ipt - skripta sa knjigama za vezbe

8/7/2019 IPT - skripta sa knjigama za vezbe

1/24

F i L O Z O F i J A P O L i T i K Eskripta

PLATON: Drava

Rasprava Tresimaha i Sokrata o pravinosti:Tresimah pokuava jednostavno i lako da razrei diskusiju o pravinosti: izjavljuje da je pravinost ono to koristi jaem. Njegov prvobitargument se svodi na ukazivanje da svaka dravna vlast, i demokratska i tiranska, donosi zakone u svoju korst i kanjava svakog ko prekte zakone. Sve drave podjednako sude o pravinosti: pravino je ono to koristi njihovoj vlasti, tj. jaem. Sokrat, prvo, skree panju injenicu da su ljudi pogreivi, te da je mogue da vladar donese zakon koji mu vie teti nego koristi, pa je i onda dunost podanika da dre takvog zakona; dakle pravino je i ono to teti jaem. Tresimah uzvraa da onaj vladar koji tako loe vlada ne zasluuje navladara. Preko analogije sa lekarima i lekarskom vetinom, brodarima i njihovom vetinom, itd. Sokrat pokazuje da nijedna vetina nije ra

koristi vladaoca ili jaeg, ve slabijeg i zavisnog. Tresimah smatra da Sokrat grei izjednaavajui vladara sa lekarom, naprotiv vladaratrebalo izjednaiti sa pastirom: on brine o stadu, ali ne radi stada ve radi sebe i svoje koristi. Sokrat je pozvan i da uporedi srenajnepotenijeg i najpotenijeg oveka: Tresimah pokazuje da je najnepoteniji ujedno i najspretniji u nepotenju, te da umesto da buuhvaen i ponien, on biva slavljen i vlada, dok poten biva ikaniran. Sada Sokrat pokazuje da se u zgratanju novca ne radi o pravinostnepravinosti, ve o posebnoj vetini zaraivanja; graevinar moe za gradnju da dobije zaradu kao proizvod posebne vetine, ali i ako dobije nita za uzvrat njegovo je delo jednako korisno. Tu se dalje iznosi shvatanje da je sposobne i pravine ljude potrebno naterati slubu, tj. platiti im, jer se inae nee prihvatiti posla koji je jedino zarad tue sree (to je Sokrat hteo da pokae kao svrhu vladanja). PoTresimah i dalje trai da se uporedi srea najpravinijih i najnepravinijih, Sokrat kree u novom pravcu: kada suparnik izjednnepravinost sa mudrou, pokazuje kako pravi strunjak i mudrac nee eleti da nadmai sebi ravne, ve drugaije, dok e neznalica htda nadmai svakog. Poto je ovo drugo, nadmaivanje svih, Tresimah uzeo kao karakteristiku nepravinog, sledi da je nepravian raneznalica, a ne mudrac. Dalje, nepravinost, gde god da se pojavi, onemoguava zajedniki rad, raa neslogu i sukobe, ali isto tako tpojedincu: onesposobljava ga za rad, jer i njega samog dovodi u protivrenosti, i sukobljava ga i sa pravinim i sa nepravinima.Ako, palopovi i razbojnici i uspeju da rade zajedno, to je upravo zbog ono malo pravinosti to su uspeli da sauvaju. Na kraju, Sokrat jo ukazuna to da svaka stvar ili osobina ima svrhu u koju bi najbolje mogla da se koristi, tj. da svaka stvar ima odreenu specifinu vrlinu. Dua, kona koja upravlja, brine se, promilja itd. ima takoe svoju vrlinu koja joj omoguava da dobro obavlja svoju funkciju: ivot. Poto je vreeno da je pravinost vrlina, a nepravinost porok, to sledi da e pravina dua i pravian ovek iveti dobro, a nepravian loe. Pravije srean, a nepravian nesrean.

Sokrat poinje sa ispitivanjem nastanka drave da bi na taj nain otkrio ta je to to u njoj ini pravinost. Pretpostavka je bila da je nelake zapaziti kada je u velikom, nego kada je u malom: pravinost u dui je u malom, zato se prelo na analiziranje drave, kao uveadue.-------------------------------

Drava nastaje zato to niko nije sebi dovoljan, ve trai jo toga. Pretpostavka je da su ljudi po prirodi odreeni da bolje rade neke poslovte je zbog toga specijalizacija i podela rada preduslov razvoja drave. Ukljuujui prvo zemljoradnike, zidare, tkae, obuare itd. Sokrat biri broj neophodnih profesija, ali sa njima se poveava i broj stanovnika, to u jednom trenutku postavlja i pitanje ratovanja, kao naproirivanja zemljita. Profesionalni uvari/ratnici potrebni su zbog istog razloga zbog kojeg je i inae dolo do specijalizacije u drabavljenje jednim poslom omoguava visoku umenost u njemu. Meutim, ako e uvari biti kao psi, oni e vie tetiti nego koristiti, zato potrebno da budu vaspitavani da budu prijatelji blinjima, a nemilosrdni prema neprijateljima: to e se uiniti probranim gimnastikim

muzikim obrazovanjem i vaspitanjem. Mitovi, kao prvobitni oblik vaspitavanja, bie proputeni kroz reeto, tj. odabrani e biti samo omitovi i one prie koje e pogodovati razvoju uvara. Bie odstranjene i one prie koje o bogovima govore kao o ljudima, tj. koje im pripisrava dela, pretvaranje i laganje. Hrabrost, razboritost, plemenitost, pobonost itd. su vrline uvara.Ritam i harmonija imaju posebnu ulou vaspitavanju, jer proimaju duu i uznose je probranim oseajima. Gimnastiko vaspitanje slui telu, ali neophodna je harmonija ta dvaspitanja. Prenagljivanje u muzici stvorie mlitavo srce i mlitavog borca, dok e preterivanje u gimnastici stvoriti jakog ali neukog i zverskborca. Stari treba da vladaju i nareuju, pa je tako i u dravi. Poto je najbolji u svom poslu onaj koji je za njega i najpogodniji, to e vladdrave biti iz redova uvara. On, meutim, ne mora da bude star, ali mora da proe niz provera sposobnosti i otpornosti na poroke, dazasluio poloaj vladara, arhonta. Meutim, radi odravanja takvog stanja, Sokrat smatra da je potrebno uvesti tzv. feniansku la, kokae da su bogovi one koji treba da vladaju pomeali sa zlatom, one koji su pomonici i uvari pomeali su sa srebrom, a zemljoradnikeostale zanatlije sa gvoem i bronzom. Svako e raati decu slinu sebi, ali e se desiti i da rodi drugu sortu, i ona tada zasluuje bude unapreena u red onih koji imaju isti metal u sebi.

Komunizam uvara:uvar ne sme svoje pse da odgaji tako da oni napadaju ovce, te ni dravni uvari ne smeju biti takvi prema graanima. Iako se najbitnpostie vaspitanjem, ovi uvari e imati i poseban tretman za stanovanje: nee imati linu svojinu, u njihove kue ulazie ko i kad hoe,

nagrade e im biti ono to im graani donesu kao zahvalnost za slubu. Jee zajedno sa drugima, i bie im zabranjeno da koriste zlatosrebro, i bie i reeno da im ne treba, tj. da se zapravo radi o svetogru ako ga koriste, jer su bogovi sami u uvare stavili zlato i srebro. Asteknu sopstevnu zemlju, postae zemljoradnici i upravnici, umesto vladari i uvari, i uz to e postati vie obazrivi na unutranje nego spoljanje neprijatelje, te e se cela drava sunovratiti u propast.

Ako se prigovara da uvari, iako najvaniji za dravu, ipak ive oskudno, Sokrat ukazuje da se stvara drava opte sree, a ne sree jedndela. Zato svako treba da radi ono za ta je najsposobniji, a uvari najbolje uvaju kada se potpuno razlikuju od npr. zemljoradnika.---------------------------------

U dravi ne sme biti bogatstva i siromatva, jer i jedno i drugo slabi sposobnosti pojedinaca. Zato e i u spoljnoj politici drava sav pobeavati saveznicima, ime e ih pridobiti, govorei da njoj zlato i onako ne treba. Ni te druge drave nee time postati monije, jer enjima tada ve biti vie drava: bogata i siromana, i jo mnoge druge. Kod takvog neprijatelja uvek moe novcem da okrene jedan dprotiv drugog.


2/24

Sudsko i lekarsko zanimanje bie ureeno zakonodavstvom, a oba e se starati o graanima koji su telesno i duevno zdravi, dok telesno bolesne i slabe pustiti da umru, a duevno nepopravljivo bolesne osudie na smrt.----------------------------------

Drava koja je ovako ureena zasluuje da se naziva mudrom, hrabrom, umerenom i pravinom. Mudrost se nalazi kod onih koji upravljdravom. Hrabrost se nalazi u staleu uvara, koji tite: oni tite ispravno mnenje, tj. ono koje su primili vaspitanjem i obrazovanjeUmerenost, pak, predstavlja mogunost da se bude jai od samog sebe, a to u jednom oveku moe biti samo ako ono u njemu tobolje, vlada nad onim to je loije. U dravi ima i strasti, sklonosti, bolova itd. ali manjina vlada promiljeno i mudro, te upravlja tim slabijdelom. Za raszliku od hrabrosti i mudrosti, umerenost se prostire kroz celu dravu, to je vrsta hramonije. Pravinost, na kraju, znaobavljati svoj posao. Ako pojedinci obavljaju posao koji najbolje znaju i za koji su sposobni, drava e biti ovakva kakva se opisujepravina.-----------------------------------

Sada, da bi se utvrdilo da li je to zaista pravinost, kree se u drugom smeru: poinje analiziranje pojedinca, da bi se potom opet vradravi. Pojedinac koji u sebi ima istu strukturu kao drava Sokrat smatra pravinim, tj. kada odreeni deo oveka vri funkciju za kojunamenjen. Razumnosti pripada vostvo, zato to je mudra i zato to se stara o celoj dui. Volja mora da se pokorava razumnosti i da bude saveznik, a to e se najbolje uiniti muzikim i gimnastikim vaspitanjem. Tako ureena dua zauzdae poudu, strast, koja bi inae gubila u ulnim uivanjima.

Pojedinac je, stoga, hrabar kada njegova volja i u bolu i u zadovoljstvu uspeva da izvri ono to joj razum nalae, bilo to strano ili nMudar je ovek po onom malom delu koji u njemu vlada, zapoveda, koji poseduje znanje o tome ta je prikladno za sva tri dela due, kaza celinu. Umerenost je saglasnost, harmojina ovih svojstava due.

Kao u dravi, tako je i u organizmu pravinost kada se svaki deo due bavi onim za ta je najsposobniji, i kada obavlja samo tu funkcVrlina za duu je zdravlje, lepota i snaga, a porok je bolest, runoa i slabost.-----------------------------------------

Postoji pet oblika urpavljanja dravom, od kojih je jedan oblik vrline, a ostali oblik poroka isto vai i za upravljanje, tj. strukturu odnosadui.

Zajednica ena i dece:ene uvari moraju da dobiju isto vaspitanje i obrazovanje kao mukarci uvari. Meutim, izraava se sumnja u jednakost sposobnosti ei mukaraca, ali ta se sumnja razreava tvrdnjom da su ene sposobne za iste poslove kao i mukarci, ali su u njima najee slabije. i kena postoje sposobnije i nadarenije za razliite poslove, pa uvarima odgovaraju ene koje su sposobne za to zanimanje.

Sada Sokrat kae da te ene moraju pripadati svim uvarima, i ne smeju iveti samo sa po jednim; i deca moraju biti zajednika, a rodine sme poznavati svog sina, niti sin oca. To, meutim, moe dovesti do nekontrolisanog meanja, to drava ne moe da dopusti. Pravinajbolji ljudi to ee u odnos sa najboljim enama, da bi se izrodila najbolja deca. Hrabri i snani ratnici dobijae najbolje ene, a decabiti odgajana u dravnim ustanovama, hranie ih majke, ali tako da ne znaju koje je njihovo dete. Sve osim dojenja obavljae druge entako da deca nee oduzimati mnogo vremena uvarkama. Svako oploavanje van dozvoljenih godina starosti bie sankcionisano, a naktih godina bie dozvoljeno uzimanje ena za saputnice, osim ako su suprunici dva kolena stariji ili mlai, a rod. Poto se nee znati kokome roditelj, ene i mukarci e smatrati svojom decom svu decu roenu od sedmog do desetog meseca od njihovog venanja, a o

deca e smatrati svojom braom i sestrama sve one koji su roeni u istom periodu.

