kokot_zeljko.doc

Жељко Кокот Мастер рад

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТДепартман за економику пољопривреде и социологију села

Жељко Кокот

ЕКОНОМСКА ОПРАВДАНОСТ ИЗГРАДЊЕ ПОДНОГ СКЛАДИШТА

- Мастер рад -

Нови Сад, 2014.


УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТДепартман за економику пољопривреде и социологију села

Кандидат:Жељко Кокот

Ментор:Доц. др Тодор Марковић

ЕКОНОМСКА ОПРАВДАНОСТ ИЗГРАДЊЕ ПОДНОГ СКЛАДИШТА

- Мастер рад -

Нови Сад, 2014.


КОМИСИЈА ЗА ОЦЕНУ И ОДБРАНУ МАСТЕР РАДА:

Др Тодор МарковићДоцент, ужа научна област: Рачуноводство и економикапољопривредних газдинстава, Пољопривредни факултет, Нови Сад - ментор

_________________

Др Владислав ЗекићВанредни професор, ужа научна област: Рачуноводство и економикапољопривредних газдинстава, Пољопривредни факултет, Нови Сад - председник комисије

_________________

Др Иван ПавковДоцент, ужа научна област: Пољопривредна техника, Пољопривредни факултет, НовиСад- члан комисије

_________________


САДРЖАЈ

РЕЗИМЕ ...................................................................................................................................1SUMMARY ...............................................................................................................................2

1. УВОД.....................................................................................................................................32. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА ...................................................................................................4

3. MATEРИЈАЛ И МЕТОД РАДА ........................................................................................5

4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ ...................................................6

4.1. Значај складиштења ........................................................................................................64.2. Складишта пољопривредних производа ........................................................................74.3. Подна складишта ............................................................................................................7

4.3.1. Уређаји и објекти складишта ................................................................................. 104.3.2. Утицај складишних штеточина..............................................................................144.3.3. Самозагревање зрнасте масе у складишту ............................................................ 174.3.4. Складиштење кукуруза .......................................................................................... 184.3.5. Складиштење соје ..................................................................................................19

4.4. Инвестиције у пољопривреди ...................................................................................... 20

4.4.1. Појам и значај инвестиција .................................................................................... 204.4.2. Врсте инвестиција ..................................................................................................214.4.3. Инвестиционе одлуке ............................................................................................. 224.4.4. Циљеви инвестирања у пољопривреду ................................................................. 23

4.5. Инвестиционе калкулације ........................................................................................... 24

4.5.1. Састављање инвестиционих калкулација .............................................................. 244.5.2. Основни параметри инвестиционих калкулација ................................................. 25

4.6. Економска анализа инвестиције у изградњу подног складишта ................................ 27

4.6.1. Трошкови учињених инвестиционих улагања ...................................................... 284.6.2. Економски ефекти складиштења кукуруза и соје ................................................. 324.6.3. Показатељи економске ефективности инвестиције .............................................. 35

ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................................... 42ЛИТЕРАТУРА ....................................................................................................................... 43

ПРИЛОЗИ .............................................................................................................................. 47


РЕЗИМЕ

Potreba za skladištenjem gotovih proizvoda proizilazi iz potrebe da se odložiprodaja, sa osnovnim ciljem da se ostvare bolji ekonomski efekti, odnosno veća dobit.Skladištenje je naročito značajno kod poljoprivrednih proizvoda koji su sezonskogkaraktera i pristižu jednom godišnje, a predmet su trgovine tokom cele godine.Osnovni zadaci skladištenja su očuvanje kvaliteta i mase proizvoda.1 Prilikom donošenja investicionih odluka ne postavlja se samo pitanje da li nekaulaganja treba da bude realizovana, već se često javlja problem izbora između dve iliviše alternativnih investicionih projekata u preduzeću. Investitor će se odlučiti zarealizaciju onih investicionih projekata za koje postoje realne mogućnosti da bi moglidoprineti ostvarenju cilja razvoja preduzeća. Iz tog razloga se rešavanje ovakvogproblema svodi na ekonomsku analizu, utvrđivanje ekonomskih pokazatelja i njihovompoređenju za alternativne investicije.2 Cilj ovog rada je da se utvrdi ekonomska opravdanost izgradnje podnog skladištapovršine 1.000 m2, na bazi analize sezonskih kolebanja cena kukuruza i soje, kao iukupnih troškova neophodnih za izgradnju jednog ovakvog skladišta. Kako bi se dokazalaekonomska opravdanost pomenute investicije, u radu su sagledani svi najvažnijifaktori koji utiču na rezultate analiziranog problema. Na osnovu svih nabrojanih elemenata, primenom dinamičkih metoda za ocenuekonomske efektivnosti investicija, izveden je zaključak o očekivanim rezultatima,odnosno zaključak o ekonomskoj opravdanosti investicije u izgradnju podnog skladišta.Analiziranom investicijom, pri kalkulativnoj kamatnoj stopi od 7%, ostvarila bi sekapitalna vrednost od 7.451.509,8 dinara, odnosno anuitet dobiti u iznosu od1.060.869,42 dinara. Stepen ukamaćenja uloženih sredstava izražen je internomkamatnom stopom i iznosi 13,7%, a planirana investiciona ulaganja bi se vratila u rokuod šest godina. Izračunati pokazatelji ekonomske efektivnosti pokazuju da bi investiranje uizgradnju podnog skladišta, pod pretpostavljenim organizaciono-ekonomskim uslovima,bilo ekonomski opravdano.

Кључне речи: Складиштење, инвестиција, трошкови, цене, динамичке методе.

1 Novković N. i Mutavdžić Bеba: Ekonomski efekti skladištenja žitarica, PTEP: časopis za procesnu tehniku ienergetiku u poljoprivredi, Novi Sad, 2009, str. 54.2Sredojević Zorica, Vasiljević Zorica i Milić D.: Mogućnost izbora između alternativnih investicija u preduzeću,PTEP: časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Novi Sad, 2007, str. 52.

1


SUMMARY

The need for storage of finished products is resulting from the need to postpone the sale, withthe basic idea to achieve better economic effects and higher profits. Storage is especiallyimportant for agricultural products that are seasonal and arrive annually, and are the subject oftrade during the year. The main tasks of storage are the preservation of the quality and weight ofthe product. When making investment decisions is not only the question of whether an investment is to berealized, it is often a problem of choosing between two or more alternative investment projects inthe company. The investor will decide to implement those projects for which there are realpossibilities that could largely contribute to achieving the goal of enterprise development.Therefore, the resolution of this problem is reduced to an economic analysis, determination ofeconomic indicators and their comparison to alternative investments. The aim of this study was to determine the economic feasibility of constructing a floorstorage area of 1,000 m2, based on an analysis of seasonal fluctuations in the prices of corn andsoybean, as well as the total expenditures required for the construction of such storage. In orderto prove the economic feasibility of the mentioned investment, the paper surveys all importantfactors that influence the results of the analyzed problem. Based on all the above mentioned elements, by application of dynamic methods for economicefficiency, a conclusion was drawn on expected results or the conclusion about economicviability of investments in floor storage for agricultural products. Analyzed investment withcalculative interest rate of 7% would generate capital value of RSD 7.451.509,8 or annuityearnings in the amount of RSD 1.060.869,42. Interest level of investment is expressed withinternal rate of 13,7%, and the planned investment would be returned within six years. Calculated indicators of economical efficiency have shown that investing in floor storage,under estimated oragnizational and economical conditions, would be economically viable.

Кеy words: Storage, investment, costs, price, dynamic methods.

2


1. УВОД

Osnovna funkcija skladištenja u poljoprivredi je da izjednači oscilacije usnabdevanju tržišta, kako iz jedne sezone u sledeću, tako i iz jedne godine u sledećugodinu. To se postiže povlačenjem proizvoda sa tržišta kada postoji njihov (sezonski)višak, i kasnijim vraćanjem na tržište kada je njihova ponuda mala. Potreba za stabilizacijom cena osnovnih namirnica jedan je od glavnih razloga zaštovlade pokušavaju da utiču na veći broj skladišta. Stoga skladištenje poljoprivrednihproizvoda zauzima važno mesto, kako u ekonomijama razvijenih zemalja, tako i uekonomijama zemalja u razvoju. U ovom radu je, na konkretnom primeru, prikazan postupak ekonomske oceneinvesticije u izgradnju podnog skladišta namenjenog skladištenju kukuruza i soje.Najveći problem kod ocene investicije predstavlja procena i ekonomsko vrednovanjeekonomskih efekata. Željeni ekonomski efekti će se postići odlaganjem prodaje,odnosno postizanjem većih otkupnih cena, što će samim tim značiti i veći profit. Tačinjenica ujedno predstavlja i svrhu izgradnje jednog ovakvog skladišta. Podna skladišta svoju ekonomiju grade na razlici između realnog rasta prodajne cenežitarica i uljarica (u našem slučaju kukuruza i soje) i troškova njihovog skladištenjai kaliranja. Na bazi analize ovih parametara u desetogodišnjem periodu, utvrđeni suekonomski efekti skladištenja, pri čemu je posebna pažnja posvećena i utvrđivanjuoptimalnog perioda za realizaciju kukuruza i soje. Ekspanzija gradnje malih centara za prijem, sušenje, skladištenje, doradu i pretovarzrnastih poljoprivrednih proizvoda posledica je procena o profitabilnosti oveprivredne aktivnosti. Centri se grade sa namerom obavljanja otkupa i trgovine zrnom, zaskladištenje sopstvene proizvodnje i čekanje pogodnog trenutka za prodaju ili kaosirovinska baza mlina, mešaone stočne hrane, farme i sl. Svi ovi slučajevi namećupotrebu opreznog planiranja i projektovanja investicije, izbora opreme, lokacije i dr.3

Manja skladišta treba da budu kompatibilna sa postojećom i budućom prehrambenomindustrijom i u segmentu dela primarne prerade-dorade. Sa druge strane, otvara seprostor razvoja specifičnih malih postrojenja za finalizaciju, koja direktno nastupajusa svojim proizvodima u maloprodaji. 4

3 Babić Ljiljana i Babić M.: Gradnja malih centara za sušenje i skladištenje zrna, Časopis za procesnu tehniku ienergetiku u poljoprivredi, vol. 8, br. 1-2, Novi Sad, 2004, str.10.4Babić Ljiljana i Babić M.: Sušenje i skladištenje, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2000, str. 306.

3


2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА

Циљ истраживања мастер рада јесте анализа економске оправданости инвестиције уизградњу подног складишта. Анализа се састоји из неколико фаза. Први део рада обухватаанализу подних складишта, као и дефинисање значаја складиштења пољопривреднихпроизвода.У другом делу, истраживање је усмерено на генералну анализу инвестиција упољопривреди, као и на појам, значај и начин састављања инвестиционих калкулација.У трећем, последњем делу рада, извршена је економска анализа инвестиције на основуподатака прибављених из земљорадничке задруге и других извора. Ова анализа обухватасумирање укупних инвестиционих улагања и оцену најважнијих показатеља економскеефективности инвестиције.

4


3. MATEРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

Мастер рад је из поља друштвено-хуманистичких наука, и као такав, заснован је насекундарном истраживању. За реализацију постављеног циља истраживања коришћена јебаза података Републичког завода за статистику (за период од 2004. до 2013. године),затим подаци прибављени из Општинске управе Кула, Службе за катастар непокретностиКула, предузећа специјализованог за изградњу подног складишта, као и подаци који судобијени од земљорадничке задруге из Крушчића, која планира изградњу подногскладишта.У раду су коришћене различите научне методе сазнања и истраживања, као што суаналогија, методе индукције и дедукције, и методе анализе и синтезе. Економскаефективност инвестиције оцењена је на основу следећих динамичких метода: рокповраћаја, капитална вредност инвестиције, методе ануитета и интерне каматне стопе. Садруге стране, за израду и обликовање теоријског дела рада, употребљена је различитастручна литература.

5


4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ

4.1. Значај складиштења

У економији земаља са повољним условима за масовну пољопривредну производњуланац производње, промета и прераде зрнастих култура заузима значајно место.Складиштење зрнастих култура једна je од кључних карика овог ланца која повезујепољопривредне произвођаче, с једне, са субјектима промета и прераде са друге стране.Складиштење зрнастих култура поред основне функције очувања произведенихколичина и квалитета зрнастих производа остварује и низ других значајних функција:

премошћава јаз између сезонског карактера производње и континуалног карактера прераде,

обједињује уситњене, тржишно неконкурентне количине произведене од стране појединачних пољопривредних произвођача,

хомогенизује и стандардизује ускладиштене количине, чиме се ствара тржишни производ дефинисаног нивоа квалитета.

