institucionalnepromene2012

INSTITUCIONALNE PROMENE

KAO DETERMINANTA PRIVREDNOG RAZVOJA SRBIJE

RedaktorProf. dr Vlastimir Lekovi}

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU EKONOMSKI FAKULTET

IzdavaEkonomskifakultetUniverzitetauKragujevcu

DekanFakultetaProf.drVericaBabi

Recenzenti:Prof.drZoranAraneloviProf.drSiniaZariProf.drSlobodanCvetanovi

RedaktorProf.drVlastimirLekovi

tampanjeZbornikaradovafinansijskijepodraloMinistarstvaprosveteinaukeRepublikeSrbijeBroj:4510300580/201214

TehnikapripremaBlaaA.Mitrovi

tampaInterPrintKragujevac

Tira200

ISBN9788660910280

2012Svapravasuzatiena.Nijedandeooveknjigenesmebitireprodukovannitismetenusistemzapretraivanjeilitransmitovanjeubilokomobliku,elektronski,mehaniki,fotokopiranjem,snimanjemilinadruginain,bezprethodnepismenedozvoleIzdavaa.

SADRAJ

Predgovor ............................................................................................................................................V

NeophodnostprimjeneinstitucionalnogpluralizmazaodrivekonomskirazvojVeselinDrakovi,MimoDrakovi ............................................................................................... 1

DvapristupafenomenuekonomskakrizakrizakapitalizmailiprolaznagrekafinasijskogkapitalaBooDrakovi ................................................................................................................................. 13

EkonomskakrizaikrizaekonomsketeorijekontroverzeusavremenojekonomskojteorijiGordanaMarjanovi,VladimirMihajlovi .................................................................................. 27

ObliciiefektidecentralizacijeDarkoVukovi,AnaJovanovi...................................................................................................... 45

ZnaajekonomijekonvencijazaekonomskupolitikuiekonomskirazvojDraganRadovi,JelenaStjepevi................................................................................................. 61

OsnovnaogranienjamodelafinansiranjaprivrednograzvojaSrbijeSlobodanCvetanovi,IgorMladenovi........................................................................................ 73

InstitucionalniokvirzanovimodelrazvojaindustrijskihokrugailokalnihindustrijskihcentaraSofijaAdi........................................................................................................................................ 85

IndustrijaSrbijedrugitalasglobalneekonomskekrizeLjubodragSavi,VladimirMii ................................................................................................. 105

KomparativnaanalizamakroekonomskihpokazateljaSrbije,BugarskeiRumunijeuprocesutranzicijePetarVeselinovi,NikolaMakojevi........................................................................................... 135

InvesticioniambijentkaodeterminantaekolokeefikasnostistranihdirektnihinvesticijauSrbijiMarijaPetroviRanelovi,DaliborMileti.............................................................................. 155

TargetiranjeinflacijeufunkcijistabilnosticenaMilkaGrbi,MilenaJaki ............................................................................................................ 177

InstitucionalniimaterijalniuslovizaprivatnoinvestiranjeuSrbijiPetarVeselinovi,DanijelaDespotovi,AnaBojovi............................................................... 191

VeliinaiotvorenostprivredekaodeterminantereimadeviznogkursautranzicionimzemljamaNenadStanii,NenadJankovi .................................................................................................. 213

InstitucijefinansiranjaizvoznihposlovaSandraStojadinoviJovanovi ..................................................................................................... 229

ZnaajrelevantnogtritakaokljunoginstitutakvalitetneproceneuslovakonkurencijeMilanKosti .................................................................................................................................... 249

EfektireformskihprocesairegulatornogokruenjanabankarskisektorSrbijeVioletaTodorovi,EmilijaVuksanovi ...................................................................................... 261

LikvidnostbankarskogsektoraSrbijepoduticajemsvetskeekonomskekrizeJelenaBoovi,IvanBoovi ........................................................................................................ 279

UticajpromeneposlovnogambijentanastiloveliderstvaVesnaStojanoviAleksi,VioletaDomanovi .......................................................................... 295

TrgovinskapolitikaSrbijeufunkcijiharmonizacijesaEvropskomunijomSretenuzovi,SvetlanaSokolovMladenovi,oreuzovi ............................................ 309

UlogajavnerevizijeuprevazilaenjunelegitimnogdugaiekonomskekrizeMiloIli,DuanSakovi .............................................................................................................. 327

APSTRAKTI

PostkriznarealokacijafaktorarastaEdvardJakopin ............................................................................................................................... 341

PoverenjekaoinstitucionalnifaktorekonomskeuspenostiVlastimirLekovi ........................................................................................................................... 342

InstitucionalniipolitikifaktorifiskalnekonsolidacijeLjubinkaJoksimovi....................................................................................................................... 343

InstitucionalnepretpostavkeefikasnostipolitikezatitekonkurencijeBobanStojanovi,VladimirRadivojevi,TanjaStanii .......................................................... 345

SistemskaogranienjakonkurentnostiprivredeSrbijeLjiljanaMaksimovi ....................................................................................................................... 346

OdrivakonkurentnostizuglademografsketranzicijeSlavicaMani,DraganAzdejkovi .............................................................................................. 347

PREDGOVOR

UovomZbornikuobjavljujuseradovikojisuprezentiraninatradicionalnom,XInaunomskupupodnazivomInstitucionalnepromenekaodeterminantaprivrednograzvoja Srbije u 2012. godini, koji je odran 6. aprila 2012. godine uKragujevcu.Organizatorinaunog skupa suEkonomski fakultetUniverzitetauKragujevcu iSavezekonomistaSrbije.Naskupuje48autoraizloilo26priloga,kojisutematskifokusirani na relevantna pitanja uspostavljanja i unapreivanja institucionalneinfrastruktureprivredeidrutva,institucionalnihimakroekonomskihpretpostavkiprevazilaenja ekonomskekrize inakljunapitanjakonkurencije i ekonomskograstairazvoja.

Poredukazivanjanaaktuelne tekuemakroekonomske iprivrednosistemskeprobleme, u uvodnim referatima su, u svojstvu kljunih faktora ubrzanjaprivrednograsta,razmatranapitanjasprovoenjastrukturnihpromenaikreiranjanovog makroekonomskog modela privrednog rasta, sa naglaskom na znaajindustrijske politike. Ukazano je da pretpostavku za ostvarivanje stratekihrazvojnih ciljeva privrede i drutva predstavlja razvijena i konzistentnainstitucionalnainfrastruktura,uprvomredustrukturapravasvojine,kojajebitanfaktormaksimiziranjadrutvenogblagostanjaivisokogstepenasloboda.

Istraivai i nauni radnici sa fakulteta i naunih instituta iz zemlje iinostranstva, teorijsiki,metodoloki iempirijskisuanaliziralikompleksnapitanjainstitucionalizacije privrede i drutva, ije je uspeno reavanje uslovprevazilaenjapostojeegstanja istvaranjauslovazadinamianekonomskirastirazvoj. Meu aktuelnim pitanjima, posebna panja posveena je problemimafiskalnog deficita Srbije i potrebi da se uskladi fiskalni kapacitet zemlje sazahtevima za finansiranje.Topodrazumevadefinisanje jasnih fiskalnihpravila ikredibilnogprograma fiskalne konsolidacije, koji bi bio integrisanu sveukupnuekonomskupolitiku.Jednaodznaajnijihpretpostavkirastairazvojajestepitanjeformiranja i efikasne alokacije kapitala.U tom kontekstu, naglaava se potrebaveegoslanjanjanadomautednju,za ije formiranje jeneophodna iadekvatnapodrka putem instrumenata i mera ekonomske politike. Istovremeno, zakvalitetno funkcionisanje privrede, neophodan je dobro koncipiran finansijskisistem, ija jeulogada slobodnanovana sredstvausmeravaunajproduktivnijesvrhe, kao ida alocira rizikkaonim subjektimakojinanajboljinainmogudaupravljajunjime.Nabaziiskustavaglobalnekrize,naglaavasepotrebadefinisanjai sprovoenja odgovarajue regulative, kako bi se minimizirali potresi u

finansijskomsistemuistvoriliseinstitucionalniuslovizadugoronijufinansijsku,samimtimiukupnuekonomskustabilnostuzemlji.

Porednavedenihtema,uradovimakojisepublikujuuZborniku,razmatrajuse i pitanja industrije i industrijske politike, makroekonomskih pokazateljaekonomske uspenosti, znaaja deviznog kursa za privredni razvoj,institucionalnih faktora zatite konkurencije i sistemskih ogranienjakonkurentnostiprivredeSrbije,ulogeliderstva,trgovinskepolitike,javnerevizije.

Od ukupnog broja priloga koji su prezentirani na Naunom skupu, uZborniku se publikuje dvadeset radova. est unapreenih radova, koji suprezentirani na ovomNaunom skupu, bie publikovano u tematskoj Svesci 2,Godite 2012. naunog asopisa Ekonomski horizonti, iji je izdava EkonomskifakultetUniverzitetauKragujevcu.UZborniku ebitipublikovaniapstrakti tihradova.

RedaktorProf.drVlastimirLekovi

Kragujevac,maj2012.

NEOPHODNOSTPRIMJENEINSTITUCIONALNOGPLURALIZMAZAODRIVEKONOMSKIRAZVOJ

DrVeselinDrakovi,DrMimoDrakovi*

Rezime:Dvodecenijsko trajanje,dubina amplitude i zaotravanje krize, sa svim bolnim iprateimmanifestacijama i tekimposljedicama,nijedovoljnaopomenareformatorima inosiocima (neoliberalne)ekonomskepolitikeudravamaokruenjadanetonijeuredu ida konano treba mijenjati taj navodni razvojni model. Nosioci ekonomske politikenijesu vie diriisti, nego alibi neoliberali. Oni sa simpatizerima i lobistima esto uteorijskim raspravama optuuju diriiste za privredne i reformske promaaje i postojeukrizu.Tojeparadoksalno,nefunkcionalnoinetano.Jedniinstitucionalnimonisti(navlastii simpatizeri) optuuju druge (bive) institucionalnemoniste, koji im se stalno priviajukaodeurnikrivci.Pri tome se,kao, zaboravljadapostojivelikibroj ekonomista,koji sedosledno godinama (uzalud) zalae za institucionalni pluralizam, koji dominira u svimrazvijenim privredama. U radu se razmatra funkcija, znaaj i neophodnost primjeneinstitucionalnogpluralizma kaouzornogmodela za odrivprivredni razvoj.Kritikuju sesviobliciinstitucionalnogmonizmaiukazujenanjegovepogubneidokazaneposljedice.Uskladu s tim,polaziseodhipotezeda formuluefikasnog iodrivogekonomskog razvojatrebatraitiuekonomijizasnovanojnarealnominstitucionalnompluralizmu.

Kljune rijei: institucije, institucionalni pluralizam, institucionalni monizam,neoliberalizam,ekonomskirazvoj.

THENECESSITYOFAPPLYINGOFINSTITUTIONALPLURALISMINECONOMICSUSTAINABLEDEVELOPMENT

Abstract: Two decades of duration, depth and intensity of the crisis, with all theaccompanying painful events, were not a sufficient warning to holders of (neoliberal)economic policy in the neighboring states that something is wrong and that thedevelopmentmodelultimatelyneeds tobe changed.Policymakersarenotdirigistsanymorebutalibineoliberals. In theoreticaldebateswith their supportersand lobbyists theyoftenaccusethedirigistsforthefailuresofeconomyandreformandfortheexistingcrisis,which isparadoxical.Some institutionalmonists (theauthorities)blametheother(former)institutionalmonists,whoare constantly seeing themas scapegoats.Simultaneously, it isquasi forgotten thatmost economists (in vain) stand for the institutional pluralism that UniverzitetCrneGore,FakultetzapomorstvoKotor

2 InstitucioanlnepromenekaodeterminantaprivrednograzvojaSrbije

dominates inalldevelopedeconomies.Thispaperdiscusses the function, importanceandnecessity of applying institutional pluralism as an exemplary model of sustainableeconomic development. It criticizes all forms of institutionalmonism and points to itsdisastrousconsequences. Itshypothesis is that the formulaofanefficientandsustainableeconomicdevelopmentshouldbesoughtintheeconomybasedoninstitutionalpluralism.

Keywords: institutions, institutional pluralism, institutional monism, neoliberalism,economicdevelopment.

Uvod

Brojne krize koje su se u svijetu dogodile posljednjih 15tak godina, odfinansijske krize 199799,preko ekonomske krize 200103,donajnovije globalnekrize 200811, koja se reprodukuje, produbljuje i opasno prijeti, ine stalnoaktuelnom potrebu preispitivanja svih institucionalnih monizama, posebnoprimjenuvulgarizovaneidominantnointeresnoorijentisaneneoliberalnedoktrine.Svakodnevnoseupraksiimedijimaotkrivajuiotvarajumnoginoviproblemi,kojejeprouzrokovalanjenanekritinaprimjena.Pitanjeizlazaizdugotrajnetekekrizestalnojeprisutno,kakoupraksi,takoiuakademskimkrugovima.