Najvee zlo za dravu je razjedinjenost, stvaranje vie drava u jednoj, a najvee dobro je obrnuto jedinstvo i harmonija. Zajedniradost i bol ujedinjuju, ali najvie odna kada se rei moje odnose kod svih na isto. Analogija sa prstom: bol proe ceo organizam, i draje najbolja ako isto tako bol jednog povredi sve. U Platonovoj dravi svi su na neki nain roaci, i razvijae roake odnose, sreu i nesree deliti. Tako e, bar kod uvara koji i inae sve dele, nestati i meusobnih optubi, jer nemaju nikakve svojine.

Rat:U rat idu zajedno, vode i stariju decu sa sobom, da bi neposredno uila vetinu. Ratnici, pak, nee uzimati druge Grke za robove, ve samvarvare. Takoe, od palih e uzimati samo oruje, nee ih pljakati ili spreavati njihovo sahranjivanje. Dravni ratnici nee pljakatizemlju, hramove, nee paliti kue niti smatrati sve za neprijatelje, ve samo mali broj, jer su svi Grci.

Mogunost takve drave:Sokrat kae da nije manje u pravu, ak i kada takva drava ne bi nigde postojala: ona je i dalje najbolja drava. Ipak, na insistiranprisutnih, mora da analizira i mogunost ostvarivanja takve drave; Sokrat tu naglaava da je potrebno makar pokazati da post

mogunost, tj. pokazati da je prvi korak mogu, a ne pokazivati da je svaki detalj ostvariv.

Filozofi i filodoksi:U dravi filozofi moraju postati kraljevi, ili sadanji kraljevi moraju postati filozofi. Postoje oni koji rado sluaju i posmatraju, raduju se lepoali njihov duh nije sposoban da vidi prirodu lepog po sebi i da to voli on je sposoban samo za mnenje. Takvi ljudi nazivaju se filodoksimprijateljima mnenja. Oni koji su sposobni da saznaju bie i istinu, nazivaju se filozofima, prijateljima mudrosti.

Filozofi kao kraljevi:Upravljanje dravom bi trebalo prepustiti filozofima, a oni moraju biti najbolji uvari, tj. moraju znati zbog ega su zakoni ispravni, ta znakako se sprovode, a moraju imati i sposobnosti uvara zakona.

Filozofi nisu nepotrebni i beskorisni, ve ljudi ne znaju da ih upotrebe tako kako bi bili najkorisniji, jer se za kormilo drave otimaju najgorine najbolji. Nijedno postojee dravno ureenje ne pogoduje razvoju filozofa, niti je dostojno filozofske prirode. Meutim, ipak posmogunost da Muza ovlada nekim vladarom i da on postane filozof-kralj.


3/24

Kako pronai prave vladare? Potrebno je uvare baciti na niz ispitivanja, jer je najtee nai takvog oveka, takvu prirodu, koja je i sklouenju, i nepokolebljiva u borbi. Filozof treba da zna ta je dobro u pravinom i lepom.

Analogija peine. Zatim, kada napokon vaspitamo i obrazujemo najbolje, moramo da se postaramo da ne odbije da slui srei drugih, jervrlo mogue da e napustiti zanimanja svakodnevna, s obzirom da sada zna istinu i dobro. Filozofi moraju biti primorani da vladaju, jer jeu interesu svih. Filozof moe da postane vladar tek nakon pedesete godine, kada je proao svo mogue vaspitanje i obrazovanje.

Kada jednom na tronu budu filozofi, oni e iz drave oterati sve starije od deset godina, zadrae decu i poeti da ih odvikavaju odotadanjih obiaja.

Dravna ureenja:Timokratija, oligarhija, demokratija i tiranida su etiri oblika dravnog ureenja koja su loija od Drave. Sva etiri ureenja Platon smabolestima drave. Postoje i manje poznata ureenja koja se nalaze izmeu pobrojanih, ali nisu posebna. Postoje isto tako i odgovarajuetiri vrste due kod oveka.

- Timokratija:Aristokratija je oblik o kojem je sve vreme govorio Platon. Aristokratija prelazi u timokratiju kada doe do razdora meu vladarima. Sve je stvoreno mora da propadne, pa e doi red i na savrenu dravu; ma koliko se trudili, filozofi nee moi da izvedu potpuno pouzdaraunice za raanje dece, te e se deavati da se dobiju due koje ne odgovaraju potpuno onome to se elelo. Takva deca e postnedovoljno obrazovana, vladari koji od njih postanu, nee biti najbolji uvari da bi moglida prosuuju zlatne, srebrne i bronzane due. Tapoinju prve podele, i nakon sukoba e zemlja biti podeljena pojedincima, a trei stale bie uinjen bespravnim seljacima, perijecimTakvo ureenje e biti izmeu aristokratije i oligarhije.

Na aristokratiju e se ugledati u uvanju, ratovanju, zajednikom obedu itd. dok e se na oligarhiju ugledati time to e izbegavati da vladare postavljaju najmudrije, i to e se posveivati ratovanju, okretnosti i prevarama. Naravno, volee novac i kriom e ga gomilati, interesujui se vie za filozofiju.

- Oligarhija:ovek borac se ne parnii, ali to eni smeta, jer se ne brine za njen ugled u drutvu, pa govori sinu da mu je otac mlak mukarac. Spostaje polako ohol i slavoljubiv ovek, ulazei u oligarhino stanje due: tei bogaenju i ne zanima se za vrline. Oligarhija je ono ureekoje se zasniva na proceni imovine, u kojem vladaju bogatai, a siromasi ne uestvuju u vladi.

Ta drava je viestruka, jer je podeljena na bogate i siromane, i ovi ive u neprijateljstvu. Ratovali bi slabo, jer bi nerado naoruavsiromane, a ratovanje i kota, a oni ne ele da troe bogatstvo. Dalje, siromani su ili prosjaci ili neka vrsta razbojnika, i to sve usleneobrazovanosti, loeg vaspitanja i dravne nebrige.

- Demokratija:Oligarhija sama dovodi ljude do ruba propasti, omoguavajui sve vrste prodaje i kamata, izrabljivanja novcem. Kada siromani vide da vladari/bogatai mlitavi i nesposobni, znae da su sve stekli nevaljalstvom, i bie dovoljna pomo neke druge oligarhine drave da u ovizbije pobuna siromanih. Demokratska vlada nastaje kad siromani pobede.

U poetku e vladati sloboda, i svako e raditi ta hoe. Stoga demokratija sadri sva dravna ureenja, sadri i najrazliitije ljudDemokratski ovek nastaje od oligarhinog kada neka od njegovih pobuda due dobije pomo spolja, kao i oligarhina drava, pa doe unutranjih sukoba. Zavisno od okruenja, pobeuje as jedna, as druga strana. Podjednako troi i na potrebne i na nepotrebne stvari, predaje se sasvim strastima, nekad pred starost se odupre. Krade, upravlja, filozofira, svira ...

- Tiranida:Nezasistost za onim to se najvie ceni unitava dravno ureenje. Oligarhiju je unitilo bogaenje, a demokratiju e unititi sloboda. Spsotaju jednaki svima, stariji poinju da se plae mlaih, stranci se izjednavaju sa domorocima, odbijaju sve to ih i najmanje sputavPostoji mnotvo trutova sa aokama, koji uivaju tue bogatstvo, ali hukaju narod na ove, kao da ele da postanu oligarsi. Narod ih birapredstavnike, ali ti trutovi sa aokama postaju njihovi tirani.

Kada se jednom ustolii, uvek e poinjati neke ratove da bi narod imao potrebu za voom; tako e ljudi siromaiti pa e se baviti sobommoi e u rat da alje i nepodobne. Tiranin, stoga, budno motri ko ta zna, ko kako moe da mu naudi, koga moe da iskoristi, suprotlekaru zato oslobaa robove i uzima ih kao gardu, kad nikom vie ne veruje.

U tiranskom oveku vlada Eros svetkovine, povorke, gozbe, milosnice itd. Ako nestane nekih slasti, razbesnee se, grabie, na kraju nebirati kome i odakle. Tirani ceo ivot provode bez prijatelja, slobodu nikad ne osete, nepravedni su. Najizopaeniji je, tako, najnesreniji.

PLATON: Zakoni

Knjiga prva

Zakoni za svrhu imaju dostizanje vrline. Oni omoguavaju dravama dostizanje onoga to je dobro, a to je ili ljudsko ili boansko dobroljudsko dobro je nie, pa ako drava dostigne vie dobro, onda e svakako i ono nie. Ljudska dobra su zdravlje, lepota, snaga, i razborbogatstvo, a boanska, via dobra, su na prvom mestu razboritost, zatim umerenost due, pravinost, koja je meavina svih ostalih dobasa hrabrou. a na etvrtom mestu je hrabrost.


4/24

Knjiga druga

Govor koji ne odvaja ugodno od pravinog, dobrog i lepog, ako ni za ta drugo, pogodan je za to da podstakne na poboan i pravian ivZbog toga je za zakonodavca najruniji i najneprijateljskiji onaj govor koji tvrdi da nije tako. Zakonodavac to ne sme dopustiti, i moupotrebiti lai u obrazovanju mladih, a sve u cilju postizanja najveeg dobra za dravu.

Knjiga trea

Sedam aksioma za vladanje i pokoravanje: 1) kuom vladaju otac i majka, tj. roditelji svojim porodom; 2) plemeniti su gospodaneplemenitih; 3) stariji treba da zapovedaju, mlai da sluaju; 4) robovi da se pokoravaju, gospodari da zapovedaju; 5) snaniji da vladslabiji da se pokorava; najznaajniji je 6 aksiom: neznalica treba da bude voen, a razborit da vodi i vlada; 7. vrsta vlasti je ona koporizlazi iz naklonosti bogova i sluaja, tj. najpravednije je ako se izbor vlasti prepusti rebu, ko izvue zgoditak, taj zapoveda.

Drava koja eli da se sauva i da ivi sreno, mora ispravno da dodeljuje i oduzima poasti; ispravno je da se za najasnija i za prva imsmatrati dobra due, i to one kojoj pripada umerenost; zatim, da na drugom mestu budu lepota i telesne odlike, a tek na treem metakozvana dobra koja se sastoje u imanju i novcu.

Zakonodavac prilikom donoenja zakona mora da ima pred oima tri stvari: kako e drava, za koju se donose zakoni, biti slobodnjedinstvena, i posedovati umnost.

Knjiga etvrta

Drava koja se osniva moe da postigne uslove za blagostanje ako se nau zajedno dobar zakonodavac i tiranin, koji bi bio mlad, umereobdaren za nauku, jak u pamenju, hrabar i plemenit.

Vladare treba zvati slugama zakona, jer upravo od toga, vie nego od bilo ega drugog, zavisi i odranje i propast drave. Drava u kozakon zavisi od upravljaa, i gde on sam nema snage, sprema se propast. A u dravi gde je zakon gospodar upravljaa, i gde je vla

potinjena zakonima, sprema se dugo trajanje i sva dobra koja su bogovi darovali dravama. Zakoni koji razvijaju i potpomau vrlidelovae ubeivanjem, ili e, gde se udi ne mogu ubeivanjem promeniti, silom i pravom kanjavati.

Prvi zakoni u dravi bie zakoni koji reguliu brak i ivotnu zajednicu, jer dravna zajednica poiva na tome. Ljudi e se eniti od tridesetdo tridesetpete godine, ili e svake godine biti kanjavani.

Knjiga peta

Siromatvo se ne sastoji u smanjivanju imanja, ve u poveavanju nezasitih elja, te e graani ove drave imati toliko zemljita da moda se prehrane, tj. da ive skromno, nita vie. Graana mora biti toliko da mogu dobro da se brane i priteknu u pomo susedima, a to broj od 5040 graana, koji je deljiv sa svim brojevima od 1 do 10.

Zakonodavac ne sme, pri ureivanju drave, menjati religijsku tradiciju, i svakom delu drave treba da odredi neko boanstvo, omogprostor za njegovo slavljenje i sveanosti. Te sveanosti e imati i znaaj pri boljem upoznavanju graana, to je jedan od preduslova bolji ivot zajednice.

Nabolje ureena drava je ona drava u kojoj je sve zajedniko: sve ene, deca i imanja, drava u kojoj je privatna svojina ukinuta;najboljoj dravi je i naa svojina po prirodi nae oi, ui, ruke zajednika, jer e svi gledati zajedniki, ruke raditi zajedniki itd. te ehvaliti i kuditi iste stvari, oseati iste radosti i bolove: to je potpuno jedinstvo u dravi. Ljudi koji rade i ive na imanjima smatrae daimanje zajedniko, da ga oni samo uvaju, ime su njihove obaveze jo vee.

PRema veliini imanja graani e biti podeljeni na etiri klase, to znai da e moi da menjaju klase ako im se promeni imovinsko stanIpak, siromatvo i bogatstvo su velika zla, te zakonodavac mora da obezbedi minimum i maksimum zakonom: minimum je vrednost imadodeljena rebom (prilikom prvobitne raspodele), a maksimum je etiri veliine poetnog imanja. Sve iznad toga pripae dravibogovima.