Једна од најважнијих улога складишта је чување и складиштење житарица, које сунеопходне у исхрани људи и стоке. Међутим, производња житарица се одликује изразитосезонским карактером и у већини земаља обавља се само једна жетва годишње. То значи,да би се задовољиле светске потребе за храном, неопходно је велики део производњепшенице, кукуруза, пиринча, проса итд., складиштити на период од једног месеца, паи догодину дана. Главна функција складиштења јесте и да се смање осцилације у снабдевању тржиштапољопривредних производа. То се постиже на тај начин што се пољопривредни производискладиште у годинама када се појаве вишкови, како би се задовољила тржишна тражња унеповољним годинама за производњу основних пољопривредних производа. На тај начинсе изједначавају флуктуације тржишних цена. Тежња да се стабилизују цене основних животних намирница јесте један од главнихразлога зашто већина развијених земаља стимулишу и подстичу изградњу објеката зачување и складиштење пољопривредних производа.5 Све веће интересовање за изградњу центара за пријем, сушење, складиштење, дораду ипретовар зрнастих пољопривредних производа последица је процена о профитабилностиове привредне активности. Складишта се граде као мали претоварни центри за обављањеоткупа и трговине зрном, за складиштење сопствене производње и чекање погодногтренутка за продају или као сировинска база млина, мешаоне сточне хране, фарме и сл.

5 Proctor D.L.: Grain storage techniques: evolution and trends in developing countries, FAO agricultural servicesbulletin, Rome, 2004, р. 11.

6


4.2. Складишта пољопривредних производа

Складишта су објекти пројектовани и изграђени за чување зрнастих производа.Системи за складиштење су се током времена развијали од подземних јама, у којима су сечувале мале количине пожњевеног жита, до бетонских ћелија у којима се у данашњевреме складишти на стотине хиљада тона зрнене масе. Такође, како би се квалитет житаочувао и током неповољних климатских услова, важно је обезбедити складиште адекватнеконструкције и величине, која су израђена од материјала примереног квалитета за датугеографску област.Класификација складишта за зрнасте културе може се извршити са различитихполазишта укључујући: Класификацију по типу конструкције складишта; Класификацију по врсти материјала од кога је складиште изграђено; Класификацију по намени и функцији; Класификацију по локацији и позицији у ланцу производње, промета и прераде; Класификацију по зрнастим културама које се складиште.

У зависности од конструкционог облика, деле се на:1. Подна немеханизована складишта,2. Подна механизована складишта или бункере, и3. Силосе.

Ова, опште прихваћена, подела настала је у зависности од односа висине и највећедимензије попречнoг пресека. Уколико је висина један и по пут мања од највеће димензијепопречног пресека, реч је о подном складишту. С друге стране, уколико је висина један ипо пут већа од највеће димензије попречног пресека, реч је о силосима. У наставку, пажња ће бити посвећена искључиво подним складиштима, обзиром да јето уједно и тема рада.

4.3. Подна складишта

Osnovna podela podnih skladišta namenjenih skladištenju zrnastih poljoprivrednihproizvoda, je na podna nemehanizovana skladišta i podna mehanizovana skladišta(bunkere).

(1) Подна немеханизована складишта су зидани објекти од бетонских елемената илиармираног бетона. На попречном пресеку имају 60 m2 или више, а висина насипања масезрна је максимално 5 m.

7


Слика 1: Подно немеханизовано складиште

Извор: FAO Agricultural Services Bulletin,1989.

Распон носеће конструкције је такав да обезбеђује несметано кретање трактора. Под јебетониран или асфалтиран и хоризонталан по целом попречном пресеку. Кровнаконструкција и покривач се израђују на основу уобичајених грађевинских норми. Надужој страни складишта, на сваких 12-19 m, уграђују се врата која служе за улазакмеханизације за пражњење силоса. У горњој половини, при самој кровној конструкцији,обично су размештени прозори димензија 1,30 x 0,6 m. Са спољне стране заштићени сужалузинама, ради спречавања деловања атмосферских утицаја (киша, снег), а основнизадатак им је да обезбеде проветравање складишног простора. У самом врху кровне конструкције уграђује се галерија, и то по уздужној осискладишта. Галерија служи за ношење хоризонталног транспортера и довољно јепространа, те омогућава приступ радницима. Транспортером се доноси маса зрна и сипана више места дуж складишта. На тај начин се не ствара само једна гомила зрна, што би седесило приликом централног пуњења. Радници специјалним лопатама разбацују масу зрнаиз гомила према зидовима складишта. Изузимање зрна из оваквог простора је доста отежано. Када је складиште пуно,пражњење се обавља преко отвора на вратима, и то гравитационим цевима директно уприколице. Када ниво масе зрна буде нижи од отвора на вратима, за изузимање сенајчешће користе пнеуматски транспортери. И на крају, зрно које остаје на поду можесесакупљати уз помоћ предњег тракторског утоваривача.

(2) Подна механизована складишта (бункери) по облику и димензијама слична супретходним. Разлика је у томе што она омогућавају механизован истовар масе зрна, јерпод није хоризонталан већ је под нагибом. Горња галерија носи хоризонтални транспортерза довожење масе зрна у бункер. Под се састоји из хоризонталног дела и дела под нагибомкоји се на дну завршава доњом галеријом. У њу је смештен хоризонтални транспортерзаизузимање зрна. Изградња бункера захтева знатно више земљаних радова и добрухидроизолацију.

8


Слика 2: Подно механизовано складиште - бункер

Извор: Voroncev O.S., 1974.

Градња било каквог постројења сложен је и захтеван посао, без обзира на висинуинвестиције. По правилу, она захтева комплексна знања, која поседују више лица. Када суу питању складишта, о каквима се говори у овом раду, инвеститор, најчешће, нема тимстручњака који могу потпуно надгледати и управљати инвестиционим пословима у свимсегментима. Због те чињенице потребно је указати на низ активности и одлука које јепотребно доносити током градње.Слика 3: Редослед активности (алгоритам) градње складишта

Извор: Бабић Љиљана и Бабић М., 2004.

9


Општи редослед активности, приказан на слици 3, може бити добар водич приинвестиционим активностима. Алгоритам је састављен на бази законских прописа исопствених искустава. Наравно, свака инвестиција садржи своје специфичности, које могуда захтевају извесне корекције предложеног алгоритма.

4.3.1. Уређаји и објекти складишта

Погонска опрема складишта за зрнасте културе, поред комплетности и функционалнограспореда саме опреме, мора да задовољи и низ услова који се односе на њенуфункционалност, а који су систематично приказани у оквиру овог поглавља. Основни функционални услов који погонска опрема за транспорт и чишћење зрнастихкултура треба да испуни је да не оштећује, односно не ломи и не расипа зрнену масу, као ида не ствара висок ниво прашине у ваздуху када је пуштена у рад. Сва опрема треба да буде постављена, уграђена и пуштена у рад премаспецификацијама и упутствима за рад која су добијена уз опрему од произвођача опреме,без импровизација које могу да умање функционалност. Све машине и опрема треба да раде у опсегу радних параметара који су предвиђени заодговарајући тип и модел машине и опреме, а које је утврдио сам произвођач. Погонскаoпрема складишта за зрнасте културе обухвата групе и јединице опреме чије ће основнефункционалне карактеристике бити приказане у наставку текста.

4.3.1.1. Колска вага

По уласку у центар за сушење и складиштење, транспортно возило се прво упућује наколску вагу. Ту се врши мерење комплетне масе зрна и возила са приколицама, а измерениподатак се региструје у дневнику рада. Један примерак записаног мерења остаје удокументацији центра за сушење и складиштење, а други се предаје власнику зрна. Наконистовара, празном возилу се при изласку из центра поново мери маса. На основу разликеова два мерења рачуна се прихватна маса зрна по транспортном возилу. Колска вага се састоји из система полуга – кракова које имају фиксни ослонац. То сучетири попречне полуге чији се ослонци на подлогу називају призме. На свакој од овихполуга налазе се плоче - газишта ваге, која је изграђена као јединствено тело. Оптерећење,тј. сила која се мери преноси се са плоче газишта на ове четири тачке. Описани принцип рада механичке колске ваге заснива се на мерењу момента силе затачку ослонца. Међутим, у последње време велику примену налазе електронске ваге, којеуместо система полуга имају мерне дозе код којих се користи феномен променеелектричног отпора у зависности од механичких напрезања у материјалу, што значи да семаса директно претвара у електричну величину која се очитава на екрану. Овај принципмерења има знатних предности над механичким мерењем, тако да су новоуграђене вагенајчешће електронске.

10


Дужина колске ваге мора одговарати димензијама камиона са приколицом. Ваге увекморају бити чисте, а прилази и околина вага морају бити суви.Упоредо са одмеравањем масе зрнастог материјала, на колској ваги се узимају узорцизрна из транспортних средстава. Узорци служе за лабораторијске анализе, које могу битиразноврсне, али се на сваком центру одређује средња влажност партије зрна и проценатпримеса. Цео поступак узимања узорка, инструменти који се том приликом користе, као идаља процедура одређивања појединих особина дефинисани су стандардима за појединекултуре. Руководилац центра за сушење и складиштење, а нарочито руководилацлабораторије за испитивање узорака зрна, треба да су упознати са важећим стандардима ипрописима, те се они овом приликом неће описивати.64.3.1.2. Пужни транспортер

Пужни транспортери користе се за вертикално и хоризонтално премештање масе зрна,као и за њихово транспортовање под одређеним углом. Стандардни пужни транспортериимају релативно мале учинке (до 20 t/ha) и дужину премештања.Састоји се из погонског механизма, корита и пужа који представља материјализованузавојну линију на вратилу. Завојница може да буде пуна, тракаста, назубљена или уоблику лопатица. Погон транспортера је од електромотора, мотора SUS или прикључногвратила трактора. Корито пужа је кружног или полукружног попречног пресека, а размакизмеђу лима корита и завојне линије је око 5 mm, да би се избегло механичко оштећењезрна. Улаз масе зрна у транспортни пуж, у случају да то није другачије решено, обавља сепреко посебног усипног коша, који има дужину најмање као корак транспортног пужа,аизнад њега је ручни отварач. Осовина пужа не сме да омета транспортовање масе зрна.Излаз из пужа мора имати дужину од најмање 1,5 корака транспортног пужа.

4.3.1.3. Тракасти транспортер

Тракасти транспортери примењују се за хоризонтално премештање масе зрна или подуглом од 20 степени. Налазе примену не само у центрима за меркантилно зрно, већнарочито у центрима за сушење, складиштење и дораду семенског материјала, обзиром дане оштећују зрно. Могу бити фиксни или преносни. Сваки тракасти транспортер састоји се из рамске конструкције, погонског каишника,затезне главе, еластичне траке и ослоних и усмеравајућих ваљака. Поред тога, у опремутранспортера убрајају се насипна и исипна кутија и покретна колица. Основни радни елемент транспортера је гипка, еластична трака која се израђује однеколико слојева гуме и материјала за „армирање“. Може да буде ширине од 400 до 8006 Mastilović Jasna i dr.: Savremeni pristup upravljanju skladištem za zrnaste kulture, Priručnik za rad skladišta zazrnaste kulture, Univerzitet u Novom Sadu, Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad, 2011, str 87.

11


mm и различите дужине. Погонску групу сачињавају каишник са редуктором иелектромотором, а затезну главу каишник са затезним механизмом. Ослони ваљци служе за ношење и подупирање горњег дела траке. При томе је могућаразличита комбинација њихове монтаже, од које зависи облик профила насуте масе. Тракаи ваљци носачи морају увек да функционишу исправно. Брзина траке мора битиодговарајућа, нпр. за пшеницу 2,5–4,5 m/s; за џакове 0,8–1,2 m/s. Носећа конструкција транспортера израђује се од профилисаног челика и састоји се извертикалних ступчића и хоризонталних носача, шина на које се монтирају ваљци и трака. Насипна и исипна кутија су стандардна опрема тракастог транспортера и служе заусмерено дозирање масе зрна на траку, као и за изузимање са ње. Исипна кутија семонтира на крају транспортера и има улогу да спречи растурање зрна које се усмерава каследећем транспортном елементу, а отпрашује се због прашине која се при истоварујавља. Усипна кутија се израђује као стационарна, када се монтира на крају транспортераили као покретна по шинама.4.3.1.4. Пнеуматски транспортер

Пнеуматски транспортер је самоходна машина која се користи за претовар зрнастогматеријала из једног објекта у други. У принципу, пнеуматски транспортер се можекористити за претовар грануластог материјала чија је максимална димензија 15 mm, стимшто он том приликом не сме бити лепљив. Уз помоћ дуваљке ствара се подпритисак у усисном делу транспортера, који се користиза усисавање зрнастог материјала. Усисна корпа се зарони у масу, те захваљујући брзиникретања ваздуха у области пнеуматског транспортера, маса зрна се премешта кроз усиснуцев до великог циклона. У циклону долази до сепарације чврсте фазе (зрна) од гасне(ваздуха). Маса зрна пада на дно, где је захвата ротациона устава и дозира у потисни деоцевовода. Ту наилази на ваздушну струју која је транспортује на жељено место. Ваздух излази из циклона, са лакшим примесама и прашином, и одлази у мали циклонгде се пречишћава. Прашина и лаке примесе се одвајају и сакупљају на дно, а ваздух сенакон изласка из циклона још једном пречишћава пролазећи кроз заштитни филтер пренего што дође до дуваљке. Дуваљка транспортује даље ваздух потисним делом цевовода,захвата дозирану масу зрна из великог циклона и односи је до места претовара. Маса зрна, коју ће усисати ваздушна струја, регулише се посебним засуном усиснекорпе. Капацитет пнеуматског транспортера зависи од ове регулације, а такође и оддужине усисног и потисног дела цевовода и врсте зрнастог материјала који се премешта.Концентрација зрнастог материјала у потисном делу регулише се помоћу ротационеуставе. Капацитет (учинак) пнеуматског транспортера зависи од дужине транспорта наусисном и потисном делу. 12


4.3.1.5. Ланчани транспортер (redler)

Ланчани транспортери користе се за хоризонтални транспорт зрнасте масе и затранспорт под углом максимално до 12 степени, а посебне конструкције се користе и завертикални транспорт. Дужина транспортне линије је најчешће 70 m, а капацитет од 30 до400 t/h зрна. Редлери се састоје од низа специјално дизајнираних лопатица или плочастих елеменатаучвршћених на ланац који се креће кроз стационарно корито, погонске главе са чврстимланчаником и затезне главе са ланчаником који се може померати. Брзина кретања ланца је 0,1-0,4 m/s. Кретањем, ламеле ланца захватају најближу масузрна и повлаче је. Због трења које се јавља између зрна долази до покретања и удаљенијихчестица, те се на тај начин транспортују у оклопу. Међутим, због трења материјала оланац и зрна о зрно, долази до механичког оштећења материјала, што је главни недостатаковог транспортера. Добра страна редлера је што заузима мало простора. Ланчани транспортер треба да се пуни бочно или са врха, на растојању 1 m од затезнестанице. Отвори кроз које се ланчасти транспортер пуни и празни треба да буду 1,5 путашири од корита. Уређај за аспирацију ланчастог транспортера треба да се налази нарастојању од 1 m од јединице за напајање. Мотор мора бити опремљен са механизмомзааутоматско искључивање ако дође до преоптерећења. Поред стандардног типа, израђују се и варијанте специјалних намена, као што сутакозвани уроњен ланчасти транспортер и транспортер са сегментним лопатицама.

