memorandum stigne do firera.

Predlog general-pukovnika Lera odbijen je, a upotrebljeni su ovi argumenti: da su ustae dravotvorni pokret i,

drugo, da bi ove prome-ne delovale negativno na odnose sa italijanskim saveznikom. General--pukovnik dr Renduli,

komandant 2. tenkovske armije, takoe je zagovarao ideju da se u Hrvatskoj zavede nemaka vojna uprava, a da se

hrvatska ukine. Kae se usprotivio ovim predlozima, a Hitler ga je podrao.

Horstenau je takoe bio upoznati sa kontaktima koje su Nemci imali sa partizanima. Re je o misiji nemakog

inenjera Hansa Ota (Ott). On je u avgustu 1942, sa jo sedam nemakih rudarskih stru-njaka, pao u ruke partizana. Od

Tita je dobio zadatak da se vrati Nem-cima i da im predloi razmenu zarobljenika. Ot je takoe radio za nemaku vojnu

obavetajnu slubu i do tada je bilo sluajeva razmene zarobljenika, i to na nivou lokalnih nemakih vojnih

komandanata i vode partizana. Ovoga puta, u avgustu 1942, izalo se sa predlogom da se razmeni vise od deset osoba i

taj predlog nije ostao na nivou lokalnih komandanata, nego je iao preko najviih nemakih predstavnika u Hrvatskoj,

(38) (15)

dakle, preko Horstenaua i Kaea, koji su to direktno preneli ministru spoljnih poslova Ribentropu. Razlog to je to dolo

do Riben-tropa l'ei u tome to se jedan deo zarobljenih partizana nalazio u italijanskim rukama. U ime Glavnog taba

partizana pregovore je vodio Marijan Stilinovi. Ti pregovori su bili uspeni, pa je dolo do razmene zarobljenika 5.

septembra 1942. i 17. novembra 1942. Ve prilikom druge akcije razmene zarobljenika, Titov zastupnik u ovim

pregovori-ma Stilmovi uputio je pismo Horstenauu u kome zahteva da Nemci Pnznaju partizane kao regularnu vojnu

silu za koju vae meunarodne Pravne norme i zakoni. To posebno ima da se odnosi na odnos Ne-maca prema

zarobljenim i ranjenim partizanima.

Partizani su 5. marta 1943. nedaleko od Prozora preli reku Neret-Vu- U tim borbama bili su veoma oslabljeni, to

poginulima u borba-ma, to umiiima od tifusa. Sovjeti su kazali da trenutno ne mogu da im pomognu. Istovremeno, Tito

je znao da Amerikanci i Englezi i dalje pomau etnicima. U toj situaciji Vrhovni tab sa Titom na elu do-neo je

odluku da se Nemcima ponovo predloe pregovori. Major treker (Strecker), koga su partizani zarobili, bio je pripadnik

738. regimente (iz sastava 717. peadijske divizije koja je izvrila napad na partizane iz Sarajeva prema jugu). Partizani

su ga nagovori da napie pismo svom komandantu. Na odgovor se nije dugo ekalo, i on je bio pozitivan. Tito je poslao

u nemaki tab trojicu svojih poverljivih ljudi: Kou Popovia, komandanta 1. proleterske divizije, Milovana Di-lasa,

lana politbiroa, te pravnog eksperta u Glavnom partizanskom tabu dr Vladimira Velebita. U meduvremenu, Titovu

ponudu Horstenau i Kae preneli su Hitleru i Ribentropu. Hitler je zabranio ove pre-govore reima: Sa pobunjenicima

se ne pregovara. Oni se streljaju." Tako je reagovao i Ribentrop. Horstenau je, meutim, razumeo da se zabrana ne

odnosi na razmenu zarobljenika. Tako su Titovi pred-stavnici - Velebit i ilas sa lanim imenima - mogli 11. marta

1943. da vode pregovore u Gornjem Vakufu sa nemakim tabom 717. pe-adijske divizije. Nemci su precizno zapisali

sve zahteve partizana: razmena zarobljenika, primena internacionalnog prava i na pripadnike partizanskih boraca, kao i

sva druga pitanja o kojima je ve bilo govo-ra 17. novembra 1942. Ovo se pre svega odnosilo na stav Glavnog taba

partizana o tome da ne postoji nikakav razlog da partizani na-stave sa borbom protiv nemake vojske, Vermahta, te da

zbog toga treba obustaviti sva neprijateljstva prema Nemcima. Partizani gledaju na etnike kao na svoje glavne

neprijatelje. Titovi predstavnici imaju ovlaenje da zastupaju celokupni partizanski pokret. Partizani i Nemci su se

sloili u dve stvari: da im je glavni interes da dode do razmene zarobljenika, te da se prekinu sabotae na eleznikoj

saobraajnici izmeu Zagreba i Beograda.

Do razmene zarobljenika je dolo, premda je Popovi ve otiao, a ilas je krenuo da o ovim pregovorima referie

kod Tita. U Sarajevu je ostao samo Velebit. Partizani se bore samo protiv onih Nemaca, jo jednom je u razgovoru

naglasio Velebit, koji ih napadaju, a etnici su njihov glavni neprijatelj. Velebit je takoe naglasio da se i partizani

zalau za primenu meunarodnog prava. Podvukao je to da je na-rodnooslobodilaka armija jedan nezavisan nacionalni

pokret koji ne-ma podrku iz inostranstva. Posle ovih razgovora sa Nemcima u Sarajevu, Velebit je iz Sarajeva pisao u

Glavni stab Titu da se ilas vrati u Sarajevo, to je ovaj i uradio. Onda su Velebit i ilas krenuli, u prat-nji Ota, u

Zagreb. Ovde je nemaka komanda ve imala Velebitovu iz-javu koju je dr Kri (Krisch) uneo u protokol. Novi

pregovori o razme-ni zarobljenika zapoeli su 26. marta 1943. u Zagrebu. Razgovarali su takode sa Titovim

predstavnicima i o vojnopolitikim predlozima. U toku pregovora dolo je i do susreta izmeu Velebita i Horstenaua, sa

ime se ilas sloio. Razgovor je protekao u jednoj prijatnoj atmosferi i Glez Horstenau nije propustio da podseti na

injenicu kako su Vele-bitovi roaci takoe sluili u austrougarskoj armiji. Velebit je izloio sr partizanskih predloga.

Titova ideja je bila jasna: Nemci treba da prestanu da ga napadaju na teritoriji zapadne Bosne, a zauzvrat partizanski

ustanak u Slavoniji nee se iriti i potpuno e se odrei vojnih akcija i sabotaa. Sem toga, partizani bi bili spremni, ako

dode do is-krcavanja saveznika, da se zajedno sa Nemcima bore protiv Ameri-kanaca i Engleza.