Knjiga esta

Upravljai se biraju na ovaj nain: svi koji su sluili u vojsci neka napiu na ploici koga biraju, tri stotine ploica sa najveim brojem glasobie izloeno svim graanima na uvid, a oni e birati po elji; stotinu sada izabranih bie ponovo vraeni na glasanje, na kraju kojeg e b

izdvojeno 37 ljudi sa najviim brojem glasova. To e biti upravljai drave, uvari zakona, i oni mogu da preuzmu tu slubu samo ako ima50 godina, i mogu da je vre samo 20 godina (njih ipak treba podvri ispitivanju porekla roditelja, brige o njima, o precima ). Vojstratege predlau uvari, a glasaju svi koji su ratovali, i trojica sa najviim brojem glasova bivaju izabrani (prolaze istu proveru).

Vee od 360 venika bira se na sledei nain: svakog dana predlau se predstavnici jedne imovinske klase; za najvia dva razreda svi obavezni da glasaju, inae e biti kanjeni novano; kada se biraju predstavnici treeg razreda, samo pripadnici etvrtog imaju pravo da glasaju; biranje predstavnika etvrtog, najnieg stalea, obavljaju opet svi, ali najnia dva stalea nisu obavezna da glasaju. Petog dana od predloenih bira po 180 za svaku klasu, nakon ega se kockom izabere polovina. To su venici za jednu godinu (nakon to buispitani).

Time je ureenje negde izmeu monarhije i demokratije.

Vee je podeljeno na 12 delova, i svaki deo je zaduen da se stara o dravi za jedan mesec, da saziva skuptine, prima izaslanike, odrared. To su pritani.


5/24

Celokupna zemlja podeljena je na 12 delova, po mogustvu jednakih, a svaka fila (koja, znai, obuhvata 420 poseda) svake godine dapetoricu nadzornika polja i voe straarskih odreda. Svaki od njih bira 12 mladia iz svoje file da se stara o fratrijama (12. deo file, obuhva35 poseda). Ovi straari krstare fratrijama i upoznaju ih, prvo na istok, onda na zapad, i tako dve godine.

njihova je obaveza da se staraju da zemlja bude zatiena od neprijateljskih napada, branama, nasipima, utvrenjima, zatim da omogudobro kretanje prijatelja (ljudi, stoke), da se staraju da sua ili kia ne nanose veliku tetu, gradei kanale, da uvaju sveta mesta, podivebalita

Ovi uvari e reavati i sporove graana, i to pet nadzornika strae, a ako je stvar znaajnija, onda u dogovoru sa ostalih 12 straara. Soni, meutim, sudie odgovorno, tj. ako neto skrive prema svojim graanima, bie izvrgnuti poruzi, a ako su ima naneli tetu u vrednojedne mine prepustie se sudu metana. Metani se tue na straare optem sudu.

to se sudija tie, najbolji su de u privatnim graanskim parnicama biti onaj sud koji svojevoljno imenuju u dogovoru oteene stranIpak, sve stareine e meu sobom birati iz svake uprave po jednog sudiju, koji e reavati sve sporove koji se po trei put ponavljajSuenju svi mogu da prisustvuju, a moraju da prisustvuju oni koji su uestvovali u biranju sudija. Graani mogu sudiju da optue preuvarima. Kada se radi o zloinu protiv drave, svi graani imaju pravo da se pitaju, jer se svakog tie razreenje. Ipak, istraivanje je trojici najviih stareina koje su prihvatili i optueni i tuilac (tuilac je uvek privatno lice, jer dravu u starom veku niko nije zastupao)samo razreenje na narodu.

Izdavanje zakona, poto nikad ne moe da pokrije sve detalje ivota, mora biti takvo da osposobi ljude za sitacnje i negovanje vrlina, jer samo tako uspeno moi da popunjavaju ono to zakonima nedostaje.--------------------------

Knjiga osma

Postoje dva uzroka neuspeha zakonodavstva: prvi je u pohlepi za bogatstvom, koje tera ljude na nepotrebne ili tetne aktivnosti, umesto

razvijanje vrline; drugo zlo su tri ureenja demokratsko, oligarhijsko i tiransko koja predstavljaju ureenja u kojima se upravlja provolje jednog dela, te vladarima nije u interesu da taj deo postane hrabar, spretan i umean (naroito u ratovanju), a takvo zakonodavstkvari dravu.------------------------------

Knjiga dvanaesta

Drava mora da bude ureena imajui u vidu najbolje, tj. mora da postoji neki organ koji e znati ta i kako. Da bi bili sposobni za takneto, dravnici moraju biti hrabri, umereni, pravini i razboriti, tj. moraju objedinjavati vrline. Oni koji su najbolje obrazovani i vaspitani, ksu dostigli potrebno znanje i vrline, bie lanovi Nonog Vea: ono e upravljati dravom.

* Nonom veu je poveren vrhovni nadzor nad zakonima. To vee je sastavljeno od mladih i starih graana, a obavezno je da svakog dabude na okupu od rane zore do izlaska Sunca. U prvom redu vee je sastavljeno od svetenika, koji su odlikovani najveom nagradom vrlinu, zatim tu je deset najstarijih uvara zakona. Pored njih je jo i vrhovni nadzornik celokupnog vaspitanja, zajedno sa prethodnicimNijedan venik ne dolazi sam, ve dovodi sa sobom po jednog mlaeg (od 30-40 g. starosti), kao prijatelja to je prilika da mlai u

Njihovi sastanci i raspravljanja uvek e se ticati zakona, ureenja drave i svega za ta su saznali da se razlikuje od naeg ureenjPosebno e se zanimati za saznanja koja unapreuju istraivanja o zakonima i ureenju drave, tako da e taj zadatak postati laki za okoji znaju. to stariji prime, to mlai moraju najrevnosnije da ue.

ARISTOTEL: Politika

Knjiga prva

Sve drave su zajednice, a svaka zajednica tei nekom dobru; ona zajednica koja obuhvata druge tei najviem dobru, a to je drava.

Svako orue najbolje ispunjava svoju namenu ako ne slui za mnoge poslove, ve samo za jedan.

Najmanja zajednica je porodica, u kojoj se ena pokorava muu, radi zatite; nekoliko porodica formira selo, a vei broj takvih naserpedstavlja dravu. Ono to je svaka stvar po zavrenom razvoju, to je njena priroda a njena svrha je njen najvii cilj. Samodovoljnost

cilj i najvee dobro. Drava, stoga, nastaje po prirodi, nuno, i predstavlja osnovni oblik drutvenog ivota ljudi.Celina je nuno vanija od dela, i zato je drava vanija od svake porodice i bilo kog pojedinca. Ko moe bez zajednice, ili je zver ili bog.

Stoga Aristotel prvo istrauje odnose unutar porodice, gde vae posebni odnosi koji zahtevaju i posebne vetine: to su odnos gospodarroba, brani odnos i roditeljski odnos. Neki su od roenja predodreeni da se pokoravaju, drugi da vladaju. Oni koji su bolji trebalo bi vladaju nad onima koji su loiji tako gospodar nad robom, i mukarac nad enom. Robovi se od ljudi razlikuju kao dua od tela, oni sposobni samo za rad. Meutim, zbog toga bi izmeu robova i gospodara trebalo da postoji zajedniki interes i prijateljstvo. To se deasamo kada je tako priroda uredila, a ako je neko po zakonu postao rob, onda nee biti prijatelj sa gospodarom.

Priroda je sve stvorila radi ljudi: biljke radi ivotinja, ivotinje radi ljudi, a ovek ima pravo da ih lovi. On ima pravo i da lovi one ljude koji od prirode stvoreni da se mu se pokoravaju (varvari). Takav rat je opravdan.


6/24

Rob nema volju uopte, ena ima ali ne moe da je sprovede, a dete je nema dovoljno razvijenu. Razvijenu volju ima gospodar, mukaraIsto vai i za moralnu vrlinu i razboritost. Razboritost je potrebna gospodarima da zapovedaju, ali i potinjenima da bi ispravno sluali.

Knjiga druga

Problem: treba li svi graani da uestvuju u svemu, ili ni u emu, ili u neemu da, a u neemu ne?

Drava koja napreduje ka jedinstvu i postane jedinstvena, prestaje da bude drava, upravo zato to je drava jedno mnotvo, mnotvporodica i pojedinaca. Jedinstvo moe da nastane samo od elemenata razliitih po vrsti, stoga je spas drave u naizmeninoj jednakosti: mogu svi istovremeno da vladaju, ve u odreenim periodima.

Nije tano da drava treba da bude jedinstvena, jer to nju razara. Aristotetl kritikuje Sokratovu ideju ukidanja privatne svojine kpreduslova jedinstva; Sokrat u Dravi tvrdi da e zajednica biti jedinstvena ako svi za isto govore to je moje. Aristotel razlikuje dznaenja rei svi: 1) svaki pojedini, i tada stvarno svako moe za neko dete ili enu da kae da je njegova, ali 2) oni koji imaju zajednisvojinu, mogu rei da je to njihovo samo zajedno. Jo ARistotel kae da je lepo, ali nemogue da svi za istu stvar kau da je njihova. Uz o onome to pripada svima, vodi se malo rauna, jer svako oekuje da e se drugi starati. Tako e i radije nazivati svojim ono dete koje dobro, nego ono koje je ravo, pa ak i ako je roeno u vreme kad i ostala deca koje pojedinac treba da zove svojom decom. Pored togsukobi, svae i ubistva vie su mogua tamo gde se ne zna ko su roaci, nego tamo gde je jasno. Aristotel dodaje i da je udno zabranseksualne odnose, ako nisu kontrolisani i planirani, a hteti da deca budu zajednika. Smatra da to poto donosi razdor treba da vai zzemljoradnike, da bi ih okrenulo jedne protiv drugih, a ne protiv vlade.

Dve stvari podstiu ljude na brigu: svojina i voljena osoba, a Sokratovi graani nemaju ni jedno ni drugo. Porodina oseanja brazvodnjena, jer je ljubav najjaa tamo gde se daje jednom, dok Sokrat trai da se ljubav da svima, to je umanjuje. Problem je i onodvoenje dece zemljoradnika meu uvare, i obrnuto tada deca vie nee smatrati ove nove oevima i braom, i opet e doi do jvee nesloge.

Sada je pitanje: da li posed treba da bude zajedniki, ili ne? Posed treba da bude i zajedniki i privatan. Nadlenost treba da bu

podeljena, da ne bi dolo do gloenja, ali korienje treba da bude zajedniko meu prijateljima je sve zajedniko. Tanije, svako mosvoj i tu posed da koristi, ali on ostaje privatni posed. Prijateljima moemo pomoi i biti predusretljivi samo ako imamo svoj posed, i imaneto svoje ini oveka srenim. Zato kod Sokrata nestaje dareljivost. Kritikuje se Sokrat i zato to je detaljnije obradio samo sloj uvadok se kod zemljoradnika ne znaju svojinski odnosi.

Aristotel se ne slae da su analogije sa ivotinjama dobar nain objanjavanja zato su ene sposobne kao i mukarci. Takoe, opasno na vlasti imati stalno iste ljude, jer to izaziva i pokvarene, ali i ratoborne prirode. Dalje, Sokrat se stara za sreu celine, te prihvata mansreu uvara, ali uvari su najvaniji sloj stoga ako je najvaniji sloj nesrean, kako tek stvar stoji sa onim najniim?

Kritika Zakona Platonovih. Kako ishranjivati pet hiljada besposlenih ljudi (uvara), pored njihovih ena? Takoe, potrebno je ograniraanje dece, jer ve postoji ogranieno imanje za svaku porodicu.

Platonova politeja je drava teko naoruanih graana. Platon u Zakonima kae da je najbolje ureenje izmeu demokratije i tiranide, dAristotel to smatra neim izmeu dva najgora oblika, i predlae kombinaciju svih postojeih kao najbolje reenje. U Zakonima se vladbiraju kockom izmeu kandidata, to je isto i za oligarhiju i za demokratiju, ali kada bogati predlau kandidate, onda je to oligarhijs

Drutvo je podeljeno na klase (po bogatstvu, od kojih niko ne moe da ima pet puta vee imanje od najsiromanije klase), i svaka klasa bpredstavnike, ali nie klase nisu obavezne da glasaju. Poto sve klase biraju isti broj predstavnika, a sve je manje lanova klase kako imovina poveava, ispada da stvarnu vlast vre samo bogati, jer ionako siromani nisu potaknuti na glasanje.

Aristotel smatra da nije reenje u izjednaavanju imanja, jo manje u ograniavanju, ve u izjednaavanju prohteva i elja, a to se mouiniti jedino vaspitavanjem pomou dobrih zakona.

