ZAŠTITA UGROŽENIH ŽIVOTNIH ZAJEDNICA

Vojislav Jovanović IV-3

• Zagađivanjem ili uništavanjem staništa

čovek menja i oduzima životni prostordrugim bićima

• Mnoge vrste iščezavaju ili se povlače upodručja u kojima su staništa još uvek

očuvana

• Vrste koje su se prilagodile su često neželjeni pratioci (korovi, neki glodari, neke ptice, mnogi insekti i drugi

beskičmenjaci) – problemi prenamnožavanja i promene prirodnog sastava biocenoza koje dovode do njihovog

osiromašenja

PROMENE SASTAVA ŽIVOG SVETA

Zebra kvaga –J. Afrika 1883

Putnički golub –S. Amerika 1914

Tasmanijski vuk –Tasmanija 1933

Karolina papagaj– Luizijana 1914

Dodo –Mauricijus

1690

Antarktički vuk –Falkland 1876

Orestija iz jezeraTitikaka –

Bolivija-Peru 1950

Od prvih seoba čovek svesno ili nesvesno raznosi vrste

ALOHTONE VRSTE su namerno ili slučajnoINTRODUKOVANE vrste čiji istorijski razvoj nije vezan za teritoriju na koju su unete, za razliku od

AUTOHTONIH

Neke vrste su domestifikovane i njihovi areali prošireni –danas su uglavnom kosmopolitske

Te vrste gube osobine divljih predaka i nisu sposobne dase održe bez pomoći čoveka (ipak određen broj jedinki

uvek zadrži te osobine)

UNOŠENJE STRANIH VRSTA U PODRUČJA U KOJIMA IH RANIJE NIJE BILO I EKOLOŠKE POSLEDICE

Česti su slučajevi i nenamernog unošenja vrsta:

• sa semenom žitarica često se uvezu i semena korova(ambrozija je uneta sa semenom krompira, crvene deteline lucerke)

• na točkovima prevoznih sredstava

i

• na životinjama (zoohorija) – ekto- i endozoohorija (nesvarljiva

semena)

• čovek na odeći i prtljagu

Ovakve vrste su sa antropocentričnog stanovišta često nepoželjne– smatraju se korovima

BIOLOŠKO ZAGAĐIVANJEOvo u početku povećava raznovrsnost, ali ako su alohtone kompetitivno jače dolazi do istiskivanja autohtonih – opasno u teritorijalno izolovanim ekosistemima (ostrva ili akvatični sistemi)

Kontrola puteva unošenja i sprečavanje širenja

Sistem praćenja stanja naziva se MONITORINGMora biti kontinuiran – registrovanje, procena i

upozoravanje

FIZIČKO-HEMIJSKI – analiza uzoraka vazduha,vode, zemljišta, hrane

BIOLOŠKI – korišćenje živih bića kao indikatora(lišajevi i mahovine – indikatori nezagađene sredine;mnoge alge i fauna dna – indikatori zagađenja)

SISTEMI PRAĆENJA STANJA ŽIVOTNE SREDINE

Obnova narušenih kopnenih ekosistema (pre svega šumskih) je teška, složena, dugotrajna i skupa, često i nemoguća, kada govorimo o REVITALIZACIJI –

“vraćanje života” na biološki prazna staništa

REKULTIVACIJA dolazi kasnije preko serije razvojnih stadijuma – vraćanje ekosistema na

početno stanje

Odvijaju se i spontano, a čovek ih može ubrzati

REVITALIZACIJA I REKULTIVACIJA EKOSISTEMA I PREDELA

ZAŠTITA PRIRODE

PROBLEMI UGROŽENOSTI I ZAŠTITE ŽIVE INEŽIVE PRIRODE

RIO DEKLARACIJA – potpisana 1992. godine u Rio deŽaneiru od strane 168 zemalja – očuvanje biodiverziteta

Zabrinutost zbog poremećaja klime (efekat staklene bašte,ozonske rupe, kisele kiše) i brzine ugrožavanja i

iščezavanja vrsta

600 vrsta životinja (86 sisara, 104 ptice, 20 gmizavaca, 5vodozemaca, 80 riba, 72 insekta, 206 puževa) i 400-900 vrstabiljaka iščezlo za poslednjih 400 godina

3 vrste sisara, 4 ptice, 1 gmizavac, 11 riba i 9 mekušaca živi jošsamo u zoo-vrtovima ili drugim veštačkim pribežištima

Konj Pševalskog

Per Davidov jelen

Arabijski oriks

Procene: Između 0,01%-0,1% je procenat izumiranja godišnje, što znači da između 10,000-100,000 vrsta nestane svake godine.