Magistralni tranzicioni procesi pretpostavljaju radikalne promjene odnosa ioblika privreivanja, svojine, mehanizama regulacije, politikog i normativnogreima. Uslov za to su bile i ostale realne, dosledne, korijenite i pluralistikiusmjerene institucionalne promjene. One su trebale da dovedu do ekonomskestabilizacije,ekonomskograstaiodrivogekonomskograzvoja.Institucionalizacija(pojamkoji senaZapadunekoristi,ali sekodnasupotrebljavakao sinonimzasprovoenje institucionalnih promjena) je opti okvir, zajedniki imenilac ipreduslovsvihostalihpromjena.Neefikasnostmnogihpostsocijalistikihprivredau tranziciji dobrim dijelom se objanjava institucionalnimmonizmom, odnosnozatajivanjem i vakuumom institucionalnog pluralima (Drakovi 2006, s. 52).Parcijalnost i selektivnost u sprovoenju institucionalnih promjena i njihovainteresna determinisanost kljuni su uzroci njihovog neuspijeha. Nerazvijenostpluralizma ekonomskih institucija onemoguila je djelovanje institucionalnekonkurencije kao kljunog promotera ekonomskog razvoja. Institucionalnimonizam je pogodovao stvaranju raznih oblika pseudoinstitucionalnih odnosa(paternalizam, monopolizam, lobizam, socijalna patologija, siva ekonomija,rentnoorijentisanoponaanje,dominacijapolitikenadekonomijomisl.).

Da bi bile uspjene, institucionalne promjene se moraju odvijatisinhronizovano,paralelno (istovremeno) ipovezano.Upraksi jedokazanodasuuspjeni i razvijeni ekononomski instituti komplementarni. Forsirano izolovano

Neophodnostprimjeneinstitucionalnogpluralizmazaodrivekonomskirazvoj 3

razvijanje bilo kojeg instituta, na raun ostalih, vodi ekonomske reforme uorsokak.Dominacijainstitucionalnogmonizma(misliseprvenstvenonanavodnoforsiranje trinog regulisanja) izazvala je nesagledive tranzicione posljedice.Izostala je institucionalna kontrola,kojapodrazumijeva irokedrutvene interese iobjektivne regulatore (za razliku od partijske kontrole, koja poiva na uskimlobistikiminteresimaisubjektivnimregulatorimaponaanja).Ojaalisuspecifinioblici kontrole ekonomskih tokova od strane nomenklaturnolobistikih klanova,fabrikovanih iz vladajuih partijskih krugova i njihovih lobista (tzv. metainstitucionalizacija).Takvioblicikontrole, svojomorganizovanom i razgranatommreominteresnihneformalnihinstituta,1podinilisuveinuoblastiekonomskogidrutvenog ivota. Pojedini igrai i njihove veze dominirali su nadinstitucijama kaopravilima igre. Sve je todeformisalo i redukovalo ekonomskustvarnostioptuinstitucionalnustrukturu.

Institucionalnepromjenesuvremenski,strukturno,kvalitativno,kvantitativnoifunkcionalnoznaajnozaostajalezadrugimtranzitivnimpromjenama,umjestodabudunjihovoslonac, stimulans igarant.Poznato jeda jeD.North (1994,p. 79)insistiraonavremenskojusklaenostiinstitucionalnihpromjena,jeronapoveavapropulzivnumosvihostalihpromjena,odkojihsumnogeizmaklekontroli,ilisubile samo (uglavnom) retorikog karaktera. Postojao je veliki raskorak izmeuformalno uspostavljenih ekonomskih institucija i sutinskog ekonomskogponaanja,kojejebilodalekoodregularnihnormi.

Uzornimodel

Nosiocima ekonomske politike u naem regionu navodno je nepoznatateorijska koncepcija institucionalnogpluralizma, koja sepraktinoprimjenjujeusvimrazvijenimprivredama.SjetimosedajeNobelovacD.North(1981,p.32)prijetri decenije pisao: Dominantan cilj kapitalistike drave je izgradnja takveinstitucionalne strukture, prvenstveno strukture prava svojine, pomou koje se dostiemaksimizacijadohodaka(drutvenoblagostanje prim.autora) ivisokstepensloboda(preko minimizacije trokova za specifikaciju i zatitu prava svojine prim.autora).

Valjdabitrebalosvima,aposebnoakademskimkrugovima,dabudejasnodanavedena institucionalna struktura podrazumijeva pluralizam institucija, a nenikakomonizam.OsvrnimoseimalinegdjeuiremregionudravaJugoistoneEvrope takve pluralistike institucionalne strukture? Nema. Zato nema ni

1 Opteprihvaeni, rutinski stereotipi i norme ponaanja, ukorijenjeni u individualnoj i

drutvenojsvijesti,kojireguliuskriveneipolulegalneposlove.


drutvenoekonomskog blagostanja, ni visokog stepena sloboda,ni znaajnijeg idugotrajnijegekonomskog rasta i razvoja.Ali,nije tozato,kakonekiekonomskiautori to prikazuju, to navodno postoji sukob dvaju polarizovanih (jednakotetnih) institucionalnihmonista neoliberala i diriista. Zar nije diktat drave(diriista) samo zamijenjen diktatom kvazi trita (novih preduzetnika, kojisutinskipredstavljajuprivilegovanenovokomponovanebogatae)?

Od starih vremena su preuzete parole, obeanja, dominacija politike nadekonomijom, reprodukovanjekrize,apologetika ipalijativnost reformi.Svesu tosastavnidjeloviideologijevulgarizovanogneoliberalizma.Kolikoputasmopisaliiupozoravali da postoji ogromna i sutinska razlika izmeu teorijskog modelaneoliberalizmainjegovogvulgarizovanogsupstitutakojiseprimjenjujeumnogimpostsocijalistikim dravama. Vulgarizacija neoliberalnogmodela sprovodila senekritikim i jednostranim velianjem trita, individualne inicijative, privatnesvojine,ekonomskihslobodaipreduzetnitva,itouuslovimakrajnjedeformisanihtrinih struktura, redukovanih institucija i smanjivanja navedenih kategorija upraksi na najmanju mjeru. Kljuni problem tranzicije je to su se navednepropagirane kategorije umasovnim okvirima svele na najmanjumjeru, koju sudeterminisale upravo te kvazineoliberalne reformske snage. To je bio veomaefikasannaindasepropagiranainominovanamasovnostnavedenihkategorijaipromjena (u tome i isnstitucionalnih) znaajno elimie.Na tajnain, tranzicijskivulgarizovanineoliberalizamjedjelovaokaotranzicijskineoimperijalizam.

Neoliberalna teorijska mitologija je namjerno izabrana. Trina parola jedjelovala mesijanski na izazivanje vjere stanovnitva u vie slobode, privatneinicijative,privatnesvojine,preduzetnitvaiodgovarajuemotivacije.Zanemarilosedajesvakamitologijairacionalnaidaekonomijapretpostavljaracionalanizboriponaanje.Nekontrolisanoikvazineoliberalnooslobaanjeekonomijedovelojedo formiranja novih privilegovanih elita, prema kojima su one prethodne(socijalistike)zanemarljive.

ak i da sumnogobrojni (a nijesu),pa ida suu veini (a nijesu), teorijskidiriisti,onisenemoguviekrivitizakatastrofalneprivrednerezultate.Jer,nijesuuvlasti,nitisuupravljalireformama.Ekonomskupolitikuvodilisu,i jovode,nazovineoliberali.Tosuosobekojesavisokointeresnommotivacijomvulgarizujuteorijski neoliberalnimodel.Otvoreno se zalau za pseudoneoliberalne recepteekonomske politike, prvenstveno za minimalno dravno mijeanje i kontroluprivrednih tokova. Pri tome, primaju dravnu platu i ignoriu injenicu damakroekonomski instrumenti ekonomske politike predstavljaju dravnoregulisanje, kao jednu od kljunih ekonomskih institucija! I da ta ekonomskainstitucijauraznimmodalitetimapostojiusvimdravamasvijeta!Idanjenfijaskodovodi do fijaska bilo kakvog regularnog trita i svih njegovih regularnih


institucija, da ne govorimo o punokrvnom i integralnom tritu! Kakvog liparadoksa!Zbogtogaseidogaasveovotosedogaa.

Naravno,neiskljuujesemogunostdjelovanjaspecifinogoblikaprikrivenogdiriizma u savremenim uslovima. Rije je o novom, dobro maskiranom imutiranom obliku diriizma, koji djeluje pod demokratskim i neoliberalnimplatom.Objektivno, sve siveeminencije savremenihkvazineoliberalnih reformiimalisusvojeutoiteumakroekonomskim(dakledravnim)temeljima.Ispadadajedravnoregulisanje(zlo)upotrijebljenouneijeprivatnesvrhe.Tojevjerovatnokljuni tranzicijskiantifenomen,koji ebitidetaljnije istraen tekpost festum, sabezbijedne istorijske distance. Naravno, autori koje samo kritiki pomenuli nemisle na te neodiriiste, nego na ostatke starog socijalistikog diriizma. Svakaraspravanatutemujesuvina,jerpraksaneumoljivosvepokazuje,makaruovomdijelu.

Dravno institucionalno regulisanje (u izvornom smislu) se zove u pomosamo u kritinim i kriznim situacijama, kojih je sve vie. Nema sumnje da jedrastinoslabljenjeoveekonomskeinstitucijeomoguilograbedravneimovineinetrine (kvazineoliberalne)oblikebogaenja.Nemadostupnihpodataka,alininovcazanaunaistraivanjanavedenogfenomena.Ali,kolikogoddaseoptuujuzazavisnost,medijisu,ipak,krcatiinformacijamaosindromukoji jemetaforinonazvansanaderizacija.Bilo je i ima tolikomnogoaferada ihvienijemoguepratiti.Zarjetoipotrebno?Svejevidljivogolimokom,svenasopstvenojgolojkoi osjea veina stanovnitva. I sve se to nastavlja, u reiji krupnozainteresovanihi(zasada)zatienihbogataa,kaoinjihovihsitnozainteresovanihapologetaizredovaakademskihkrugova.Papirsveisvatatrpi,kaoinarod.

Kad smo ve kod akademskih krugova, primijetili smo i njihov naunidoprinos postojeem stanju. Zanemariemo to u pojedinim copypasteelaboracijamapreuzimajunauneizvore(meunjimainae)bezikakvogcitiranja.Ako to nekome neto znai oproteno mu je. Ali, ne moe se oprostitipreuzimanje iskljuivoplianih (neutralnih)naunihstavova,uzapstrahovanjekritikekaosutineiporuketihlanaka.Tojevejedanodoblikaapologetike.

Treba napomenuti da savremena svjetska iskustva pokazuju da ak niprimjena navedenog uzornog modela pluralistikog institucionalizma vie nijegarancijazapokretanjeekonomskograsta iuspostavljanjeodrivogekonomskograzvoja.Paipak,nemasumnjedajetoimperativnipolazniuslov.


Modeliranjegrabeketranzicije

Odavno je u ekonomskoj nauci popularno matematiko modeliranjeekonomskestvarnosti.Bezobzirananaunoteorijskuozbiljnostiprivlanostsvihtihmodela,mnogiekonomskiistraivaiihocjenjujunegativno.Nijejednostavno,a vjerovatno ni mogue matematiki modelirati ekonomsku stvarnost. Moezvuati paradoksalno, ali se ini da je, ipak, prilino jednostavnomatematikimodelirati sutinu postsocijalistike tranzicije. Makar to bilo krajnje uopteno,uslovno i laiki.Naravno, vie radi ironije nae postsocijalistike sudbine, negozbogmatematike.Naime,okvirnamatematikaformulamoglabidaglasi:

GPn+Pi+=Bpp,

gdjejeGPngubitaknarodaodprivatizacije,Pipomoiizinostranstva,verciBppbogatstvoprivilegovanihpojedinaca.

Detaljnije strukturiranje desne strane navedene formule bi svakakoukljuivalo, kao znaajnu stavku, prihvatizovanu imovinu.O kapitalu semoegovoritisamoumalomprocentu,jerjemnogoviekapitalapretvorenouimovinu.Toznaida jeogromniprihvatizovanikapitalizgubiosvojuosnovnuekonomskufunkciju, jernije stavljenupreduzetniku funkciju.Otuda slijedipoukamnogimzvanim i samozvanim ekonomskim analitiarima, koji netano tvrde da jenezaposlenost jedan od kljunihproblemadravau tranziciji. Jedno jeuzrok, adrugosuposljedice.Trebalobisvimadabudejasnodanemazaposlenostizatotonema investicija,anjihnemazatotonemakapitala.uvaseuraznimpasivnimoblicima.Inostraneinvesticijesuseuveinisluajevapokazalekaodezinvesticije.