* Inae, zakone ponekad treba menjati, ali ne esto, jer dolazi do navikavanja graana na ukidanje zakona, to raa nepokornost. Boljedopustiti i neke greke zakonodavstva, nego stalno prekrajati zakon.

Knjiga trea

Dravno ureenje je poredak meu ljudima koji ive u dravi. Drava je sloena celina, i stoga istraivanje poinje od sastavnog delagraanina. Aristotel trai apsolutnog graanina, jer to nisu meteci ili robovi, drugi nemaju nikakva prava, a prvi imaju uea u pravnposlovima preko zastupnika, pa ipak nisu u potpunosti graani. Graanin se ne moe niim drugim bolje definisati nego uestvovanjem

pravosuu i u vlasti. Graani su uesnici u vremenski neogranienoj vlasti, tj. kao sudije ili skuptinari. Meutim, ima onih ureenja konemaju takve funkcije, ili nisu na neogranieno vreme, stoga se definicija graanina koriguje u_ onaj ko moe da uestvuje u savetodavnosudskoj vlasti, a drava skup takvih graana sposobnih za ekonomski nezavisan ivot. Drava se menja sa promenom ustava,ureenja, to vie nije ista drava.

Dobro zajednice je posao i dunost svih graana, i oni poseduje graansku vrlinu kada pomau svoje dravno ureenje. Poto je ureenrelativno, onda je mogue imati i dobrog graanina koji je rav ovek. A poto se drava sastoji, kao i ovek, porodica, itd. od raznih delovto i graani ne moraju da imaju iste vrline. Vrlina graanina se sastoji u tome da moe i da vlada i da se pokorava. Meutim, onaj koji vlamora da zna jo i vie, ali i on mora da proe pokornost, dok niko od slobodnih ljudi ne treba da stie vrline robova.

Mogue je, meutim, da je u dravi slobodan i radnik, pa da li je i on time graanin to Aristotel reava naglaavajui da je za negovangraanske vrline potrebno biti slobodan od rada na zadovoljavanja osnovnih svakodnevnih potreba, i da je stoga ne ulazei u konkretdetalje svako graanin ako moe da se prihvati uea u poasnim poloajima.


7/24

Dravno ureenje treba da je takvo da od njega imaju koristi svi, a ne samo vladari. Stoga je nuno ispravno i ako vlada samo jedanmanjina, ili veina, sve dok je u interesu svih.

Basileja kraljevstvo u optem interesu; aristokratija vlada mali broj, ali ili zato to je najbolji, ili zato to je u interesu svih; kada veinupravlja dravom u optem interesu, onda je to politeja, to je ime zajedniko za sva dravna ureenja. U politeji najveu vlast imaju ratnjer je to vrlina koja se najlake stekne, i koja se upravo i stie u masi.

Tiranida je odstupanje od basileje, oligarhija od aristokratije, a demokratija od politeje. Ove podele vae samo ako je manjina uvek u posebogatstva, a veina siromana, inae bi ispalo da je npr. oligarhija kada malobrojna grupa siromanih ima silu i dri u pokornosti bogaveinu.

Dravu ne ini jedinstvena teritoraija i drava nije nastala radi toga da se spree meusobne nepravde ili trgovaki odnosi; dravazajednica koja ima za cilj srean ivot i porodica i robova, ivot potpun i ekonomski nezavisan. Dakle, drava postoji radi delanja pmoralnim zakonima, a ne samo radi zajednikog ivota.

Ako masa upravlja, ona moe initi mnoge greke i nepravde, ali ako ne uestvuje u odluivanju, ona postaje neprijateljski raspoloenrui ureenje. Stoga je Solon uradio sledee: omoguio je masi da bira organe vlasti i pozivanje na odgovornost, ali ne i upravljadravom. Meutim, strunjake mogu da biraju samo oni koji su i sami upueni, dakle ne masa. Masa, sa druge strane moe da odluujestvarima od velike vanosti, jer se tu radi o skuptini ili veu, a to nije jedan ovek, ve mnogo vie od jednog to je cela masa, drutvo. kraju, prava vrhovna vlast treba da pripada dobrim zakonima, a nosioci vlasti su tu samo da pomognu kada zakon nije najjasniji za nesituaciju.

Krajnji cilj svih nauka i umetnosti je dobro, a najvee dobro je cilj najvie nauke, nauke o dravi, tj. politike. Dobro za kojim drava tei jespravda, a to je opta korist.

Onima koji vrhovnu vlast trae na osnovu vrline i onima koji je trae na osnovu bogatstva, masa moe da uputi jedan opravdani prigovnita ne spreava masu da bude bolja i bogatija od manjine, ne pojedinano, ve uzeta kao celina.

U najboljem dravnom ureenju graanin je onaj koji moe i hoe da se pokorava i da vlada ivei moralnim ivotom.

Princip ostrakizma ima politiko opravdanje; svakome smeta da se u dravi nalazi neko ko se suvie istie u odnosu na druge, to smettiranima, i demokratama, i onim vladama koje za sebe zgru, i onim ureenjima koja se strajau za opte dobro. Ostrakizam, ipak, napsolutno pravedan, jer mogu i pojedinci da ga koriste za sebe, ali dobar zakonodavac e urediti dravu tako da za tim nema potrebe.

Basileja je ispravno dravno ureenje. Njih, m,eutim, ima raznih postoji doivotno vojno zapovednitvo, nasledne ili izborne basileje iKraljeve, meutim, uvaju naoruani graani, a tirane najamnici; jer kraljevi vladaju po zakonu i uz saglasnost podanika. To su etiri vrbasileje: jedna iz herojskog doba, zasnovana na slobodnoj volji graana i ograniena na odreene dunosti; druga je varvarska basileja je nasledna, despotska i zakonita vlast; trea je tzv. ajsimneteja i to je izborna tiranida, a etvrta je lakonska basileja doivotzapovednitvo u ratu, nasledno u porodici.

Peta vrsta je ona u kojoj jedan ovek ima apsolutnu vlast, to odgovara vetini voenja domainstva. Ova i lakonska su valjane, te se pitaformulie: 1) da li je za dravu korisno ili ne da ima doivotnog vrhovnog zapovednika, sa naslednom funkcijom, ili da bude izborna, i 2) d

je korisno ili ne da jedan ovek ima u rukama svu vlast.

Jedan ovek moe bolje odluivati od zakona u konkretnoj situaciji, ali on mora dobro da poznaje zakone i da bude razborit; masmeutim, jeste puna svega i svaega, ali to arenilo ini dravu boljom, a i masa se slabije kvari jedan ovek lake potpadne pod dejstgneva ili ljutnje, pa pogrei stoga neke stvari treba davati masi na odluivanje.

* Aristotel smatra da se prvo aristokratija promenila u oligarhiju, ova u tiranidu, a tiranida zatim u demokratiju: vlast se smanjivala na smanji broj ljudi, ali je time narod jaao, pa je na kraju zbacio tiranina.

Konano, kralj treba da bude jai od svakog pojedinca ili nekolicine, ali slabiji od mase.

Knjiga etvrta

Postoji apsolutno najbolje dravno ureenje, zatim ureenje koje je najbolje za date okolnosti (relativno) i ono koje je najbolje prema datuslovima (realno). Razmatranje dravnog urenej treba da shvati i pod kojim usloivma moe da nastane, i na koji nain moe najdue da

odri. Treba imati u vidu ne samo najbolje ureenje, ve i ono koje je mogue, ali i ono koje se moe lake ostvariti i primeniti na sdrave.

Demokratija i oligarhija su dva oblika koji su posebno znaajni Arostotelu u objanjavanju. Za razliku od Platona, on ne smatra demokranajloijom, ve umereno loom: prvo zastranjivanje basileje je tiranida i ona je najloija, zatim oligarhija, kao propast aristokratije, a potom demokratija, kao propast politeje. Osnovne odlike ova dva ureenja: demokratijom vlada veinsko siromano stanovnitvooligarhijom manjinsko bogato stanovnitvo. Postoje etiri vrste i jednog i drugog ureenja.

Aristokratija je vladavina vrlih ljudi, koji uz to mogu biti bogati, ali uivaju potovanje naroda. Zato su stvari na osnovu kojih se trai politijednakost raznovrsne: sloboda (u demokratiji), bogatstvo (oligarhija) i vrlina (aristokratija). Politeja je izmeu oligarhije i demokratije: 1) tato se u sudstvu nae neto izmeu demokratskih i oligarhijskih zakona, zatim 2) ako se kao cenzus bogatstva odredi srednji iznos izmedve krajnosti, i 3) spajanjem dve ustanove, npr. biranja kockom i cenzusa kao preduslova kandidature.


8/24

Politeja, u kojoj su demokratija i oligarhija dobro pomeane, istovremeno izgleda i kao jedna i kao druga, a nije ni jedna od njih. Politeja se dobro odravati ako svi njeni graani ele da je odre.

Priroda drave zahteva da drava bude sastavljena od jednakih i to je mogue slinijih ljudi, a takvi su najee ljudi srednjeg sloja. Stonajbolju upravu nuno ima ona drava lije ureenje odgovara prirodi drave. Srednja klasa mora da bude mnogobrojna da bi drava bdobra; tiranida se javlja kada pretegne demokratija ili oligarhija, tj. sirmoani ili bogati, a oni e tee pretegnuti ako je najbrojnija srednklasa, koja svojim svrstavanjem na drugu stranu moe da napravi ravnoteu, ak i ako jedna krajnost postane suvie mona.

Svaka drava se sastoji od kvaliteta: slobode, bogatstva, obrazovanja i plemenitog porekla, i kvantiteta: brojnosti. RAspodela ovih osobunutar drave tvori odreeno ureenje.

Savetodavna vlast odluuje o stvarima koje se tiu svih; izvrna vlast pitanje koje vlasti postoje, kakva je njihova nadlenost, naizbora; sudska vlast. To su tri osnovni elementi u dravi o kojima dobar zakonodavac treba da razmilja...........................Knjiga sedma

Svakom zakonodavcu je potreban materijal na kojem e raditi. Prvi materijal je ljudstvo: koliko ljudi, sa kakvim osobinama. Isto vai i zemlju: kolika zemlja i kakva. Lepota nastaje iz sklada broja i veliine, tako da je najbolje za dravu da ima dobar odnos povrine i brostanovnika, ali ni jedna veliina ne treba da bude ni prevelika ni premala. Za neprijatelje prilaz treba da bude teak, a stanovnicima izlazlak; sva mesta treba da budu dobro povezana, a transport proizvoda i plodova treba da bude lak; zemlja treba da bude kontinentalnprimorska.

Evropski narodi su hrabri, ali ne i inteligentni, dok su istoni narodi inteligentni, ali ne i hrabri; Grci su zlatna sredina, ali i meu njima imodstupanja. Ljudi najbolje drave trebalo bi da budu i inteligentni i hrabri.

Drava ne moe da postoji bez ovih elemenata: prvo hrane, zatim zanata, oruja, novanih sredstava i svetenikih dunosti, a estnajvanije je procenjivanje dravnih interesa i uspostavljanje pravde meu graanima.

Drava je dobra kada su graani koji uestvuju u njenoj upravi dobri i puni vrlina. Za vrlinu ljudi potrebne su tri stvari priroda, navikrazum. Izmeu ovo troje treba da postoji sklad....

I Aristotel, kao i Platon, pie i politiku regulisanja raanja: potrebno je voditi rauna o tome postoji li sklad u godinama i sposobnostimsupruga, zatim voditi rauna da deca ne budu roena ni kasno ni rano, jer i jedno i drugo razbija porodicu. Krljavu decu ne treba odgajatbroj dece treba da bude ogranien.

Kao i kod Platona, zakonodavac treba da zabrani prianje sramnih stvari, kao i poroke; uz to do odreenih godina treba zabraniti satirsigre i gozbe dok mladi ne stasaju da se uhvate u kotac sa onim to one donose.

ARISTOTEL: Nikomahova etika, knjiga V

Aristotel raspravi o pravednosti i pravinosti posveuje celu V knjigu Nikomahove etike. Odreujui pravedno kao ono to je u skladu zakonom ikoje predstavlja sredinu izmeu dve nepravde, on pravednost postavlja drugaije od ostalih vrlina. Naime, pravednost kao i kPlatona obuhvata mnoge druge vrline, ali ipak ne mora kod ARistotela pravedan ovek svakako biti i dobar, ve od situacije zavisi kakemo ga nazvati. Pored toga, pravednost nije izmeu dva razliita, suprotstavljena ekstrema, ve se nalazi izmeu dve nepravde: dobprevie, i izgubiti previe.