4.3.1.6. Гравитационе цеви

Маса зрна се са извесне висине транспортује наниже гравитационим падом. За овоспуштање користе се цевни водови, који се називају гравитационе цеви. Попречан пресекје најчешће кружница, мада се примењују и правоугаони и квадратни облици. Гравитационе цеви се израђују у сегментима дужине два метра, спајају сеприрубницима и производе се од челичног лима отпорног на хабање трењем. Њихов нагибје одређен међусобним положајем опреме коју треба повезати цевима. Величинапопречног пресека се бира у зависности од капацитета, на пример, за проток од 50 t/hзрнапречник гравитационе цеви је 140 mm. Брзина кретања материјала зависи од угла подкојим се цеви постављају. Ако се маса зрна цевима транспортује са висине веће од 6 m, тада се уграђујеублаживач пада који се може отворити и очистити како не би дошло до мешања масе зрнаразличитих шаржи. Цеви морају бити чисте од остатака масе зрна која се транспортује, аако су уграђени ручни затварачи, они се морају налазити на врху цеви.

13


4.3.1.7. Уређаји за чишћење масе зрна

Чишћење масе зрна је технолошка операција издвајања примеса, и то како оних чије судимензије веће од средњих димензија зрна, тако и оних чије су димензије мање од зрна.Примесе се одстрањују уз помоћ:1. Сита – која могу бити цилиндрична или равна,2. Ваздушне струје и3. Комбинацијом сита и ваздушне струје.

У технолошком ланцу сушења и складиштења, обавезно спровођење ове операцијепредвиђено је пре складиштења. Сходно томе, говори се о чишћењу (аспирацији) влажногзрна, које треба да одстрани грубе, крупне примесе из масе зрна које је непосреднопожњевено и довезено у центар за складиштење.На тај начин се омогућује сигурније вођење процеса сушења без опасности однагомилавања делова биљака у радном простору опреме или сушаре. Овакви пречистачиназивају се аспиратори за чишћење влажног зрна или груби аспиратори.

4.3.2. Утицај складишних штеточина

Микроорганизми, гриње, инсекти, глодари и птице су најважнији спољни биолошкифактори који утичу на нарушавање квалитета зрна. Степен њиховог деловањапревасходно зависи од влажности и температуре масе зрна, а мање од врсте материјалаили конструкционог облика складишта. Повољни услови за складиштење су при релативно ниским вредностима температуреивлажности масе зрна. С друге стране, уколико је температура зрна релативно ниска авлажност изнад 20%, развој микроорганизама ће се наставити. Тиме долази до нарушавњаструктуре зрна, што се егзактно може пратити тестирањем клијавости која нагло опада. Увези са тим је и активност гриња, али је у овом случају доминантнији утицај температуремасе зрна. Чак и релативно ниске вредности влажности зрна (око 15%) не значе престанакњиховог деловања, ако су температуре масе зрна изнад 4 ºС. Слична констелација важи иза активност инсеката, само што је потребно да температура масе зрна буде изнад 17ºС. Здраво, једро зрно, са целим и чврстим омотачем најбоља је заштита од напада овихбиолошких фактора. Оштећено или поломљено зрно идеална је подлога за радмикроорганизама.7

7 Babić Ljiljana i Babić M.: Sušenje i skladištenje, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2000, str.143.

14


4.3.2.1. Микроорганизми

У микроорганизме који настањују површину зрна спадају:(1) Бактерије,(2) Актиномицете,(3) Гљивице и(4) Квасци.

(1) Бактерије су сићушни (дуги 1,3 микрона) једноћелијски организми који не могу дапродру кроз ткива зрна, али могу да улазе у поре. Оне чине 90–95% микрофлоре свежепожњевених житарица. На култури ражи, при влажности зрна 17,5% има их 1.575.000 пограму, а на пшеници влажности 16,9% има их 3.045.000 по граму. За типове Pseudomonestrifolii и Bacterium hebicola rubrum са сигурношћу је утврђено да интензивним растом идисањем дају знатне количине топлоте, што представља иницијалну фазу за појавужаришта у ускладиштеном материјалу (повећање температуре масе зрна). (2) Актиномицете су једноћелијски организми (око један нанометар у пречнику) којеживе у колонијама кружног облика и налазе се обично на здравом и квалитетном зрнужитарица. По особинама су сличнији бактеријама. Производе преко 500 различитихкомпоненти и препарата који имају антибиотичко дејство. (3) Гљивице су, такође, једноћелијски организми за које се претпоставља да их имавише од 100.000 врста. У зависности од влажности ваздуха, деле се на: ксерофилне(развијају се испод 80% релативне влажности ваздуха), мезофилне (између 80–90%) ихидрофилне (живе при релативној влажности ваздуха вишој од 90%). Оне су аеробне. Нехране се директно подлогом, већ луче секрет који уз помоћ ензима делује на површинузрна и „раствори” је до облика коју могу да асимилишу. Деле се на три еколошке групе: пољске, средње и складишне. Складишним гљивицамасе маса зрна зарази након процеса сушења и у периоду од неколико дана након утовара ускладиште. Оне се најчешће налазе у ваздуху, при релативној влажности од 65–88%.Најпознатије гљивице су из рода Aspergillus и Penicillium, за које је са сигурношћуустановљено да утичу на појаву кварења зрна. Гљивице Aspergillus су у стању да за свега15–20 сати ,,разбију” омотач зрна кукуруза, те се даље насељавају кроз поре прекоалеуронског слоја до ендосперма, где нападају на скроб. Гљивице рода Fusarium иCladosporium се сматрају најтоксичнијим врстама које се појављују на зрну уследспособности биосинтезе микотоксина. (4) Квасци су једноћелијски организми који живе у колонијама, при минималнојвлажности ваздуха 99% и опсегу температура ваздуха од -2ºС до 47ºС. На једном зрнупшенице може да се нађе 6.400 до 64.000 њихових колонија. Углавном су доминантни узатвореним складиштима, где је слабо снабдевање свежим ваздухом, и при високојвлажности материјала. Према досадашњим истраживањима, изгледа да квасци неоштећују зрно, те се заражена маса може дати стоци, мада има непријатан мирис.

15


4.3.2.2. Гриње

Гриње су врло различити ситни организми који се хране микроорганизмиманастањеним на зрну. Констатована је њихова појава на њиви и у складишном простору.Кретањем преносе споре гљивица и бактерија и остављају траг од својих јајашца, те на тајначин доприносе ширењу инфекције.

4.3.2.3. Инсекти

Инсекти су врло значајан спољни биолошки фактор који користи зрно као храну. Сасигурношћу је утврђено да су они преносиоци (вектори) бактерија, актиномицета игљивица, али је њихова међусобна повезаност још недовољно потврђена. Велики бројмикроорганизама настањених на зрну обезбеђује одличне предуслове за комплетанживотни циклус инсеката, као што су жижак, црвена брашнава буба, пљосната брашнавабуба и друге. Против инсеката је могуће спровести мере заштите применом фумиганата иинсектицида. Фумиганти су различита хемијска средства која се убацују у међузрнипростор у одређеној концентрацији и одређене дужине деловања. Поред фумиганата,засузбијање инсеката у складишном простору користе се и различити пестициди: Malation,Diazion, Lindan, Actelic, Inho-SU, Supitox и др. Генерално се за њих може рећи да сусигурнији од фумиганата, јер не захтевају специјалну опрему за третирање.

4.3.2.4. Глодари

Глодари (мишеви, пацови, хрчци) такође налазе станиште у складиштима житарица,због обиља хране. Штете које при томе чине су: конзумирају значајне количине зрна,загађују масу зрна својим екскремитетима, преносиоци су гриња и инсеката, оштећујуелектричну инсталацију и другу опрему, коју могу да прогризу, и преносе болести које суопасне по човека (колера, паратифус, туберкулоза, заразна жутица и др.). Од свихнабројаних штета, вероватно су најизразитије оне које настају загађењем масе зрна. Једанодрастао пацов продукује дневно око 16 cm3 урина и око 70 комада измета, или 25.000комада годишње, што чини масу од 0,9 до 1,8 kg. На основу тестирања 1.411 узорака зрна пшенице из 109 центара за складиштење уСАД, констатовано је да измет глодара садржи 28% неочишћеног и 12% очишћеног зрна,спремног за даљу млинску прераду. Борба против њиховог присуства у складишномпростору мора да буде интензивна, због брзог размножавања. Наиме, женке глодара су већза 3-4 месеца полно зреле, а један пар годишње има око 800 потомака. Не треба при томесметнути са ума чињеницу да одрасла јединка годишње поједе 22-23 kg зрна ускладишту. 88 Trisvjatski L.A.: Hranenie zerna, Kolos, Moskva, 1975, str. 398.

16


4.3.2.5. Птице

Птице (врапци, голубови) су неизбежни ,,гости” центара за складиштење житарица.Поред штете коју проузрокују храњењем, јер одрасла јединка поједе 8–12 kg зрнагодишње, загађују зрно екскремитетима и преносе гриње и инсекте.

4.3.3. Самозагревање зрнасте масе у складишту

Под појмом самозагревања ускладиштене зрнене масе подразумева се повећањетемпературе зрна услед разних физиолошких процеса. Физиолошки процеси суегзотермног карактера, ослобођена топлота се нагомилава с обзиром да је зрнена маса лошпроводник топлоте и условљава релативно брзо повишење температуре. Само ако постојидинамичка промена температуре у времену, са трендом пораста, може се тврдити да једошло до самозагревања зрнене масе. Температура може достићи 55–65ºС, а изузетно и до70–75ºС. Зрнена маса је сложен вишекомпонентни систем кога чини доста живих компоненти(зрна основне културе, зрна других култура жита, примесе, инсекти, глодари, микрофлора)које утичу на физиолошку и микробиолошку активност. Несумњиво је да је зрнена масакоја је више контаминирана коровским примесама, штеточинама и микроорганизмимадалеко подложнија самозагревању. До њега долази раније, процес је интензивнији и штетесу веће. Директни узрочници самозагревања су сви животни процеси који се одвијају узрну и зрненој маси: биохемијски процеси (дисање зрна), развој микроорганизама иактивности инсеката. За све ове процесе карактеристично је издвајање топлоте, апоследица тога је пораст температуре зрнене масе. Многобројна истраживања самозагревања зрна у складиштима показала су да постојистрога закономерност у погледу локације ове појаве, која може да буде: 1. Локално жариште (у облику гнезда), 2. Самозагревање појединих слојева и 3. Самозагревање целе масе.

(1) Локално жариште, то јест појава самозагревања појединих делова ускладиштеногзрна се јавља због: - влажења партија масе зрна услед лоше хидроизолације зидова складишта, - директног уласка влаге (киша, снег), најчешће кроз отворе за сипање зрна и - образовања масе у складишту са изузетно повећаним садржајем примеса и ломљеног зрна због самосортирања (раслојавања).

(2) Самозагревање појединих слојева настаје у свим складиштима без обзира на њиховуконструкцију, и то у виду хоризонталних и вертикалних слојева. Ови слојеви се никада непојављују у централној зони насутог зрна, а настају као последица преноса масе (влаге) итоплоте у зрненој маси током дужег складиштења у променљивим климатским условима.