Jouproenijiekonometrijskimodelekonomskestvarnostiutranzicijskomregionumogaobidaglasi:paralelno su seuveavaliukupna teta zadrutvo imarginalnakoristzasposobneindividualce,uuslovimanejednakostiupristupuresursima,tj.uuslovimaprivilegovanihizbora(naginjanjeterenanajednustranuF.Peroux.Prednjimodelsemoepotkrijepititeorijski,rijeimaD.Northa(1981,p.22):Jedno jeeksploatatorskipristupdravisneravnomjernomraspodjelompotencijalaprisile,kojomsemaksimizujedohodakkojisenalaziuvlasnitvugrupeljudi,nezavisnoodtoga kako to utie na blagostanje drutva u cjelini (institucionalnimonizam prim.autora) ... Sasvim drugo je ugovorni institucionalni pristup s dogovorenomravnomjernomraspodjelomdravneprisile(mislinainstitucionalnipluralizamprimautora).


Navedeni model moe se teorijski komentarisati i sa drugaijeg aspektaprakse. U drutvu postoje sile efikasnosti (tehniki progres, inovacije, otkrienovih trita, pojava novih proizvoda i sl), koje pozitivno djeluju na dinamikusvojinskihodnosa i ekonomski razvoj,kao i redistributivne sile,kojenastojedaizvre redistribuciju prava svojine u svoju korist. U najliberalnijim privrednimsistemima djeluje institucionalni pluralizam, u raznim kombinacijama kojeodgovarajunjihovojkonkretnojspecifici.Nemanijednerazvijeneprivredeukojojje liberalizovanonanainnakojisesveovoprevie liberalnodogaalounaemtranzicijskom regionu! Zato? Upravo zbog striktnog, doslednog i pozitivnogdjelovanjainstitucionalnogpluralizma.Kojatorazvijenadravaiprivredadoputadjelovanje takvih neformalnih institucija kao to su: jataka ekonomija,klokotristiko preduzetnitvo, protekcionizam novokomponovanih bogataaprema sopstvenom narodu (izrazi autora) i pri(h)vatizacija (izraz iz ruskeekonomskeliteraturekojisepojaviopoetkom1990ihgodina)?

Institucionalnipluralizamvs.institucionalnimonizam

Vulgarizovani institucionalni monizam predstavlja redukciju kompletnogekonomskogponaanjaodobavljanjaekonomskihdjelatnosti,prekokonkurisanjado motivacije i zaposlenosti. On je u tranzicijskim uslovima redukovaoindividualnosti, ekonomske slobode, privatnu svojinu i preduzetnitvo na uskikrugprivilegovanihosoba.Forsiraojestvaranjeneodgovarajuihineproduktivnih(pseudo) institucija,kojesu imaledestruktivnodejstvonavalorizacijuprivrednihresursa.Formirao je ireprodukovao institucionalne imitacije i improvizacije,kojesugenerisaledugaakspisakkoionogmehanizma(vidiireu:V.Drakovi,2002,ss.114116).Pogodovaojestvaranjusvakojakihmonopola,kojisupresudnouticalina veinu negativnosti koje su se desile postsocijalistikim tranzicijskimprivredama i njihovim ekonomskim subjektima. Sveo je konkurenciju naprimitivne trine strukture. Kvaziinstitucionalnim nasiljem (politikim,partijskimiekonomskim)organizovanemanjine(kojamoedaraditahoe,gdjehoe,kadhoeikakohoe)nadneorganizovanomveinomnaroda,verifikovanojenetrinoprisvajanje rijetkihpojedinacau ogromnim razmjerama.Zatopojediniautorivulgarizovanineoliberalizampoistovjeujusaneodarvinizmom(Kuli,2000,s.867),tomoedasetumaliikaoneoimperijalizam.

Umjesto da objasne intersenu logiku zaaranog kruga krizne tranzicijskeprakse,kojojsubitnodoprinijelisvojimkreacijama i improvizacijama,pseudoneoliberalniekonomisti,kaonavodniinstitucionalnimonisti,objanjavajupoznatedoktrinarne teorijske konstrukcije, dopadljive i primamnjive, ali daleke odsavremene stvarnosti. Tendencioznim korienjem dvojnih arina, sofistikom


zamjenom teza ipoistovjeivanjem institucionalnog inenjeringa sa kljunomkonicom tranzicije i vrstom kolektivizma, oni elementarno netanoobjanjavaju ekonomsku stvarnost, razvojne potrebe i prioritete drutva. Prvo,grijeesaspektauporednepraksesavremenihrazvijenihprivreda,ukojimacarujeinstitucionalni pluralizam kao realna osnova istinskog individualizma; drugo,grijee s aspekta imperativne razvojne potrebe tranzicijskih privreda zainstitucionalnim pluralizmom i tree, grijee s istorijskog aspekta, jer je usocijalizmu realno postojao diriistiki institucionalnimonizam, to znai da senikako ne moe dovoditi u vezu s apstraktnim, virtualnim neoliberalniminstitucionalniminenjeringom.Ali,zasvenavedenegreke,kvazineoliberalii/ilialibineoliberalibivajuobilatocijenjeni,nagraeniiforsirani!

Postojanje vladavine prava, ekonomskih funkcija drave i pluralizmaekonomskih institucija su neophodni za ogranienje razliito motivisanogindividualnogponaanja.Nijespornapotrebazatitepravnogporetka,ugovora isvojinskih prava, koja ne ukida niti redukuje pojavne oblike ispoljavanjaekonomskog individualizma. Naprotiv, ona iri horizonte njegovogmanifestovanja. Postojanje savremenih, razvijenih, fleksibilnih i efikasnihekonomskih institucija u pluralistikom kompleksu nije i nemoe biti pokazateljekonomske neslobode, haosa i destrukcije, nego predstavlja osnovni uslov zarazvijanjeekonomskihsloboda,preduzetnitva,demokratije,trinihekonomskihdjelatnosti,stabilnihprivrednihodnosaiodrivogekonomskograzvoja.

Institucionalni sinergizam (pluralizam) je jedini pravi, mogui i dokazaniuslov i prioritet ekonomskog razvoja, zasnovanog na realnim (a ne retorikim)ekonomskimslobodama,zatienimpravimasvojineiugovorima,preduzetnitvuizdravoj trinoj konkurenciji. On omoguuje individualizam svih, masovnostekonomskih sloboda, privatne svojine i efikasnih preduzenika, tj. masovnu,efiksasnu i institucionalizovanu individualnost, svojinu, trite idravu. Jer, ciljekonomskih institucija je da slue svim pojedincima u drutvu (a ne samoprivilegovanim).Individualnoikolektivnosudijalektikineodvojivekomponentepluralistikih institucionalnih aranmana i ukupnog institucionalnog poretkasavremenihrazvijenihprivreda.

U tranzicijskim dravama nominalno (formalno) postoje demokratske,drutvene i ekonomske institucije. One ponekad slue kao paravan (ventil) zaispoljavanjeirealizacijuinteresadistribucionihkoalicija,kojeinepojedinilanovistarenomenklature,novokomponovanibiznismeni,oligarhijaimafijakestrukture.Tenoveelitenemaju(nijesudosadapokazale)intereszajaanjeinstitucionalnemoidrave idemokratskihprocedura,nego zaouvanjemonopolskihpozicija,netrinih privilegija i raznih pseudotrinih struktura. Koriste se itavomlepezom elemanata socijalne patologije, od lobizma, logrolinga s vladajuom


nomenklaturomiasimetrinihinformacija,prekozauzetihstrategijskihpozicija,pasvedokorienja raznihoblikamoi imreaneformalnihgrupa.Na tajnainsereprodukuje njihovo rentno orijentisano ponaanje, koje ne vodi rauna omasovniminteresimanaroda.

Zakljuakiotvorenapitanja

Sinergistikoipluralistikodejstvo,kaoiefikasnostekonomskihinstitucijasuuslovzadominacijuekonomskihsloboda,privatnesvojineiefikasnihvlasnikakaomasovne pojave, razvojne inovacije, kreacije i odriv privredni razvoj uopte.Njegovasuprotnostdovodidokontraefekata.Civilizacijskidrutvenoekonomskirazvojjeafirmisaomjeovitost(pluralizam)isinergizam(prioritetcjelineuodnosuna zbirdjelova) kao svojedominantne karakteristike, kojedirektnoprotivurjeesvimoblicimaapsolutizma(monizma).

Vulgarizovani neoliberalni institucionalni monizam predstavlja novuapsolutizacijuidogmuotoboeapriornojveojefikasnostiekonomskihinstitucijabezgrenog, samoreguliueg i nekontrolisanog trinog regulisanja isvemogue privatne svojine. On je u praksi tranzicijskih drava napropagandnom fonu pluralizma, odnosno masovnosti (privatne svojine,ekonomskihsloboda,preduzetnitva isl.)doveodonjihovenegacije,sustitucije isuprotnosti. Noveelitenemajuintereszajaanjeinstitucionalnemoidrave,jertoviestrukoprotivurjeinjihoviminteresima.

Socijalna patologija i odreeni (prikriveni,modifikovani imaskirani) oblicitotalitarizma su satelit tranzicijskog vulgarizovanog institucionalnog monizma(neoliberalne ideologije). Proli vijek su dominantno obiljeile dvije totalitarnedravne diktature i ideologije, koje su imale istu (ili slinu) ideolokoretorikuosnovu (samo su se razliito nazivale): jedno priati, drugomisliti, tree raditi.Posljednje dvije decenije je obiljeila dominacija trinih neoboljevika.Zato inaasavremenost(makarponekad,ponegdje,djeliminoirekombinovano)patiodredukcije demokratije. Da li se to istorija tvrdoglavo i ponavlja? Postoje listrategijskikvazimonistiki izgraeniparavanikao formulazabrzobogaenje i(pre)mo?Ima linovatranzicijskapostsocijalistikaoligarhijamanju iliveumood one socijalistike? Sve su to pitanja koja ekaju istraivaki i svaki drugiodgovor.

Izgled, kvalitet i nivo institucionalnih (i prateih demokratskihmatrica) utranzicijskimdravamanajveimdijelomsudeterminisalepartijenavlasti.Zbogtoga semoraju (po ko zna kojiput)postavitipitanja:da li jedravauperiodupostsocijalistike tranzicije bila (i ako jeste u kojojmjeri) instrument u slubipojedinih (pred)odreenih korisnika (privilegovanih, povlaenih) i da li je ona


imalapokroviteljskoredistributivnuulogu (skrivenupodplatomvulgarizovaneneoliberalne strategije, a uoblienu na bazi principa tzv. Vaingtonskogkonsenzusa)?

ini se da je jedan oblikmonizma proizveo drugi (vjerovatno ekonomskipogubniji)oblikmonizma forsirani jednostani individualizam.Ukoncentrisanojgravitaciji privatnih interesa povlaenih pojedinaca, nekadanji (socijalistiki)poroci supostali ideali, sprovoenje realnih institucionalnih idrugihpromjena ireformiutopija,aignorisanjekolektivnihinteresapravilo.

Literatura

1. Drakovi,M.(2009),Globalnafinacijskakrizaineoliberalnadogma,EkonomijaEconomicsVol.16,No1,ss.127148.

2. Drakovi,V.(1995),Tranzicijaimjeovitaekonomija,Ekonomika,Beograd.3. Drakovi,V.(1999),Problemiideformacijetranzicije,Ekonomskamisaobr.34,ss.

221233.4. Drakovi,V.(2001),KoionimehanizamYUtranzicije,Ekonomistbr.2,Vol.34,ss.

6773.5. Drakovi,V.(2002),Kontrastiglobalizacije,EkonomikaiFakultetzapomorstvo,

BeogradiKotor.6. Drakovi,V.(2003),Znaajinstitucionalizacijeinjenaogranienjauperiodu

postsocijalistiketranzicije,Ekonomskamisaobr.12,ss.143151.7. Drakovi,V.(2005),Svojinaiprivatizacija,Kotor:Fakultetzapomorstvo.8. Drakovi,V.(2005a),Prioritetekonomskihinstitutauodnosunaekonomske

slobodeinjihovakomplementarnost,Ekonomskianalibr.165,ss.213225.9. Drakovi,V.(2005b),Individualizamiinstituti,MontenegrinJournalofEconomics,

Vol1,No2,ss.5870.10. Drakovi,V.(2005c)Prioritetekonomskihinstitutauodnosunaekonomskeslobode

injihovakomplementarnost,Ekonomskianalibr.165,ss.213223.11. Drakovi,V.(2006),Imitacijepostsocijalistikeinstitucionalizacije,Montenegrin

JournalofEconomics,Vol.2,No4,ss.4971.12. Drakovi,V.,Drakovi,M.(2009),PriorityoftheAntiCrisisEconomicPolicy

BasedonInnovativeInstitutionalChanges,MontenegrinJournalofEconomics,Vol.5,No10,ss.4752.

13. Drakovi,V.,Drakovi,M.(2009a),Antikriznaekonomskapolitikaiinovacionoinstitucionalizovanimodelprivrednograsta,EkonomijaEconomicsVol.16,N02,611625.

14. Kuli,S.(2000),Koncepcijaneoliberalizma,edukacijaiegzistencija,Ekonomskipregled,Vol.51,No910,867894.


15. North,D.(1981),StructureandChangeinEconomicHistory,NewYork.16. North,D.(1987),Institutions,transactioncostandeconomicgrowth,Economic

InwuiryVol.25,No3,pp.41832.17. North,D.(1994),EconomicPerfomansethroughTime,AmericanEconomicReview,

Vol.84,No3.