Tako se pravednost javlja kao posebna vrsta sredine kao geometrijska ili kao aritemtika mera. Geometrijska mera u onim sluajevimakojima zakon treba da pronae ekvivalent vrednosti, pa se slui proporcijom, a aritmetika kada se radi o raspodeli direktno uporedivih jednakih) predmeta i stvari. S tim u vezi, bitno je da Aristotel pravednost nalazi u odnosima u kojima postoje etiri faktora kao i u propor najmanje dva zainteresovana lica, i najmanje dva predmeta preko kojih se dovode u sklad. Jedan koji je u nekoj radnji vie oteedobie vie odreenog predmeta kao odtetu.

Zakoni su opte regulative, i njihova pravednost moe varirati u primenjivanju na konkretne sluajeve, ali to ne umanjuje njihovu vrednsjer tada ljudi treba da se ponaaju kao to bi se ponaao sam zakonodavac da se nalazi u toj situaciji: ljudi bi tada trebalo da sude osnovu pravinosti da dopunjuju ili menjaju zakonske regulative u konkretnom sluaju, drei se duha zakona. Pravinost je, po Aristotenekako pravednije od pravednosti, jer obuhvata vie od zakonitosti, ali svakako predstavlja istu vrlinu.

U vezi deljenja pravde, tj. presuivanja, Aristotel navodi da je sudija tu da nae sredinu da niko ne dobije premalo ili previe.

Aristotel raspravlja i mogunost da ovek sebi ini nepravdu, i pokuava da razrei problem prolazei kroz razne primere. Poto senepravdi radi o nejednakoj raspodeli, to bi znailo da ovek mora od sebe da neto uzme, a potom sebi da da to je svakako apsurdnStoga Aristotel pribegava podelama koje se nalaze u dui i tu nalazi mogunost injenja nepravde i pravde samom sebi: potrebno je da nie strasti due pokoravaju viem razumu, i to ini pravednost, jer svaka od druge dobija ono to joj pripada.

ARISTOTEL: Ustav atinski

Pritani kao to i sama re kae, bili su predstavnici naroda. Eshil e, tavie, i samog Zevsa (zbog njegovog zastupnikog odnosa spraHelena) ponekad nazivati pritanom. Poto, iz praktinih razloga, svih pet stotina lanova vea nije uvek moglo biti prisutno na svakozasedanju, odreivane su sekcije od po pedeset lanova iz svake file, koji su za svaki mesec obavljali funkciju predsedavajueg tela u veOni su se zvali pritani, a period njihovog jednomesenog slubovanja pritanija. Pri tom, svakog je meseca druga fila imala pritaniju,


9/24

svakog je meseca druga fila bila u veu predsedavajua. Iz svake file birano je po pedesetoro pritana, koji su tokom perioda od 35 ili dana, a taj se period zvao jednom pritanijom, bili na vlasti. Meu njima je rebom biran svakog dana po jedan; tokom perioda od 24 asa e nositi sve simbolike prerogative vlasti. Pritaneja je neka vrsta gradske kue, u kojoj su pritani zajedno jeli, i gde se odravala vevatra.

Fila pojam file isprva je oznaavao jednu preteno rodovsku zajednicu, da bi kasnije (naroito posle Klistenovih reformi) sve vie dobijznaenje gradske optine i izborne jedinice.

Dema administrativna jedinica shvaena kao gradska optina. Uvedena Klistenovim reformama.

Arhont vrhovni predstavnik civilne vlasti. Nekada je najvii velikodostojnik bio kralj, zatim polemarh (ratni zapovednik), a potom arhoMeu arhontima su postojali tesmoteti, koji su bili mlai arhonti i starali se o uvanju zakona. Meutim, arhonti, u mnoini, mopredstavljati i sve vladare: kralja i polemarha zajedno sa arhontima. Arhonti su birani meu uglednim i bogatim ljudima i bilo ih je devet.

Areopag vee koje uva zakone, ono je zapravo upravljalo mnotvom vanih dravnih poslova, kanjavajui i globei sve koji bi nedolino vladali. Areopagiti su, kao i arhonti, birani iz redova uglednih i bogatih graana. Ako je nekom uinjena nepravda, on je mogveu Areopaga podneti prijavu, navodei zakon protiv kojeg mu je uinjena nepravda. Do solonovih reformi, ovo vee je biralo arhonte svojoj volji.

Drakon - smatra se autorom prvog pisanog atinskog zakona, iako Aristotel misli da u tim zakonima nema nieg novog to bi bilo vredpomena. To zakonodavstvo je predstavljalo doradu postojee preteno obiajne prakse, ali je bilo poznato po surovosti u kanjavanprekrioca.

Solon 594. p.n.e. stupio na vlast u Atini, kao posrednik i arhont nakon velikog graanskog sukoba. Oslobodio je narod dugova, i zabraduniko ropstvo, Utvrdio je ustav i dao nove zakone, prestavi da se slui Drakonovim uredbama, osim one o ubistvu. Odredio je da arhonti biraju rebom od kandidata iz svih fila. Aristotel smatra da Solon nije pre svega znaajan zato to je ukinuo oligarhiju jer smatra to nije uinio ve zato to je formirao sudove od svih graana, napravivi uslove za razvoj demokratije. Usled pritisaka stranaka bogat

da se nekoj od njih prokloni, a ne elei da postane tiranin, Solon je odluio da napusti grad.

Klisten reorganizovao je ustrojstvo drave, ako to je od dotadanje etiri plemenske file stvorio deset teritorijalnih. Razdelio je zemlju 30 dema, od kojih je 10 bilo u gradu, 10 u primorju i 10 u unutranjosti, a zatim rebom povezao po tri, kako bi svaka fila imala sve tri vrsdema. Ustav je postao demokratskiji nego pod Solonom.

Perikle Pod Periklom ustav postaje jo demokratiniji nego pod Klistenom, jer je nastavio sa oduzimanjem prava Areopagitima. Odreje da se sudijama daju plate, prevashodno zbog toga to je bilo bogatih koji su to mogli sebi da priute. Meutim, to je dovelo dpodmiivanja sudija. Za vreme Perikla politika situacija je bila popravljena, ali se posle njegove smrti pogorala.

Ostrakizam zakon o ostrakizmu davao je pravo veini da glasanjem, na jedno odreeno vreme, izopti negok ko bi, uprkos optinteresima, nastojao da u prvi plan istakne sopstvene interese. Smisao ostrakizma je bio da se sprei pojava novog tiranina: ostrakizmose ne osuuje neko ve poinjeno delo, ve deluje preventivno spreava se delo koje bi se tek moglo dogoditi.

Meteci Metek je bio doseljenik, koji nije mogao imati graanska prava, ali se mogao baviti trgovinom ako bi gradu plaao odree

naknadu. Meteci su mogli da imaju pravne zastupnike. Aristotel je, inae, u Atini bio metek.

---------------------------------Eklesija narodni skup preko kojeg je narod vrio vlast, Perikle ga je hvalio.Heliaja (helileja) oznaka za narodni sud.Partenon - hram boginje Atine na Akropolju, sagraen za vreme Periklove vladavine.----------------------------------

MAKIJAVELI(Nerkez Smailagi, Historija politikih doktrina)

Srednjevekovna politilka misao zavrila je idejom politikog apsolutizma, a renesansa je sa svojim cinicima i sanjarima bila potpudola do svesti o demonskom karakteru vlasti. U centru interesovanja od sada su ovek i priroda, a ne boansko. Makijaveli energinpobija fatalizam, afirmie slobodnu volju, trai otpor sudbini i izraava vrsti aktivistiki stav prema oveku.

Jedino ovekovo sredstvo da ostvari sebe je politika; kao to ljudska priroda nije demonska, tako ni politika nije zlo, ve opredeljenje zdobro ili zlo, korisno ili asno i kao takva nije nita apsolutno. Odatle apsolutni znaaj drave u Makijavelijevoj politikoj doktrini, koji izraava kao ideja dravnog razloga. Drava je potpuno svetovna tvorevina, bez vitalnog odnosa prema crkvi, bogu ili nekoj vikosmikoj svrsi; ona je savreno odvojena kao entitet, a moralno je izolovana zato to nema obaveza ni prema kome izvan samsebe. Drava je jedino samoj sebi cilj.

Osnovna Makijavelijeva misao bila je da se obnovom antike vetine upravljanja dravom obnovi i sam pali narod Italije i slaba dravpolitiki slomljena i razjedinjena, uz to pod uticajem crkve i stranih osvajaa. Drava je volja i delo vladara, koji je svestan zadataka i smisvlasti. Sredstva, koja on upotrebljava za taj uzvieni cilj, nisu vana, ako ga rezultat opravdava; jer ono to mora da zanima politinije estitost ve efikasnost, nisu ispravna sredstva nego valjanost cilja, a to se moe prosuditi samo po rezultatima konkretnom podruju politike akcije. Neumoljivi lik vladara objanjava se samom prirodom i duhom vremena, u kojem je energisvest i akcija potrebnija nego razborita pragmatika: bitna tema vremena nije bila sloboda, nego sigurnost, ili sigurnost kao slobod


10/24

Makijaveli je, suoen sa osobinama ljudi svog doba, zagovarao politiku sile, energine volje i hladnokrvnog cinizma na putu do konanocilja.

Njegov ideal apsolutne suverenosti vladara bio je duhovno edo onog individualizma koji je slavio oveka osloboenog okova i pokrotradicije, mistike i korporacije. Apsolutizam je prvi oblik u kojem se moderni individualizam politiki pojavio. Makijaveli je prvi mislinovovekovne politike misli ne samo po tome to je afirmisao politiku kao ljudsku stvarnost i to je otkrio njenu sutinu nasilje, nego i tome to je prvi, neprikriveno i logiki, izveo njen ideal apsolutnu monarhiju, koja je po svome obliku bila poslednja politika konsekvencfeudalnog drutva, a po svome sadraju prvi prodor politikih zahteva graanske klase.------------------------------------------ najobinija posledica promena koje proivljavaju drave je prelaz iz reda u nered, da bi se opet uspostavio red. Ljudske stvari ne mogu se zaustave u jednoj taki: kada dospeju do vieg razvoja, ne mogavi dalje da se uzdiu, one padaju; iz istog razloga, kada dosegnu dnone mogu samo da se ponovo podiu.

- postoje osobine koje nam izgledaju kao vrline, ali ako se povedemo za njima, propaemo; sa druge strane, neto moemo i zvporokom, ali to nam moe doneti dobrobit.

TOMAS HOBS(Levijatan, deo i i II)

O prirodnom stanju ljudi u vezi sa njihovim blagostanjem i njihovom bedom:Ljudi su od prirode jednaki- Priroda je ljude stvorila jednakim u pogledu telesnih i duhovnih sposobnosti, jer niko nije toliko slab da ne moda ubije najjaeg, bilo mahinacijama ili udruivanjem sa drugima, i svako moe imati mudrosti ako odvoji dovoljno vremena i truda.

Od jednakosti dolazi nepoverenje Od prve jednakosti sledi jednakost u nadi da emo psotii svoje ciljeve; stoga, ako dvoje ele istu stvobijica postaju neprijatelji i nastoje jedan drugog da unite ili potine, oekujui da e i drugi to eleti njima kada jednom postignu svoj cilj.

Od nepoverenja rat Da bi se obezbedio od zaziranja drugih, ovek nema drugi izbor nego da prvi udari silom. U prirodi ovekovoj su

uzroka svae: takmienje, podozrivost i slava. Prvi navodi ljude da udaraju na druge dobiti radi, drugi radi bezbednosti, a trei radi sticanugleda.

Izvan ureenih drava postoji uvek rat svakog protiv svakog Stanje rata nije samo u borbi, ve i u spremnosti na borbu; a ljudi, dok ibez jedne zajednike vlasti koja je sposobna da ih dri u strahu, ive u stanju rata.

Nezgode od takvoga rata U takvom stanju nema mesta nikakvoj radinosti, nema kulture, nema drutva. ovekov ivot je tausamljeniki, siromaan, opasan i kratak. Dok nema zakona ne zna se ta je zabranjeno, tj. ovek na sve ima pravo.

U takvom ratu nita nije nepravo Gde nema zajednike vlasti, tu nema prava; gde nema prava tu nema nepravde. To su svojstva koja vezuju za oveka u drutvu, ne u samoi.

Strasti koje oveka navode na mir Strah od smrti, elja za stvarima koje ivot ine udobnim, i nada da radinou moe da ih dobiRazum sugerie pogodne mirovne klauzule s kojima ljudi mogu da se saglase, a one se drugim reima nazivaju prirodnim zakonima.

O prvom i drugom prirodnom zakonu i o ugovorima:Prirodno pravo, koje pisci obino nazivaju jus naturale, jeste sloboda to je svaki ovek ima da se sopstvenim moima slui onako kako seli za odranje sopstvene prirode, tj. sopstvenog ivota, pa stoga i sloboda da ini sve ono to po svom rasuivanju i razumu smanajpogodnijim sredstvom za tu svrhu.