17


(3) Самозагревање целе ускладиштене масе зрна јавља се као крајњи вид самозагревањапојединих слојева и локалног жаришта, ако се не спречи њихов развој. Биће поспешеноако је улазна влажност зрна повишена и ако је проценат примеса повећан. Сам процес самозагревања има неколико карактеристичних фаза: Почетна фаза се карактерише значајним повећањем броја колонија микроорганизама,нарочито бактерија и гљивица. Појава је израженија када је влажније зрно, јер је тада зрноидеална подлога за развој гљивица родова Alternaria, Aspergillus и Penicillium. Својомактивношћу оне разарају површинске слојеве зрна, стварајући услове не само за својерапидно умножавање, већ и за развој других врста. Дисањем развијају одређену количинутоплоте и тиме повећавају температуру масе зрна. Развојна фаза се одликује даљим увећавањем броја колонија, а тиме се повећаваколичина топлоте, те се температура зрна повећава на 30–38ºС. Знатно се снижавапорозност зрнене масе, појављују се потамнела зрна и из складишта се осећа задахраспадања. Кулминација је фаза када се температура масе зрна и даље повећава и достиже 40–50ºС.Ови услови су углавном неповољни за даљи развој гљивица, те се број њихових колонијасмањује (изумирање), али се уместо њих јављају термофилне бактерије. Порозност зрненемасе се нарушава, а задах на трулеж и распадање постаје интензиван. Завршна фаза се карактерише даљим снижавањем броја колонија свихмикроорганизама. Маса зрна је углавном кашасте структуре, а након одумирањамикроорганизама, сушењем постаје чврсти монолит.9 Заштитне мере за сузбијање самозагревања зависе од опремљености складишта истепена захваћености и обухватају снижавање влаге (сушењем) и температуре жита(продувавањем хладним ваздухом), свакодневну контролу ускладиштеног жита,елевирање зрнене масе, као и све мере на побољшању хидроизолације и топлотнеизолације складишног објекта.10

4.3.4. Складиштење кукуруза

Кукуруз се чува у клипу или у зрну. Да би се условно складиштио, кукуруз се чувасушењем или досушивањем у сушарама, проветравањем и конзервисањем влажног зрна.Сушење има значајну улогу за даље складиштење, посебно код зрна са садржајем влагепреко 30%. Циљ сушења је да се зрну одузме сувишна влага, односно да остане самотолико влаге колико је неопходно за латентни живот семена.9 Mastilović Jasna i dr.: Savremeni pristup upravljanju skladištem za zrnaste kulture, Priručnik za rad skladišta zazrnaste kulture, Univerzitet u Novom Sadu, Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad, 2011.10

Milanko V., Gavanski D. i Laban M.: Analiza uticaja uslova skladištenja na očuvanje kvaliteta zrna soje isprečavanje procesa samozapaljenja i pojave požara, stručni rad, Visoka tehnička škola strukovnih studija, NoviSad, 2012.

18


Начин сушења зависи од намене, па ако се зрно користи за исхрану, користиће се такавначин сушења који ће очувати хранљиву вредност зрна. Ако се зрно користи каорепродуктивни материјал (семенски), сушење ће се обавити тако да не дође до оштећењаклице, односно смањења клијавости. Сушење са околним (незагрејаним) ваздухом се обавља и у силосним ћелијама и уподним складиштима. Стационарним или преносним уређајима (вентилаторима) убацујесе ваздух са доње стране силосне ћелије или се убацивање ваздуха остварује крозполукружне перфориране цеви у подним складиштима. Суви незасићени ваздух,пролазећи кроз масу влажног зрна, преузима водену пару која испарава из њега.Просушивање зрна околним ваздухом зависи првенствено од температуре и релативневлажности ваздуха (најбоља температура је 4,5–5ºС и релативна влажност 40–50%). Сушење кукуруза загрејаним ваздухом обавља се у сушарама разних типова. Препријема кукуруза у складиште узимају се узорци за утврђивање садржаја влаге, лома зрнаи осталих примеса ради разврставања. Влажни кукуруз се аспираторима великогкапацитета чисти и затим одводи на сушење. Сушење се обично обавља двофазно. У првојфази зрно се суши на температури од 120–130ºС, када се постиже влага зрна од 18–20%.Топло зрно одлежава 6 часова да би се постигло изједначавање влаге. У другој фази зрносе суши на температури од 80ºС до постизања садржаја влаге од максимално 13,5–14%. Осушено зрно се након хлађења складишти, а пре тога се чисти силоснимаспиратерима од ситног лома и плевица. Током сушења, због високих температура често долази до великог лома зрна, штопогодује развоју складишних штеточина, па се ускладиштени кукуруз мора редовноконтролисати (узимање узорака, мерење температуре и садржаја влаге, провераприсутности штеточина). У раду се полази од претпоставке да је влажност зрна у моменту жетве на жељеномнивоу од 14%, те самим тим вештачко досушивање није неопходно.4.3.5. Складиштење соје

На безбедно складиштење уљаних култура, велики утицај имају температура унутармасе зрна, влажност зрна и време чувања. Са повећањем влажности и температуреускладиштеног зрна, долази до убрзања непожељних физичких, хемијских и биохемијскихпроцеса. Фаворизују се процеси дисања и ензимски процеси, што за последицу имаубрзано размножавање микроорганизама. Топлота која се ослобађа у овим процесимаповећава температуру зрнене масе и убрзава појаву самозагревања, што негативно утичена погодност сировине за даљу прераду. Процес самозагревања, са појединих места где јеотпочео, може врло брзо да се пренесе на целу масу, доведе до самозапаљења и до развојапожара.

19


Да би се повећала сигурност складиштења, неопходно је применити одговарајуће мере.Многи аутори су истакли предност складиштења зрна у инертној атмосфериугљендиоксида или азота. Исто тако, коришћењем херметички затворених складишта,ваздушно заптивених, омогућава се безбедно чување зрна.У нашој пракси, најчешће, уљано зрно се ускладиштава после грубе обраде (уклањањапримеса и нечистоћа) и сушења. Неадекватна припрема зрна и недовољно контролисаниуслови у току чувања могу за последицу имати велике материјалне и економске губитке,пропадање сировина, оштећење на објектима, застој производње и губитак производа.Соја се углавном складишти у расутом стању, у врећама или силосима, у просторимакоји морају бити суви, проветравани, без штеточина. Уколико је влажност зрнене масевећа од 14%, соја се обавезно суши пре складиштења.

4.4. Инвестиције у пољопривреди

Породично пољопривредно газдинство у исто време је и место живљења и местоодвијања пословне активности. Ова чињеница на више различитих начина утиче на избори процену инвестиција у пољопривреди. Tакође, пољопривредник је у исто време и власник газдинства, менаџер (управник) ирадник на газдинству. У другим привредним гранама директор је менаџер предузећа,деоничари су власници, а такође и много других стручњака раде у предузећу. То значи дапри одабиру критеријума за оцену предложене инвестиције у пољопривреди не долази уобзир само максимизирање профита. Инвестиције у пољопривреди често имају за циљпобољшање друштвеног статуса (нпр. куповина великог трактора), пре свега радиунапређења услова рада на газдинству. Због специфичности пољопривредне производње (зависи од временских услова,биолошких потенцијала биљака и животиња) и тешкоћа на тржишту, ризик инвестирања упољопривреду увек је присутан. Већина пољопривредника избегава ризичне инвестицијејер зна да у случају банкрота могу изгубити и посао и дом. Пољопривреднику као инвеститору, циљ улагања властитог или позајмљеног новцајесте остваривање добити веће од улагања у неку алтернативну делатност и веће од износакамата за држање новца на штедњи.

4.4.1. Појам и значај инвестиција

Инвестиције су сложена, комплексна категорија, па због тога у литератури постојебројне различите дефиниције инвестиција. Етимолошки корен речи инвестиција је улатинској речи „investio“ што значи улагање капитала у неки уносан посао или предузеће.Под појмом инвестиције подразумева се улагање производних ресурса, у првом редуфинансијских средстава, у прибављање материјалних средстава за производњу која ће секористити за остваривање одређених економских користи. Другим речима, под

20


инвестирањем се подразумева претварање новчаних (финансијских) средстава у средстваза производњу са вишегодишњим коришћењем.11

Општа сагласност око дефинисања појма инвестиција не постоји. Наведене дефиницијестављају у први план појмове друштвеног производа, просту и проширену репродукцијуитд. Међутим, постоје и другачији приступи. Према J.L. Massie-u „инвестирање представља размену непосредног и извесногзадовољења од кога се одустаје, за наду коју човек добија и која се заснива наинвестиционом добру“. 12 Затим, H. Peumans даје следећу дефиницију: „Уопштено реченоинвестирање се састоји у набавци реалних добара, а то ће рећи у плаћању једне садашњецене са циљем да се у будућности располаже извесним приходима".13 То је дакле разменанечег извесног (одрицање од непосредног и сигурног задовољења једне потребе) за низочекивања распоређених у времену. Дакле, на основу изнетих дефиниција може се закључити да инвестиције у суштинипредстављају одрицање од потрошње данас, зарад остварења користи у будућности. Овајопшти приступ у литератури је прихваћен углавном од свих релевантних аутора. Инвестиције као сложена и комплексна категорија садрже четири основна елемента: субјект који инвестира; објект у кога се инвестира (инвестициони предлог или пројекат); цену одрицања од потрошње (каматна стопа); цену очекивања (дисконтна стопа).4.4.2. Врсте инвестиција

У теорији су присутне и разрађене многобројне поделе инвестиција у зависности одкритеријума који се узима као основ класификације. Другим речима, различитосткритеријума условљава и каква ће класификација, односно подела инвестиција бити. Унаставку се наводе неке од класификација према критеријумима на које поједини аутористављају нагласак.У зависности од сврхе и свеобухватности анализе, инвестиције се могу поделити премаследећим критеријумима:14

1. Према намени, инвестиције се могу поделити на привредне и непривредне инвестиције. Привредне инвестиције представљају улагања у средства за рад (основна средства) привредних делатности. Непривредне инвестиције су улагања у средства за рад (основна средства) непривредних делатности (образовање, култура, здравство итд.) и служе за њихову просту и проширену репродукцију.

11 Аndrić J.: Troškovi i kalkulacije u poljoprivrednoj proizvodnji, Savremena administracija, Beograd, 1998, str.204.12Massie J.L.: Essential of Management, Prentice Hall International Editions, New York, 1987.13

Peumans H.: Teoria e Pratica dos Calculos de Investimento, Res Editora, Porto, 1990, p. 221.14Barać S. i Stakić B.: Osnovi ekonomije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008, str. 182.

21


2. Према намени, али са другог аспекта, привредне инвестиције могу се поделити на инвестиције у основна средства и на инвестиције у обртна средства. Улагањима у основна средства повећава се физички обим и вредност средстава, док се улагањима у обртна средства исказује вредност предмета рада.3. Према извору средстава за инвестирање, имајући у виду вредносну структуру друштвеног производа, инвестиције можемо поделити на нето инвестиције, бруто инвестиције и нове инвестиције. Нето инвестиције потичу из националног дохотка, односно извор нето инвестиција је акумулација, што значи да је вредност нето инвестиција једнака износу акумулације. Бруто инвестиције представљају укупна улагања у основне фондове (основна средства) и њихов извор чине акумулација и амортизација. Нове инвестиције се појављују као категорија расподеле новог производа и својим целокупним износом служе за проширену репродукцију, односно за увећање обима основних средстава. Извор за ове инвестиције је акумулација и акумулативни део амортизације (неутрошени део амортизације који је намењен замени). Добија се умањењем бруто инвестиција за износ замене.4. У односу на утицај инвестиција на обим производње по становнику, односно према порасту друштвеног производа и националног дохотка по становнику, узимајући у обзир природни прираштај, инвестиције се могу поделити на демографске и економске. Демографске инвестиције представљају минимални део инвестиција који се мора улагати да би се обзиром на природни прираштај становника величина националног дохотка, односно друштвеног производа по становнику, одржала непромењена, односно на постојећем нивоу у односу на претходни период. Економске инвестиције обезбеђују пораст друштвеног производа, односно националног дохотка по становнику.5. Према техничкој структури, инвестиције можемо поделити на инвестиције у грађевинске објекте, инвестиције у опрему и остало.

4.4.3. Инвестиционе одлуке

Приликом улагања у пољопривредну производњу, висина потребних инвестицијауглавном је већа него у другим привредним гранама. Потребна количина новца заинвестиције у земљиште, објекте, пољопривредну механизацију и основно стадо често језнатно већа од вредности производње. Исто тако, профит у пољопривреди често је мањинего у осталим привредним гранама. Стога је важно донети праву инвестициону одлуку даби се избегла улагања у непрофитабилну производњу. Инвестициона улагања у пољопривредну производњу неопходна су и за побољшањепословних резултата, као и за прилагођавање тржишном систему привређивања који јесвојствен осталим привредним гранама у земљи и свету. Инвестициона одлука даје одговор на питање да ли уложити новац или га не уложитина дужи временски период.

22


Доношење инвестиционе одлуке није једноставан чин. Претходи јој више различитихактивности које се не одвијају истовремено. Редослед одлука може се поделити у мањиили већи број фаза. Неке од тих фаза су: појава идеје о потреби инвестирања, препознавање могућих и прихватљивих решења, процена користи и трошкова сваког инвестиционог решења, дефинисање критеријума и избор метода за оцену инвестиција, доношење инвестиционе одлуке.