Glez Horstenau je dozvolio Velebitu da se slobodno kree po Zagrebu i da poseti svoju porodicu. Posle tih

pregovora u Zagrebu, ilas i Velebit vrati li su se Titu da bi ga obavestili o susretima sa Nemcima. Tito je ve 29. marta 1943. napisao pismo komandantu partizan-ske 6. bosanske brigade da on treba da nastavi borbe sa etnicima, a na svom putu prema Sandaku da mora da izbegava borbe sa Nemcima. Shne naredbe primila je i Prva proleterska brigada. Velebit je 1. aprila 1943. lino od Horstenaua primio pismo u kome mu ovaj saop-stava da slobodno moe da ide, sa Titovim pismom u depu, slavon-skim partizanima i da im kae da privremeno prestanu sa akcijama i sabotaama na pruzi Zagreb-Beograd.7

8 Vidi: Labovic i Hermann Neubacher, Sonderauf'trag Siidost 1940-1945, str. 179; (ovu knjigu na srpskom jeziku izdao je Slubeni list SCG,

Beograd, 2004. prim, prev.). 9 Vidi rukopis: ivorad Mihailovi - Silja, O razmeni zarobljenika, 1985, u: Arhiv Vase Kazimirovia, Be.

(38) (16)

Kada je o tome telegrafski obavestio Moskvu, odgovor, koji je stigao ve 31. marta 1943, sadravao je brojna pitanja

koja su govorila ^nepoverenju i neodobravanju Titove akcije. Sovjeti su ga ukorili. Ti-se branio time da je bilo rei

samo o razmeni zarobljenika, i da je to nsno za njegov pokret. Neka vrsta primirja izmedu Nemaca i parti-

^nV^ U: IHJa Juki' ThC Fa" of YuSslaviJ^ New York-London 1955, ' Walter HaSen (pseudonim, a pravo ime mu je Wilhelm Hottl), Die &eneime Front, Linz-Wien 1950, str. 264-8.

zana trajala je, a to moe da se dokae, i ceo april 1943. Primirje je prekinuto kada je 15. maja 1943. nemaka armija

zapoela operaciju varc" (5. ofanziva).

U julu 1943. Tito je ponovo poslao Horstenauu poruku sa ponu-dom o razmeni zarobljenika. U jesen 1943. ovek

nemake vojne oba-vetajne slube, Abver, inenjer Ot obnovio je veze sa Titom. U no-vembru je ponovo dolo do

susreta Nemaca i partizana. Razgovaralo se o nemakom predlogu da se osnuje stalna komisija koja bi se bavila

pitanjima razmene zarobljenika. Specijalni nemaki diplomata za Balkan dr Nojbaher (Neubacher) poslao je 19.

novembra 1943. pismo Ka-eu u Zagreb u kome kae da nema nita protiv tog predloga. Ova akcija je bila odobrena, a

kasnije ju je dozvolio, usmeno, i sam Hitler, a o tome svedoi Glez Horstenau. Na strani partizana ef pregovora-kog

tima bio je Marijan Stilinovi, a dozvolu za boravak u Zagrebu potpisao mu je lino Horstenau. Posle toga Tito je reio

da dalje pre-govore sa Nemcima vodi Glavni stab Hrvatske, a ef pregovarakog . . . . 9

tima da bude Boris Bakra, ef tajne policije.

U Pisarovini se formirala neka vrsta neutralne zone. Partizanski predstavnici primili su potrebne nemake

dokumente, a potpisali su ih general Glez Horstenau i major Fon Pot (von Pott). General-feldmar-al frajher Fon Vajks

ovaj dogovor, istina, nije potpisao, ali je preko svog oficira, potpukovnika Fon Harlinga, izdao naredenje svim ne-

makim jedinicama da potuju dogovor sa partizanima. Sama akcija razmene zarobljenika bila je organizovana preko

taba Horstenaua, a glavnu ulogu igrao je inenjer Vilibald Nemeek. On je u Horstenau-ovom tabu bio prevodilac,

referent za tampu i ef odeljenja za vojne karte. Prilikom akcije razmene vojnih zarobljenika Nemeek je dva puta bio

teko ranjen, kako je saoptio Peteru Broueku 10. septembra 1981. Na osnovu Ne-meekove izjave dolo je do

razmene ukupno dve hiljade nemakih i isto toliko partizanskih zarobljenika.

Do dogovora izmedu Nemaca i partizana dolo je 27. novembra 1943, a pregovore su vodili Oto i Stilinovi, i

sadravali su sledee: glavni partizanski tab kupie deset hiljada konja od vlasti NDH, a partizani nee da ometaju

prevoz hlora iz NDH u Nemaku.

Ono to izgleda kao izvesno jeste sledee: Glez Horstenau posre-dovao je 1944. da dode do susreta izmeu

zagrebakog nadbiskupa Stepinca i sekretara CK KP Hrvatske Andrije Hebranga i oni su raz-govarali najmanje dva

puta. Godine 1942. Hebrang je bio zarobljen od strane ustaa. On se nalazio na partizanskoj listi razmene zarobljenika.

Na slobodu je puten tako to je zamenjen za dva policijska oficira.

I hrvatski potpukovnik vojske NDH Babi vodio je u maju 1943. razgovore sa partizanima kako bi dolo do

dogovora oko razmene zarobljenika. Te razgovore on je vodio i kasnije i odnosili su se i na pre-kid neprijateljstva

izmeu partizana i hrvatskih vojnih snaga.10

Posebnu vanost ima svedoenje hrvatskog vajara Ivana Metro-via koji je osloboen iz ustakog zatvora

zahvaljujui zalaganju Horstenaua. Poetkom 1943. nemaki general Horstenau zatraio je sasta-nak sa vajarom

Metroviem i hrvatskim politiarima. Do ovog susreta dolo je uz pomoc novinara Hermana Ulmana (Hermann

Ullmann), za koga se znalo da je protivnik nacista. U toku tog razgovora Horstenau je naglasio da se osea prevarenim

od Hitlera, jer nije potovao austrijsku posebnost". Jasno je kazao koliko mrzi Hitlera i Musoli-nija. Poetkom 1943.

Metrovi je mogao da otputuje u Italiju, a onda je produio u vajcarsku. Nastavio je i tokom 1944. da iz vajcarske

odrava pismene kontakte sa Horstenauom. U vajcarskoj se sastao i sa predstavnikom amerike ambasade u Bernu

Alenom Dalasom (Allen Dulles), gde mu je izloio plan, da se stvori nezavisna Hrvatska, a da na elu hrvatske vlade

bude dr Maek.