Pod slobodom se razume odsustvo spoljanjih prepreka, koje oveka mogu da ogranie u injenju onog to bi hteo, ali koje ga ne mospreiti da mo koja mu ostaje upotrebi onako kako mu njegovo rasuivanje i razum nalau.

Prirodni zakon, lex naturalis, jeste izvestan propis ili izvesno opte pravilo do koga se razumom dolo, a po kome je zabranjeno oveku ini ono ime se unitava ivot ili se oduzimaju sredstva za odranje ivota i da proputa ono ime bi, po njegovom miljenju, ivot najbomogao da se odri. Pravo i zakon, jus i lex, traba razlikovati, zato to se pravo sastoji u slobodi da se to ini ili da se od toga uzdri, dzakon nareuje i obavezuje na jedno od toga, tako da se zakon i pravo razlikuju kao to se razlikuju obaveza i sloboda, to u jednoj iststvari ne moe istovremeno da postoji.

Od prirode, svaki ovek ima pravo na sve Zbog toga, opte pravilo razuma, tj. osnovni prirodni zakon, govori da svaki ovek treba da teza mirom sve dotle dok se nada da e ga postii, a kad ne moe da ga dobije, da moe traiti i upotrebiti sva sredstva i sve koristi rata . Pdeo je osnovni zakon prirode: teiti miru i odravati mir, a drugi deo je najvie prirodno pravo: braniti se svim moguim sredstvima.

Iz ovog osnovnog zakona prirodnog, koji nareuje ljudima da tee za mirom, izvodi se drugi zakon: da je ovek spreman, ako su i drugi istako spremni, ukoliko to smatra potrebnim za mir i za svoju odbranu, da napusti ovo pravo na sve stvari i da se zadovolji sa onoliko sloboprema drugim ljudima koliko je i on voljan da drugim ljudima protiv sebe prizna. Ljudi su u stanju rata dok nisu spremni da se lie nekprava, ali dok svi nisu spremni da se lie nekih prava, dotle pojedinac nema nikakvog razloga da sebe ograniava: to trai da drugi tine, to i ti ini drugima.

Napustiti jedno pravo da se neto ini, znai liiti se sloboda da drugog ometamo u korienju njegovog prava da to isto ini. Jer onaj koodstupio od svog prava time nije drugom dao nikakvo pravo koje ovaj ve nije imao po prirodi. PRavo je naputeno ili prostim odricanjod prava, ili prenoenjem prava na nekog drugog.


11/24

Prostim odricanjem, kad se onaj ko pravo naputa ne brine ko e imati koristi od toga odricanja. Prenoenjem, kad je onaj ko pravo napuimao nameru da korist od toga pripadne odreenom licu ili licima. Za onog ko se odrekao svog prava kae se da je vezan, ili obavezan, ne ometa drugog u korienju tog prava; njegova je dunostda ne pogazi taj svoj voljni akt.

Kad ovek svoje pravo prenosi ili se prava odrie, on to ini samo zato to u naknadu dobija kakvo pravo koje se na njega prenosi ili zato se nada da e time dobiti neko drugo dobro. Poto ovek sve to radi teei svom dobru, postoje prava kojih se ne moe liiti, npr. prada se silom brani ako ga silom napadaju da bi ga ubili; isto vai i za ranjavanje, okove ili drugo lienje slobode.

Uzajamno prenoenje prava jeste ono to ljudi nazivaju ugovorom. Ako se stvar predaje istovremeno sa prenoenjem prava, onda jeugovor; ako se prvo predaje stvar a od drugog kasnije oekuje neto za uzvrat, onda je to sporazum; ako se obe strane dogovore da inidbe ispuniti kasnije, radi se o obeanjima; kada nema uzajamnog prenoenja prava, onda je to poklon.

Ostali prirodni zakoni 3) pravda, postoji samo kada ima sporazuma, i svodi se na potovanje sporazuma; a pravedno je i dati oveku oto je njegovo: stoga i pretnja kaznom usled neizvrenja sporazuma, i garancija svojine, moe postojati samo tamo gde ima sile, tj. drav4) blagodarnost, 5) uzajamno prilagoavanje ili poputanje, 6) spremnost za pratanje, 7) da ljudi, svetei se, samo potuju budue dob8) protiv prezira, 9) protiv oholosti, 10) protiv nadmenosti, 11) pravinost, 12) ravnopavno korienje zajednikih stvari, 13) o odreivanuea putem kocke, 14) o primogenituri i prvom zauzeu, 15) o posrednicima, 16) o podvrgavanju arbitrai, 17) niko nije sudijasopstvenoj stvari, 18) ne moe biti sudija nijedan ovek koji u sebi nosi neki prirodni uzrok pristrasnosti, 19) o svedocima. Rezime svzakona: ne ini drugome ta ne eli da tebi bude uinjeno . Prirodni zakoni su veiti i nepromenjivi, i poznavanje tih zakona predstavistinsku moralnu filozofiju.

O uzrocima, postanku i definiciji drave:Cilj drave: naroita sigurnost, koja se ne moe imati po prirodnom zakonu, niti se moe dobiti udruivanjem malog broja ljudi ili porodicniti od velikog mnotva, ako ovim ne upravlja samo jedno rasuivanje, i to stalno.

Raanje drave Jedini nain da se uspostavi takva zajednika vlast koja moe biti sposobna da ljude brani od zavojevaa spolja i opovreda koje jedni drugima nanose i da ih obezbedi tako da svojom marljivou i plodovima zemlje mogu da se ishrane i da zadovoljno

jeste da sve svoje moi i svu svoju snagu povere jednom oveku ili jednom skupu ljudi koji e moi sve njihove volje putem veine glasovda svede na jednu volju. Kada mnotvo prenese svoja prava na jednu linost, onda ono postaje jedna linost, postaje drava. Drava moda se definie kao jedna linost, ije radnje izvesno veliko mnotvo ljudi, na osnovu uzajamnog sporazuma, prima kao autor, i to spojedinci od kojih je mnotvo sastavljeno, a sa ciljem da jedinstvena linost moe da koristi snagu i sredstva svih onako kako to smapogodnim za njihov mir i zajedniku odbranu. Nosilac te linost je suveren, i njemu pripada suverena vlast, a svi ostali su njegovi podanic

O pravima suverena kao ustanove:Is ovakvog ustanovljenja drave izvode se sva prava i ovlaenja za suverena:1) podanici ne mogu da promene oblik vladavine,2) suverena vlast ne moe da se izgubi,3) niko ne moe, a da ne uini nepravdu, protestovati protiv ustanovljenja suverena koje je proglasila veina,4) podanik ne moe pravedno da se tui zbog suverenovih radnji,5) ma ta suveren uinio, ne moe biti kanjen od strane svojih podanika,6) suveren odluuje ta je potrebno za mir i odbranu njegovih podanika, i odluuje koja su uenja pogodna da se podanici njima ue,7) pravo postavljanja pravnih pravila, po kojima e svaki znati ta je njegovo, tako da nijedan drugi podanik ne moe to da mu oduzme a

ne uini nepravdu,8) njemu pripada i vrenje pravosua i reavanje sporova,9) i voenje rata i zakljuivanje mira kako on za najbolje smatra,10) i da bira sve savetnike i ministre kako u miru tako i u ratu,11) i da nagrauje i kanjava, i to (ukoliko neki raniji zakon nije odredio meru) po svom nahoenju,12) i za poasti.

To su prava to ine sutinu suverenosti, ona su nedeljiva i ne mogu se nikakvim nainom napustiti, a da se time direktno ne napusuverena vlast. Mo i ast podanika iezavaju u prisustvu suverene vlasti. Od suverene vlasti je manje zla no od odsustva svake vlasti,zlo dolazi najveim delom otuda to se nerado potinjava manjem.

Samo su tri razliite vrste drava: monarhija, aristokratija i demokratija, zavisno od toga ko ima suverenu vlast: jedan, vie njih ili svi.

DON LOK: Dve rasprave o vladi, knjiga II

Ljudi su po prirodi u stanju savrene slobode, da odreuju svoje radnje i raspolau svojim posedima i linostima kako smatraju daprikladno u granicama prirodnog zakona, a da ne zavise od volje nekog drugog oveka. Poto niko nema vie vlasti od drugoga, i poto vlast i jurisdikcija uzajamni, to je ovo stanje zapravo stanje jednakosti.

Meutim, ovo stanje slobode nije stanje samovolje, jer iako nekontrolisano raspolae svojom slobodom, ovek shvata da su svi jednanezavisni, te prema tome ne treba da nanosi zlo tuem ivotu, zdravlju, slobodi ili posedu. Takoe, svako je obavezan da ouva sebekoliko moe da ouva druge. U ovom prirodnom stanju vai prirodni zakon, ali on ne bi imao efekta ako ne bi bilo tela koje ga sporovdi s obzirom da su svi jednaki u prirodnom stanju svi sprovode prirodni zakon i imaju pravo da kanjavaju onog ko nanosi zlo drugimKanjavanje ovek preduzima kao odtetu i obuzdavanje drugog koji je prekrio prirodni zakon, i jedino je tada opravdano izdii se iznvlasti drugog. Svaki ovek ima pravo da kanjava krivca upravo zato to se krivac odrie zakona uma inei zlo.


12/24

Lok razlikuje kanjavanje radi obuzdavanja, i otplaivanje odtete (u bilo kom vidu), i oboje ine deo zekonitosti; vladar moe pomilovkrivca u smislu neizvrenja kanjavanja, ali oteeni mora biti zadovoljen, i samo oteeni moe sa te strane dati oprost. Isto tako, ko uboveka, ini zlo celom oveanstvu, i svako ima pravo da ga ubije. Za manje zloine, ljudi odreuju manje kazne.

Lok je svestan prigovora da pojedinci mogu svoje prirodno pravo koristiti preterano, svetiti se i biti pristrasni, pa prihvata graansku vlakao reenje tog problema. On poziva kritiare prirodnog stanja da opravdaju apsolutnu vlast jednog oveka jer ona nije nita bolja apsolutne slobode oveka u prirodnom stanju. ak je bolje u prirodnom stanju jer ljudi ne moraju da se pokore nepravinoj vopojedinaca, a nepravian odgovara svakom za svoja nedela.

Ljudi mogu da pitaju gde postoje, i da li su ikad postojali ljudi u takvom prirodnom stanju, i Lok za poetak navodi suverene vladare: oni meusobno u prirodnom stanju. Ljudi su u takvom stanju dok sami ne postanu lanovi drugog politikog drutva, i to svojom voljomRasprava o vladi e to opisati.

to se stanja rata tie, ono poinje kad god neko atakuje na moju slobodu, bio on potencijalni ubica ili lopov ja tada imam pravo da branim do potpunog unitenja napadaa, jer time branim svoju slobodu. Meutim, to kolo borbe moe da ide u beskraj, jer u prirodnostanju ne psotoji konani sudija, osim Boga. U drutvenom ureenju, meutim, konana odluka i sud pada na vladu, te ljudi ulazeureenje da bi predupredili opasnosti od stanja rata bez sudije. Tu se Lok slae sa Hobsom.

-----------------------------to se svojine tie, Lok kae da je od Boga priroda data svim ljudima, te je i svojina nad njom zajednika, ali da ovek budui da imekskluzivnu svojinu nad svojom linou ima ekskluzivno pravo na proizvode svog rada, tj. onoga to je uradio od zajednike prirode saMeutim, to neznai da ovek moe radom da prisvaja sve to poeli, jer je Bog tako uredio da postoji granica uivanja sve iznazadovoljavanja potreba predstavlja preterivanje.---------------------------------Prvo drutvo bila je zajednica mukarca i ene, zatim gospodara i sluge; svi zajedno kasnije dolaze do politikog drutva. Postoje dve vrgospodarskih odnosa: u jednom sluaju ovek se dobrovoljno liava odreenih prava i sloboda sklapajui ugvor o sluenju, tj. nadnienja gospodara; u drugom sluaju on je potpunom ropstvu i lien slobode.

-----------------------------------Apsolutni vladar se u odnosu na sve ostale nalazi u prirodnom stanju, a graani se udruuju radi stvaranja nekog tela koje je sudijasporovima, tj. koje reava sve sukobe, i nije pristrasno. Apsolutni vladar, tako, ne potpada pod to zakonodavstvo, pa je i time deo prirodnstanja. U graanskom drutvu, meutim, svi moraju biti pod vlau zakona, ni jedan ovek ne sme biti izuzet.-------------------------------------Ljudi se odluuju svojevoljno na zajednicu, i time se udaljuju od pirrodnog stanja, inei tu zajednicu jednim politikim telom, koje daveinom odluuje. Ovome Lok pronalazi dva mogua prigovora: 1) nema u istoriji ljudskog drutva ljudi nezavisnih i jednakih koji su potom sastali i zajedno uspostavili vladu, i 2) po pravu tako ne treba initi, jer su ljudi ve roeni pod vladama, i nisu slobodni da zaponovu vladu.

