ОПШТИ ПОДАЦИ

Назив школе: ОШ „17.октобар”Датум одржавања часа: 06.05.2009.Час по реду: другиРазред и одељење: ΙΙΙ2

Предавач: Живковић Мирослав 39/04

ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

Наставни предмет: Природа и друштвоНаставна тема: Природа−човек−друштвоНаставна јединица: Култивисане животне заједнице:

обрадиво земљиште (воћњаци, повртњаци, њиве) и паркови

Садржај наставне јединице: Воћњак, повртњак, њива и паркПретходна наставна јединица: Копнене животне заједнице (шуме и

травнате области)Наредна наставна јединица: Култивисане животне заједнице -

утврђивање Тип часа: Обрада новог градива

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ ЧАСА

Образовни: Усвајање знања о појму култивисане заједнице , које култивисане заједнице постоје и на који начин се обрађују и одржавају;

Васпитни: Развијање свести о значају култивисаних заједница(воћњак, повртњак, њива, парк); развијање интересовања за њихово упознавање и очување;

Функционални: Оспособљавање ученика за препознавање и уочавање сличности и разлика између наведених врста култивисаних заједница – воћњак, повртњак, њива, парк;

Наставни облици: Фронтални, групниНаставне методе: Монолошка, дијалошкаНаставна средства: Скривалица, презентација у power pointuНаставни објекат: УчионицаЛитература: 1. Ж. Лазаревић, В. Банђур: Методика

наставе природе и друштва;2. Матановић Вера; Природа и друштво за трећи разред основне школе, "Едука", Београд, 2006.3. Гачановић Биљана, Природа и друштво за трећи разред основнешколе, "Зунс", Београд, 2002.

СТРУКТУРА И ТОК ЧАСА

Уводни део часа: Уводни део часа реализоваћу комбинацијом фронталног облика рада са дијалошком методом. У циљу што боље мотивације ученика за даљи рад на часу организујем игруасоцијације. Ученике питам да ли неко зна да нам објасни правила игре решавања асоцијације, у случају да не знају ја објашњавам правила игре.Изглед асоцијације дат је у прилогу 1.

Решење асоцијације је КУЛТИВИСАНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ (СТАНИШТА)Ученицима објашњавам да животне заједнице које уређује човек једним именом називамо култивисане животне заједнице.

Главни део часа: Главни део часа реализујем кроз три логичке целине:

Ι целина –повртњак, њива;II целина –воћњак, паркIII целина – фарма, пчелињак, рибњак;

Обраду прве логичке целине реализујем фронталним обликом рада, монолошком и дијалошком методом, на тај начин што ученицима демонстрирам слајдове са презентације.

Повртњак је култивисано станиште повртарских биљака, односно поврћа. Човек подиже повртњак на месту на коме услови одговарају повртарским биљкама. То су равни терени са плодним земљиштем у близини воде са доста светлости и топлоте и заштићени од ветра.Повртњаци у којима човек гаји биљке када су временски услови неповољни за раст биљака називају се пластеницима. То су затворени простори у којима владају идеални услови за раст биљака.

- Које све биљке човек може да гаји у повртњаку?

Поврће које човек најчешће гаји је: кромпир, лук, купус, шаргарепа, парадајз, паприка, грашак, пасуљ.Да би све ове биљке у повртњаку успеле човек мора пре свега да води рачуна о њима. Мора да припреми земљиште за гајење ових биљака.Човек повртњак прво оре и ђубри.

- Због чега?Човек повртњак оре како би земљу

припремио за сејање, а ђубри га како би земљиште било што плодније за раст повртарских биљака. Затим човек сади повртарске биљке, а након тога их свакодневно залива. Повртњак се окопава и плеви како би се поврће заштитило од непожељних биљака које ту расту и спречевају раст повртарских биљака. Прскање поврћа се обавља ради заштите од непожељних инсеката и животиња које уништавају биљке. Треба водити рачуна да се претераним прскањем и коришћењем вештачких ђубрива не загади земљиште. Након одређеног периода врши се берба плодова коју човек користи у свакодневној исхрани.У повртњаку осим биљака станују и животиње. Неке од њих су пожељне а неке су непожељне јер ометају раст поврћа.Непожељни станари повртњака су:Кромпирова златица која се храни лишћем кромпира, пужеви који једу младо лишће салате, лептир купусар који уништава лишће купуса.Неке животиње човек не спречава да се настане у повртњаку а то су: сеница, врабац који се хране инсектима који нападају поврће, јеж који се храни пужевима.