Улагање на дужи период прате одређени ризици. При доношењу инвестиционе одлукепотребно је проценити све могуће ризике који се на крају одражавају на успешностпословања. Циљ проналажења свих проблема и ризика није одвраћање пољопривредникаод уласка у инвестицију, него процена равнотеже очекиваних користи и могућих ризика. Одлуку о инвестирању доноси инвеститор јер он сам сноси ризик, односно убирекористи од улагања. Остварене користи на газдинству зависиће од управљачких вештинапољопривредника. Исто тако, остварење профита на газдинству зависи и од ситуације натржишту, као и од државне аграрне политике (субвенције, увозно/извозна политика,порези, квоте итд.). Стога, пре доношења одлуке о инвестирању треба прикупити штојемогуће више квалитетних информација на темељу којих се може оценити пре свегаоправданост, изводљивост и ефикасност улагања.

4.4.4. Циљеви инвестирања у пољопривреду

Пољопривредник инвестира свој „слободни“ новац или га позајмљује да би покренуонову делатност или да би побољшао пословање постојећих делатности на газдинству(замена дотрајалих средстава, повећање капацитета производње, проширење пословањаитд.). У оба случаја важан мотив за инвестирање јесте задржавање постојеће висинедобити (дохотка), односно повећање и остваривање добити (дохотка) која је покритеријумима инвеститора прихватљива. Најчешћи разлози и циљеви за улагање у пољопривреду су: Улагање у нову производњу (доходовно је интересантна, до периода улагања није постојала на газдинству); Одржавање постојећег нивоа производње (адатапција дотрајалих објеката и замена постојеће опреме); Повећање постојећег нивоа производње (набавка модерније механизације и опреме, куповина земљишта, основног стада, изградња нових објеката); Постизање веће економичности и рентабилности пословања (увођењем модерније механизације и технолошких поступака у производњу); Побољшање квалитета производа (лакши пласман на тржиште); Побољшање услова живота и рада на газдинству.

23


4.5. Инвестиционе калкулације

Посматрајући настанак појма калкулације са етимолошког становишта види се, да се онна неки начин изводи од латинске речи calculus, што би у преводу значило камичак који јеу најстарије доба био подесан за бројање, гласање и рачунање. Из ове речи се даље развијапојам calculare, који означава рачунати, израчунати, обрачунати, прорачунати;обрачунавати, прорачунавати. У неолатинизму се већ користи појам calculatio, који значисрачунавање, израчунавање, прерачунавање; предрачун, прорачун, дакле утврђивањеодређених вредносних величина које нису познате или нису довољно познате. У научној литератури реч калкулација има више значења, али се највише користе њенадва значења. У првом, ужем, она значи израчунавање цене коштања (трошковапроизводње) за јединицу количине неког производа односно услуге. Друго, шире значењепојма калкулација, подразумева утврђивање тржишне вредности производње, трошкова зањено остварење и финансијског резултата (добит, губитак), као разлике између наведенихвеличина.15

Предмет посматрања инвестиционих (вишегодишњих) калкулација могу бити ефектиизградње (подизања) једног инвестиционог објекта. У таквим случајевима се говори опростим инвестицијама. Овакве калкулације се односе на ефекте проширења земљишнеповршине, изградње грађевинских објеката, ефекте набавке погонских и прикључнихмашина и других средстава за рад, ефекте подизања вишегодишњих засада, проширењеосновног стада итд. Уколико се ефекти не утврђују по врстама основних средстава, већ се изражавајузаједнички за сва улагања, говори се о комплексним инвестицијама. Између простих и комплексних инвестиција је врло тешко повући јасну границу, јерготово свака врста средстава инвестираних у пољопривреду испољава своје непосредно,посредно или повратно дејство на коришћење других средстава или чинилаца производњеуопште.16

4.5.1. Састављање инвестиционих калкулација

Инвестиционом калкулацијом треба да буду обухваћена сва новчана примања ииздавања у току инвестиционог периода, због чега ова калкулација представљавишепериодични калкулативни поступак. За разлику од аналитичких и диференцијалнихкалкулација као статичких калкулативних поступака у којима се утврђују просечниекономски резултати за један процес производње (најчешће за период од једне године),инвестициона калкулација има динамички карактер, у којој фактор време може да имазначајан утицај на добијени економски резултат.

15

16

Marko J., Jovanović M. i Tica N.: Kalkulacije u poljoprivredi, Futura publikacije, Novi Sad, 1998, str. 2.Isto, str. 7.

24


Састављање инвестиционе калкулације заснива се на утврђивању input-output величинаи односа, тј. на утврђивању трошкова прибављања и коришћења инвестиције, новчанихпримања од инвестиције и њихових разлика као показатеља финансијског резултата упериоду коришћења инвестиционог објекта. Обзиром да су у инвестиционој калкулацији обухваћена новчана примања и издавањауодређеном вишегодишњем периоду изградње и коришћења инвестиције, укупнеекономске резултате и њихове односе потребно је утврдити у једном одређеном (истом)обрачунском моменту. Као обрачунски моменат најчешће се узима почетни или крајњимоменат инвестиционог периода. Утврђивање вредности годишњих економскихпоказатеља (новчаних примања, издавања и др.) у једном одређеном обрачунскоммоменту врши се дисконтовањем ових износа помоћу сложене камате на изабраниобрачунски моменат. Добијене дисконтоване износе (умањене или увећане заодговарајући износ камате у зависности од тога да ли се дисконтовање врши на почетниили крајњи моменат коришћења инвестиције) могуће је међусобно сабирати јеризражавају "вредности у датом моменту" инвестиционог периода. Поступак дисконтовањановчаних износа заснива се на методама финансијске математике.17

4.5.2. Основни параметри инвестиционих калкулација

Састављање инвестиционе калкулације заснива се на неколико параметара, како би сешто прецизније могли сагледати ефекти одређене инвестиције. У структури инвестиционекалкулације, обухваћени су следећи параметри:18

Улагања финансијских средстава у набавку или изградњу инвестиционог објекта, чија висина зависи од врсте објекта, његових техничких карактеристика, набавне цене, трошкова допреме и трошкова оспособљавања за употребу. Знатно сложенији рачунски поступак захтева утврђивање инвестиционих улагања потребних за изградњу инвестиционих објеката, нпр.: изградњу грађевинских објеката, подизање вишегодишњег засада, узгој приплодних грла стоке и сл. Износ потребних инвестиционих улагања могуће је утврдити са високим степеном тачности и сигурности, због тога што се утврђују у сразмерно кратком року, пре или након момента улагања. Начин утврђивања новчаних издавања за прибављање инвестиционог објекта (инвестиционих улагања у ужем смислу) приказан је детаљније на шеми 1.

17 Andrić J.: Troškovi i kalkulacije u poljoprivrednoj proizvodnji, Savremena administracija, Beograd, 1998, str.209-210.18Andrić J., Vasiljević Zorica i Sredojević Zorica: Investicije: osnove planiranja i analize, Poljoprivredni fakultet,Zemun, 2005, str. 111-114.

25


Са гледишта динамичких метода инвестиционе калкулације, инвестиције се, поредновчаних издавања за набавку или изградњу инвестиционог објекта, карактеришуи низом новчаних издавања за одржавање и коришћење инвестиције, а која сепонављају у појединим периодима (годинама) инвестиционог периода. Текућановчана издавања обухватају издавања за набавку потребног материјала, сировинаи енергије, плате радника, плаћање услуга и др.

Шема 1: Улагања у инвестициони пројекат

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.10.

Новчана издавања за истраживање и развојИздавања за куповину земљишта и грађевинских објекатаИздавања за набавку машина и уређајаИздавања за будуће инвестиције за замену и велике оправкеИздавања за инсталирање производних објекатаИздавања за додатна обртна средстваОстала новчана издавања за инвестицијеБруто новчана издавања за прибављање инвестиционог објектаНовчана примања од продаје дотрајалих објекатаНовчана примања од ослобођених обртних средставаНето новчана издавања за прибављање инвестиционог објекта пре обрачунатогпореза и мера подстицајаПорез на новчане приходе приликом ликвидације објекатаСмањење пореза на неактивирана издавања за инвестицијеНовчана примања на основу државних мера подстицајаНето новчана издавања за прибављање инвестиционог објекта наконобрачунатог пореза

++++++=--

11. =

12. +13. -14. -

15. =

Извор: Blоhm K, Lüder K.: Investition, Handbuch der Wirtschafts und Sozialwissenschaft, Vahlen Verlag, München, Deutschland, 1978, S. 128.

Поред низа текућих новчаних издавања, коришћењем инвестиционих објеката упроцесу привредне делатности остварује се и низ годишњих новчаних примања,која настају реализацијом добијених производа, односно извршењем производнихуслуга. Приликом утврђивања, односно процене очекиваних новчаних примања, упракси се јављају углавном два проблема. Један од њих је потреба за утврђивањемновчаних примања у појединим годинама у будућем, често сразмерно дугомвременском периоду коришћења инвестиције. Решавање овог задатка се заснивана анализи и прогнози утицаја појединих фактора (природних, технолошких исл.), резултатима истраживања тржишта, анализи временских серија, утврђивањукорекције између добијених производа и утицаја значајних производних фактора

26


и др. Други, такође значајан проблем, који се може јавити приликом проценеекономске ефективности изолованих инвестиција у пракси, састоји се у томе шточесто није могуће тачно одредити ефекте који настају као последица реализацијеодређених инвестиционих објеката.Економски (финансијски) резултати од инвестиције, утврђују се као разликаизмеђу текућих новчаних примања и издавања у појединим периодима (годинама)коришћења инвестиционог објекта. Да би се избегле могуће нејасноће, овде јепотребно правити разлику између појмова трошкова, проузрокованих одинвестиције и новчаних издавања за одржавање и коришћење инвестиције.Позитивна разлика између новчаних примања и издавања означава се у нашојлитератури и као чиста годишња корист од инвестиције, и представља вишковеновчаних примања над издавањима у појединим интервалима инвестиционогпериода. Из оствареног низа вишкова новчаних примања над издавањима треба дабуду покривени трошкови капитала (амортизација и камате на уложена средства),а преостали износ представља добит остварену од инвестиције. Обзиром на то датекућа новчана издавања за одржавање и коришћење инвестиционог објекта имајууглавном карактер варијабилних трошкова, то утврђена чиста годишња користодинвестиције одговара приближно разлици између вредности реализованихпроизвода и (или) услуга и износа варијабилних трошкова.

4.6. Економска анализа инвестиције у изградњу подног складишта

Потреба за складиштењем готових производа произилази из потребе да се одложипродаја, са основном идејом да се остваре бољи економски ефекти, односно већа добит.Складиштење је нарочито значајно код пољопривредних производа који су сезонскогкарактера и пристижу једном годишње, а предмет су трговине током целе године. Из тогразлога, један од циљева овог рада јесте да се утврди економска оправданост складиштењакукуруза и соје, на бази анализе месечних колебања откупних цена и просечних трошковаскладиштења.За реализацију постављеног циља истраживања неопходно је извршити економскуанализу планиране инвестиције. Ова анализа подразумева састављање инвестиционекалкулације и оцену најважнијих показатеља економске ефективности.У структури инвестиционе калкулације обухваћени су следећи input-output показатељи:1. Трошкови прибављања инвестиције, односно учињених инвестиционих улагања;2. Годишња новчана издавања за одржавање и коришћење инвестиције;3. Годишња новчана примања од инвестиције;4. Износ финансијског резултата, који се остварује у периоду коришћења инвестиционог објекта.

27


4.6.1. Трошкови учињених инвестиционих улагања

Начин утврђивања трошкова прибављања инвестиционих објеката, односно висинепотребних инвестиционих улагања зависи од тога да ли се набавка средстава запроизводњу (производних капацитета) врши у одређеном моменту куповином на тржишту(набавка пољопривредних машина, транспортних средстава, грла приплодне стоке и сл.),или се прибављају изградњом у одређеном временском периоду. У првом случају, трошкови прибављања инвестиционих објеката, односно потребнаинвестициона улагања врше се у једном моменту и обухватају набавну цену средстава запроизводњу, трошкове допреме до пољопривредне организације, као и евентуалнетрошкове њихове припреме за употребу у предузећу. Трошкови изградње, односно висина инвестиционих улагања, која се чине у токуизградње производних и других капацитета, у периоду дужем од једне године, утврђују секао сума свих учињених трошкова (улагања) у моменту завршетка изградњеинвестиционог објекта. Другим речима, укупан износ потребних инвестиционих улагањаутврђује се као сума, у датом периоду, учињених улагања, дисконтованих помоћу сложенекамате на моменат завршетка изградње инвестиционог објекта. Износ тако обрачунатекамате зависиће од висине и распореда појединих инвестиционих улагања у току изградњеинвестиционог објекта, а затим од висине калкулативне каматне стопе и дужине периодаизградње, односно периода укамаћења уложених средстава. Обрачуната камата науложена финансијска средства у периоду изградње инвестиционог објекта назива сеинтеркаларна камата. Потребно је нагласити да се у овом случају целокупна инвестициона улагањафинансирају из сопствених средстава, те да не постоји потреба да се у калкулацију уносеевентуални трошкови на име камата на позајмљена средства од стране банака. Укупне трошкове изградње инвестиционог објекта, тј. подног складишта, можемоподелити на: 1. Трошкови прибављања документације за добијање локацијске и грађевинске дозволе, 2. Конструктивни део, 3. Колска вага, 4. Хидрантска мрежа, 5. Трошкови електричних инсталација, 6. Трошкови добијања употребне дозволе и 7. Трошкови укњижбе.