1) To to ima malo ili nimalo izvora koji govore o ljudima u prirodnom stanju, ne moe biti dokaz da takvog stanja nije bilo; inae bismmorali da verujemo da su vojnici nekih starih careva oduvek bili odrasli, jer o njima ujemo tek kao o vojnicima; zatim, ovek se retko sesvog detinjstva, a i istorije se piu kad ve postoje vlade; takoe, Lok se poziva i na podatke o drutvima amerikih starosedelaca. Vladapotekla od patrijarhalnog prava glave porodice, tj. vlade jednog oveka, ali i to se desilo tek sporazumnim pristajanjem slobodnih ljudi. Zasu prvi vladari bili samo sudije i vojskovoe u ratu, nisu imali apsolutnu vlast, tj. bili su potovani samo zato to su doprinostili dobrobiti sv

2) Drugi prigovor, Lok prvo ovako raskrinkava: svuda vidimo da zapoinju nove vlade, tj. da postoje pojedinci koji su roeni u pod jednovlau, ali jednom sami poinju da zapovedaju. Stoga, ako postoji jedan takav, onda je bar taj jedan sposoban da se smatra slobodnimda negira postojeu vlast i odlui kako e urediti novu. Ako ima jednog, moda ima i vie njih, koji zajedno mogu odluiti da li e pokoravati ili vladati nekim. Ljudi su slobodni da se odvoje od jedne vlasti i stvore novu, i tako se oduvek i deavalo. Dete nije roeno kpodanik nijedne zemlje ili vlade.ovek preutno, i najee neprimetno, postaje podanik, tako to pristaje na drutvene odnose, narosvojnsko-pravne, one drave u kojoj ivi.

Dva osnovna prava koja je ovek imao u pirodnom stanju prelaze na politiku zajednicu: prvo, vlast da ini to god smatra prikladnimouvanje sebe i ostalih ljudi postaje definisano zakonom; drugo, vlast i pravo kanjavanja u celini predaje i sudeluje u njenom izvrenjPoto je i uao u politiko drutvo da bi sauvao svoju svojinu (svojinu, slobodu i ivot), zakonodavno telo nikada ne dosee dalje od optdobra.----------------------------------Prvi i osnovni pozitivni zakon svih drava je ustanovljavanje zakonodavne vlasti. Zajednica bira i postavlja zakonodavno telo, da bi to tepredstavljalo izraz saglasnosti drutva, to je osnova i apsolutno nuno za svaki zakon. Meutim, iako je vrhovna vlast u dravi, ipak:

1) Zakonodavna vlast nema aspolutno arbitrarnu vlast nad ivotima i imovinom drugih ljudi. Ova vlast nema ptravo da uniti, porobihotimino osiromai podanike, upravo zbog toga to su podanici na nju preneli samo onu vlast koju su i sami imali u prirodnom stanju arbitrarnu vlast ni oni nisu imali. Prirodno stanje ne prestaje u dravi, ve je samo omogueno njegovo potovanje.

2) Zakonodavno telo ne moe da za sebe prisvoji vlast upravljanja na osnovu improvizovanih dekreta, ve mora da deli pravdu na osnovaeih zakona i poznatih ovlaenih sudija. Ljudi odluuju da vlast predaju u ruke pojedincima zato to pravila postaju objavljeni zakodok je prirodni zakon nepisan. Zato pojedinci nemaju pravo da menjaju te zakone arbitrarno, poto ih nisu ni stvorili, ve moraju dauvaju.

3) Vrhovna vlast ne moe da uzme nekom oveku deo njegove svojine bez njegove saglasnosti. Ljudi predaju vlast pojedincima daouvali svojinu, i ako vlast moe da im je uzme, onda oni nemaju zapravo nikakvu sigurnu svojinu. Ipak, poto vlada zahteva troak,podanici mogu da daju, ali samo uz saglasnost veina mora da da saglasnost za poreze.


13/24

4) Zakonodavno telo ne moe da prenese vlast donoenja zakona u neke druge ruke. Poto je vlast delegirana, onda sam narod moe dje da drugima, ali vlast to nema pravo.-------------------------------------Meutim, iako postoji vrhovna vlast, ona je uvek potinjena volji naroda. Poto joj je vlast delegirana, kada narod zakljui da ne posteljeni cilj, moe da izmeni zakonodavno telo. Tako zajednica neprestano zadrava vrhovnu vlast.

Zakonodavno telo ne mora uvek da postoji, ali njemu podreeno izvrno telo mora uvek. Ako, pak, izvrna vlast silom sprei nosastajanje ili delovanje zakonodavne vlasti, to znai da izvrna vlast objavljuje rat narodu, i narod ima puno pravo da silom ponouspostavi svoje zakonodavstvo.------------------------------------Uzurpacija je vrenje vlasti na koju drugi ima pravo, a tiranija je vrenje vlasti izvan prava, na ta niko ne moe imati pravo. Tiranijaupotrebljavanje vlasti za svoje privatne interese, a ne za interes opteg dobra. Gde god zakon prestaje, poinje tiranija. Ko god prekoradatu mu vlast, prestaje da bude vladar i postaje tiranin. Na svaku nepravednu i nezakonito silu moe se odgovoriti silom; ak i ako se krizuzme od ovog pravila, ipak ljudi koji izvravaju nejgova nasilnika nareenja mogu da naiu na pravedan otpor; ovlaenje ili narednekog vladara, kada ovaj nije nadlean, nitravni su za privatnog oveka.--------------------------------------Raspad drutva i raspad vlade su dve razliite stvari. Politiko drutvo, kao zajednica slobodnih, moe da prestane samo osvajanjem strane drugog drutva, tj. nije sposobno da se odri kao jedno telo. Tada, naravno, nestaje i njegova vlada, koja bez njega ne bi mogladpostoji. Vlade se, meutim, raspadaju na razne naine: npr, kada se zakonodavno telo promeni, a ono daje duu dravi i oblik, i to bzakonitom odlukom naroda ili arbitrarnom voljom pojedinca-vladara ili nekog drugog tela koje primeni silu; zatim zakonodavno telo se mei ako mu nije omogueno da se okupi, ili ako vladar menja izborna pravila.

Drugi nain raspada vlade, tj. zakonodavnog tela, nastaje u pravednom otporu nepravednoj vlasti, tj. vlasti koja kri osnovne principe kojima je psotavljena, tj. kada postaje arbitrarna i kada ulazi u imovinu podanika.

Lok primeuje da neki tvrde da je javno mnenje kolebljivo, i da ako mu se dopusti, ono bi bilo u stanju odmah da menja svaku vladu nanajmanji znak neslaganja. Meutim, Lok tvrdi da je upravo suptorno: narod se navikava i teko menja navike u politici, pa ak dugo i trpi,

nakon promena i revolucija opet ima tendenciju da vrati stare zakone i vladare.

Uostalom, narod s kojim se loe postupa ima razloge za bunu, ali se opet ne deava da se die na najmanju nepriliku, ve najee duvremena trpi i nada se boljem, ali tada ima nesumnjivo pravo na pobunu. Pored toga, Lok samtra da upravo ova mogunost predstavnajbolju zatitu protiv pobune: jer su pravi pobunjenici oni koji sprovode silu protivno volji naroda, zloupotrebljavajui ovlaenja.

Onaj koji posegne za pravima princa ili naroda i postavi osnovu za obaranje ustava i poretka neke pravedne vlade, taj je kriv za najvzloin za koji je ovek kadar, poto treba da odgovara za sva ona zla krvi, pljake i pustoenja koje razlamanje vlade na delove donozemlji.

Osnovno pitanje za Loka, ko je sudija, na kraju reava postavljajui narod za sudiju. Ako postoji problem koji nije reen zakonozajednica je ta koja e suditi. Isto vai u procenjivanju da li je princ ili neko telo drave prekrilo saglasnost zajednice: narod e odluiti kae reagovati. Ako strane ne ele da prihvate istog sudiju, onda je jedini sudija Bog, a to znai da je u pitanju stanje rata.

POLITIKA MISAO PROSVETITELJSKE EPOHE(Nerkez Smailagi, Historija politikih doktrina)

Makijaveli je naticipirao vlast graanske klase, Ruso ju je radikalizovao; XVIII vek, a posebno Rusoov period, predstavlja neposredpredveerje francuske revolucije: vladar je silnik, plemstvo je osiono, kler iskvaren, ideje borbene, narod namuen; ve je prolo sto godiod Slavne revolucije i njenog konstitucionalnog progresa, koji je Monteskje proglasio savremenim politikim uzorom; teorija prirodnprava je razvijena u oba svoja pravca, apsolutistikom (Hobs) i demokratskom (Lok); mislioci oko Enciklopedije odvaili su se da ponezaotre politika pitanja: u lanku Sloboda se izjavljuje da ruenje slobode rui s njom celokupnu politiku organizaciju, mea porovrlinu ..., a u lanku Predstavnici veliale su se prednosti ustava; ovi uobiajeni oratorski istupi protiv despotizma jo nisu zagovaneto novo u odnosu na ranije liberalne mislioceako mala drava treba da bude republikanska ... zakonodavac e dati vladu jednjedinog, dravama veeg prostranstva, a apsolutna jednakost je prazna pria, koja se moe shvatiti samo u idealnoj politikoj zajednisvakako, monarh nema od boga samovoljnu vlast, on je samo narodni mandator, on je dobio od svojih podanika autoritet nad njima; ovautoritet je ogranien zakonima prirode i boga; pa ipak je to neograniena vlast kojoj se, izgleda, samo zabranjuje da ugnjetava naroda tlai razum i pravinost, tj. izmeu apsolutne monarhije i despotizma sva je razlika u nejasnim temeljnim zakonima slinim onimakojima su svi ljudi govorili, a koji Enciklopedija zasniva na razumu i pravinosti pre nego na istorijskim primerima; zapravo, ide

Enciklopedije bio je ideal prosveenog despota: Sretna drava, kad e njen kralj biti filozof ili kad e neki filozof biti njen kralj!.Za duh politike doktrine ovog doba bilo je karakteristino da ona, suoena s preivelim i zastarelim drutvom, konstruie politike sistemkoji ne pretpostavljaju revolucionarnu akciju, nego koji uznemirujui njegove najdublje osnove kre puteve njegove reformKarakteristini je i to, da je sa Lokom ideja prava zamenila ideju dunosti, ime se oslobaaju elementi jedne nove civilizacije, kojazasnovana na racionalizmu, ireligioznosti, smrti natprirodnog, ruenju katolicizma, ofanzivi protiv crkvenih dogmi, dobara i povlastica.

AN AK RUSO: Drutveni ugovor

Knjiga prva

ovek se raa slobodan, a posvuda je u okovima.


14/24

Najstarije od svih drutava, i jedino prirodno, jeste porodica. Prirodna veza traje dok deci treba briga, a nakon toga mogu iveti samsporazumno. Ruso navodi autore, izmeu sotalog i Aristotela, koji odnos gospodar-rob smatraju prirodnim, ali smatra da posledicu uzimza uzrok kada smatraju da je rob po prirodi rob. Sila ne stvara pravo, svaka je vlast od boga, ali i bolest zar je onda ipak zabranjeno dpozivamo lekara?

Jedina osnova zakonite vlasti nad ljudima je konvencija. Niko ko sebe daruje besplatno drugome, i postaje rob, nije pri zdravoj pameOdrei se svoje slobode znai odrei se svojstva oveka, svojih prava i dunosti. Rat, takoe, predstavlja odnos drava, a ne pojedinacastoga nije izvor prava.

Besmisleno je rei: Sklapam s tobom sporazum koji je sav tebi na teret, a meni na porbitak, i pridravat u se njega, dok se meni svia, ti e se njega pridravati dok se meni svia.

Usled raznih razloga, prirodno stanje vie ne moe biti odrano, i ljudski rod mora da promeni nain ivota. Poto jedino to ima jesnjegova sopstvena snaga, pojedinac moe samo da se ujedini sa drugima, ali e to doneti ograniavanje nekih njegovih sloboda. Drutveugovor reava taj problem pronalaenja udruivanja koje brani zajednikim snagama osobu, a u kojem se osoba ipak samo sebi pokoravostaje isto tako slobodna kao pre.

Odredbe tog sporazuma nisu formalno iskazane, ali ih svako priznaje i prihvata. Ta odredba se svodi na jedno: potpuno otuenje svaklana drutva sa svim svojim pravima u celokupnu zajednicu. Jer samo ako se svako potpuno daje, jednaki su uslovi za sve. Ko se dsvima, ne daje se nikom, jer je i sve dobio natrag od svih. Konano, svako od nas ujedinjuje svoju posebnost i mo pod vrhovnom upravoopte volje, i primamo u drutvu svakog lana kao neodvojivi deo celine.

