ovek i ivotna sredina

1. DEFINISANJE POJMOVA OVEK I IVOTNA SREDINA- OVEK Pojam ovek ne podrazumeva plemena i narode kao to su Pigmeji, Aboridini, Bumani, Indijanci i ostali koji ive u savrenom skladu sa prirodom, ve se misli na savremenog, urbanog oveka sa svim civilizacijskim tekovinama, eljama i bolesnim ambicijama da prirodu podredi svojim potrebama i da od toga profitira. Savremeni ovek predstavlja kosmopolitsku vrstu koja se otrgla prirodnim mehanizmima kontrole rasta populacije. Univerzalni je potroa koji zaboravlja da je ivotna sredina konkretan ekosistem sa svojim ogranienjima. Svojim delatnostima izaziva posledice ije se manifestacije sve vie uoavaju na globalnom nivou. Shvativi da je vrag odneo alu oveanstvo postaje zabrinuto za sopstveni opstanak (ljudski egocenrizam) i poinje da deluje u razliitim pravcima. O ekologiji i zatiti ivotne sredine piu i govore mnogi. Svakodnevno se osnivaju ekoloke asocijacije, dravna ministarstva i sekretarjati za zatitu ivotne sredine, ekoloka drutva i druge institucijalne i vaninstitucijalne, vladine i nevladine organizacije. Politike stranke u svoje programe uvode segmente posveene ekologiji i zatiti ivotne sredine. Trite je preplavljeno ekolokim proizvodima u najirem smislu rei eko hrana, eko kozmetika, eko sredstva za higijenu, eko pei, eko pepeljare..., ali ovo predstavlja samo sporedne staze u reavanju problema jer nagomilani problemi pre svega zahtevaju angaovanje strunjaka. Problematikom ekologije i zatite danas se bavi mnogo ljudi i mogu se podeliti na: ekologe strunjaci ekologiste nestruna lica sa neosporno dobrim namerama (ekonomisti, politiari, geografi...); ima ih mnogo vie nego ekologa i nalaze se u centrima odluivanja gde u prolosti i sadanjosti esto povlae loe poteze i donose loa reenja zbog kojih svi trpimo Ekologija i zatita ivotne sredine nisu sinonimi ekolologija predstavlja nauku koja prouava odnose ivih bia i uslove sredine koja ih okruuje zbog ega se esto definie i kao nauka opstanka. Danas ekologija sve vie postaje svest oveavstva i njeno poznavanje neophodno je da bi se pravilno pristupilo zatiti ivotne sredine. Odnos ivih bia i spoljanje sredine je dvosmeran, esto apstraktan i nije lako vidljiv. iva bia na ivotnu sredinu i njene faktore poseduju itav niz adaptacija i tek kada se to spozna mogue ih je dovesti u odnos. Adaptacija moe biti na hiljade i javljaju se na razliitim nivoima telesne organizacije, ali i na populacionom, biocenolokom, ekosistemskom... Ekologija je multidisciplinarna i interdisciplinarna nauka, podrazumeva i trai irok spektar znanja iz drugih disciplina (geologija, pedologija, geografija, tehnologija...). Poto je ivo bie u centru istraivanja to ekologiju odreuje prevashodno kao bioloku nauku zbog ega na mestima gde se donose vane odluke treba da budu ekolozi biolozi ekolokog opredeljenja. Ekologija predstavlja nauku XXI veka ouvanje i zatita biodiverziteta, biotehnologija... Problema je dosta, samo je pitanje da li smo kao naunici dovoljno spremni da se sa njima uhvatimo u kotac. Savremeni ovek je biotiki faktor izuzetne snage zbog ega se izdvaja kao antropogeni faktor. Ima mogunosti da osvoji i naseli najnepristupanije delove Zemlje. Za sopstvene potrebe prirodu ne koristi ve je iskoriava. Od ostalih organskih vrsta oveka izdvaja nekoliko karakteristika:

-1-

kosmopolitizam jedina vrsta koja se sve vie pribliava ekolokom kosmopolitizmu (kod drugih kosmopolita javlja se tzv. geografski kosmopolitizam) univerzalni potroa koristi veliki broj resursa i lako prelazi sa jednog na drugi sve mu treba, sve hoe i sve moe otrgao se prirodnim mehanizmima kontrole rasta populacije i brojnost raste eksponencijalno - IVOTNA SREDINA -

Pojam ivotna sredina je iri i terminoloki opravdaniji od ivotna okolina (npr. riba ivi u vodenoj sredini, ne u vodenoj okolini). Unutar svakog ekosistema postoji nekoliko vrsta odnosa: akcije - delovanja ivotne sredine na ivo bie reakcije delovanje ivih bia na ivotnu sredinu; neophodne su i dokazane oslobaanje kiseonika, stvaranje zemljita... koakcije uzajamni odnosi meu ivim biima (predatorsvo, simbioza, komensalizam) Da bi ekosistem bio u ravnotei neophodno je da materija krui (jer je ograniena), a energija protie. KRUENJE MATERIJE I PROTICANJE ENERGIJE PREDSTAVLJA OSNOVNI PRINCIP FUNKCIONISANJA PRIRODNOG EKOSISTEMA. Kada u takav ekosistem dospe ovek dolazi do promena jer esto blokira odvijanje osnovnog principa dovodei do poremeaja. Uticaj antropogenog faktora na ekosisteme se odraava na sledei nain: akcije su u velikoj meri ublaene, amortizovane i neutralisane; reakcije su jake i oigledne; koakcije su takoe snane, ali na tetu drugih bia. Vie slinih (srodnih ) ekosistema ini biom koji se, ako zauzima vei prostor, oznaava kao zonobiom. Biosfera predstavlja vrhovno jedinstvo ive i neive prirode, veoma je ranjiva i esto se uporeuje sa tankom emulzijom na filmu. Dopire tamo gde ima ivota. Svojim delovanje ovek zagauje ivotnu sredinu. Zagaivanja se gubo mogu podeliti na: fiziko buka, temperatura, otpatci hemijsko organskim i neorganskim, razgradivim i nerazgradivim materijama bioloko mikroorganizmima, biolokim otrovima, alohtonizacijom radioaktivno izvueno iz fizikog Problem dananjice je unitavanje ekosistema na velikim povrinama. Svaki ekosistem ima svoju meru i kapacitet (kapacitet za prijem otpada, turista, pecaroa...) i raunanjem istih bave se najvee svetske organizacije. Do problema dolazi jer se kapacitet i mera ekosistema ne potuju. Problemi koji se javljaju na globalnom nivou su pojaan efekat staklene bate, ozonske rupe, kisele kie...; na lokalnom nivou su iezavanje flore i faune... Iako se izuavaju posebno sve ivotne sredine (voda, vazduh i zemljite) meusobno su povezane i predstavljaju jedinstvo tako da se posledice zagaivanja svake osea u svim ostalim IVOTNA SREDINA JE NEDELJIVA, PODELA JE VETAKA I POSTOJI SAMO ZBOG METODIKOG PRISTUPA. Zagaujue materije imaju sinergistiko delovanje ime se dodatno pojaava negativan efekat svake od njih. Zagaivai su svi emiteri zagaujuih materija. U najvee spadaju: industrija apsolutno na prvom mestu poljoprivreda saobraaj svi vidovi

-2-

vojska potencijalno (sve vie i realno) najvei zagaiva nuklearno oruje, bojni otrovi, razaranje predela... energetika termo, hidro i nuklearne elektrane umarstvo eksploatacija uma i pogreno poumljavanje turizam krenje uma i ostale vegetacije radi izgradnje turistikih objekata za jednu od niza posledica ima i eroziju ekstenzivno stoarstvo urbanizacija grad na malom prostoru sumira sve oblike zagaivanja.