DVAPRISTUPAFENOMENUEKONOMSKIHKRIZAKrizakapitalizmailiprolaznagrekafinansijskogkapitala

DrBooDrakovi

Apstrakt:Ekonomskekrizesepojavljujuuciklusima,pa je jospoetka20vekarazvijenaperiodika kriza, odnosno ciklusa sa vremenskim opsegom trajanja od kratkihdesetogodinjih, srednjih pedesetogodinjih i dugih ciklusa u intervalu od 150 do 300godina.Veinaekonomskihteoretiara,iliistraivaakojisebaveekonomijom,saglasna jeu tome da su ekonomske krize imanentno svojstvo savremenih ekonomskih tokova,odnosno sistema.Dakle, ekonomski tok se ne iskazuje kao linearni rast.U identifikacijiuzroka ekonomskih kriza nepostoji visok stepen saglasnosti, a esto se ouzrocima i neraspravlja. Neretko se analiza uzroka stapa sa pojavnim oblicima ispoljavanja kriza.Pojavnioblicikriza iskazujusekrozpadinvesticija,opadanjedohodaka,padzaposlenosti,pad spoljne trgovine i svakako opadanje bruto domaeg proizvoda. Pitanje metoda iekonomskihpolitikakoje trebaprimenitiusavladavanjukrizadeleekonomskunaukunadva tabora. Jedni, liberallni koncept, smatrajuda u vezi sa krizama ne treba nitada sepreduzima. Prosto, krize se iznenada pojave, proiste ekonomsku stvarnost, odnosdnoivot, a nakon togadolazido fazeprogresa.Drugi, koji semoe svrstatiu kenzijanski intervenistiki pristup, polazi od premise da je neophodna intervencija drave uvremenima krize kako bi se ublaili, ili eliminisali pojedini aspekti nedostataka koje sasobomnosisamoregulirajuetrite.Izovogpristupasledidakrizenajeenastajuuslednesavrenosti trine autoregulacije ekonomskih tokova, a reenje kriza se nalazi udravnomintervencionizmu.Radsadridvaaspekta.Prviobuhvataosnovneelementesadanjeekonomskekrizenikleufinasijskom sektoru. U drugom delu rada su interpretirani neki od kljunih teorijskihpravacaanalizaekonomskihkrizaspoetkaXXveka,kojisuidanasaktuelni.Istovremenosistematizovane i prezentirane su pojedine, po naem miljenju, od bitnijih meraekonomskepolitikeusavladavanjukriza.Kljune rei: ekonomske krize, ciklusi, nezaposlenost, tednja, dohoci, investicije,intervencijadrave.

TWOAPPROACHESTOTHEPHENOMENONOFECONOMICCRISIS

Abstract:Theeconomiccrisismayariseincycles,andbythebeginningof20thcentury,arefollowed by developed crisis periods, or cycles comprising the temporal range of short Institutekonomskihnauka,Beograd


term of ten years,medium fifty years, and longterm interval of 150 to 300 years. Themajority of econimic theoretics and researchersdealingwith economy, are in accordancewith the fact that theeconomiccrisisare imanent featureofcurrenteconomic trendsandsystems.Thus,economicprogress isnotexpressedasa lineargrowth.Thehighdegreeofconsensusisnotpresentinidentifyingthecausesofeconomiccrises,andoftenthecauseisnot the main discussion topic, but beeing blended with the analysis of the causesmanifestationsand theexhibited formsofcrisisappareance.Theemengentformsofcrisesisexpressed through investmentdecline, incomedecrease,employment trendsdeclinationline, aswell as foreign trade reduction, togetherwith expressed grossdomestic productdeclinecomparingtothesituationbeforethecrisis.Themethodsandtheeconomicpoliciesto be adopted in coping the crisis issue, devide the economic science on two differentcamps. The first one, the liberal concept, considers that there is no need to do anyhingaboutthecrisis,assimply,thecrisissuddenlyappear,purifytheeconomicreality,thatislife,andafterthatcomesupthephaseofprogress.Theotherone,thatcanbeclassifiedintoKeynsian interventionaccess,startsfromthepremisethatstate intervention isnecessaryin times of crisis in order to alleviate or eliminate certain aspects of disadvanteges thatbrings selfregulatedmarket. From this approach consequently follows, that crisis oftenresult from market self regulation imperfection of economic flows, while the crisissolutionisinthestateinterventionism.

In thispaperwas recalledsomeof thekey theoreticalanalyisis linesofeconomiccrisisatthebeginningofthetwentiethcentury,whicharestillcurrent.Atthesametime,therearesystematizedandpresentedsome, inouropinion, themost importanteconomicmeasurestocopewithcrisis.

Keywords: economic crisis, cycles, unemployment, savings, income, investment, stateintervention.

Uvod

Fenomen sada trajue ekonomske krize sa uzrocima nastanka, meramaekonomske politike za savladavanje njenih negativnih poskledica opisan je uosnovnim crtama u prvom delu rada. U drugom delu rada izloena jekomparativna analiza teorijskih pogleda na pojave ekonomskih kriza, odnosnociklusa.KadaseuporedeanalizeuzrokakrizakojisunastalaspoetkaXXvekauodnosu na dananje interpretacije, ini se da ne postoji nita novo. Novinupredstavljaju bitne razlike u razvoju koje su nastale u periodu od poslednjihsedamdestak godina. Druga kljuna razlika, posebno u sluaju nastajanjafinansijskih kriza je u tome to je mehanizam dravnih intervencija dalekosavrenijiitomonetarnisistemvienijeneposrednovezanzazlatnupodlogu.

Dvapristupafenomenuekonomskihkriza 15

Ekonomskekrizesuzakonitapojavakapitalistikereprodukcije.Krizekojesunastajale u novijem periodu u razvijenim zemljama, su najee krizespekulativnogseljenjafinansijskogkapitalanaglobalnomnivou.Drugiuzrokkrizanalaziseunedostajueplatenosposobnojtranjikakouzemljamauvoza,takoiizvozafinansijskogkapitala.Nedostajuatranjazafinalnompotronjomkorigujese kreditnom politikom i to tako to se sadanja potronja poinje dominantnofinansiratinateretbuduihdohodaka.

Mereekonomskepolitike,odnosnoVladarazvijenihzemalja,usmerenesunapodsticanjedomaepotronje,spasavanjeposrnulogfinansijskogsektoraitotakoto drava preuzima deo dugova finansijskih institucija i pojavljuje se kaosuvlasnik u finansijskom sektoru, a sve to nauas zastupnika liberalne torijskeparadigme.

Sadanjafinansijskakrizakaogrekafinansijskogkapitala

Krajem dvadesetog veka dolo je do sloma evropskogmodela socijalizma,bolje rei njegovog sovjetskog tipa. Izgledalo je empirijski, pa i teorijski, a upolitikojpropagandinijebilonikakvesumlje,dajekapitalizamodneodefinitivnupobedu,naroitokapitalizamliberalnogtipa,kojiusreditepostavljabeskonaneslobode trinihzakonitosti,neprikosnovenu sveoptuprivatnu svojinu, slobodezaponuduitranjuiidealnutrinukonkurenciju.Ekonomskaulogadravejesveviemarginalizovanauzzahtevdatomanjesmetaslobodiprivatneinicijativeipreduzetnitvu.Verovalosedaetrinakonkurencijaipreduzetnikainicijativastvaratiekonomskuravnoteuidavatiodgovorenapitanjaekonomskog,atimeidrutvenog razvoja.Dravni ekonomski intervencionizam je smatran za ostataksocijalistikedoktrine iempirije,na jednoj strani, ipogrene teorijekenzijanskogodgovoranaekonomskukrizuizkrajadvadesetihgodinaprologveka,nadrugojstrani.

Sve je izgledalo idealno, bive socijalistike zemlje su privedene pravomputu kapitalizma, otvorena su nova trita, kapital je dobio novi zamah, apreraspodelabogatstvabezrazvojajesmatranakaosasvimnormalnaipodsticajnadimenzijazanoviekonomskirastirazvoj.Tojetakooptimistikiizgledalosvedoiznenadnogispoljavanjefinansijskekrizeunajrazvijenijojzemljisveta,ijavalutadolar, jo uvek slui kao svetski novac i reper za svetska ekonomska kretanja.Finansijskakrizasepotom,usledvelikepovezanostisvetskeekonomije,posebnonjegovog finansijskogsektora,prelilanaskorosverazvijenezemlje,aonda jepoprincipudomino efekta zahvatila inerazvijene i zemljeu razvoju i ekonomskojtranziciji,akojeimajuvisokstepenzavisnostiodglobalnihfinansijskihkretanja.


Ekonomskakriza,koja trajevevieodetirigodine,nikla jeufinansijskomsektoru.Ona se generisala u poslednjoj deceniji prolog veka i nastavila da segenerieu rastuem finansijskom sektoruuSAD, apotom se taj rastpreliouAziju iEvropu.Naime, realni sektorekonomije je imao jednu, sporijudinamikurasta,od izvedenogfinansijskogsektorakoji jebeleiodinamianekonomskirastsa ogromnim profitima. Rast finansijskog sektora koji se na prvi pogled biopotpuno osamostalio od realnog sada izgledalo je damoe sam po sebi da sebeskonano razvija, nezavisno od realne ekonomije. To odvajanje finansijskogsektora i njegovih inovacija u ekonomskoj teoriji i empiriji, sada eksperti zafinansije i krize definiu kao naduvavanje finansijskog balona. Neto to sepravovremenonijeprimeivalo,atoseuglavnomzaboravljalojetodafinansijskibalonprenego toponeda rastemorada imaneku izvornukomunikaciju sarealnimsektorom.Inicijalnamaterijalnatearastuegfinansijskogsektioravienijebiobum informatikih tehnologija izdevedesetihgodinaXXveka,pronaena jenova taka inicijalnog oslonca za finansijsku kreativnost. To uporite je bilograevinarstvo i trite nekretnina. U ovom sluaju inicijalno se radilo okreditiranjustanovaikuauSAD,kaoipojedinihsektorarealneprivrede,kaotoje energetika, a delom i informatike tehnologije.Da bi finansijski sektor imaoprostorazanoveproizvodeuveksemoranainekouporiteurealnojekonomiji,odnosnouponudinekihdobarazakojima e sepotomkreiratikreditna tranjaproizvedena u finansijskom sektoru. Dakle, u prvoj liniji se nalazi kreditiranjetranjezanekretninamaposredstvomposlovnogbankarstva.Realnakupovnamozabumkupovinastanova,kua,apartmana,poslovnihprostorajebilanedostajuai trebalo jepodstai,au tomesukljunuuloguodigralebankenudeipovoljne isvepovoljnijekredite.Rastkreditajepodstakaotranjunatritunekretnina,tojeopetusloviloinvesticijeunovugradnjuivrtoglavirastcenanekretnina.Izgledalojedatriteuovomsektorubesprekornofunkcionie.Tranjagenerisanakreditimajepodstaklarastcenaapotom jenjihovrastpredstavljaosignalza investitoredainvestirajuusektorgraevinarstva.Istovremeno,usledrastacenavlasnicistanovaikuasupoelidasedodatnozaduujukupujueveestanoveinovekue.

Sadanjafinansijskasvetskaekonomskakrizajenastalausledvrtoglavograstakredita za stambenu gradnju i gradnju i kupovinu kua u Americi. Kreditnipodsticajisudovelidorastatranjezastanovima.Rasttranjeprouzrokovaojerastcena.Dugoronikreditisuzamenjivaniiosiguravaninovimkreditima,takoda jecenanaprimerapartmananaMenthetnuporaslaod2002do2005godinesa400.000na 1.400.000dolara.Cena 1m2 stanbenogprostora jeporasla sa 2.960dolarana


10.592dolara1.Vrednostnekretnina je finansijskinaduvavana,akorisnicikreditasvojimzaradamanisumoglipratitirastzaduenosti.