Polovina šumskog fonda je uništena, svakog minuta poseče se 57 ha tropskih kišnih šuma

IUCN – Međunarodna unija za zaštitu prirode

WWF – Svetski fond za zaštitu prirode

Multidisciplinarni zadatak – nauka, zakonodavstvo,primenjene biološke discipline – šumarstvo,

poljoprivreda, hortikultura, veterina, farmacija itd.

1. Metode za utvrđivanje naučnih osnova zaštiteugroženih vrsta

2. Postupci formalno-pravne zaštite

3. Aktivnosti koje se sprovode u praksi

SAVREMENI PRISTUPI I MOGUĆNOSTI ZAŠTITE UGROŽENE FLORE, FAUNE I

ŽIVOTNIH ZAJEDNICA

Aktivnosti koje se sprovode u praksi:

A) IN SITU ZAŠTITA – očuvanje izvornih ekosistema, tj.očuvanje, održavanje i oporavak populacija na prirodnim staništima

B) REINTRODUKCIJA – veštačko vraćanje vrsta na prostor sa koga su iščezle

C) INTRODUKCIJA – veštačko naseljavanje vrste na prostor na kome ranije nije živela

D) EX SITU ZAŠTITA – očuvanje vrsta van njihovih prirodnih staništa

E) EDUKACIJA I PREZENTOVANJE dosadašnjih saznanja i rezultata u oblasti zaštite biodiverziteta, objavljivanje publikacija, snimanje TV emisija, organizacija predavanja

Prvi korak u zaštiti je ADMINISTRATIVNO-PRAVNAZAŠTITA – razni zakoni, uredbe, deklaracije,

konvencije, rezolucije , strategije – na nacionalnom ili međunarodnom nivou

ZAŠTIĆENE PRIRODNE RETKOSTI – Po IUCN 44,838 vrsta od toga 16,928 kritično ugoženih, ne

smeju se sakupljati, loviti, uznemiravati, ni uništavati

NAREDBA O KONTROLI KORIŠĆENJA I PROMETADIVLJIH BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA – određeno

je vreme, količina i područje sakupljanja za 156 vrsta (šumski plodovi, lekovito bilje, puževi, žabe, jestive gljive

itd.)

Međunarodne konvencije i deklaracije:

• Deklaracija o čovekovoj sredini, Stokholm, 1972

• Konvencija o očuvanju biodiverziteta, Rio, 1992

• Deklaracija o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja (Bonska deklaracija), Bon, 1988

• Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune (CITES, Vašingtonska konvencija),

• 1973

• Konvencija o zaštiti močvarnih staništa od međunarodnog značaja naročito kao staništa ptica močvarica, Ramsar (Iran), 1971

• Konvencija o zaštiti evropskog (“divljeg”) živog sveta i prirodnih staništa (Bernska konvencija), 1979

IN SITU ZAŠTITA – očuvanje izvornih ekosistema, tj.očuvanje, održavanje i oporavak populacija na prirodnim

staništima

Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o zaštiti prirodeodređuju vrste zaštićenih područja, odnosno

• Nacionalni parkovi

• Parkovi prirode

• Predeli izuzetnih odlika

• Rezervati prirode

• Specijalni rezervati prirode

• Spomenici prirode

prirodnih dobara:

Nacionalni parkovi – veća područja sa prirodnim ekosistemima

Park prirode – područje sa dobro očuvanim prirodnimsvojstvima vode, vazduha i zemljišta, bez većih degradacionihpromena

Predeo izuzetnih odlika – relativno manje područje živopisnihpejzažnih obeležja, nenarušenih primarnih vrednosti

Rezervat prirode – izvorni ili neznatno izmenjen deo prirodeosobitog sastava i odlika zajednica, namenjenih održavanjugenetskog fonda

Specijalni rezervat prirode – predeo sa izraženim prirodnimvrednostima

Spomenik prirode – prirodni objekat fizički jasno izražen iprepoznatljiv, pećine, izvori, stabla, drvoredi, parkovi,botaničke bašte

EX SITU ZAŠTITA – očuvanje, gajenje,razmnožavanje izvan prirodnih staništa,

najčešće u botaničkim baštama, zoo-vrtovima,bankama gena, bankama semena i

plodova,pecijalizovanim laboratorijama na hranljivim podlogama (kulture tkiva)

CRVENE KNJIGE FLORE I FAUNE –nazivom i crvenom bojom upozoravaju

publikacije kojena opasnost od

iščezavanja; stručno-naučna osnova za zakonsku ipraktičnu zaštitu na određenoj teritoriji

“Crvena knjiga flore Srbije”, 1999 (171 vrsta)“Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije” (57 od 192

vrste)