Њива је култивисана животна заједница ратарских биљака. Њиве се најчешће налазе у равницама и у близини река где има плодног земљишта и воде.

- Знате ли неке биљке које се гаје на њиви?

На њиви се гаје ратарске биљке: сунцокрет, житарице и детелина, репа.

У житарице спадају: пшеница, овас, јечам, раж, кукуруз.Да би све ове биљке на њиви успеле човек мора да води рачуна о њима. Прво што је потребно на њиви да се уради је да се земљиште припреми за гајење ових биљака.

- Шта мислите, шта би човек прво требао да уради пре него што посеје неку биљку на њиви?

Човек прво оре њиву како би земљиште припремио за сејање биљке; када биљка коју смо посејали порасте врши се окопавање, затим се њива ђубри, прска против других нежељених биљака (корова) да би опстала биљка која је посејана. Пошто за раст сваке биљке је потребна вода услед недостатка падавина човек мора да наводњава њиву. Након свих ових процеса када биљка узри врши се убирање плодова. Од животиња се јављају пожељни и непожељни станари њиве. Непожељни станари њиве су: сврака, пољски миш, хрчак, скакавац... зато што се они хране гајеним биљкама и њиховим плодовима.Пожељни станари њиве су: јаребица и глиста. Ово су пожељни станари њиве зато што се они хране непожељним станарима њиве. Пример – јаребица једе скакавце, скакаваци се хране пшеницом.

Понављање прве логичке целине вршим кроз следећа питања:

1. Шта је повртњак? Које се биљке гаје у повртњаку?

2. Који су пожељни а који непожељни станари повртњака?

3. Шта је њива? Које биљке се

гаје на њиви?4. Који су пожељни а који

непожељни станари њиве?

Обраду друге логичке целине реализујем такође фронталним обликом рада, комбинацијом монолошке и дијалошке методе, на тај начин што ученицима демонстрирам слајдове са презентације.

Воћњак и виноград су култивисана станишта воћака и винове лозе. Воћке успевају у крајевима где има довољно плодног земљишта, сунчеве светлости, топлоте и воде. Зато човек воћњаке подиже у равницама и на странама мањих узвишења. Виноград успева на странама мањих узвишења са песковитим земљиштем у коме се вода не задржава,а сунчеве светлости и топлоте има у изобиљу.У воћњаку се гаји воће, а у винограду винова лоза.

- Које се биљке гаје у воћњаку?У воћњаку се гаје: крушке, јабуке, шљиве, брескве, кајсије, трешње, вишње.Процес обраде земљишта у воћњаку је веома сличан као и обрада земљишта у повртњаку и на њиви. Човек сади воће и винову лозу тако да имају довољно простора за раст и развој(размак између стабала), окопава и залива земљиште око саднице, орезује воћке и винову лозу. Орезује суве и оштећене гране воћака. Прскањем штити воћку и лозу од разних штеточина. Након одређеног времена

врши се убирање воћака и винове лозе.Непожељни станари воћњака и винограда су: чворак, зец, гусеница губара. Пожељни станари воћњака и винограда су: кукавица која се храни гусеницама губара, детлић се храни инсектима који живе под кором воћака, пчеле помажу да се из цвета развије плод.

Парк је уређен простор у насељу са лепо уређеним травнатим површинама, цвећем, дрвећем и жбуњем. У парку живе и многе животиње којима одговара ју услови живота у њему. Саставни део парка су и стазе за шетњу, фонтане, споменици, дечија игралишта, ресторани, клупе за одмор и корпе за отпатке. У неким парковима постоје и спортски терени.