Daseitavproceszaustavionarelacijiposlovnobankarstvokojedajekrediteprema korisniicima kreita koji kupuju nekretnine, relativno brzo bi se ispoljioproblemnemogunostiotplatekredita.Problemotplatekreditabisebrzoispoljio,dolobidosmanjenjaponudekredita,atimeidopadatranje,tobiopetuticalonausporavanjerasta,apotomidopadacenanekretnina.Finansijskaigrankabitubilazaustavljenaafinansijskibalonsenebiprevienaduvao.Finansijskisektor jeimaoodgovornaovoogranienje iproizveo jenovemehanizmezaodravanje iirenje trita.Sledeikorak irenja trita iodravanjavisokognivoa tranje seodvijaoposredstvominvesticionihbanaka,odnosnoinvesticionogbankarstvakojijerazvionovubankarskuindustriju.Tajeindustrijaobuhvatalanastanakirazvoj:valutnih fjuersa,opcijskihugovora, finansijskih instrumentizameneswap,apotomizovih,razvijenjesledeifinansijskiinstrumentcreditdefaultswaps(CDS)odnosnozamenaneotplaenihkreditazajmodavcukojevriosiguranje.Navrhufinansijske industrije su se dodatno formirali i razvili Hed fondovi (hedge),kompezacioni, ili zatitni fondovi koji su trebali da finansijske instrumenteosigurajuod rizika. Investicionobankarstvo je razvilonovemehanizmekojim jeodloilosuoavanjesaproblemomnedostajue realne tranje.Realna tranjabezenormne kreditne podrke bila bi limitirana na nivo agregatnih raspoloivihdohodakastanovnitvaiprivredezainvestiranjeunekretnine.Stanovnitvobibilomanje sklono da uzima kredite kao elemente sadanje potronje buduihdohodaka.Istovremenomanjaktranjezakreditimabiotvorioproblemplasmanakumuliranog finansijskogkapitala realnom sektoru i stanovnitvu.Drugagrupafaktora koja jemogladovestido ogranienja rasta kredita bila biu tomeda sufinansijski instrumenti investicionog bankarstva ostali zatvorenina tritu SAD.Meutim, na scenu je stupio faktor internacionalne povezanosti finansijskogkapitala.Slobodnokretanjefinansijskogkapitalainjegovihizvedenihinstrumenatapodstaklo jemeunarodnu trgovinuvrednosnimpapirimakoji su imali izvornuosnovicu u kreditiranju nekretnina.Dakle, banke i osiguravajuadrutva, kao iinvesticionifondoviizEvrope,Japana,Rusijeidrugihzemaljasukupovalepaketevrednosnihpapirakojesuobeavalestabilnezarade.Tokvrednosnihpapira jeiaoodemitenataAmerikihfinansijskihinstiucija,aobrnutojeiaotoklikvidnihsresdtava novca od inostranih kupaca kaAmerikim prodavcima. Priliv ovihlikvidnih sredstava je dodatno podsticao kreditiranje tranje i odlagao konanosueljavanje sa trokovima koji e nastati od naduvanih cena nekretnina inelikvidnostisamihkorisnikakredita.Slomjebioneminovan,biliojesamopitanjevremenakadaedonjegadoi. 1 Videti:MaksOte,SlomDolazi,str.80


Dosloma jepoelodolazitikadasu investitoripoeliposezatizapovratkomsvojihinvesticija,tekadaviefinansijskapiramidanijemogladaservisiraobavezena bazi novih priliva novca, pokazalo se da hipotekarno trite nekretnina sanaduvanim cenama stanova je fiktivno raslo, a kupci stanova na kredit nisusposobni da otplauju visoke dugove. Tada je kriza postala javna. Investicionebanke, hedge fondovi, kao i pojedine poslovne banke su postale nelikvidne, akupci finansijskih derivata su se suelili sa surovom stvarnou, da njihovavrednostopada, tedazanjimanepostoji tranja.Kupci finansijskihderivata suimalinamerudaihpreprodajupoveimcenamailipakdanadugrokpoosnovunjihovogdranjapovlaesigurneprihodeodkamata.Kadajepakdolodoprekidaprilivanovihinvesticijauvrednosnepapire,tekadajedolodosveveedocnje,apotom iodustajanjakorisnikakreditaod servisiranjakamata iglavnicazauzetekredite,pokazalosedajefinansijskibalonprevieudaljenodrealnihekonomskihsektora,dajeonzapravosamojednafikcija.

Dolojedopadanelikvidnostiuesnikauitavomekonomskomtoku.Nastalanelikvidnost se potom prelila na realni sektor, na pad tranje, usporavanjeinvesticija, otputanje radnika, a koje je potom vodilo do rasta nezaposlenosti.Nezaposlenikorisnicikredita ikupcistanova ikuavienisumoglidaotplaujuglavnice i kamate, pa su nekretnine postale vlasnitvo banaka i finansijskihinstitucija, a ne mali broj korisnika kredita je morao na ulicu. U svetskimfinansijskimokvirimase ispoljiorizikkojinastajeoddolarakaosvetskerezervnevalute.Sobziromna todadolarvri funkciju svetske rezervnevalute,akriza segenerisala u SAD, dolo je do dinamikog rasta unutranjeg i spoljnog dugaAmerike, pa je otuda panika u vezi sa gubljenjem vrednosti dolara zahvatila ipoverioceusvetu,kojisvojerezervedreudolarima,ilidolarskimpotraivanjima.Nelikvidnostseirilaposvetu.Krizaseotvorenoispoljila.BankrotstavapojedinihvelikihfinansijskihinstitucijauSAD,kaonaprimermeuprvimaLehmanBrothers,apotom idrugih,naprimer investicionakuaBear Stearnsu SAD jemoraladaotpie rekordnu sumu novca od 200milijardiUSD2.Ova deavanja su nateralavladedanapravestrategijuspasavanjasistema,upumpavanjemdravnognovca,odnosno spasavanjem likvidnosti sistema iz rezervi centralnih banaka (pa itampanjem novca), kao i troenjem novca poreskih obveznika na spasavanjeposledica iracionalnosti sistema.Do oktobra 2008. godine u finansijski sistem unajrazvijienijimzemljamausvetuupumpanojeoko3,1bilonevraufondovezaspasavanjemonetarnog iekonomskog sistema razvijenihzemalja sveta.Samo suSAD,VelikaBritanija iNemakaupumpalepreko1,6bilionaevra3.Krajem2008.godineamerikikongresjeodobriospasilakifinansijskipaketod700,odnosno850 2 PregledinventaraotpisaigubiitakavidetiuMaksOte,Slomdolazistr.181185.3 VoidetiMaksOte,SlomDolazistr.192.


milijardidolara4zapodrkuposustalomfinansijskomsektoru,kaoiautomobilskojindustriji.

Merezaspaavanjeekonomijesuusmereneufinansijskiirealnisektor.Vladesu pruile zamanu finansijsku podrku u SAD, Nemakoj i Francuskojautomobilskoj industriji, podstiui, pored ouvanja likvidnosti, i tranju zapojedinimdobrima.Deomeraekonomskepolitikejeusmereninadireknupomo.USAD jeodobreno240milijardidolaraporeskiholakica i topo400dolarapopojedincu, 1.000dolara zaprvodete i 8.000dolara zaprvo reavanjeproblemastana. U Nemakoj su sniene poreske stope, a za kupovinu automobilaodobravaju se subvencijeod 2.500 evrapopojedinanojkupovini.UFrancuskojpodsticajzakupovineautomobilaiznose1.000evra,asindikatisuvrilipritisakdasenominalniiznosplatapoveaza180evraidaiznosi1.500evra.Pojedinezemlje,kaoAustralija,dalesu jednokratnupomosiromanomstanovnitvuuiznosuod9.950australijskihdolara,aupanijisuodobreneporeskeolakicepopojedincuod400evra,anajnieplateipenzijesupodignutena800evra.

Na osnovu izloenih podataka moe se izvesti zakljuak da se dravnaintervencijaodvijautripravca:jedanjespasavanjeposrnulogfinansijskogsektoraipreuzimanje, na osnovu dravne pomoi, vlasnitva u spasenim finansijskiminstitucijama; drugi je direktna finansijska pomo pojedinim strateki vanimindustrijskim granama kao to je automobilska industrija; trei je sadran uporeskim olakicama graanima, podizanje minimalnih penzija i zarada,odobravanje socijalne pomoi i podsticanje kupovne moi kroz odobravanjepopustazakupovinupojedinihproizvoda.

Aktuelna ekonomska kriza se moe posmatrati iz dva ugla. Jedan jefenomenoloki isvodisenadeskripcijuonogatosedeavaloito jeuzrokovaloispoljavanjeekonomskekrize.Drugipristupjeanalitikiipokuavadapronikneusamu sutinu kriza koje generie trite i nesputani interesi i pohlepa krupnogkapitala, odnosno njegovih vlasnika. Valja imati stalno u vidu da iza krupnogkapitala, finansijskih institucija,banaka ikorporacijauvek stojene samonjihovimenaderivestvarnivlasnici,konkretniljudi.

Ukoliko se sutina ekonomskekrizeposmatrakaouobrnutomogledalu, izperspektivepodsticajnih ispasilakih intervencionistikihmerakojepreduzimajuvlade,odnosnodrava,onda semoe izvui zakljuakda je sutina ekonomskekrize u razvijenim zemljama generisana u prolosti, najpre u nejednakimraspodelamadohodaka,krizikupovnemoikoja semanifestovalaunedovoljnojpotronji (hiperprodukciji) i intenzivnom rastu zaduenosti kod stanovnitva.Fenomenoloki aspekti krize, koji se iskazuju kroz frapantne iznose gubitaka

4 VidetiF.tibler,UticajglobalnekrizenCrnuGoruizapadnibalkan,str.95.


finansijskihorganizacija,osiguravajuihdrutava,ekviti ihed fondova, su samopojavna strana stvarne sutine. Sutinsko generisanje krize nije nastalo zboghiperprodukcije,veuslednedostajuihdohodakakodstanovnitvazakupovinutrajnihpotronihdobara,pre svega stanova i kua, automobila, kunih aparata,nametaja i drugih potroakih dobara.Nedostajua sredstva za kupovine su uposlednjih 2530 godina nadometana kreditnim zaduivanjem stanovnitva.Kreditno zaduivanje stanovnitva su stimulisale kako poslovne, tako iinvesticione banke, odnosno finansijskiposrednici ne sluteida e jednom ipakstii dan za naplatu kako kredita tako i obaveza. Nosioci obaveza nisu umogunostidaservisirajusvojedugove,adavaocikreditasamimtimnisuuprilicida naplate svoja potraivanja. Slomom duniko poverilakih kreditnih odnosadolazi do zastoja u proizvodnji realnih dobara.Naime, proizvodnja bez realnetranjenemasmisla5.

Pristupianalizi sadanje finansijskekrize sa trino liberalnihpolazita,kodnas, izloeni su u obimnim tekstovima Ljubomira Madara6 i MiroslavaProkopijevia7. Tekstovi predstavljaju temeljit pregled kako teorijskih tako imanifestacionihaspekataprethodnih i sadanje ekonomskekrize.Kriza,kako torazumevaProkopijevi,moebitiprevladanasamodelovanjemsamihtrinihsila,bez petljanja drave. Pored ova dva rada smatram da je korisno uputiti i naknjigu Franje tiblera8 kao i na knjigu Maksa Ote9. Takoe, podsticajna zarazumevanjesadanjeekonomskekrize,posebnoizuglamonetarnepozicijedolarakao svetske rezervne valute je i knjiga Sumrak imperije dolara10 autoraKobjakova iHazina.U poslednje vreme fragmenti o krizi su objavljeni u nizuasopisa,adomenanalize sezadraonanivouopisapojavnih fenomenolokihaspekatasadanjekrize.

5 VidetizanimljivpristupovompitanjuuLjuboJurii,DragomirVojni,Latentnakriza

kapitalizma,drutvoblagostanjailiEkonomskineoliberalizam,Ekonomskipregled,br.62.Zagreb,2011.

6 Ljubomir Madar, Krize trite i ekonomska politika koji je objavljen u Zborniku radova,TranzicijauSrbiji iglobalna ekonomska kriza,Ekonomski fakultetuBeogradu,2009. str.157213.

7 Miroslav Prokopijevi, Ekonomska kriza u svetu i njen uticaj na Srbiju, Zbornik radova,TranzicijauSrbiji iglobalna ekonomska kriza,Ekonomski fakultetuBeogradu,2009. str.139156.

8 Franjotibler,UticajglobalnekrizenaCrnuGoruiZapadniBalkan,uizdanjuCentralnebankeCrneGore,Podgorica2009.Godine.

9 MaksOte,SlomDolazi,uizdanjuRomanov,BanjaLuka2009.godine.10 ..,.. , Paxamericana,

2003.http://paxamericana.narod.ru/index.html


Izaovuekonomskukrizuostajeotvorenopitanje,kakonapravitiizborizmeunesavrenedravne intervencije inesavrenog trita ipohlepekrupnogkapitalakojikljuneefektetehnolokogatimeiekonomskograzvoja,pripisujekapitaluneiradu.Kritiaridravnogintervencionizmazaboravljajudaodgovorenapitanjeijije novac a njega kreira drava. Kritiari trine konkurencije gree kadazaboravljaju opasnost koju nosi birokratizovana dravna administracija i njenopreteranomeanjeuekonomskeprocese.Svisuizgledidauravnoteenekonomskirast irazvoj,kao isocijalnaodrivostekonomskograzvojasemoranalaziti,uodstranedrave ograniavanjunesavrenosti trita ipohlepe krupnog kapitala,najednojstraniiodstranedravenesputavanjetrinihslobodadokovepredstavljajupokretaekonomskogidrutvenograzvoja,nadrugojstrani.

Fenomenekonomskihkriza

U ovom delu rada, sasvim reducirano, interpretiramo neke od, po nama,kljunihpogledanaekonomskekrizespoetkadvadesetogveka,zakojesmatramodasu idanasdobrimdelomkorisnizarazumevanjesutinesadanjeekonomskekrize.