28


Табела 1: Преглед свих трошкова неопходних за изградњу подног складишта површине1.000 m2

Редниброј

I

1.

2.

3.

4.

II

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

III

1.

2.

3.

4.

5.

Опис

Трошкови прибављања документације за добијање локацијскедозволеИзвод из катастра подземних инсталација са копијом плана катастарскепарцеле

Препис листа непокретности

Републичка административна такса за захтев за издавање локацијскедозволе

Накнада стварних трошкова издавања локацијске дозволе

Трошкови прибављања документације за добијање грађевинскедозволеИзрада идејног или главног пројекта (4 €/m2)

Извештај о техничкој контроли

Накнада за уређење грађевинског земљишта

Противпожарна сагласност

Електро сагласност

Решење о процени утицаја на животну средину

Републичка административна такса

Трошкови конструктивног дела подног складишта

Земљани радови

Бетонски и армирано бетонски радови

Челична конструкција

Покривачки радови

Браварски радови

Износ(дин.)

74.420,00

990,00

1.150,00

680,00

71.600,00

4.841.700

460.000,00

1.563.852,00

2.783.000,00

24.190,00

7.658,00

2.090,00

910,00

15.370.934,00

1.423.380,00

7.476.890,00

4.049.584,00

1.892.580,00

528.500,00

29


Редниброј

IV

1.

V

1.

2.

3.

4.

5.

VI

1.

2.

3.

VII

1.

2.

3.

4.

5.

VIII

1.

Опис

Трошкови набавке и постављања колске ваге

Колска вага (60 t), са уградњом

Трошкови постављања хидрантске мреже

Земљани радови

Монтажни радови

Пожарна опрема

Грађевински радови

Остали радови

Трошкови електричних инсталација

Електроенергетска инсталација

Напојни каблови складишта

Громобранска инсталација

Трошкови добијања употребне дозволе

Републичка административна такса

Потврда о извршеном геодетском снимању објекта

Потврда о постојању претплатничког односа издата од стране надлежнеЕлектродистрибуције

Трошкови техничког прегледа објекта

Трошкови комисије за технички преглед објекта

Трошкови укњижбе објекта

Укњижба

Износ(дин.)

1.386.000,00

1.386.000,00

344.170,00

63.240,00

176.140,00

85.000,00

4.750,00

15.040,00

235.090,00

182.100,00

17.500,00

35.490,00

288.280,00

780,00

25.000,00

150.000,00

75.000,00

37.500,00

10.790,00

10.790,00

Извор: Општинска управа Кула, Служба за катастар непокретности Кула, Д.О.О. Стојановић, Д.О.О Сантим,аЕлектродистрибуција Сомбор.

30


Табела 2: Укупна инвестициона улагања

Опис

Локацијска дозвола

Грађевинска дозвола

Конструктивни део

Колска вага

Хидрантска мрежа

Електричне инсталације

Употребна дозвола

Укњижба објекта

Укупно

Износ

74.420

4.841.700

15.370.934

1.386.000

344.170

235.090

288.280

10.790

22.551.384

%

0,33

21,47

68,20

6,15

1,53

1,04

1,28

0,05

100

Извор: Аутор на основу података из табеле 1.19

Сви ови трошкови односе се на изградњу подног складишта површине 1.000 m2,капацитета 650 t (Таб. 2).У структури укупних инвестиционих улагања доминирају трошкови који се односе насаму изградњу подног складишта (68,20%). Затим следе трошкови добијања грађевинскедозволе (21,47%). Треба нагласити да ови трошкови варирају, обзиром да свака општиназасебно одређује висину такси и трошкове издавања одговарајућих сагласности и решења.На трећем месту, према висини потребних улагања, налазе се трошкови набавке ипостављања колске ваге, са учешћем око 6%. Сви остали трошкови немају толики значај,будући да се њихово учешће у структури укупних трошкова креће испод 2%.

19Трошкови прибављања локацијске, грађевинске и употребне дозволе су преузети из Општинске управеКула и Службе за катастар непокретности Кула. Трошкови саме изградње подног складишта, од земљанихдо браварских радова, преузети су из грађевинског предузећа Д.О.О. „Стојановић“ из Оџака. Трошковинабавке и постављања колске ваге добијени су од предузећа Д.О.О. „Сантим“ из Футога, док су трошковиелектричних инсталација прописани од стране Електродистрибуције Сомбор.

31


Дијаграм 1: Структура укупних инвестиционих улагања

Локацијска дозволаКолска вагаУпотребна дозвола

Грађевинска дозволаХидрантска мрежаУкњижба објекта

1,04% 1,28% 0,33% 1,53% 0,05%

Конструктивни деоЕлектричне инсталације

6,15%

21,47%

68,20%

Извор: Аутор

4.6.2. Економски ефекти складиштења кукуруза и соје

Цене по којима пољопривредна газдинства продају своје производе земљорадничкимзадругама, трговачким предузећима или прерађивачима у статистици се воде као откупнецене.На основу анализе месечних кретања откупних цена кукуруза и соје, у периоду од 2004.до 2013. године, установљена су значајна сезонска колебања. Као што је већ речено,смисао складиштења пољопривредних производа је у томе да се одложи продаја, домомента када је цена конкретне житарице (или уљарице) најповољнија. Економијаодлагања продаје (складиштења) базира се на разлици између раста откупне ценепољопривредних производа и трошкова њеног складиштења. Обзиром да се у овомслучају за потребе складиштења не ангажује туђе, већ сопствено складиште, трошковискладиштења неће знатно утицати на економију одлагања продаје.Да би се проценили економски ефекти складиштења кукуруза, неопходно је извршитианализу кретања просечних месечних откупних цена у последњих десет година (Таб. 3).Ова анализа треба да покаже да ли се пољопривредним произвођачима више исплатидасвоје производе продају одмах након жетве, или да пак одложе продају и сачекају већеоткупне цене. Затим, анализа треба да покаже у којим су месецима откупне цене кукурузабиле највише, односно који је то период у којем се остварују највећи приходи одскладиштења. 32


Табела 3: Просечне месечне откупне цене кукуруза (din/kg)

Година

Месец2004

9,6310,9610,9610,8611,1011,4211,1212,1010,57 6,73 5,54 5,69

12,10

2005

6,587,427,257,107,107,127,097,036,835,695,625,83

7,42

2006

6,587,007,357,087,557,937,627,857,716,807,548,54

7,93

2007

9,8010,039,689,7410,5810,7511,1713,8413,4214,2014,5314,65

13,84

2008

15,8315,3915,1214,9814,7615,1715,0211,738,607,317,567,54

15,83

2009

7,158,358,278,6610,6611,1110,599,048,078,018,539,58

10,66

2010

10,6510,5910,5011,1611,5112,1614,0416,3216,6514,0414,4715,83

16,65

2011

17,3518,2418,2319,5719,8020,2621,2620,3716,6115,2415,4715,19

21,26

2012

16,4916,8318,0517,5119,4719,5221,3624,8625,0124,9424,7024,19

25,01

2013

23,1122,9321,0922,3520,3719,6318,5014,5913,9613,6014,0314,96

23,11

IIIIIIIVVVIVIIVIIIIXXXI 20

XII

Максималнаоткупнацена токомгодинеЦена утренуткужетвеРазлика -

-

5,54

1,88

5,62

2,31

7,54

6,30

14,53

1,30

7,56

3,10

8,53

8,12

14,47

6,79

15,47

9,54

24,70

-1,59

Извор: Републички завод за статистику

На основу табеле 3 можемо закључити да је у посматраном периоду било различитихтенденција у кретању месечних откупних цена кукуруза по годинама. Пре свега требанагласити да је складиштење било економски оправдано у свим годинама анализираногпериода, изузев у производној 2012. години, када је највећа откупна цена кукуруза била умесецу новембру (24,70 din/kg), да би временом бележила тенденцију пада. Највећиприход од складиштења је остварен у производној 2011. години, када је остварена највећапозитивна разлика између месеца када је извршена жетва кукуруза и месеца са највећомоткупном ценом. То практично значи да је било могуће остварити зараду од 9,54 din/kg, даје продаја ускладиштеног кукуруза (откуп) извршена у септембру 2012. године. Најнижазарада од складиштења кукуруза остварена je у производној 2007. години, када јемаксимална позитивна ценовна разлика, у односу на тренутак жетве, износила свега 1,30динара за један килограм, у јануару наредне године.20

Жетва се врши у новембру да би влажност зрна била на нивоу од 14%.

33


Анализом кретања месечних откупних цена кукуруза, у претходних десет година,дошло се до закључка да пољопривредни произвођачи, који су се одлучили заскладиштење, приликом продаје кукуруза могу остварити просечно за 4,20 din/kg већуцену у односу на цену коју би добили да се нису одлучили за складиштење. Ако се знадаће се за складиштење кукуруза употребити половина укупног капацитета складишта,односно 325 t, може се извести закључак да ће се само од складиштења кукуруза годишњезарадити 1.365.000 динара21, односно око 11.870 €.22

Такође, може се приметити да се код кукуруза највећи приход од одлагања продајеостварује у периоду од III до X месеца складиштења (јануар-август). Са продужењемвремена складиштења, економски ефекти складиштења се повећавају, све до два месецапре пристизања новог рода.Табела 4: Просечне месечне откупне цене соје (din/kg)

Година

Месец2004

14,9316,1516,4219,2520,7621,4021,1117,4013,0712,4812,8113,18

21,40

2005

12,6316,3117,7418,3718,0118,9918,2518,6216,7816,6116,7716,67

18,99

2006

17,6118,7418,9919,1719,1321,3121,6021,5816,2315,9716,1015,90

21,60

2007

15,9116,6716,8117,8619,1919,0320,2320,0122,7623,3623,2523,89

22,76

2008

27,0230,6434,4629,6933,2933,6831,5926,4724,6224,9424,8324,69

34,46

2009

25,6029,2630,2830,4536,4733,5433,8526,0725,0725,9026,7028,83

36,47

2010

27,7930,2828,9030,4731,5931,7131,3932,5727,9728,5430,2328,96

32,57

2011

31,6934,3133,8434,5632,0931,2933,0532,2633,2233,4633,4633,25

34,56

2012

34,5236,1937,6439,7344,4349,0452,5561,0362,0163,3062,5961,44

62,01

2013

64,5757,6157,2058,9459,6158,8159,3955,0138,7842,8342,4445,28

64,57

IIIIIIIVVVIVIIVIIIIXXXIXII

Максималнаоткупнацена токомгодинеЦена утренуткужетвеРазлика -

-

12,48

6,51

16,61

4,99

15,97

6,79

23,36

11,10

24,94

11,53

25,90

6,67

28,54

6,02

33,46

28,55

63,30

1,27

Извор: Републички завод за статистику

21

22

Oд овог износа треба одбити трошкове складиштења, који су незнатни.1€ = 115 дин.

34


На основу табеле 4 можемо закључити да је складиштење соје било економскиоправдано у свим годинама анализираног периода. Највећи приход је остварен упроизводној 2011. години, када је просечна откупна цена у месецу септембру нареднегодине била за чак 28,55 динара већа у односу на откупну цену у месецу у којем је вршенажетва ове уљарице (октобар). Најнижа зарада је остварена у производној 2012. години,када је максимална откупна цена соје била за свега 1,27 динара већа у односу на цену којуби пољопривредни произвођачи добили да је нису складиштили, тј. да су је продали одмахнакон жетве. Анализа кретања месечних откупних цена, у претходних десет година, показује да сескладиштењем соје годишње може зарадити просечно 9,27 din/kg. Као што је већ речено,половина укупног складишног капацитета је намењена складиштењу соје, тј. 325 t, тесе наоснову тих података може доћи до закључка да анализирано подно складиште одскладиштења соје може донети зараду у износу од 3.012.750 динара23, односно 26.198 €,на годишњем нивоу. Такође, као и код кукуруза, највећи приход од одлагања продаје остварује се у периодуод III до X месеца складиштења (јануар-август), при чему се економски ефектискладиштења повећавају са продужењем времена складиштења.

4.6.3. Показатељи економске ефективности инвестиције

Економска ефективност привредних инвестиција може се оцењивати са разнихгледишта па зато постоји и већи број метода за њено утврђивање. Ако се као главни критеријум за оцењивање економске ефектвности узима висинаукамаћења инвестиционих средстава онда се она најправилније утврђује методом интернекаматне стопе. Често се ово укамаћење израчунава на једноставнији начин из односапросечне годишње добити и уложених просечно ангажованих средстава (стопарентабилности). Ако се економска ефективност утврђује из разлике између укупних новчаних примањаод инвестиције и укупних новчаних издавања за инвестицију (есконтованих најчешће намоменат кад почињу улагања у инвестицију) говори се о методу капиталне вредностиинвестиције. Ако се тражи разлика и однос између просечних годишњих примања и просечнихгодишњих трошкова говори се о методу ануитета. Ако се економска ефективност инвестиције просуђује према времену које је потребнода би се сва средства уложена у инвестицију отплатила из остварених вишкова примањана издавањима, говори се о pay off методу или о утврђивању рока повраћаја.24

23

24

Од овог износа треба одбити трошкове складиштења, који су незнатни.Marko J., Jovanović M. i Tica N.: Kalkulacije u poljoprivredi, Futura publikacije, Novi Sad, 1998, str. 282-283.