Skup ovih pojedinaca u drutvenom ugovoru ini jedno telo, zajedniko ja, i stoga ono zadobija svoj ivot i svoju volju. Ta javna osoba nekad zvala grad, a sada republika, ili politiko telo. lanovi tog tela nazivaju se drava kada je pasivna, a suveren kada je aktivna, tj. kadonosi zakone. Udrueni se zajedniki zovu narod, kao uesnici vlasti su graani, a podanici su kada su podreeni dravnim zakonima.

Kao pojedinci, svi su u dvostrukom odnosu prema zajednici: i kao podanici i kao suvereni. Meutim, zajednica je suveren, te svaki zak

koji donese moe opzvati. Ona je u odnosu na druge zajednice u poloaju pojedinca, tj. u prirodnom stanju.

U tom telu, povreda jednog je povreda svih, i obrnuto. Pojedinac, meutim, moe sebe smatrati odvojenim, tj. moe imati volju posebnodvojenu od opte, ali e tada ovo telo smatrati apstrakcijom, i imae samo prava graanina, a ne pravog podanika, koji je deo i die celinom.

Prelaz od prirodnog stanja u drutvo stvorio je promenu u oveku umesto instinkta rodila se pravednost, i delatnosti su dobile moralnoDo tada je ovek pazio samo na sebe, a sada deluje po drugim naelima i pita svoj razum pre nego to se okrene sklonostima. Drutvenugovorom ovek razvija svoje sposobnosti i oseaje, udaljuje se od osobina ivotinje, ali problem je to aktuelnim drutvom ne upravdrutveni ugovor, pa je ovek jo nie nego to je bio u prirodnom stanju.

Druga knjiga

Opta volja moe da upravlja snage drave samo prema cilju zbog kojeg je ustanovljena, a to je opte dobro. Suveren, kao zajednica, mobiti predstavljen samo samim sobom. Politiko telo biva uniteno kada se postavi pojedinac kao suveren, jer pojedinana volja ne moe b

jednaka optoj, a ova jedino tei optem dobru. Kad se postavi gospodar, narod vie nije narod. Suverenost je, dakle, neotuiSuverenost je i nedeljiva. Ona je ili opta ili pojedinana, a ako je opta samo je onda suverena.

Opta volja je uvek ispravna i pravina, uvek tei javnoj koristi. Meutim, narodna volja moe da pogrei iako narod ne moe eleti loe sebe, on ipak moe biti loe obaveten, ili podeljen na udruenja, koja stvaraju razlike, i konano od opte volje prave pojedinanu voudruenja. Samo kada svaki pojedinac izraava slobodno miljenje, nevezan za druge, odluka e biti uvek ispravna.

Svako je duan suverenu, jer on predstavlja zakon razuma i prirodni zakon; pojedinci izvravaju dunosti koje im se daju zato to shvatada se radi o koristi za svakog. Suverenost, poto kao telo poznaje samo celinu, predstavlja pogodbu celine sa svakim svojim lanom, i dsu pojedinci podloni takvom sporazumu, oni se pokoravaju samoi svojoj volji.

Suverena vlast, premda potpuno apsolutna, posveena, nepovrediva, ne premauje niti moe premaiti granice optih sporazuma, i svaovek moe slobodno da raspolae svim svojim dobrima i slobodom to mu ostavlja sporazum.

Cilj svakog zakona je uvek opti, jer moe da se odnosi samo na ceo narod ako se odnosi na neto van drave, onda nije opti, jer dra

nije podlona drugoj optoj volji, a ako se odnosi na neto unutar drave, unutar koje nema odvojenih delova, on se moe odnositi samo celo telo, tj. narod. Zakon sjedinjuje sveoptost volje i cilja, i stoga naredba gospodara ne moe biti zakon. Odluka pojedinca moe biti samin dekreta, magistrature, ali ne i in suvereniteta, on pripada samo optoj volji. Svaka zakonita vlada je republikanska, tj. zakoni su u takvdravi opti, javna stvar.

Zakonodavac je izuzetan ovek, ali nije suveren: onaj ko stvara zakone nema zakonodavno pravo, jer to pravo pripada samo narodpojedinana volja je skladna optoj samo ako se takvom pokae nakon sveopteg glasanja.

sloboda i jednakost su sonova svakog zakonodavnog sistema.

Trea knjiga

U drutvenom ugovoru postoji razlika snage i volje: opta volja mora da ima neku snagu koja e je pokrenuti, i ta snaga je vlada. Ona nsuveren, ona je samo sluga, posredniko telo izmeu podanika i suverena za meusobno sporazumevanje, zaduena za sprovoen


15/24

zakona i odravanje slobode. lanovi tog tela nazivaju se kraljevi, magistrati ili upravljai, a svi zajedno ine vladara. Suveren ovom tmoe poveriti, ograniiti, preinaiti ili oduzeti vlast kad god mu se svidi.

Vlada je posebno telo unutar drave, i potrebno je postii ravnoteu izmeu snage vlade i suverena. Opta volja, u vidu pravednog zakontreba da se potuje, i to obezbeuje vlada, ali ako je ona suvie mona moe doi do raanja despotizma, to je protivno optoj volji i ciradi kojeg je ugovor sklopljen. Sa druge strane, ako vlada nije sposobna da sprovodi zakon, pojedinane volje e moi da nanose tezajednici. Uz to, to je narod brojniji, to je ve uticaj suverena na pojedinca (jer je opta volja izraz sve veg broja ljudi u odnosu pojedinevu volju), ali isto vai i za vladu: to je vie magistrata, to je vlada kao pojedinano telo slabija. Oblici vladavine razlikuju se broju magistrata u vladi.

1) Ako suveren vladavinu preda veini, tj. ako ima vie magistrata od onih koji to nisu, onda se radi o demokratiji.

2) Ako je vlada ograniena na mali broj, onda se radi o aristokratiji.

3) ako svu vladavinu preda u ruke jednog, a svi podravaju njegovu vlast, onda se radi o monarhiji.

Oigledno, prva dva oblika vladavine su elastini: demokratija ide od vladavine svih do vladavine jedne polovine, a aristokratija od vladavpolovine, do vladavine jednog. Meutim, i kraljeva moe biti razliit broj, pa vidimo da je oblik vladavine promenljiv i ogranien jedino brojegraana drave.

O demokratiji:Kada bi se pojam najstroe primenio, istinske demokratije nije ni bilo, niti e je biti. Protivno je prirodnom poretku da veina vlada, a da vlada manjinom. Ne moe se zamisliti kako bi narod ostao stalno okupljen da bi se bavio javnim poslovima i lako je videti da zbog toga treuspostaviti ovlaenja, a da se ne promeni oblik upravljanja.

Demokratija zahteva, prvo, vrlo malu dravu u kojoj bi se ljudi lako okupili i lako poznavali; drugo, veliku jednostavnost obiaja, to spreamnotvo poslova i otrih rasprava; zatim mnogo jednakosti u poloaju i bogatstvu, bez ega ne bi dugo opsatala jednakost u pravim

ugledu; konano, malo ili nikakvog luksuza, jer on izopauje i bogate i siromane, jedne posedovanjem a druge pohlepom.

Demokratija je najpodlonija graanskim ratovima i unutranjim pobunama, jer najsnanije i najtrajnije tei promeni oblika, trai najvbudnosti i hrabrosti da bi se odrala u postojeem. Svaki graanin mora ponavljati sebi: pretpostavljam opasnosti slobode miru ropstva. Kbi postojao boji narod, on bi sobom vladao demokratski; tako savrena vladavina ne pristaje ljudima.

---------Kao to pojedinana volja neprestano deluje protiv opte, tako i vlada stalno deluje protiv suverevnosti. Vlada ima tendenciju izopaavanpre ili kasnije desi se da vladar podredi suverena i uniti osnove drutvenog ugovora. Izopaavanje vladavine vodi u raspad draveanarhiju; raspad demokratije psotaje ohlokratija, vladavina aristokratije oligarhija, a kraljlevine tiranijom.

Kada se narod okupi u suvereno telo, svaka nadlenost vlade prestaje; zbog toga sve voe strepe od toga i na sve naine pokuavaju dzaustave okupljanje pravog suverena. Izmeu suverene vlasti i samovolje vlade ponekad se uvede posrednika sila, u vidu zastupnikapredstavnika. Meutim, predstavnici se pojavljuju samo kada jenjava ljubav prema domovini, kada lini interesi okreu pojedince od interezajednice; suverenost ne moe biti predstavljana, volja se nikad ne predstavlja. Kada narod bira sebi predstavnike, on vie nije sloboda

on vie ne postoji. Sve to predstavnici sami odluuju, nitavno je, jer ne predstavljaju optu volju; samo ono to odobri ona postaje zakon

KANT: Veni mir

Preliminarni lanovi venog mira meu dravama:1. Nijedan ugovor ne treba smatrati mirovnim ako je sklopljen tako da preutno sadri povod budueg rata.2. Nijednu samostalnu dravu (bez obzira na to da li je ona velika ili mala) ne moe druga drava da stekne nasleem, zamenokupovinom niti darivanjem.3. Stajae vojske treba da vremenom potpuno nestanu.4. Drava se ne sme zaduivati zbog spoljanjih dravnih razmirica.5. Nijedna drava ne sme se nasilno uplitati u ureenje i upravljanje druge.6. Nijedna se drava u ratu sa drugom ne sme uputati u takva neprijateljstva koja bi u buduem miru nuno onemoguila meusobpoverenje, a to su: iznajmljivanje plaenih ubica, trovaa, krenje ugovora, podsticanje na izdaju u dravi sa kojom se ratuje.

lanovi 1, 5 i 6 trae hitno izvrenje, dok 2, 3 i 4 mogu da budu odloeni, ali samo zato da se ne bi izvrila prenaglo, ve postepeno.Definitivni lanovi venog mira:1. Graansko ureenje u svakoj dravi treba da bude republikansko. To je ono ureenje koje je zasnovano na principima slobode svlanova jednog drutva, naelima zavisnosti svih od zajednikog zakonodavstva, i jednakosti svih, kao graana.

(Razlika izmeu oblika vladanja i oblika upravljanja) Republikansko ureenje ne treba brkati sa demokratskim, jer se oblici drarazlikuju po nosiocima vlasti i po nainima na koji vladar upravlja. Prvo su oblici vladanja, i postoje tri vrste: vladavina jednog oveknekolicina povezanih, ili svi (autokratija, aristokratija, demokratija, vladarska vlast, plemika i narodna). Drugo su oblici upravljanja, tiu naina na koji se drava slui svojom punom vlau zasnovanom na ustavu, i moe biti republikanski kada je izvrna vlast odvojena zakonodavne, i despotski gde drava samovoljno sprovodi zakone koje je sama dala, tj. gde se vladar slui javnom voljom kao svojoprivatnom. Demokratija je despotizam.


16/24

2. Meunarodno pravo treba da se osniva na federalizmu slobodnih drava. Osnivanje republika vodi njihovom ujedinjavanju u savez mikoji tei odravanju mira, zauvek. Kao to se pojedinci odriu bezakonite slobode, tako i drave to mogu, i da tako sklope meunaroddravu.

3. Pravo graana sveta treba da se ogranii na uslove opteg hospitaliteta. Ljudi imaju pravo da se poseuju i etaju planetom, i tu se nradi o gostoprimstvu, jer neko ne dolazi da bude ukuanin, ve dolazi u posetu.

Garanciju venog mira daje upravo priroda, koja svojim mehanizmom, uprkos svemu, ljude navodi na slogu. Tzv. tajni lan venog mpredstavlja preutno oekivanje i podsticanje koje drave daju filozofima da bi od njih ule kako se vodi rat i kako se stvara mir.

O nesaglasnosti izmeu morala i politike u pogledu venog mira:Moral je praksa u objektivnom znaenju, skup bezuslovno zapovednih zakona koji govore kako treba da postupamo, a to znai dabesmisleno rei da ne moemo. Meutim, ako je politika izvrna pravna nauka, a moral teorijska nauka, onda ne moe biti spora izmepolitike i morala. Problem je to praksa esto navodi na zakljuak da moral spada u oblasti ideala.

Kant moe da zamisli moralnog politiara, koji bira principe politike tako da oni mogu postojati uporedo s moralom, ali ne i politikmoralistu, koji kuje moral onako kako je korisno za dravnika.

Prava dravna mudrost (moralnog politiara) smatrae u sadanjem stanju stvari svojom dunou da sporvodi reforme u duhu ideajavnog prava, dakle postepeno. Meutim, revolucija iako izbija nezakonitim putem, nekad moe dovesti

ipt - skripta sa knjigama za vezbe

Documents