Horstenau je u februaru 1945. napustio Be i otiao u Salcburg (Zalsburg). Tu je saekao i kraj rata. Amerike trupe

ule su u Salc-urgbez borbe. Horstenau je uskoro zavrio u logoru za ratne zarob-^jenike, da bi, na kraju, bio prebaen u

8 Vidi: Labovic i Hermann Neubacher, Sonderauf'trag Siidost 1940-1945, str. 179; (ovu knjigu na

srpskom jeziku izdao je Slubeni list SCG, Beograd, 2004. prim, prev.). 9 Vidi rukopis: ivorad Mihailovi - Silja, O razmeni zarobljenika, 1985, u: Arhiv Vase Kazimirovia,

Be.

(38) (17)

Nirnberg, gde se spremao proves Nemcima koji su osumnjieni da su ratni zloinci. Ovde je 5. no-embra 1945.

Horstenau prvi put sasluan. Uskoro je pao u depresiju Posto su propali pokuaji da se izvue iz zatvora. U noi izmeu

20. i Jula 1946. Glez Horstenau je izvrio samoubistvo.

Uvod napisao i priredio za tampu Peter Brouek

idi: Slavko Odi, Neostvareni planovi, Zagreb 1961, str. 265

SKRAENICE

- Auswartiges Amt (Ministarstvo spoljnih poslova) Abwehr - Vojna obavetajna sluba nemake armije a.D - u

penziji

ADAP - Akten zur Deutschen Auswartigen Politik (dokumenti

nemake spoljne politike)

AOK - Vrhovna komanda armije

KTB - Kriegstagebuch OKW (Ratni dnevnik Vrhovne

OKW komande Vermahta)

KZ - Koncentracioni logor

MB - Militarbefehlshaber (vojni zapovednik) NAGH - Nachlass Glaise von Horstenau (Ostavtina Gleza fon

Horstenaua) NDH - Nezavisna drava Hrvatska NSDAP - Nacionalsocijalistika nemaka radnika

stranka OKH - Vrhovna komanda nemake suvozemne vojske OKW - Vrhovna komanda nemake oruane sile

OSS - Amerika obavetajna sluba tokom Drugog svetskog

rata

PAAA - Politisches Archiv des Auswartigen Amtes (Politiki

arhiv ministarstva spoljnih poslova) RAM - ReichsauBenminister (Ministar spoljnih poslova

Nemake)

RH - Bundesarchiv/Militararchiv, Aktenbestand

Reichsheer (Savezni arhiv/Vojni arhiv, dokumenti Rahshera)

SA - Sturmabteilung (jurini odred SS-jedinica)

SD - Sicherheitsdienst (Sluba sigurnosti Treeg rajha)

SS - Schutzstaffel (Specijalni oruani odred nacistike

partije)

SOE - Britanska obavetajna sluba tokom Drugog svetskog rata

(38) (18)

April 1941.

Seanja

U mome ivotu odigralo se neto novo, interesantno. Na Veliki petak, 11. aprila 1941. putovao sam uvee vozom,

kuet-kolima, u Minhen i odande, dan kasnije, u Salcburg gde me je svojim autom sveano doekao Rajter i odvezao u

moju rezidenciju. Smestio sam se u stan koji je imao dve skromne sobe i nalazio se odmah iza lepe gale-rije. Tu sam

boravio i ranije, za vreme sahrane moje majke. Posetio sam Rajnera koji je hteo da me u ponedeljak pozove na veeru

kod Alete Zigmund. Na sveanu uskrnju liturgiju u sabornoj crkvi stigao sam upravo u trenutku kada je nadbiskup

pevao, i to ne tako lepo, Ale-luja. Sledeeg dana uestvovao sam u sveanoj uskrnjoj poslanici nadbiskupa i pri tome

osetio retke trenutke nadahnua. Bio sam potre-sen. Prilikom procesije gradom, kada smo se nali blizu gradske kapi-je,

javio sam se starom Vajcu koji se, kao i uvek, obradovao naem su-sretu. U podne sam otiao kod varcbaha kod koga

sam se zadrao sve do kasno posle podne. Posle toga, kada sam bio na putu do Rajtera, nakratko sam svratio u sabornu

crkvu kako bih mogao da sluam kon-cert za orgulje. Hiljade seanja nagrnula su kao roj pela u mojoj gla-vi.

Zamiljam da hodam Ridenburgom (tako sam naiao na svoj auto-mobil koji je stigao iz Berlina do Masenbaha, ali nije

mogao da se za-ustavi). Kada sam uao u kuu porodice Rajter, obavestili su me da je upravo telefonirao oficir -

inspektor iz Vrhovne komande Vermahta (potpukovnik Veber, Fridesov prijatelj, sa kojim ide zajedno u lov). ut

'a, 14.

aprila 1941, na uskrnji ponedeljak, u jedanaest sati pre pod-morao sam da se javim u firerov glavni tab. Polo mi je za

rukom a preko telefona stupim u vezu sa Rajnekeom, koji ivi u Gruneval-u Dobar kao i uvek, kazao mi je, da u

podrobnije informacije dobiti lra ujutro, u Bekom Novom Mestu (Wiener Neustadt), na fabrikom trgu". Brzo sam u

putnu torbu spremio najpotrcbnije svari i nou otputovao u Beko Novo Mesto. Razume se da u tom mestu ne postoji

nikakav fabriki trg. Krenuo sam u smeru akademije. Proao sam pored lepe, stare kapije sa lukom na kome je stajao

natpis majstora Zine-da, i naletao na malog oficira. On mi je isprva zbunjeno odgovorio da u akademiji nema nikoga.

Uskoro se, medutim, ispostavilo da sedite u ovoj zgradi ima lino vrhovni komandant kopnene vojske. Mene je sve to

(38) (19)

uasno zagolicalo, te sam u sebi alio to sam u Masenbahu imao adutanta koji o tim stvarima nije imao blage veze...