- Како човек уређује парк?Плански уређује простор, засађује украсне биљке, окопава и залива, орезује дрвеће и жбуње, поставља клупе за одмор и корпе за отпатке и разна обавештења.

- Које врсте биљака знате које се гаје у парку?

Најчешће биљке наших паркова су:Кестен, перуника, шимшир, јела, бор, бреза, трава, разне врсте цвећа(лала, ружа, перуника).

- Које всте животиња живе у парку?У парку најчешће живе: голуб, веверица, врабац, кос.

Понављање друге целине вршим кроз следећа питања:

1. Шта је воћњак? Које се биљке гаје у воћњаку?

2. Које су пожељни, а који непожељни станари воћњака?

3. Шта је саставни део једног парка?4. Које се биљке гаје у парку?

Обраду треће логичке целине реализујем такође фронталним обликом рада, комбинацијом монолошке и дијалошке методе, на тај начин што ученицима демонстрирам слајдове са презентације.

Фарма је уређени простор на коме човек гаји домаће животиње.

- Да ли знате које се животиње гаје на фармама?

Постоје фарме оваца, свиња, кокошака, говеда.

- Како се зове објекат у коме живе говеда?

Свиње живе у обору, овце у тору, живина живи у живинарнику.Човек мора редовно да брине о животињама које живе на фарми да се постара да простор у коме живе буде чист и топао, да их редовно храни и поји.

Пчелињак је простор који човек уређује да би гајио пчеле.

- Шта се налази у пчелињаку?У пчелињаку се налазе кошнице са ројевима пчела.

- Шта пчеле раде у тим кошницама?Пчеле у току пролећа и лета сакупљају нектар биљака и од њих захедничким снагама праве мед.

- Шта човек ради са медом?Човек сакупља мед, користи у исхрани и за производњу лекова.

Рибњаци су преуређена природна станишта(баре и језера) у којима човек гаји различите врсте риба.

- Које врсте риба човек гаји у рибњаку?

Човек у рибњаку гаји сомове, шаране, караше, пастрмке. Пастрмски рибњаци су посебни базени који се праве на путу неке планинске речице (потока).

- На који начин човек одржава рибњаке.

Човек чисти рибњаке, храни рибе, пречишћава воду. Користи их у исхрани.

Питања за понављање треће логичке целине су:

1. Које врсте животиња човек гаји на фарми?

2. Због чега човек гаји пчеле?3. Шта су рибњаци? Које врсте риба

се гаје у рибњацима?

Завршни део часа: Како бих извршио глобално понављање градива у завршном делу часа организујем квиз.Ученици су подељени у три групе и свака група извлачи питање из кутије на које даје одговор. Ако не зна одговор на питање право на одговор има следећа група. Победник је она група која да највећи број тачних одговора.Питања за квиз су:

1. Који се све процеси обављају да би добили хлеб који свакодневно једемо?

2. У следећој групи пронађи уљеза и објасни зашто је баш он уљез!

- Кукуруз, јечам, јабука, сунцокрет3. Повежи одговарајуће биљке са

одговарајућим култивисаним стаништем:

- Шаргарепа пчелињак- Винова лоза парк- Липа фарма- Пчела виноград- Крава повртњак4. Који процес на датој слици

недостаје?(човек који оре, сади, окопава, наводњава,---------, свиња која једе кукуруз);

5. Да ли кукуруз гајимо у парку? Због чега?

6. На који начин животиње на фарми долазе до хране?

Додатно питање:7. Због чега воће и поврће морамо

добро да оперемо пре него што га поједемо?

Прилог 1.

Изглед асоцојације:

КРУШКА КУПУС ЖЕТВА КЛУПЕ

ЈАБУКА КОПАЊЕ КУКУРУЗ ДЕЧИЈЕ ИГРАЛИШТЕ

БЕРБА ПАПРИКА ОРАЊЕ ДРВЕЋЕ

ШЉИВА ЛУК СУНЦОКРЕТ ЦВЕЋЕ

ВОЋЊАК ПОВРТЊАК ЊИВА ПАРК

КУЛТИВИСАНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