35


Да би се израчунали ови показатељи, претходно је неопходно сачинити финансијски иекономски ток пројекта (Таб. 5). Финансијском току, као трошкови, приписују се иевентуални трошкови ануитета, односно финансијске обавезе према кредиторима. Собзиром да у овом случају нема кредитирања инвестиције, јер се целокупна инвестицијафинансира из сопствених извора, ови трошкови нису рачунати. Из тог разлога економскиток пројекта идентичан је финансијском току.

Табела 5: Економски ток (000 дин.)

Год.0

Приход(дин.)НовчанапримањаИнвестиције

Дезинфекција

Дезинсекција

Дератизација

Баждарењеколске вагеНовчанаиздавањаНетопримања


-

-

22.551

-

-

-

-

22.551

-22.551

Године века експлоатације 4.5.6.7.4.378 4.378 4.3784.378

4.378

-

15

30

6

55

106

4.272

4.378

-

15

30

6

55

106

4.272

4.378

-

15

30

6

55

106

4.272

4.378

-

15

30

6

55

106

4.272

1.4.378

4.378

-

15

30

6

55

106

4.272

2.4.378

4.378

-

15

30

6

55

106

4.272

3.4.378

4.378

-

15

30

6

55

106

4.272

8.4.378

4.378

-

15

30

6

55

106

4.272

9.4.378

4.378

-

15

30

6

55

106

4.272

10.4.378

4.378

-

15

30

6

55

106

4.272

Веома је важно нагласити да је очекивани период експлоатације подног складиштамного дужи од 10 година, али се због лакшег израчунавања показатеља економскеефективности инвестиције узима десетогодишњи период.

4.6.3.1. Рок повраћаја уложених средстава

Применом овог метода утврђује се време (рок) у коме инвестирана средства могу битивраћена из годишњих примања од инвестиције смањених за издавања за њеноискоришћавање. Чим је рок отплате краћи тим је економска ефективност инвестицијеповољнија. Између више инвестиција најповољнија је она са најкраћим роком повраћаја. 25

Време повраћаја инвестиционих улагања израчунава се тако, што се од уложенихсредстава одузимају нето-примања из економског тока, све док они не буду већи одинвестиције.

25 Isto, str. 321.

36


Година у којој су кумулативна нето примања из економског тока већа од уложенихинвестиционих средстава, јесте година повраћаја уложених средстава.26 У наредној табелиприказано је израчунавање времена повраћаја инвестиционих средстава.

Табела 6: Време повраћаја инвестиционих улагања

Година у векупројекта

0

1.

2.

3.

4.

5.

6.

ИнвестицијеГодишњиКумулативизнос

- 22.551.384 - 22.551.384

Нето примањаГодишњиКумулативизнос--

4.271.750

4.271.750

4.271.750

4.271.750

4.271.750

4.271.750

4.271.750

8.543.500

12.815.250

17.087.000

21.358.750

25.630.500

Непокривени деоинвестиције

- 22.551.384

-18.279.634

-14.007.884

-9.736.134

-5.464.384

-1.192.634

3.079.116


На основу претходно извршене анализе може се констатовати да је рок повраћајауложених средстава у шестој години након изградње подног складишта.

4.6.3.2. Kaпитална вредност инвестиције

Капитална вредност инвестиције представља разлику између суме очекиванихновчаних примања од инвестиције и новчаних издавања за њено прибављање икоришћење у почетном моменту коришћења инвестиције (у моменту n=0). Другим речима,капитална вредност инвестиције се може дефинисати као садашња вредност сумеекономских резултата остварених у периоду њеног коришћења. Економски посматрано,капитална вредност инвестиције показује повећање или смањење финансијског резултата,односно новчаних средстава инвеститора, при одређеном степену укамаћења уложенихсредстава (одређеној висини калкулативне каматне стопе), утврђено у почетном моментупланираног периода коришћења инвестиционог објекта.Инвестиција је економски оправдана ако је њена капитална вредност позитивна,односно ако је однос између суме новчаних примања и суме новчаних издавањадисконтованих на почетни моменат инвестиционог периода већи од јединице.26 Novković N. i Mutavdžić Beba: Ekonomska isplativost izgradnje rečne luke i skladišta za žito, PTEP: časopis zaprocesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Novi Sad, 2008, str. 152.

37


Капитална вредност, рачуната у моменту непосредно пре почетних инвестиционихулагања, утврђује се на основу следећег израза:

C0-,0 - = -A0 + +( + ... + (( ) ) )

C0-,0 - - капитална вредност инвестицијеA0 - новчана издавања за набавку инвестиционог објекта - вишак новчаних примања над издавањима у појединим годинама - калкулативна каматна стопа (за потребе анализиране инвестиције - 7%)

C0-,0 - = - 22.551.384 +

+ 4.271.750+ (4.271.750

4.271.750

(, )+(

4.271.750

, )+(

4.271.750

, )+(

4.271.750

, )+(

4.271.750

, )+(

4.271.750

, )+

, )+(

+

4.271.750

, )+(

4.271.750

, )+(

4.271.750

, )=

+4.271.750

= - 22.551.384 +

4.271.750

4.271.750 4.271.750

, ,+

4.271.750

,+

4.271.750

,+

4.271.750

, ,+

4.271.750

,+

4.271.750

,+

+,

+4.271.750

,=

= -22.551.384 + 3.992.289,7 + 3.731.111,9 + 3.487.142,9 + 3.258.887,7 + 3.045.593,9 + 2.846.505 + 2.660.200,5 +

+ 2.486.177,4 + 2.323.497,4 + 2.171.487,4 = 7.451.509,8 дин.

Као разлика између суме новчаних примања од инвестиције, и суме новчаних издавањаза прибављање и коришћење инвестиционог објекта, утврђених у истом обрачунскоммоменту, утврђена је капитална вредност у износу од 7.451.509,8 дин. Овако добијениизнос показује знатно повећање имовине инвеститора, као резултат реализацијеанализиране инвестиције у изградњу подног складишта. На основу добијеног резултата, може се рећи да је сасвим очигледна економскаоправданост анализиране инвестиције, с обзиром на то да је њена капитална вредностпозитивна, односно C0-,0- > 0.

Са друге стране, капитална вредност инвестиције утврђена непосредно наконинвестиционих улагања, добија се на основу следећег израза:

C0-,0+ = ( +( + ... + () ) )

38


У овом случају, капитална вредност инвестиције би износила:

C0-,0+ =

+(

+

4.271.750

(, )+(

4.271.750

, )+(

4.271.750

, )+(

4.271.750

, )+(

4.271.750

, )+(

+

4.271.750

, )+(

4.271.750

, )+

+4.271.7504.271.750

,

.

,

)+(

4.271.750

, )+(

4.271.750

, )=

4.271.750

,+

4.271.750

,+

4.271.750 4.271.750

, ,+

4.271.750

,+

4.271.750

, ,

+4.271.750

,+

4.271.750

,= 3.992.289,7 + 3.731.111,8 + 3.487.142,9 + 3.258.887,7 + 3.045.593,9 +

2.846.505 + 2.660.200,5 + 2.486.177,4 + 2.323.497,4 + 2.171.487,4 = 30.002.893,8 дин.

Капитална вредност инвестиције, добијена на овај начин, представља суму вишковановчаних примања над новчаним издавањима дисконтованих на моменат наконреализоване инвестиције, а која не обухвата улагања у прибављање инвестиционог објекта(A0). Тако утврђена капитална вредност, означава се као приносна вредност инвестиције(P0) и показује највећи износ капитала који би смео да буде уложен у инвестицију, а да онајош увек буде економски оправдана, односно да буде на доњој граници економскеефективности. Дакле, посматрајући анализирану инвестицију у овом раду, 30.002.893,8 дин. је највећиизнос који би могао бити уложен у изградњу подног складишта. Обзиром да је добијениизнос већи од стварно потребних средстава (22.551.384 дин.), односно P0 > A0,

инвестиција се може сматрати економски оправданом.4.6.3.3. Метод ануитета

Произвођачима у пракси метод ануитета служи за изражавање очекиваних економскихрезултата у појединим периодима, или годинама у току века експлоатације инвестиције.Другим речима, овај начин процене степена економске ефективности инвестиције сезаснива на утврђивању просечног годишњег повећања (или смањења) финансијскогрезултата пословања у току периода коришћења одређеног инвестиционог објекта.Просечни годишњи износ чистих годишњих користи од инвестиције се утврђујетрансформисањем износа капиталне вредности у низ једнаких годишњих износа илиануитета у планираном периоду коришћења инвестиције. Због тога метода ануитета усуштини представља варијанту методе капиталне вредности.Трансформација капиталне вредности у низ једнаких ануитета у појединим годинамакоришћења инвестиције се врши множењем износа капиталне вредности са ануитетнимфактором.27

27 Andrić J.: Troškovi i kalkulacije u poljoprivrednoj proizvodnji, Savremena administracija, Beograd, 1998, str.226-227.

39


an = C0-,0 - ∙ (( ) ∙

)

У случају инвестиције анализиране у овом раду, просечан годишњи ануитет износи:

an = C0-,0 - ∙ (

7.451.509,8 ∙

( ) ∙

)

,

,

= 7.451.509,8 ∙

(

(

,

,

,

,

)

)

∙ ,= 7.451.509,8 ∙

,

,

∙ ,=

∙ ,= 7.451.509,8 ∙ = 7.451.509,8 ∙ 0,1424 = 1.060.869,42 дин.

Аналогно капиталној вредности, критеријум за оцену економске ефективностиинвестиције применом методе ануитета гласи: Инвестиција је економски оправдана кадаизрачунати ануитет није негативан, тј. када је an ≥ 0. С обзиром на то да је израчуната вредност ануитета, 1.060.869,42 дин., знатно већа од0, може се рећи да је анализирана инвестиција у изградњу подног складишта економскиоправдана.

4.6.3.4. Интерна каматна стопа

Интерна каматна стопа инвестиције је динамички показатељ рентабилности заснованна поступцима финансијске математике. Методом интерне каматне стопе рентабилностинвестиције утврђује се као степен ефективног укамаћења у инвестицију уложенихсредстава. Интерна каматна стопа се према томе дефинише као каматна стопа, при којој јесадашња вредност низа вишкова новчаних примања од инвестиције, рачунајући притом иновчана примања од продаје инвестиционог објекта у моменту његове ликвидације,једнака износу инвестиционих улагања. Другим речима, интерна каматна стопапредставља каматну стопу при којој је капитална вредност инвестиције једнака нули. 28

Почетни образац за утврђивање интерне каматне стопе гласи:

b∙(

(

)

) ∙=a∙

(

(

)

) ∙+ A0

Даљим упрошћавањем добијамо:

A0 = (b - a) ∙

28

(

(

)

) ∙

Andrić J., Vasiljević Zorica i Sredojević Zorica: Investicije: osnove planiranja i analize, Poljoprivredni fakultet,Zemun, 2005, str. 156.

40


Односно:

А

( )=

(

(

)

) ∙

На основу ове једначине и података из табеле 7, можемо утврдити тражену интернукаматну стопу.

Табела 7: Подаци о годишњим новчаним примањима и издавањима, неопходне заизрачунавање интерне каматне стопе

Година

2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.УкупноПросек


Годишња новчанапримања (b)4.377.7504.377.7504.377.7504.377.7504.377.7504.377.7504.377.7504.377.7504.377.7504.377.75043.777.5004.377.750

Годишња новчанаиздавања (a) 106.000 106.000 106.000 106.000 106.000 106.000 106.000 106.000 106.000 106.0001.060.000 106.000

(b-a)

4.271.7504.271.7504.271.7504.271.7504.271.7504.271.7504.271.7504.271.7504.271.7504.271.75042.717.5004.271.750

У следећем кораку потребно је податке из табеле уврстити у формулу:

(

(

(

(

(

(

)о

) ∙=(

=.

.

А

)

.

.

)о

) ∙

)о

) ∙ =

5,279

Овако добијена вредност, уз помоћ логаритамске таблице, односно таблице интересанаинтерес, показује да је висина интерне каматне стопе 13,7 %. Обзиром да је добијенаинтерна каматна стопа већа од калкулативне каматне стопе, са сигурношћу се може рећида је анализирана инвестиција економски оправдана.