Vozei se po dvoritu tvrdave, bacio sam pogled na prozore uionica kroz koje sam, pre etrdeset godina, tako esto

gledao napolje. Tu je i zid sa grbovima... zatim se penjem stepenicama pored kojih se nalazi kape-la. Na poluspratu,

umesto atinske skulpture stoji vajarski, ne ba sa-svim uspeo, lik cara Franje Josifa (Franz Joseph). Pogled nadesno po-

kazuje nam neverovatno skromnu sobu u kojoj je nekada stanovao Frebel (pukovnik, plemeniti Fon Rajnsberg), strogi

komandant bata-ljona. Zatim se jo malo penjem stepenicama i stiem u lepo predsob-lje, iz koga se onda sa leve strane

ilo u mermernu prostoriju koju je Torezani (Torresani) tako divno opisao. U sredini te prostorije nalazi se model

spomenika cara Karla, koji je postavljen na Trgu heroja, a koji je uradio vajar Fernkorn. Posle toga ulazi se u sobu, a

iznad vrata stoji natpis: Da iz njih napravi sposobne oficire i estite ljude." Vre-me je ovde stalo. Vrata koja vode u

poasnu dvoranu sada su, razume se, samo privremeno zatvorena zidom, kako izgleda, na poticaj vrha armije. Vrhovni

komandant, koji ovde ima svoje stalno mesto, oevid-no, ne eli da mu neko kad ulazi, gleda u leda". On nije,

meutim, ovde. Tu je samo njegov autant frajher Fon Alfensleben (Freiherr von Alvensleben).1 On nam je veoma rado

pruio informaciju o tome gde se sada nalazi Glavni tab firera: eleznika stanica Menihkirhen (M6-nichkirchen)!

Napravio sam jo jedan korak na Trgu Marije Terezije i bacio pogled pun setne nenosti na trg i okolne zgrade, a zatim

uao u automobil.

Hiljade misli rojile su se u mojoj glavi dok sam se kolima vozio prema Pitenu (Pitten). Ispred nas se podigla jedna

rampa i krenuli smo u smeru Frosdorfa. Sa desne strane prostirala se borova uma, u kojoj

Moda Joachim Ernst von Alvensleben, Falkenberg, Kreis Lebus, 5. 5. 1899, po-ginuo 5. 7. 1942 kod izdra, Rusija, vitez.

je proseena staza za ljubitelje jahanja. Lancenkirhen me podsea na mesto u kojem sam kao mladi uestvovao u

maevanju na nivou ba-taljona sa ostalim polaznicima vojne akademije. udni su putevi koji povezuju ljude.

Razmiljam tako dok se vozim kolima po sunanom vremenu i gledam lepi krajolik. Sve mi je ovde tako dobro poznato.

Levo, cvo, vodi put ka mestu Frosdorf. Tu se nalazi sedite grofa San-bora (Chambord) i njegovog sina Don ema,2

koji je, kao ruski ko-njiki porunik, pohadao vojnu akademiju u Bekom Novom Mestu. Godine 1893. bio je kao

pitomac izbaen iz akademije. Starije genera-cije jo i danas priaju kako je stari grof uobiavao da se vozi u svojim

starim koijama, po nekoliko puta u toku nedelje, od svog imanja pa do parka vojne akademije. Tu bi se onda malo

zadrao i proetao. Nedaleko od parka, na jednoj uzvisini, nalazi se dvorac Zebentajn. U vreme velikog vojvode

Johana to je bilo sedite jednog reda.3 Tu je nala utoite proterana plemika porodica Braganca, a najposle je ovaj

dvorac bio rezidencija Dom Pedrosa.4 Car Karlo postavio ga je da komanduje jednom divizijom. U borbi je pokazao

hrabro dranje, ali kada je dolo do sloma armije jednostavno je pobegao. A desno od druma, skriven u umi, u smeru

Nojnkirhena, lei varcau, dvorac ne-srene plemike porodice Parma. Ovde je takode bila svadba carevia Karla i

Cite, i to je zabeleeno na jednoj fotografiji na kojoj se jasno vidi neraspoloeno lice cara Franca Jozefa... emigrantske

sudbine voj-voda, i to na tako uskom prostoru, i tu usred jedne zemlje kojaje ve od vremena Karolinga bila nemaka.

Taj kraj se vekovima zvao gro-fovija Piten i pripadao je tajerskoj, a on je zahvaljujui Birkelu skoro pct pripao

tajerskoj.5 Pribliavamo se Apangu. Ovde kod mesta

Jayme princ od Burbona, roen u vajcarskoj 27. juna 1870, a umro u Parizu 3. oktobra 1931. On je sin princa Don Karlosa, vojvode od Madrida,

a majka mu je

3 Margareta, rod. princeza Burbon-Parma. Veliki vojvoda Johan od Austrije bio je lan vitekog reda od Vildentajna ka

4 Pjavoj zemlji", a red je osnovan godine 1806, u dvorcu Zebentajn.

'je re o Dom Pedru, nego o Dom Miguelu, hercogu od Braganca. rod. 19. sep-s embra 1853. u Klajnhojbuhu na Majni, a umro 11. oktobra 1927. u

Zebentajnu. ovodom jednog Birkelsovog izvetaja oko formiranja nacistike stranke u Au-""'ji, Hitler je zahtevao da deo Donje Austrije, Beko

Novo Mesto i Nojnkirhen, a i delovi oko Bruka na reci Lajti, pripadnu pokrajini tajermark. Ovo je tre-aio da se rei u okviru podele pokrajine

Burgenland. U Beu je u vezi s tim pro-aiemom dolo do pregovora, i 29. maja 1938. reeno je da ti zahtevi ne budu

Kirchlag6 seam se vonje automobilom sa Volfom prema Lukaazau i tajnamangeru. Nekoliko meseci posle toga

Volf je umro. Seam se dobro i poetka 1919, kada se esto boravilo na glavnom trgu Apan-ga, u kafani kod Dokala.

Uivali smo da jedemo lag i peeno svinj-sko meso. To je tada bilo prilino nepoznato. U ljudskom mozgu odi-gravaju

se scene kao u nekom kaleidoskopu: isprepliu se arena, ozbiljna, religijska, pa i pomalo ljubavna seanja. Ovome sada

valja dodati jedno novo: treba da se ponovo sretnem sa ovekom koji, kao nijedan do sada, diktira sudbinu nae

generacije.