Analiza pojava ekonomskih kriza, njihovih uzroka, posledica i okonanjastavlja se u fokus politike prakse i ekonomske teorije u periodima kada senestabilnost svetskih ekonomskih tokava jasno ispolji. Ispoljavanje ekonomskihkrizanajeeprvipriznajupolitiari,ondakadasevienemoesakritipadstopadomaeg proizvoda, rast nezaposlenosti i pad svetske trgovine. Najee saizuzetkomretkihsluajeva,ekonomskanaukateknakon jasnoiskazanihznakovaekonomske krize, dakle post festum poinje nairoko objanjavati njene pojavneoblike, uzroke i posledice. Svakako onaj deo ekonomske nauke koji se bavifenomenom ekonomskih kriza najee se uzdrava od prognoza toka njenogtrajanja,dubineiposledicakojeovazasobomostavlja.

Sporovi u vezi sa nastajanjima, tokovima i metodama, pa i politikamaprevladavanjaekonomskihkriza suveoma stari,datirajuskrajaXIXveka,dabiposebnobilipotstaknutiekonomskimzbivanjimauprvojpoloviniXXveka.PitanjauvezisakrizamaseponovootvarajusapoetkomXXIvekaitosaiznenadnimzbivanjimaufinansijskomsektoruSjedinjenihAmerikihDrava,atazbivanjaseusledekonomskesnageipozicijedolarakaorezervnevalute,kaokrizaprelivajuusvetske ekonomske tokove. Ovde valja podsetiti na dubinu analize fenonenaekonomskihkrizaiciklusaspoetkaXXveka,akojajeprezentiranauznamenitomdeluJozefaumpetera(JosephSchumpeter),Povijestekonomskeanalize.11Koliko

11 JosephA.Schumpeter,Povijestekonomskeanalize,InformatorZagreb1975.


samozvuemodernoelementianalizekojipotiuodR.G.Hawtreyiz1913godine,akojaseodnosenakrizeiciklusesaglasnomonetarnojteoriji.Premaumpeterovojinterpretaciji Havtrejevog vienja, .. privredni ciklusi su isto monetarnapojava...ipredstavljaju...prirodnunestabilnostmodernogkreditnogsistema.Ufazikadaseekonomijanalaziuekspanziji....bankeezapoetinezdravuaktivnostputem povoljnih uslova dodeljivanja zajmova. Samo glavna veza toga s optimuslovimapoletanijepoveanjenarudbinazanovepogoneiliopremu,veporastzaliha koje dri trgovina na veliko, koja takoe reaguje na male promene ukamatnoj stopi na zajmove.Privredna ekspanzija vodidaljnoj ekspanziji, odatlepoveanim novanim dohocima i smanjenju raspoloive gotovine kod banaka,kojihnedovoljnemogunostidaneogranienonastavepoveanjedavanjazajmovavodezatimdoporastakamatnestope,toprocesokreeusuprotnompravcuitoje razlogzbogkojegkamatna stopacentralnebanke igra takovelikuuloguu tojanalizi.12CitiranipristuprazumevanjakrizakaomonetarnogfenomenajekasnijedodatnorazradioIrvingFisher.Naimeuperiodimaekonomskognapretkadolazidonagomolavanjadugova,akadaprispejufazenjihoveneminovneisplate,dolazidolomovaustrukturicena,padatrgovine,rastanezaposlenosti,topredstavljausutini kljune elemente ekonomske depresije. Izlazak iz krize poinje sadelovanjemnovihpokretaaekonomije,presvegasarazvojemnovih tehnologijaponovnom ekspanzijom trgovine, to za Fiera predstavlja novog zaetnikazaduivanja.13 Savremenoj ulozi i pitanjima uloge centralnih banaka i politicikamatnihstopausadanjojkriziemosevratitiukasnijojanalizi.

Zanemonetarnuanalizupojaveekonomskihciklusa,presvega,trebaukazatina radoveClementa Juglara14 skrajaXIXveka, akoji idanasmoguposluitiupojedinim aspektima zaosvetljavanje savremenih ekonomskihkriza. Juglar seuanalizi ekonomskih ciklusa oslonio na statistiku analizu vremenskih serijakretanja: cena, kamatnih stopa i salda centralnih banaka. Na bazi analiza tihkretanjaustanovio je fazeodnosnomorfologijuciklusakojisesastoje iz:uspona,ekspanzije i likvidacije.Navedeni ciklusi traju i ponavljaju se na svakih oko10.godina. Juglarovadefinicijauzroka ekonomskihdepresija saeta jeu sledeojformulaciji:Jediniuzrokdepresije jeprivrednipolet.15U traganjuzauzrocimaekonomskihkriza,pojediniautorisunaglasakstavljalinasferupotronjeinesklad

12 Ibid.str.938.13 umpeterseovdepozivanalanakIrvinaFiera,podnazivom:TheDebtDeflationTheoryofGreatDepressions,kojijeobjavljenuasopisuEkonometrica,1933.videtiumpeter,Povijestekonomskeanalize,op.cit.str.939.

14 InterpretacijuanalizeClementaJuglara,inaepoobrazovanjulekara,kojijemedicinuzamenioekonomijom,videtiucitiranomumpeterovomradu,str.940.

15 Ibd,str.940.


izmedju investicijauproizvodnadobra ifinalnepotronje,kolebanjau industriji,naizmeninepromeneunagomilavanju i troenju likvidnetednje iprekomernojproizvodnji hiperprodukciji.IzuzimajueKarlaMarksa16 iArthuraSpiethoffa,koji su smatralida su ekonomske krize bitan oblik kapitalistikog ivota, ostaliekonomski teoretiari su smatralida su ekonomski ciklusipa samim tim ikrizesamo nebitnapropratnapojava kapitalistikog razvoja.17Dalja analizauzrokakrizaukazujena toda suprivredni ciklusizapravo ciklusi rasta ipada cena.Saprethodnimpovezanonunosemorauvestiiaspektkretanjaobimainvesticija,pasuprivrednicikluside fastociklusikojipokazujudau faziekonomskogpoletadolazidorasta investicijaau faziperiodadepresijedolazidopada investicija.Povezanosapotronjomiinvesticijasmanameesepitanjeizvorainvesticija,atojepitanje tednje i raspodeledohodaka.Pitanjenejednake raspodeledohodakakaomogui uzronik kriza nije, sem kod Marksa, bilo predmet analize, drugihekonomista.Akolikojetopitanjebilopopularnosamokaopukaprivlanostuvremenima kriza, najbolje pokazuje sam Kejnz, koji je takav pristup svrstao uznanstvenopodzemlje18.Kasnijeemopokazatidaseovakavpristupupovoduuticaja nejednakih raspodela dohodaka, odnosno uticaja nedostatka dohodakanekihklasanagenerisanjeekonomskihkrizanemoeaprioriodbaciti.Upravotopokazuje sadanja kriza generisana kreditnim zaduivanjem stanovnitva,/domainstava/ odnosno odredjenih drutvenih slojeva, da ne upotrebimo izrazklase. Meutim, oit problem predstavlja to da je tednja, odnosno njenaimobilizacija jedan od nezavisnih faktora koji uzrokuje ekonomske poremeaje,odnosno cikluse ili krize19. U ekonomskim krizama ili ciklusima uzajamnimehanizmi tednje i investicija pokazuju neusklaenosti, odnosno, generisanatednjasenetransferieuinvesticije.Svakako,iniseneloginimdasamatednjakaotakvaiposebigenerieekonomskekrize.Meutim,akopakekonomskakrizailiciklusilistanjeciklusakaodepresijanastanuiznekihdrugihrazloga,anezbogtednje,ondausledopreznostiodrizika,vlasnicikumuliranognovanogbogatstvauoblikutednjasenetransferieuinvesticije,veseuvakaoblago,odnosnokaooblikuvanjaranijezgrtanogbogatstva20.Pitanjetednjeinjenoguticajanakrize, 16Marksjeuekonomskimkrizamakapitalistikeekonomijevideokorennjegovogsloma.17 Ibid.18 Ibid.str.945.19 Valjaovdeskrenutipanjunatodaseuobjanjavanjuekonomskihporemeajakoristedva

izraza. Jedan je ekonomski ciklusi, a drugi krize. Ciklusi de facto upuuju na to da seekonomski poremeaji razumevaju kao prirodno stanje samoreprodukcije i obnavljanjakapitalizma, a krize pak vie upuuju na potencijalni slom, odnosno kraj kapitalistikognainaproizvodnje.

20 Pitanjeodnosa izmeu tednje i investicijauvremenima ekonomskihkriza,kao i uvanjabogatstvajekompleksnijeudrugojpoloviniXXvekanakonslomazlatnogstandarda.Naime


odnosnodepresije jekompleksno,onoidanaspredstavljaanalitikiizazov.Ovdeemocitirati,ponama,jedanbitanpasus,kojijerelevantanzanaukasnijuanalizutednje, potronje i zaduenosti onog dela stanovnitva koji ne pripadakapitalistikoj drutvenoj grupi. umpeter pie sledee: U veini sluajeva nepostojioptacrtakojabirazdvajalateorijenedovoljnepotronjeodostalihteorija.Nekese,iakonesve,moguistotakozaodjetiuizrazeprekomerneproizvodnjeiliprekomjernog investiranja,novanog ilistvarnoga tadapostojiuoljivodasuonesamogranedeblazvanogpostrojenjeioprema.To jenaroito jasnousluajuonevrsterazlogaprekomjernetednje,kojujeusvojioHobson.Danasveinapisacakojitednjuvideuulozihuljeukazalinomkomadu,tvrdedazlodolaziodtogato tedieuopene troenitina tekuupotronjunitina investicionadobra:problem je, dakle, da se pokae zato ljudi, nakon to su tedjeli, odbijaju dainvestiraju i takostvarajunezaposlenost i jezercanezaposlenognovca21Hobsonkao iTuganBaranovski suzapazili jednu sasvim loginuposledicu, injenicedavietedeonikojisusrazmernobogatiji,sledstvenotomekonaanuzrokciklinihekonomskihporemeajainezaposlenostileiunejednakimraspodelamadohodakaudrutvu.

Na kraju, ini se da je svaki ekonomski ciklus istorijski poseban, odnosnojedinstven,uprkostojposebnosti ipaksenesmezaboravitidaseusvakojanaliziposebnih sluajeva istovremeno nalaze i odredjene sline kombinacije okolnostikojeutiunastvaranje,razvojisavladavanjekriza.

Ekonomski ciklusi, odnosno krize su imanentne ekonomskim tokovimauopte, pa samim tim i kapitalistikom nainu proizvodnje. Na zakoniotostpojavljivanjaekonomskihciklusaprvisuukazalinapredvepomenutiJuglarkojije tvrdio da se krize pojavljuju svakih 10 godina. Teoriju ciklinih kretanja uvremenskim intervalima s poetka 20 vejka detaljnije je formulisao NiklajKondratjev, tvrdei da se ciklusi smenjuju svakih 40 do 50 godina, a ovi supovezani sa uvoenjem tehnolokih inovacija, pri emu su tehnoloke inovacijepokreta progresa, a njihovo iscrplivanje vesnik ekonomskih depresija.Na baziKondratjevljevog modela ciklusa mogu se identifikovati do sada pet periodaciklusa.Prvijeutemeljennarazvojutekstilneindustrijeiparnemaineiobuhvataperiod18031843godine,drugiciklususvomtemeljuimarasteksploatacijeuglja,razvojparnihmainaielezniceuperiodu18441890godina.Treiperiodjeperiod189196 do 194547 godina, koji karakterie razvoj teke mainogradnje,elektromaina,elektroenergije,neorganskehemije.etvrtiperiodjerazdoblje1945

novanatednjamoelakobitidanasobezvreenainflacijom,zarazlikuodvremenakadajenovacimaozlatnupodlogu.

21 Ibid.str945.


47do198183kojikarakteriemasovnaproizvodnjadobarairokepotronje,dokjeposlednji peti ciklus sada u toku, a zapoeo je sa razvojem informatikihtehnologija,biotehnologija,genetskoginenjeringa,asamciklusesezavriti20152020 godine22. Na istoj ideji, ali sa drugim pretpostavkama temelja ciklusa injihove duine, formulisani su ciklusi Fernana Brodela u radu pod nazivomVremena Sveta23. On cikluse definie u vremenskom opsegu od 150 do 300godina.Kljunakarakteristikaklasifikacije jesvetskadominacijanekeodzemalja.Odnosno, svaki ciklus karakterie dominacija u svetu neke pojedinane zemlje.Poetakperiodizacijeciklusakreeod1250godine itrajedo1510,saprelomnomtakomvrhombrega ciklusau1350godini,a liderstvou svetu je imala Italija.Drugi ciklusobuhvataperiod15101743godina saprelomnom takomoko1650godine i liderskom svetskompozicijomHolandije.Trei ciklus obuhvataperiod17431896 godina sa prelomnom takomu 1817 godini, a lider je bila VelikaBritanija.Sadanjiiposlednjiciklusjeotpoeo1896godineitrajaedo2040ili2050godine a u sreditu liderske pozicije nalaze se SAD. Budua pozicija lideranajverovatnijeepripastiKini,IndijiizemljamajuneAmerike.