41


ЗАКЉУЧАК

Да би се утврдила економска оправданост изградње подног складишта потребно јенајпре извршити процену економских ефеката складиштења кукуруза и соје.Анализа кретања месечних откупних цена кукуруза показала је да је складиштењеекономски оправдано у свим годинама анализираног периода, изузев у производној2012. години. Пољопривредни произвођачи, који су се одлучили за складиштење,приликом продаје кукуруза могу остварити просечно за 4,20 din/kg већу цену уодносу на цену коју би добили да се нису одлучили за складиштење, тј. да су родпродали по откупној цени одмах након жетве.Анализа кретања месечних откупних цена, у претходних десет година, показуједаје складиштење соје било економски оправдано у свим годинама анализираногпериода. Годишња зарада од складиштења износи просечно 9,27 динара по једномкилограму.Обзиром да је капацитет складишта 650 t, те да ће се половина складишногпростора искористити за складиштење кукуруза, а друга половина за складиштењесоје, јасно је да просечна годишња зарада од складиштења кукуруза износи1.365.000 динара, док се складиштењем соје може остварити зарада од 3.012.750динара.Укупно инвестиционо улагање у изградњу подног складишта површине 1.000 m2

износи 22.551.384 динара. У структури укупних инвестиционих улагањадоминирају трошкови који се односе на саму изградњу подног складишта (68,20%).Затим следе трошкови добијања грађевинске дозволе (21,47%).Годишњи трошкови одржавања складишта износе 106.000 динара.Већ у другој години редовне експлоатације очекује са да ће новчана примања битивећа у односу на новчана издавања. Просечан годишњи вишак примања надиздавањима износиће 4.271.750 динара.Рок повраћаја инвестиционих улагања очекује се у шестој години.Капитална вредност инвестиције (C0-,0 -) је 7.451.509,8 динара, док приноснавредност (Р0) износи 30.002.893,8 динара.Ануитет добити (an) износи 1.060.869,42 динара.Висина интерне каматне стопе (ie) је 13,7 %.На основу израчунатих показатеља економске ефективности, може се рећи да јесасвим очигледна економска оправданост анализиране инвестиције.

42


ЛИТЕРАТУРА

1. Andrić J., Vasiljević Zorica i Sredojević Zorica: Investicije: osnove planiranja i analize, Poljoprivredni fakultet, Zemun, 2005.

2. Andrić J.: Troškovi i kalkulacije u poljoprivrednoj proizvodnji, Savremena administracija, Beograd, 1998.

3. Babić Ljiljana, Babić M.: Sušenje i skladištenje, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2000.

4. Babić Ljiljana, Babić M.: Projektovanje malih centara za sušenje i skladištenje, Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, vol. 2, br. 4, Novi Sad, 1998.

5. Babić M., Babić Ljiljana i Brkić M.: Pravci razvoja procesne tehnike u poljoprivredi, Savremena poljoprivredna tehnika, Novi Sad, 1996.

6. Babić M., Babić Ljiljana i Brkić M.: Stanje objekata i opreme za skladištenje zrna, Savremena poljoprivredna tehnika, Vol. 26, No. 1-2, Novi Sad, 2000.

7. Babić M. i Babić Ljiljana: Gradnja malih centara za sušenje i skladištenje zrna, Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, vol. 8, br. 1-2, Novi Sad, 2004.

8. Barać S., Stakić B.: Osnovi ekonomije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.

9. Čomor N., Pece Z.: Iskustvo u sušenju i skladištenju soje, PTEP: časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, vol. 4, br. 3-4, Novi Sad, 2000.

10. Humpisch G.: Getreide lagern: Belüften und Trocknen. Einführung in Grundlagen, Technik, Anwendung, Agrimedia, Clenze, 1988.

11. Janić T., Brkić M.: Stanje i perspektive u gradnji skladišnih objekata zrnastih poljoprivrednih proizvoda, Procesna tehnika, vol. 19, br. 1, Novi Sad, 2003.

12. Kljajić P.: Zaštita uskladištenih biljnih proizvoda od štetnih organizama, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd, 2008.

13. Kljajić P.: Zaštita uskladištenih biljnih proizvoda od štetnih organizama, Pesticidi i fitomedicina, vol. 23, br. 4, Beograd, 2008.

43


14. Kostić M., Balašević Svetlana, Tatić M., Đukić V. i Gajičić Velinka: Skladištenje semena soje sa i bez aktivne ventilacije, PTEP: časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, vol. 11, br. 3, Novi Sad, 2007.

15. Kostić M., Balašević Svetlana, Tatić M., Đukić V., Lončarević V., Đorđević V. i Ilić A.: Promena kvaliteta semena soje u zavisnosti od tipa skladišta i sadržaja vlage naturalnog semena, PTEP: časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, vol. 13, br. 1, Novi Sad, 2009.

16. Lončarević V., Tatić M., Đilvesi K., Pataki I., Štatkić S., Čepelja V.: Sistem skladištenja i čuvanja semena poljoprivrednih kultura u kontrolisanim uslovima, Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, vol. 12, br.1/2, Novi Sad, 2008.

17. Marko J., Jovanović M. i Tica N.: Kalkulacije u poljoprivredi, Futura publikacije, Novi Sad, 1998.

18. Marković T.: Vremenski derivati i upravljanje rizikom u poljoprivredi, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2013.

19. Massie J.L.: Essential of Management, Prentice Hall International Editions, New York, 1987.

20. Mastilović Jasna, Janić-Hajnal Elizabet, Torbica Aleksandra, Pojić Milica, Živančev D., Kevrešan Ž., Novaković Aleksandra i Radusin Tanja: Savremeni pristup upravljanju skladištem za zrnaste kulture, Priručnik za rad skladišta za zrnaste kulture, Univerzitet u Novom Sadu, Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad, 2011.

21. Mikšić Marina: Investicije u poljoprivredi, Hrvatski zavod za poljoprivrednu savjetodavnu službu, Zagreb, 2001.

22. Milanko V., Gavanski D. i Laban M.: Analiza uticaja uslova skladištenja na očuvanje kvaliteta zrna soje i sprečavanje procesa samozapaljenja i pojave požara, stručni rad, Visoka tehnička škola strukovnih studija, Novi Sad, 2012.

23. Milanko V., Gavanski D. i Laban M.: Analiza uticaja uslova skladištenja na očuvanje kvaliteta zrna soje i sprečavanje procesa samozagrevanja i pojave požara, Hemijska industrija, vol. 66, br. 4, Beograd, 2012.

44


24. Mirić M., Brkić M., Babić Ljiljana, Babić M. i Milanović N.: Sušenje, skladištenje i dorada semena, PTEP: časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, vol. 4, br. 1-2, Novi Sad, 2000.

25. Novković N.: Planiranje i projektovanje u poljoprivredi – drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2003.

26. Novković N, Ćosović J., Šilić Jasna, Topić M.: Efekti investiranja u proširenje kapaciteta silosa – Studija slučaja, PTEP - Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, vol. 10, br. 1-2, Novi Sad, 2006.

27. Novković N., Mutavdžić Beba: Ekonomski efekti skladištenja žitarica, PTEP: časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, vol. 13, br. 1, Novi Sad, 2009.

28. Novković N., Mutavdžić Beba: Ekonomska isplativost izgradnje rečne luke i skladišta za žito, PTEP: časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, vol. 12, br. 3, Novi Sad, 2008.

29. Peumans H.: Teorie e Pratica de Calculos de Investimento, Res Editora, Porto, 1990, p. 221.

30. Proctor D.L.: Grain storage techniques: evolution and trends in developing countries, FAO agricultural services bulletin, Rome, 2004.

31. Seibel W.: Warenkunde Getreide. Inhaltsstoffe, Analytik, Reinigung, Trocknung, Lagerung, Vermarktung, Verarbeitung, Agrimedia, Clenze, 2005.

32. Shukla B.D., Patil R.T.: Recent developments in engineering of food grain storage in India, Central institute of Agricultural engineering, India, 1988.

33. Simonović Đ.: Poljoprivredne zgrade i kompleksi: poljoprivredna arhitektura, Građevinska knjiga, Novi dani, Beograd, 1989.

34. Sinha R.N., Muir W.E.: Grain storage: Part of System, The AVI Publishing Company, Westport,1973.

35. Sredojević Zorica, Vasiljević Zorica i Milić D.: Mogućnost izbora između alternativnih investicija u preduzeću, PTEP: časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, vol. 11, br. 1-2, Novi Sad, 2007.

45


36. Szőnyegi S. i Kalmar K.: Szemestermény tárolók és az ellentük való védekezés, Agroinform, Budapest, 1999.

37. Trisvjatski L.A.: Hranenie zerna, Kolos, Moskva, 1975.

38. Vasiljević Zorica: Ekonomska efektivnost investicija u poljoprivredi, BIG štampa, Beograd, 1998.

39. Voroncev O.S.: Elevatornaja promišlennost zernosušenie, Kolos, Moskva, 1974.

40. Vukadinović P., Jović Z.: Investicije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2012.

41. Žeželj M.: Tehnologija skladištenja zrna, Beogradski izdavačko-grafički zavod, Beograd, 1989.

42. Wilcke B.: Using flat buildings for dry grain storage, Departman of biosystems and agricultural engineering, University of Minnesota, 1999.

Интернет странице:

1. www.fao.org2. www.stat.gov.rs3. www.poljoberza.net

4.5.6.7.

www.kompenzacionifond.gov.rswww.fwi.co.ukwww.ag.ndsu.eduwww.hgca.com

46


ПРИЛОЗИ

Табела П 1: Земљани радови

Редниброј

Јединица Количина Цена по мерејединици мере (дин.) 2Машинскоскидањеm1.200,00460,00хумусногслојаземље,утовар и одвоз, просечноd=20cmИскоп стопа за АБ стубове иm3147,00940,00темеља са утоваром иодвозом земљеНабавкаматеријала,m3240,001.330,00насипање и набијање слојамајданског песка d=20cmНабавкаматеријала,m3120,003.450,00насипање и набијање слојакамена (туцаник) d=10cm

Опис Износ(дин.)

1. 552.000,00

2. 138.180,00

3. 319.200,00

4. 414.000,00

Укупно 1.423.380,00

Извор: Д.О.О. Стојановић

Табела П 2: Челична конструкција:

Редниброј

Јединица Количина Цена по мерејединици мере (дин.)Набавка материјала, израда иkg26.642,00152,00монтажа челичне кровнеконструкцијеодХОПпрофила према статистичкомпрорачуну понуђача са анкерплочама,рожњачамаипотребнимкровнимиподужним спреговима


1. 4.049.584,00

Укупно 4.049.584,00


47


Табела П 3: Бетонски и армирано бетонски радови:

Редниброј

Јединица Количина Цена по мерејединици мере (дин.) 3Набавкаматеријала,m97,009.350,00справљање и бетонирањестопа стубова хале за АБстубовесапотребнимармирањем и остављањеманкера за АБ стубовеНабавкаматеријала,m21.200,001.840,00справљање и бетонирањепода хале МБ 25 d=15 cm саизрадомдилетационихфугни и армирањем Q188Набавкаматеријалаиm2260,005.150,00бетонирање АБ зида истубова d=25 cm армирандупло Q335 у двостранојоплати h=2mНабавкаматеријала,m324,5011.220,00бетонирање, шаловање иармирањеносећихАБстубова бетоном МБ25Набавкаматеријалаиm21.050,00690,00малтерисањескладиштаспоља и изнутраНабавка материјала и зидањеm3123,009.450,00зидова d=25 cm гитерблокомНабавкаматеријала,m314,5011.800,00шаловање и бетонирањехоризонталних серклажа игредаНабавка материјала, сечењеkg6.700,00103,00и монтажа арматуре у стопе,стубове и серклаж


1. 906.950,00

2. 2.208.000,00

3. 1.339.000,00

4. 274.890,00

5. 724.500,00

6. 1.162.350,00

7. 171.100,00

8. 690.100,00

Укупно 7.476.890,00


48


Табела П 4: Покривачки радови:

Редниброј

Јединица Количина Цена поИзнос мерејединици(дин.) мере (дин.)НабавкаматеријалаиКровни покривач 2монтажа кровног покривачаm1.313,00998,001.310.374,00од челичног бојеног лима саантикапајућим слојем одФасада на калканима 2флица и фасадног лима на m307,00998,00306.386,00калканима

Набавка материјала, израда имонтажа слемена од равноглимаубојикровногпокривача R.Š 42cmНабавка материјала, израда имонтажаокапницанакалканима, између кровног ифасадног лима као и измеђуфасадног лима и гитерблокова R.Š 38cmНабавка материјала, израда имонтажаснегобранаодравног лима у боји кровногпокривача са монтажом цик-цак на другој рожњачи саобе стране кроваНабавка материјала, израда имонтажаолучниххоризонтала и вертикала одпоцинкованог лима d=0,55mm са кукама и шенама

m 50,50 903,00 45.601,50

Опис

1.

2.

3. m 100,00 855,00 85.500,00

4. m 101,00 810,00 81.810,00

5. m 77,00 817,00 62.909,00

Укупно 1.892.580,00


49


Табела П 5: Браварски радови:

Редниброј

Опис Јединица Количинамере

Цена појединици мере (дин.)137.750,00

Износ(дин.)

1.

2.

Набавка материјала, израда имонтажаклизнихдвокрилних капија од ХОПпрофила 50х50х2,5mm и50х30х2mm са испуном одтрапезастог нископрофилноглимаубојикровногпокривача са малом капијом100х200 сm и механизмом зазакључавањеНабавка материјала, израда имонтажапрозораодчеличних ХОП профила сазубом и „Л“ алу лајснамаизнутра са испуном одпровидног лексана d=8mm,димензије прозора 220х80cm х 10 коm

коm 3,00 413.250,00

коm 10,00 11.525,00 115.250,00

Укупно 528.500,00


50

kokot_zeljko.doc

Documents