Ali, zar se vojni aparat nee zadovoljiti da mi nareenja stiu samo preko Kajtela ili Jodla? Poinje uspon nedaleko

od Menihkirhena. Iznenada primetim da jedna tabla pored druma pokazuje da se sa leve strane nalazi - eleznika

stanica. Uskoro nailazim na rampu kod koje se nalaze vojnici. Oni su me legitimisali i ispitivali. Sve je u redu. Posle

(38) (20)

toga, nekoliko stotina metara dalje, stiem do druge rampe, a od-mah iza nje vidi se nekoliko kua. Izaao sam iz

automobila i naao se pred Hitlerovim vozom. Doekao me aub i pozdravio veoma ljubaz-no. Odmah posle toga stigao

je i autant firera i uskoro sam se naao pred Kajtelom i Jodlom. Oni su me utke pozdravili i onda sam se nasao pred -

Svemonim. Hitlera sam pozdravio strogo vojniki, a on mi je pruio ruku na nain kako se pozdravljaju stari

poznanici. Posle nekoliko trenutaka oprostio sam se od Hitlera, jer je trebalo da prisust-vuje nekoj sednici. Otiao sam

sa aubom da se proetam. U vagon--restoranu sam pojeo neko pecivo i popio au kisele vode. Za to vreme pravili su

mi drutvo aub i Morel, koji je posebno bio utiv prema meni. Teko mogu da se savladam pred Morelom a da ne

napra-vim jednu aljivu primedbu na raun injekcije koja jaa seksualnu potenciju. Sa aubom sam govorio o Korukoj

(Kernten na nema-kom, prim. prev.). On nije bio upoznat sa predlogom da postane voda pokrajinske nacistike

stranke.

usvojeni. Hitler se 31. maja 1938. sa tim dogovorom sloio. Uporedi: G. Botz, Eingliederung Oesterreichs in das Deutsche Reich, 2. Aufl., Wien

1976, 86 ff. Nedaleko od ovog mesta dolo je 5. septembra 1921. do borbe izmeu Nemaca i Madara, odnosno jedinice austrijske vojske i

andarmerije pobedile su madarske dobrovoljce i vratile ih na poetne poloaje. Uporedi: G. Schlag, Die Kampfe um das Burgenland 1921,

Militarhistorische Schriftenreihe, Heft 16, Wien 1970.

posle nekog vremena ponovo se pojavio Hitlerov autant i odveo u vagon u kome se nalazio Hitler. Firer me zamolio da

sednem i razgovor

Je zapoeo ovim reima: Za vas sam pripremio jedan zadatak koji je prilino neugodan i teak." I

odmah mi je objasnio. Kao opunomoenik nemake vojske pri novostvorenoj hrvatskoj vladi mo-ram odmah da

otputujem u Zagreb i da na lieu mesta vidim kakvo je stvarno stanje. Valja uvek da imam na umu interese Si la osovine.

Opta situacija u hrvatskoj dravi koja se tek stvara veoma je teka. Firer ceni Hrvate neuporedivo vise nego Italijane. U

rasnom pogledu Hrvati daleko vise vrede od svojih zapadnih suseda, Italijana.

S druge strane, meutim, od samog poetka stvaranja politike osovine postojao je dogovor izmeu Nemake i Italije, na

osnovu koga u nemaku interesnu zonu spadaju samo jo Maarska i Rumunija, a sve ostalo, to se nalazi juno od tih

drava, pripada italijanskoj sferi uticaja. Posle svega to se desilo, Hitleru je kao oveku veoma ao to je dolo do

takve podele uticaja. Jednako tako mu je u dui bilo teko kada je morao da krene protiv Grke, jer su se u Tesaliji

pojavili En-glezi. Da se to nije dogodilo, on bi pustio Italijane da sami pojedu vre-lu orbu koju su i sami, na svoju

ruku, pripremili, a da se prethodno nisu posavetovali sa Nemakom. Grka mu je zaista ao, ponovio je Hitler sa tugom u

oima. to se Hrvatske tie, problem lei u tome da se ona kao drava, po mogunosti, to pre organizuje, kako bi

nema-ke trupe mogle da se to je bre mogue povuku sa tog podruja. ,,Meni e 2. armija uskoro biti potrebna na

drugom mestu", znaajno je pnmetio firer, a da pri torn nije bilo ni potrebno da mi objasni gde i kada. Ovo bi bio jedini

politiki cilj Nemake u Hrvatskoj. Sve ostalo morala bi da uradi sama Hrvatska. Pri tome, razume se, valja uvek

uzimati u obzir Italiju i njene ambicije. Poto je govorio oko pola case. Hitler me je pitao za miljenje o mom

predstojeem zadatku. Iz-javio sam da, koliko poznajem stvari u Hrvatskoj, ta zemlja bi trebalo k* lma

lsh

odnos

Prema

Nemakoj kao to ga ve ima Slovaka. Celo-^Pno stremljenje due hrvatskog naroda usmereno je prema Nema- firer

fStrane' ItaliJu " moram otvoreno da priznam, a to sigurno

(38) (21)

ta0 Hitibr0

~ HrV3ti

mrZC

'Z dna

dUC

' Na

kra

JU Sam

direktno

UP[-hrvat'-" PrV' hte bih da Znam' koje e &anicQ imati budua Predst a

Zava?"

Flrer

mi J

e

ovako odgovorio: Na severu granicu e avljatl Drava i Dunav." U ovom delu Maarima je vratio mali deo

njihove istorijske granice. Ni ovo sasvim ne odgovara istini. U pitanju je deo oko reke Mure, a on je do 1867. pripadao

Hrvatskoj.7

Nekoliko dana kasnije sreo sam biskupa Filipa Popa. Sa mojim miljenjem potpuno se sloio nemaki

protestantski biskup Pop,8 kada sam kazao, da je maarsko-jugoslovenska granica u Bakoj i Vojvo-dini jedina,

donekle, pravedna granica, koja je povuena u Trianonu. U glavnom tabu Hitlera stekao sam opti utisak da se nisu

mnogo ba-vili istorijsko-etnografskim prilikama na torn prostoru. Tako, Hitler mi je kazao da nema nita protiv ako

Hrvatska svoje istone granice pro-iri sve do Drine. U stvarnosti, da budem iskren, u istonoj Bosni Srbi ine veinu i

ovde bismo, dakle, mogli da kaemo da prava hrvatske drave, koja bi ukljuila, recimo, i Bosnu, ovde 1918. nisu bila

otee-na. Ovo sam sve kazao samo sa namerom kako Hrvati ne bi bili ote-eni. Na severoistoku Slovenije, juna

tajerska ponovo je prikljuena svojoj matici tajerskoj. to se Slovenaca tie, Hitler namerava da ih iseli iz Kranjske,

te da ih naseli u tajersku, Koruku, a moda i u Italiju.9 Ovim promenama Hrvatska bi u jednom delu imala zajedniku

anicu sa Nemakom, a to se granice prema jugu tie, prema Jad-8 , to je jedno otvoreno pitanje i zavisilo je od toga koliko daleko seu italijanske elje. Ovde sam

se ja pred Hitlerom odmah razmahao S odrao mu malo predavanje kojim sam dokazao, na osnovu istorij-skih

injenica, da to pripada Hrvatskoj. Kazao sam da ne bi nikako bilo dobro da novohrvatsku dravu ve na poetku

opteretimo time to emo joj oduzeti Dalmaciju. Moj predlog se sastojao u tome da se Hrvatima prepusti obala koju je

imala i Kraljevina Jugoslavija. Izu-zetak ini Boka (firer je ovo ime neprestano izgovarao pogreno, stav-ljajui

naglasak kod Cattaro na drugo a, dok nije od mene nauio pra-vilan izgovor). Budua hrvatska drava valja da se

orijentie prema Italiji. kao to Slovaka ima odnos prema Nemakoj. Meni je savreno jasno da i ovakav stav za Hrvate

predstavlja jednu veliku, neuvenu rtvu. No, ja sam spreman da razgovaram sa njima i da ih ubedim da to prihvate.