Zakljuak

Sadanja finanaijskaekonomskakriza,koja sepotomprelilau realni sektor,dovela je do pada zaposlenosti, rasta dugova pojedinih zemalja i tekoa uservisiranjudrutvenepotronje.Zaprevazilaenjeposledicakrizeuglavnom sekoncepcije svode na dva meusobno suprotstavljena polja. Jedni zastupajustanovite da se kriza mora savladavati dodatnom tednjom i smanjenjemdrutvenepotronje.Drugismatrajuda jereenjeupodsticanju tranje,odnosnopotronje. Svakakodaproblemposebnopredstavljajunejednakostiudistribucijidohodaka, a koji se opet mogu reavati samo novim investicijama i novomzaposlenou. Istovremeno, savrenmena tehnoloka revolucija sveviepotiskujerad iz svere proizvodnje u sveru usluga, a usluge same po sebi ne kreirajurazmenjivadobra.

Sadanjaekonomskakrizajenastalaufinansijskomsektoru,kojijeposlednjihdecenijaXXveka, apotom iunovommilenijumu,nastavio sa irenjem sistemapekulantskih zarada. Sutima uzroka krize je u nedovoljnim dohocima veinestanovnitva. Niski sadanji dohoci prouzrokuju da domainstva ne mogu dazadovolje potrebe za trajnim potronim dobrima, pre svega za stambenimprostorom, automobilima, opremom za domainstva. Da bi se zadovoljila

22 VidetitekstNafinieBrodelevskogociklawww.opec.ru/news23 www.opec.ru/news


navedena tranja, razvijen je sistemkomercijalnogkreditiranjakoji seosiguravahipotekama.Dakle,korisnikkreditasadanjupotronjuvrinateretbuduih,estoneizvesnih dohodaka. Pozitivna strana kreditirane potronje je u tome to seformirasadanja tranja,atopodstieekonomskuaktivnosturealnomsektoru.Sistemkreditiranja jepodsticao tranju,a tranja jezatimvrilapritisaknacene,posebno nekretnina, koje su uz pekulacije na finansijskom tritu, beleileenorman rast. Finansijska kriza je dodatno generisana sa razvojem finansijskihderivata,kojisuseosamostaliliutrgovininafinansijskomtritu,akojiuosnoviimajupotraivanjavezanazakreditekojesudaleposlovnebanke.Mereantikrizneekonomske politike Vlada razvijenih zemalja, su usmerene na spasavanjefinansijskog i realnog sektora ekonomije.Kljunepolugedravne intervencije seobavljaju posredstvom upumpavanja dodatne likvidnosti na teret poreskihobveznika i tampanjem dodatnog novca od strane centralnih banaka. Mereekonomskepolitikesuurazvijenimzemljamausmereneinapodsticanjepotronje,poreske olakice, poveanjeminimalnih dohodaka i penzija.Manje razvijene izemlje u tranzicijiusled nedovoljnedomaeproizvodnjepojedinihdobara, vreprekomeranuvoz ipoveavajui spoljnju zaduenost zemlje. Sadanja finasijskaekonomska kriza nije mogla ostati izolovana samo u sferi finasija. Nikla je ufinansijskomsektoruiprelilaseurealnisektorpogaajuikakorazvijenezemlje,takoizemljeurazvoju.

Literatura

1. ..,..,Paxamericana,2003.http://paxamericana.narod.ru/index.html

2. Franjotibler,UticajglobalnekrizenaCrnuGoruiZapadniBalkan,CentralnabankaCrneGore,Podgorica2009.godine.

3. JosephA.Schumpeter,Povijestekonomskeanalize,InformatorZagreb1975.godine,poglavljaokrizamaiciklusima

4. LjubomirMadar,KrizetriteiekonomskapolitikakojijeobjavljenuZbornikuradova,TranzicijauSrbijiiglobalnaekonomskakriza,EkonomskifakultetuBeogradu,2009.godina

5. MiroslavProkopijevi,EkonomskakrizausvetuinjenuticajnaSrbiju,Zbornikradova,TranzicijauSrbijiiglobalnaekonomskakriza,EkonomskifakultetuBeogradu,2009.godina

6. MaksOte,SlomDolazi,uizdanjuRomanov,BanjaLuka,2009.7. NafinieBrodelevskogociklawww.opec.ru/news8. LjuboJurii,DragomirVojni,Latentnakrizakapitalizma,drutvoblagostanjaili

ekonomskineoliberalizam,Ekonomskipregled,br.62.Zagreb2011.

EKONOMSKAKRIZAIKRIZAEKONOMSKETEORIJEKONTROVERZEUSAVREMENOJEKONOMSKOJTEORIJI

DrGordanaMarjanovi,VladimirMihajlovi*

Apstrakt:Ekonomskakrizakoja jezahvatila svetskuprivredu2008.godineukazala jenainjenicudaekonomskateorija,ninapoetkuXXIveka,neraspolaeznanjemneophodnimda se nastanak krize predvidi. Uzroci javljanja ekonomskih kriza uopte, kao kljunopitanje, predmet su brojnih teorijskih kontroverzi. Stoga, u radu se razmatraju prisutnarazmimoilaenjaokoovogpitanja,kakoizmeuteorijskihpravacakojipripadajuglavnomtoku ekonomske misli, tako i onim izvan njega. Aktuelna deavanja na nivou svetskeprivrede i sve ee pozivanje na postkejnzijanske stavove obuhvaene naroito krozshvatanjaHajmanaMinskog,predmetsuposebnogkritikogprocenjivanja.Ciljrada jeda,mahom sa teorijskog aspekta, pokua da prui objektivnu ocenu uspenosti pojedinihteorijauobjanjenjunastankaekonomskihkriza,kaoipreporukazanjihovoprevazilaenje.

Kljunerei:ekonomskakriza,ekonomskateorija,postkejnzijanizam

ECONOMICCRISISANDCRISISOFECONOMICTHEORYCONTROVERSIESINMODERNECONOMICTHEORY

Abstract:Economiccrisisthathasengulfedtheglobaleconomyin2008pointedtothefactthat economic theory, even at the beginning of 21st century, has no knowledge necessary topredict theoccurrence ofcrisis.Causesoftheeconomiccrisis,asakeyquestion,arethesubjectof numerous theoretical controversies. This paper examines the existing differencesassociatedwiththatquestion,suggestedbytheoriesthatarepartofmainstreameconomics,and those that are not. The subjects of critical evaluation are actual events in worldeconomy alongwith frequent reference to the views ofHymanMinsky and other PostKeynesians.Theaimofthispaperistotrytoprovideanobjectiveassessmentofthesuccessof individual theories to explain the causes of economic crisis and to give the recommendations for overcoming them.

Keywords:economiccrisis,economictheory,PostKeynesianism

UniverzitetuKragujevcu,Ekonomskifakultet


Uvod

Ekonomskakrizaiz2008.godinejeuzdrmalavladajuuteorijskuparadigmuinametnulapotrebunjenogpreispitivanja iprilagoavanjanovimokolnostima,saciljemiznalaenjareenjazaizlazakizkrize.Ekonomskojteorijisupotrebnekrizedabisestvorioprogres,aekonomistinateralidaponovorazmotresvojestavove.Makroekonomistimaseupuujekritikadaimajupreviepoverenjausvojemodelekojimaobjanjavajuipredviajutokekonomskihdogaaja.Uosnovi,glavnimodelsadanje makroekonomije sastavljen je od dva inioca: institucija koja kreirapolitiku (drava) i privrede, ija se trina struktura zasniva na racionalnomponaanjuproizvoaaipotroaa.Makroekonomskaanalizasefokusiranauticajdravne politike na privredu, pa je drava ta koja naruava ili stabilizujeekonomsku aktivnost, u zavisnosti od toga da li njenu ulogu procenjujuneoklasiariilikejnzijanci.

Dominantna makroekonomska paradigma nema adekvatne preporuke zapolitiku kojom bi se reio problem zaduenosti, niti predlog mera za izlazakprivrede iz krize. Pristup novih klasiara podrazumeva stav nemeanja, doknovokejnzijanski pristup podrazumeva intervencionistiku politiku. Meutim,postkejnzijanci iznose stav da neke od dominantnihmakroekonomskih teorijapreduzimajumereekonomskepolitikepozivajuisenaKejnsa.Naime,korektivnemere su karakteristika i Kejnsove i kejnzijanske ekonomske politike, ali seprimenjuju kroz dva razliitamodela koji imaju razliite posledice. Kejnzijanciistiudajefiskalnapolitikapotinjenamonetarnoj,doksu,poKejnsu,monetarnaifiskalnapolitikaisprepletane.Pritome,osnovniciljKejnsoveteorijebiojekakodaprivredanezapadneukrizuumestoiznalaenjareenjakakodaseizkrizeizae.

Poredpostkejnzijanaca, kao teorije koja je alternativa kejnzijanskoj teoriji, ishvatanja austrijske kole se mogu tretirati kao poseban teorijski pristupekonomskoj teoriji i politici, u pokuaju objanjavanja uzroka i preporuka zaizlazak iz ekonomskekrize.Upravo, ciljovog rada jeprouavanje stavovapostkejnzijanskeiaustrijskekoleoekonomskojkrizi.

Ekonomska krizanastala 2008.godine je iznenadila ekonomiste,odnosnobili su zateeni, to je jo vie doprinelo da rasprave o ekonomskoj teoriji ipreporukezaekonomskupolitikubudukontroverzne.

Savremenaekonomskamisaooekonomskimkrizama

Tokom XX veka razvijen je veliki broj teorijskih pravaca koji se smatrajuglavnim tokomekonomskemisli.Najireposmatrano,svionisemogusvrstatiu

Ekonomskakrizaikrizaekonomsketeorijekontroverzeusavremenojekonomskojteoriji 29

dve velike grupe: a) teorije koji kapitalistiku privredu vide kao inherentnostabilan, samoodravajui sistem baziran na slobodnom tritu, ijimehanizmiobezbeuju najbolju alokaciju resursa, vodei brzom uspostavljanju privredneravnotee; i b) teorije koje su skeptinepremamogunostima trita iu okvirukojih se istieda eu odsustvupravilnodoziranedravne intervencijedoidopadaprivredneaktivnostiiudaljavanjaprivredeodnivoapunezaposlenosti.

Meu teorijama u okviru prve grupe postoje razlike po pitanju uzrokanastankaciklinihfluktuacijaikriza,aliseusutinisveonesvodenastavdaeovenegativnetendencijebitiminimalneakoseprivredaosloninatrinesnage.Ovagrupa obuhvata neoklasinu teoriju i sve pravce koje predstavljaju nadgradnjuneoklasine tradicije: austrijska teorija privrednih ciklusa, monatarizam, teorijaravnotenogprivrednog ciklusa, teorija realnogprivrednog ciklusa i ekonomikaponude.Teorijesvrstaneudrugugrupuzalausezadravniintervencionizam,aobuhvatajuKejsov teorijskisistem inabazinjegarazvijenukejnzijansku teoriju inovokejnzijanskipravac.

Prve decenije XX veka karakterie dominacija neoklasine teorije, koja sezasnivala na prihvatanju koncepta Smitove nevidljive ruke (koja impliciraharmoniju izmeu linih idrutvenih interesa),kao iSejovogzakona trita, toznai da se iskljuuje mogunost nastanka kriza u kapitalizmu. Naravno,nastankomVelikeDepresije iz1929.godineovajkoncept jeodbaen iustupio jemesto Kejnsovom teorijskom sistemu. Tih godina, postojala je teorijska debataizmeu jednog od glavnih predstavnika austrijske teorije privrednih ciklusa,Hajeka,iKejnsa.Hajekovpristupjebioizrazitoneintervencionistiki,azasnivaosenaobjanjenju ciklinih fluktuacija ikrizakao rezultatamonetarne ekspanzije.Sdrugestrane,Kejnsovstav,koji jepreovladao,oslanjaosenaveiznaajdravneintervencije, koja je neophodna zbog oekivanog pada profita i rasta kamatnihstopa,kojedovodido smanjenja investicija.Dakle,poKejnsu,krizesuposledicaopadanjamarginalneefikasnostikapitala[8,str.9].

KejnzijanskateorijarazvijenanabaziKejnsovihstavovaobjanjavalajeciklusekaoposledicu fluktuacija agregatne tranje, to izaziva fluktuacijeproizvodnje izaposlenosti.Kejnzijanskimodelpretpostavlja inherentnunestabilnostekonomijekoja ne tei automatski ka postizanju ravnotee pri punoj zaposlenosti, to jekljuniargumentzadravnu intervenciju.Meutim,kejnzijanskikoncept,koji jedopunjen Filipsovom krivom sruen je pojavom stagflacije kao rezultat serijenaftnih okova poetkom 70ih godina. Time je otvoren prostor za razvojmonetaristike teorije i vraanje liberalnom konceptu ekonomske politike.Monetaristi su verovali u inherentnu stabilnost privrednog sistema i videlimonetarneokovekaouzrokefluktuacija.Fridmanuvodihipotezuprirodnestope


nezaposlenosti,reafirmiuiklasinoshvatanjepokome,udugomroku,kretanjenominalnihvarijablineutienakretanjerealnihvarijabli[11,str.484485].