Kad bih ja bio Italijan, kazao sam, na ta me je Hitler odu-sevljeno uhvatio za levu ruku, ne bih uopte prelazio na

istonu obalu Jadrana, jer tamo, dugorono posmatrajui, nikako ne bih mogao da se uvrstim. No, kada ve gospoda

Cazzolini (kacolini", pogrdan au-strijski izraz za ltalijane, a kod nas, verovatno, najbolji prevod glasi abari", prim,

prev.) nikako ne mogu da ukrote svoj nagon za trijum-fom, onda im, eto, srpsko-albanskog prostora, pa neka se tamo

iivlja-vaju, koliko im drago. Firer se oduevio ovom idejom. Odmah je uzeo geografsku kartu i rekao da bi Italijanima

mogla da se prepusti Crna Gora sa Bokom Kotorskom, da imaju status protektorata ili sizerenske drave. Sem toga,

Italijani bi tako dobili i srpske krajeve severoistono d Albanije, ukljuujui i Kosovo. A pored toga i crevo" u

grkom delu Jadrana, zatim Krf, jonska ostrva i tako redom. On me je upitao a li u Crnoj Gori postoji separatistiki

Ni ovo opet sasvim ne odgovara injenici. Na osnovu oktroisanog ustava od 4. marta 1849. pojedine

zemlje unutar Austrougarske postale su direktno zavisne od Bea. Ustav je predvidao da drava postane

vise centralizovana i jedinstvena. Ovo se takode odnosi na Erdelj, Hrvatsku - Slavoniju kao i Vojvodinu

- Srbiju (Baka, Srem, temivarski Banat). U okviru nove podele provincija, ovde se, pre svega, misli na

ustav Ugarske; Hrvatskoj je pripala obala oko Rijeke i Preko-murje (Varadinska upanija). U

nastojanju da se ponovo uvede stanje kakvo je postojalo u doba pre oktroisanog ustava, koje je praktino

prestalo da vai od-redbom od 31. decembra 1851. februarskim patentom, od 26. februara 1861, ponovo

je dolo do promene: potvrdena je odluka cara od 24. januara 1861. da se Prekomurje vrati Ugarskoj.

Ova teritorijalna promena ugarsko-hrvatskom na-godbom od 30. januara 1868. bila je samo uvrena.

Rijeka je tek tada oduzeta Hrvatskoj i prikljuena Ugarskoj kao Corpus separatum.

Philipp Popp, rod. u Beaniji kod Zemuna 23. marta 1893, a obeen u Zagrebu 29. juna 1945. Posle

studija teologije bio je svetenik protestantske zajednice u Zagrebu. Godine 1931. izabran je za prvog

biskupa nemake protestantske (evan-gelike) crkve u Jugoslaviji. Uhapen je 23. maja 1945. u

Jugoslaviji. Uporedi: M. Merkle, Zum Gedenken an den 80. Geburtstag von Bishof Dr. Philipp Popp,

Heilbronn 1973.

Hitler je tokom vojnih operacija protiv Jugoslavije zahtevao da se 260.000 Slovenaca raseli iz Donje

tajerske i Severne Kranjske, od 700.000 Slovenaca koli-ko ih ima na torn prostoru. Posle vise

razgovora o tome, koji su voeni u maju

(38) (22)

pokret, to sam potvrdio. Do-ao sam da ne mogu nita da kaem o snazi tog pokreta. Sumnjam u ltalijane, znajui da

imaju veliki apetit, i bojim se da e zbog toga

|94l, raseljeno je oko 54.000 Slovenaca, i to u Srbiju, Hrvatsku i Nemaku. Oko 00 ih je pobeglo na italijansku teritoriju. Uporedi: K. Olshausen,

Zwischen-sp>el ant dem Balkan. Die deutsche Politik gegenuber Jugoslawien und Grichen-;,nd vom Marz bis Juli 1941, 222ff; J. Rausch, Der

Partisanenkampf in Karnten Zweiten Weltkrieg, Militarhistorische Schriftenreihe, Heft 39/40, Wien 1976, St- Karner, Die Aussiedlung der

Slowenen in der Untersteiermark, in: Oster-reich in Geschichte und Literatur, Jg. 22, 1978, 154-174.

pokvariti stomak. Na kraju sam zamolio Hitlera da to je bre mogue razgovara sa Musolinijem, te da ga nagovori da

prihvati ovu politiku prema Hrvatskoj. Svaki dan, bez reenja tog problema, predstavlja gubitak u formiranju hrvatske

drave i moe da ima najgore posledice. Hitler mi je odgovorio: Da nagovorim Musolinija? Tu i lei problem." Kazao

mi je da su Italijani veoma osetljivi kada je re o torn pitanju. S tim sam se odmah sloio i dodao da sam zbog toga,

jednom davno, skoro izgubio in i posao. Svestan sam da je to delikatan problem koji treba reavati sa mnogo obzira.

Hitler je kazao da e dueu napisati pismo. Usudio sam se da primetim da bi bilo svrsishodnije da se umesto pisma u

Rim poalje jedna osoba od Hitlerovog poverenja, koja bi zadatak mogla uspenije, usmeno, da obavi. Takav postupak

esto je efikasniji od razmene pisama. Ovde mi nije polo za rukom da ubedim Hitlera u valjanost svoje ideje. On je,

meutim, odmah pozvao Ribentropa i razgovarao sa njim. Ja sam sve vreme bio prisutan. Govorio je sa njim o reenju,

koje sam ja predloio. Umeao sam se u razgovor i podsetio ih da je poetkom 1919. skuptina u Tirolu, sa na-merom

da spase jedinstvenu pokrajinu Tirol, ak nabacila predlog da cela ta pokrajina pripadne Italiji, samo da spase celovitost

i jedinstvo Tirola. Hitler se na to raestio: , da se to zaista dogodilo, ba bi se Tirolci usreili!" Bio sam, ipak

zadovoljan, jer sam uspeo da na ne-nametljiv nain skrenem panju na sluaj Junog Tirola. Mi smo raz-menili jo

nekoliko reenica, ali su mi one trenutno nestale iz pame-nja. Tokom razgovora bili su prisutni Kajtel i Jodl, i oni su

tokom mog izlaganja stalno klimali glavom, dajui mi do znanja da se potpuno slau sa mnom. Od Hitlera sam se toplo

oprostio i na rastanku mu kazao: Dakle, moj fireru, ja u da se snalazim kako najbolje znam i umem", a on mi je

odgovorio: i radite!"

Jodl me ispratio i poverio mi: Hitler je na poetku imao rezervu u vezi sa vaim postavljanjem na taj poloaj. Da

li znate razlog?" Moj odgovor je glasio: Naravno da znam. Problem je u tome to sam Austrijanac." Jodl se samo

nasmejao i kazao da je to istina. Ova po-jedinost za mene nije predstavljala nikakvo iznenadenje. Hitler je, do-due,

tokom razgovora esto govorio o svojim mladalakim danima, odakle potie i njegovo poznavanje Balkana. Pri tome se

on pozivao i na svoje austrijanstvo kojim se malo i pravio vaan. Ovde sam se ja rado sloio sa njim. Quod licet Jovi...

Moram da kaem jo neto o firerovom glavnom tabu. On se sa-stoji od dve kompozicije: Hitlerov voz i voz

Atlas" (u kojem je sme-teno operaciono odeljenje). Obe kompozicije nalaze se nedaleko od tunela koji se nalazi

odmah pored mesta Menihkirhen (Monichkir-chen). Tunel je dovoljno dug da u sluaju potrebe, ako dode do vaz-

dunog napada, primi obe kompozicije. Ispred ova dva voza naprav-ljena je od dasaka (a one su obojene zelenom

bojom), neka vrsta du-gog podijuma po kome ovek moe da se eta i dode do ulaza u firero-vu radnu sobu vagon.

Hitlerov voz nije ni priblino tako luksuzan kao to je voz Hermana Geringa. Firerova pratnja ima sasvim obine vago-

ne, spavaa kola prve klase sa neto boljom opremom i nametajem. Vagon-restoran sasvim je jednak svim vagon-

restoranima Mitropa", kakve nudi nemaka eleznica. Hitler jednostavno rua za jednim od stolova u vagon-restoranu.

Na uskrnji ponedeljak oekuje se dolazak Geringa koji treba da stigne iz svog glavnog taba koji se nalazi kod

Zemeringa (Semmering). Njegov dolazak predviden je tek u etiri sata. Zbog toga sam reio da krenem kroz tunel i

ruam u vozu Atlas" sa generalom Varlimonom (Warlimont). On se veoma obradovao mom dolasku.

Zaboravio sam da kaem da se tokom razgovora sa firerom mnogo govorilo i o slabom vojnom uspehu Italijana. Ja

sam to objasnio nepre-stanim herojskim potezima kojima Musolini zasipa i zagluuje svoj naivni, detinjasti narod.

Voleo bih da sam Adolfa Hitlera podsetio na svoju primedbu kada sam mu 28. februara 1938. u Minhenu izloio

miljenje o Italijaniima, to mu se nije dopalo. Takode sam mu govorio o sadraju razgovora sa Vauhnikom,

jugoslovenskim vojnim ataeom u Berlinu.10 Firer je izrazio miljenje da su svi nemaki pro-tivnici iz Prvog svetskog

rata danas vojniki slabiji nego to su to bili d 1914. do 1918. A ja sam dodao da se to posebno odnosi na Italijane.

Zato da ne govorim o slavnoj bici na reci Soi (Isonco je pri-hvaen u svetskoj literaturi; prim. prev.). Hitler je na to

kazao kako "alijani nemaju sposobnost da upravljaju narodima koje su pokorili, a t0

mogu uspeno da urade samo

Nemci. Jedva sam mogao da pove-rujem svojim uima kada sam ovo uo. Istina je, medutim, da su ovu sposobnost

posedovali samo austrijski Nemci, a ovu istinu danas sva-

Vidi: Glaise-Memoiren, 2. Bd., 687 ff.

(38) (23)

ko priznanjc, sem - firera. Sa Masenbahom sam se vratio u Beko Novo Mesto i krenuli smo ka aerodromu. Na avion

tokom leta nije imao nikakvih problema. Voleo bih da smo leteli iznad Zemeringa. Ril nije bio sa nama i trebalo je da

doe sledeeg dana. Posle manje od jednog asa leta spustili smo se na zagrebaki aerodrom. Tu nas je ve ekao

automobil koji nas je odvezao do hotela Esplanade". Uz velike po-tekoe najzad smo Masenbah i ja dobili sobu, ali

bez kupatila. Sle-deeg dana dobili smo sobu sa kupatilom.

U sedam ujutro javio sam se vrhovnom komandantu Druge armije, simpatinom general-pukovniku baronu Vajksu

(Weichs). On je prilikom prikljuenja (anlusa") Austrije Nemakom rajhu vodio na Be nirnberki korpus".

Referisao sam mu u vezi sa svojim zadacima u Hrvatskoj. Uvee sam bio njegov gost u sobi gde se sakupilo nekoliko

njegovih najuih saradnika. Idueg dana u 11 pre podne bio sam po-zvan u zgradu Hrvatskog sabora. Dok sam tog jutra

dorukovao u kafani hotela Esplanade", sreo sam dr Fezenmajera (Veesenmeyer). On radi u ministarstvu spoljnih

poslova i, neposredno pred izbijanje rata sa Jugoslavijom, Ribentrop ga je poslao sa nekoliko saradnika da kao peta

kolona krene u Zagreb. Pre nego to je trebalo da se sretnem sa Paveliem, posle doruka krenuo sam sa Fezenmajerom

u kratku etnju. Oko znaaja dalmatinskog pitanja u formiranja hrvatske drave delio je stoprocentno moje miljenje.