Novaklasinakola je,takoe,kao izvorenestabilnostividelaneanticipiranemonetarne okove, i sutinu problema videla u nesavrenim informacijamaekonomskihsubjekataoodnosurelativnihcenaioptegnivoacena.Takoe,bilisuprilino radikalni po pitanju uloge ekonomske politike, svojom teorijom oneefikasnosti ekonomske politike, koja se zasniva na racionalnim oekivanjimaekonomskihsubjekataikontinuiranomienjutrita.

Osim okova na strani agregatne tranje kao uzroka kriza, razmatrani su iokovi na strani agregatne ponude, kojom se bavila teorija realnih privrednihciklusa. Naime, tehnoloki okovi su vieni kao uzrok javljanju ciklinihfluktuacija,kojeusluajuove teorijepredstavljajuoscilacijesamogpotencijalnogdrutvenog proizvoda. Racionalni ekonomski subjekti reaguju na ove okoveprilagoavajui svoju ponudu rada i potronju, a fluktucije u outputu izaposlenosti se posmatraju kao Pareto efikasni odgovori na realne tehnolokeokove[13,str.361].Ekonomijaponudejedaljerazvijalaliberalneprincipe,velikimdelom se vraajui na stavoveneoklasine teorije, akusvajajui stav o vaenjuSejovogzakonatritauneznatnojmodifikaciji.

Konano, novokejnzijanski pravac predstavlja oivljavanje kejnzijanskogduhaonovomtelu,kakoistieGregoriMenkju,priemuseinsistiranaokovimakako na strani tranje, tako i ponude, racionalnim oekivanjima ekonomskihsubjekata i nominalnim i realnim rigidnostima cena i nadnica koje utiu naneneutralnost novca u kratkom roku i efikasnost mera monetarne i fiskalnepolitike.

Kontroverzniteorijskipristupiaktuelnojekonomskojkrizi

Tekua ekonomska kriza, koja se na praktinom planu manifestuje krozmnogobrojne negativne efekte na privredna kretanja, na teorijskom planupredstavlja svojevrstan dokaz neodrivosti neoliberalnog koncepta i na njemuzasnovane uloge drave. Osim po svojim razmerama, aktuelna kriza je slinaVelikoj Depresiji iz 1929. godine i po tome to je otvorila put novoj teorijskojparadigmi,nastalojkaopokuajobjanjenjanastankakrizeidavanjapreporukazanjeno prevazilaenje. Meutim, konsenzus o kljunim elementima koje tajdominantniteorijskipristuptrebada imanije jopostignut.Meunajznaajnijimteorijskim pristupima objanjenju postojee krize nalaze se austrijska teorijaprivrednihciklusasasvojimneintervencionistikimkonceptomipostkejnzijanskateorija u okviru koje je posebno aktuelna teorija Hajmana Minskog, kojepreporuujusprovoenjerazliitihformireregulacije.


Austrijskateorijaprivrednihciklusaiekonomskakriza

Ova teorija poela je da se razvija poetkom XX veka, zaslugom brojnihaustrijskih ekonomista, ukljuujui Ludviga fon Mizesa i Fridriha Hajeka.Austrijska makroekonomska teorija vue korene od teorije kapitala razvijenekrajemXIXveka od straneEugenaBemBaverka.Ponjemu,procesproizvodnjeuveavavrednostresursa,priemuovajprocestrajeodreenovreme.Zbogtoga,uveanavrednostmoedasedobijesamopocenuodlaganjapotronje,priemuonikojiodlausvojupotronjumorajuzatobitinagraeniodreenimiznosomnaime kamate.Naime, polazi se od injenice da pojedinci pridaju veu vrednostsadanjimdobrimauodnosunabuduadobra(preferirajusadanjuuodnosunabuduu potronju) [6, str. 14]. Isplatu kamate omoguava preuzeti procesproizvodnjekojistvaradodatnioutput.BemBaverkjetvrdioda,tojeprimenjenazaobilaznijametodauprocesuproizvodnje,to jemoguestvoritiveudodatnuvrednost,odnosnovrednijioutput.OvestavovesudopuniliMizesiHajekistiuidafizikikapitalnijehomogen(kakvimganeoklasinateorijaobinotretira),vejerastavljennaspecijalizovanisetfaktoraproizvodnje.Svakiodnjih imaspecifinufunkciju u procesu proizvodnje potroakih i investicionih dobara, pri emunjihovoangaovanjeurazliitimfazamaovogprocesazahtevavremeiresurse.

Razvojemteorijekapitalaikamateuokviruaustrijskekole,dolazisedostavadajenamakroekonomskomnivouintertemporalnakoordinacijaizmeuodlukaoproizvodnji i odluka o potronji od presudnog znaaja.Naime, set kolektivnihodluka preduzetnika, koji odreuje intertemporalnu alokaciju resursa, treba dabude konzistentan sa planovima potroaa o potronji tokom vremena. Topraktino znaida resursiu svakoj faziproizvodnogprocesa trebada budunatakavnainupoljenidau trenutku stvaranja finalnog outputa,obim tog outputabude jednaktranjipotroaautomtrenutku.Eventualniproblemiukoordinacijiimaeznaajannegativanefekat,buduidanjihovootklanjanjeizazivatrokoveitraiodreenovreme[10,str.5].

Koordinacijaizmeuintertemporalnihplanovapotronjeodstranepotroaaiinvesticionihplanovaodstranepreduzetnikavrisenatritupozajmnihfondova.Na tom tritu,nastraniponude jetednjapotroaakojisu,uskladusasvojimplanompotronje,spremnidasadanjupotronjuzamenepotronjomubuduemperiodu(anaimenadoknadedobijajukamatu).Nastranitranjesupreduzetnicikojima su sredstvapotrebnaza investiranjeuproizvodne tehnologijenamenjeneproizvodnji outputa u buduem periodu, i koji plaaju kamatu za njihovokorienje.Kamatnastopakojadovodiuravnoteu tritepozajmnih fondova jetzv.prirodnastopa.Priprirodnojkamatnojstopi,ukupnanagradazasubjekte


koji tede (iznos kamate) jednaka je poveanju outputa kao rezultatu primenezaobilaznijemetodeproizvodnje.Premaaustrijskojteoriji,upravoovakamatnastopaobezbeujeinternukonzistentnostintertemporalnealokacijeresursa.

Slika1Efektimonetarneekspanzijenanastanakciklinihfluktuacijauaustrijskojkoliprivrednihciklusa

Izvor:[3,str.2327]

U trinojprivredi,cenovnisignali (pri emupostojiveza izmeukamatnihstopa i cena), prema austrijskoj teoriji predstavljaju najbolji koordinacionimehanizam za intertemporalnu alokaciju resursa. Otuda i njihov stav da jeekonomskapolitikanepoeljna,buduida jetrinimehanizamudovoljnojmeriefikasan.Nastanak krizeupravo i objanjavajuprimenom intervencijeod stranecentralnebanke.Premanjima,pokuajicentralnebankedamanipuliekamatnomstopom(dasnizitrinukamatnustopuuodnosunaprirodnu)uticaenatrite


pozajmnihfondova,timeremeteikonzistentnostplanovapotroaaipreduzetnikakrozvreme. 1

Posledice odstupanja trine od prirodne kamatne stope usled monetarneekspanzije prikazane su na Slici 1, na kojoj je predstavljeno trite pozajmnihfondova.Nagornjemdeluslikesevididaprirodnakamatnastopa i*obezbeujeizjednaavanje tranje (D) i ponude (S) za pozajmnim fondovima. Odlukastanovnitvadavie tedi (odloi svojupotronjuzabuduiperiod)doveedopoveanjaponudepozajmnih fondova i smanjenjakamatne stopenanivo i1, topostaje nova prirodna kamatna stopa. Pri toj stopi, poveana je tranja zapozajmnim fondovima od strane preduzetnika. Dakle, dolazi do poveanja itednje i investicija u iznosu AB, uspostavlja se ravnotea i zadovoljava uslovodrivogekonomskograsta.Meutim,usluajumonetarneekspanzije(donjideoSlike1),trinakamatnastopasesputaispodprirodne,tovodipoveanjutranjeza pozajmnim fondovima (investicijama) za iznos AB, ali i smanjenju stvarnetednje za iznosAC.To znaida rasponCBustvaripredstavlja razliku izmeuviihinvesticijainietednje,odnosnodolazidopreteranoginvestiranja.

Kao odgovor na javljanje recesije, centralna banka moe primeniti mereekspanzivnemonetarnepolitike.Meutim,buduidasuupravotemeredoveledoprivrednenestabilnosti,austrijskateorijapredlaedasedozvoliprivredidasamaizvri potrebna prilagoavanja.Naime, kreditna ekspanzija tokom silazne fazeprivrednogciklusaneeobezbeditiodrivekonomski rastve ega jednostavnoodloiti,buduida izazivakanjenjeustrukturnimprilagoavanjima (kaotosuzatvaranjeneuspenihfirmi ieliminisanjeneproduktivneupotrebekapitala),kojasuneophodnakakobiseobezbedilaodrivaekonomskaekspanzija.

Poreduticajapolitikecentralnebankenapotroaeipreduzetnike,austrijskateorijaanaliziraireakcijubanakanaprimenuovihmera.Usluajubanaka,odnosizmeu trine i prirodne kamatne stope poprima drugaiju dimenziju.Naime,prirodna kamatna stopa odrava optimalan odnos izmeu primljenih depozita(tednje stanovnitva) i odobrenih kredita na nivou bankarskog sistema, to jeanalogno uslovu jednakosti izmeu obima tednje i investicija. Snienje trinekamatne stope u odnosu na prirodnu (kao posledica primene ekspanzivnemonetarne politike kao egzogenog faktora), uticae na poveanje tranje zakreditima, aujedno i smanjenjepodsticajaza tednju.U tom sluaju, saaspekta 1 Ovakva situacija imala je uporite u stvarnim deavanjima u SAD, kada je Fed pristupio

obaranjukamatnihstopanakonrecesijeu2001.godini.Uposlednjevreme,sveveibrojautorasepozivanastavoveaustrijskekoleprivrednihciklusa,istiuidajeupravoonaukazivalanauzronevezeizmeupreteranoblagemonetarnepolitike,prevelikogfinansijskogleverida,nedovoljne tednje i neodrivih cena imovine, i na taj nain dala objanjenje za nastanakekonomskekrizeiz2007.godine[14,str.10].


celogbankarskogsistemabilobinajboljedabankepoveajukamatnestopenanivoprirodne, time odravajui optimalan odnos depoziti/krediti.Meutim, kako seistie u austrijskoj teoriji, ono to je optimalno sa aspekta bankarskog sistemaobino nee biti optimalno za pojedinanu banku.Optimalna odluka na nivoupojedinanebankemoebitiobjanjena tzv. dilemom zatvorenika [1, str. 322324].Dilema zatvorenikanastajeu situaciji gde je strukturapodsticaja takvadapojedinciukljueniuprocesdonoenjaodluka touinenanainkoji esvenjih,kolektivno,dovestiu loijusituacijunegokadabisvakoodnjihdonosiorazliiteodluke.Ukontekstutritapozajmihfondova,svakibankar jesuoensaizboromdalidapozajmljujeiline,usluajumonetarneekspanzije.

U analizi sepolaziodpretpostavkeda svakabankanastojidamaksimiziraprofit,kaorazlikuizmeukamatnestopenakrediteikamatnestopenadepozite.Toznaidaebankeodobravatikreditesvedokjenjihovmarginalniprihodiznadoekivanihmarginalnihtrokova.Buduidaobimprimljenihdepozitadeterminieobim datih kredita, najvaniji marginalni troak povezan sa odluivanjem oodobravanjukreditanastajeu sluajunesposobnostibankeda izvriobavezepoosnovupovlaenjadepozita,tzv.riziklikvidnosti.Meutim,mogunostdatajrizikbudedelomprenetnadrugebanke,uvelikojmeriutienaodlukukojudonosipojedinanabanka.

Iako je sa aspekta celog bankarskog sistema optimalno da banke plasirajukreditepoprirodnojkamatnojstopi,svakabankatakoeznadaakoonanepoveaobim svojihzajmovapo trinoj (nioj) stopi,ostalebanke e ihpoveati, i takoprivuiklijente.akiusluajudapostojisporazumizmeubanaka,eksplicitniiliimplicitni, da se ne povea obim pozajmljivanja, i dalje je profitabilno zapojedinanubankudavara.Upravoutomeleidilemazatvorenika.Uinteresusvakebankejedavara(pozajmljuje),imeepoveatisvojprofit.Akosvakibankarznadaesviostalivarati,ionebitiprinuendavara.Natajnain,kaoposledicaponaanjausmerenognamaksimiziranjeprofita

institucionalnepromene2012

Documents