Pred starom zgradom Hrvatskog sabora, iz koje je jo ban Jelai vladao, sreo sam nekadasnjeg pukov-nika

austrougarskog generaltaba Kvaternika koji je upravo izlazio iz svog automobila. Tokom Prvog svetskog rata on je bio

adutant ko-mandanta Boroevia. Posle sloma Austrougarske postao je voa hrvatske revolucije. Ja ga se slabo seam,

ali smo se ipak srdano pozdravi-li, na stari austrijski nain. Nismo mogli mnogo da razgovaramo, jer je urio na

sahranu mladem bratu Petru" koga sam mnogo bolje po-znavao. Razume se da sam mu kazao ne samo da i ja dolazim

na sahranu, koja treba da se odri posle podne, nego i da u dovesti i po-asni nemaki vod. Takoe sam uspeo da

organizujem da na sahranu doe i jedan italijanski pukovnik koji e da bude pored mene, odmah iza mrtvakog

kovega. Pokojni Petar Kvaternik prvog dana aprilskog rata stao je na stranu Srba, ali je ubrzo presao na hrvatsku stranu

i u Crikvenici je proglasio hrvatsku slobodu. U blizini se nala jedna jedinica ratne mornarice koja je ostala lojalna

Jugoslaviji. Njen komandant, naalost bivi austrijski oficir ratne mornarice, ubio ga je, is-palivi u njega est metaka.

Petar Kvaternik, u vreme kada je slu-bovao u Badenu kod Bea, radio je za austrijsku obavetajnu slubu. Kada sam

saznao da e na sahrani biti i njegova ena Ana, pribojavao sam se susreta s njom. Seam se jedne Ane Hercog koja je

1917. po-kazivala simpatije kako za Petra Kvaternika, tako i za mene. Na sreu, ispostavilo se da ena Petra Kvaternika

nije Ana Hercog. Kada je iveo u Badenu oenio se jednom Belijkom.

Fezenmajer i ja pozdravili smo se kratko sa Antom Paveliem. Po-glavnika sam poznavao samo povrno, kada je

iveo u Beu. Moje je visine, ima simpatine cite lica i kosa mu je boje kestena. Nosio je sivn uniformu koja mu nije

davala neki naroiti vojniki izgled. Pave-li je od 1929. iveo u Italiji, i to od Musolinijeve novane pomoi.

Verovatno pripada uem krugu ljudi koji poznaju celu priu u vezi sa atentatom na kralja Aleksandra u Marselju. U

Zagreb se vratio preko Karlovca, nou, gotovo neprimeen. On je, nema sumnje, veoma estit momak i sva sumnjienja

da odrava tajne veze sa Italijom, koja se tako esto uju, nemaju nikakve osnove.

Reio sam da poglavniku predoim injenino stanje, ali ne odmah, nego malo-pomalo. Zadatak koji mi je firer dao

morau da ispu-nim tako to u Pavelia pokuati da ubedim da je ta politika nuna, jer su je prihvatili i Hitler i

Musolini. Govorio sam prilino uvijeno, diplomatski, ali me je poglavnik veoma dobro razumeo. Kao zakljuak mogu

slobodno da kaem kako je moj prvi razgovor, u mojoj novoj diplomatskoj funkciji, bio, u to nema sumnje, uspean.

Posle se sve to Prikazalo u sasvim drugom svetlu.

Kod ulaznih vrata naleteo sam na jednog starog austrijskog oficira ratne mornarice, koji je imao krive noge, i meni se

predstavio kao novi mandant hrvatske ratne flote.12

Pozdravio sam ga ovim reima:

uro Georg Jakin, roden u Beu, 22. februara 1889, a obeen 1945. Posle Prvog svetskog rata stupio u slubu Jugoslovenske ratne mornarice, a od 1941. do 1943. bio admiral i komandant hrvatske ratne mornarice

Petar Kvaternik roden u Vuini Selu, Hrvatska, 1. avgusta 1882, a ubijen u Cri-kvenici 10. aprila 1941.

Tokom Prvog svetskog rata radio je u austrougarskoj vojnoj obavetajnoj slubi. Posle 1918. postao je

oficir u Kraljevini SHS, od-nosno Jugoslaviji. Ubijen je od strane jugoslovenskih vojnika kada se

spremao da preko jedne radio-stanice u Crikvenici objavi proglaenje NDH.

(38) (24)

potovanje, estitam na imenovanju. Ali, da li ti poseduje ma-kar jednu ratnu lau?" Odgovorio mi je pomalo

zbunjeno: ,,Za sada nemam nita, no nadam se da u uskoro da dobijem nekoliko ratnih brodova." Potapao sam ga po

ramenu i kazao mu: Polako, razgova-raemo jo o tome."

Po podne general Kvaternik je doao po mene. U mom automo-bilu marke horhvagen" sedeli su napred Ril i

Fezenmajer, a pozadi jedan, nizak rastom, italijanski pukovnik, u sredini Kvaternik i ja. Italijanski pukovnik je nosio

kapu na kojoj je bilo okaeno pero neke ptice. Tako smo mi krenuli na groblje gde se sakupilo prilino mnogo ljudi.

Kvaternik mi je kazao da ga je malo pre toga Paveli imenovao za prvog hrvatskog feldmarala". Malo sam bio

zbunjen kada sam to uo, jer mi je sve to vise liilo na feldmarala iz neke operete. Raz-miljao sam da li da mu odmah

kaem ta o tome mislim, ali sam reio da ipak saekam kraj sahrane. Vojniki smo pozdravili poasnu ne-maku i

ustaku etu, a zatim smo se uputili u kapelu gde je bio po-stavljen mrtvaki sanduk. Primetio sam mnogo svojih starih

drugova koje poznajem iz vremena kada smo zajedno sluili u austrougarskoj vojsci. Svi su se oni gurali da me

pozdrave, a meu njima i hrvatski heroj Marie.14 On je ak dogurao do srpskog generala divizije. Opelo je odrao lino

zagrebaki nadbiskup, koji ima oko 42 godine. Nosio je lanenu belu mitru, a njegovo sitno, asketsko lice govorilo je da

je fanatik. Njegova pria je veoma interesantna. Tokom Prvog svetskog rata prijavio se kao dobrovoljac u austrijskoj

armiji, ali je ubrzo de-zertirao i prebegao Srbima. Kao srpski oficir borio se na Solunskom frontu protiv svoje ranije

otadbine za koju je poloio sveanu za-kletvu. Ovaj seljaki sin, koji je posle svega izabrao sveteniki poziv, roden je

nedaleko od Karlovca (u Kraiu, prim. prev.). Kada je dolo do konkordata" izmeu Vatikana i Jugoslavije, on je

imenovan za zagrebakog mitropolita. Tadaje imao 32 godine. Njegov izborbio je

, vrsta kompromisa, oportunizma i kompenzacije od strane Vati-n6

Ja sam u njemu video dezertera i nisam hteo ni da ga

pozdravim. y^vreme sahrane izredalo se mnogo govornika. Na kraju je govorio brat pokojnika. Proetao sam grobljem i

mnoga prezimena koja sam ritao na nadgrobnim spomenicima bila su mi poznata iz prolosti, P, vremena kada je Zag