2. POREKLO OVEKA I EKOLOGIJA OVEKOLIKIH PREDAKAovek svojim delovanjem stie do svih delova Zemlje, direktno dolazi do veine predela, a u nepristupanim mu regionima je indirektno prisutan iako ga nema preko promena svog okruenja deluje i na ove predele. Danas se biosfera sve ee naziva neosfera (sfera razuma) upravo zbog prisustva oveka kao razumnog bia. Saglasnost izmeu oveka i prirode danas je posebno izraena kod primitivnih naroda kao to su Indijanci, Bumani (Juna Afrika), Pigmeji (tropske kine ume)... koji ive u savrenom skladu sa prirodom i njenim resursima iz prirode uzimaju samo onoliko koliko im je potrebno. Adaptacije oveka na uslove sredine: Crnci = tamna boja koe visoko UV zraenje; kovrdava kosa vazduni sloj koji titi od sunca; izdueno telo, debele usne, ogoljene desni termoregulacija Eskimi = zdepasta graa velika povrina, a mala zapremina efikasno zadravaju toplotu i imaju visoku produkciju energije Mongoloidi = epikantus (kose oi) zadebljanje koe gornjeg kapka tj. masni nabor iznad gornjeg kapka suava proreze zenice i titi oi od jakih vetrova Arapi = podui, savijen nos titi sluzokou nosa od pustinjskih vetrova * pripadaju Kavkazoidima beloj rasi ljudi * Steotopigija povean glutealni deo tela, posebno izraen kod ena, u funkciji rezervoara hrane i vode Adaptacijama kod ljudi bavi se ekologija oveka. - POREKLO OVEKARekonstrukcija porekla oveka predstavlja mozaik baziran na fragmentarnim fosilnim ostacima kome jo uvek nedostaje velika koliina podataka fale itavi periodi i veliki broj fosilnih nalaza. Kada je u pitanju razvoj oveka meu paleoantropolozima postoje velika neslaganja najee vezana upravo za periode siromane podacima, ali isto tako postoje segmenti istorije oko kojih su svi meusobno saglasni. Ono oko ega se svi naunici slau je da OVEK I MAJMUN (PRIMATI) IMAJU ZAJEDNIKOG PRETKA KOJI JE IEZAO odn. da OVEK NIJE NASTAO OD MAJMUNA. Postoje dva pristupa prouavanju i rekonstrukciji porekla oveka: aktualizam istorija se tumai na osnovu sadanjih saznanja posmatraju se dananji primati istoricizam sadanjost se objanjava dogaajima iz istorije

-3-

Kao vrsta ovek je mlad ako bi se itava istorija oveka prevela u njegov prosean ivotni vek savremeni ovek je u pubertetu, zbog ega je Nikola Panti govorio da ga brine nedozrelost savremenog oveka u odnosu prema prirodi. Psiholoko sazrevanje oveka vodie promeni njegovog odnosa prema ivotnoj sredini. Odvajanje Hominida desilo se u miocenui vezuje se za period od pre 25 12 miliona godina (proseno pre oko 20 moliona godina). Prva izvorna linija bile su Diopithecinae, fam. Pongidae,superfam. Hominoidea. Odlikovali su se malim dimenzijama, arborealnim nainom ivota (iveli su u kronjama drvea sa koga su silazili samo u potrazi za hranom ); naseljavali su tropsku klimatsku zonu; ishrana im se sastojala od plodova i insekata. Po ponaanju su podseali na veverice. Ova linija je bila veoma razgranata, neke grane su se vremenom ugasile dok su druge dale linije koje evode do dananjeg Homo sapiens-a. Jedna od poznatih grana je Gigantopithecus iji fosili su stari oko 15 miliona godina. Naseljavao je Istonu Aziju odakle je iezao i danas se smatra slepom granom evolucije. Druga linija nije precizno definisana i oznaena u evoluciji, od nje su se podvojili primati sa jedne i pretee Hominida sa druge strane. Ramapithecus predstavlja najdaljeg pretka Hominida odn. predstavlja taku razilaenja puteva oveka i viih majmuna. Pojavljuje se u donjem pliocenu (pre 15-8 miliona godina). Fosili su pronaeni u starom svetu (Evropa, Azija, Afrika; prvi fosil je pronaen u Indiji i ime mu je dato u ast boga Rame). Bio je herbivor, mada neki naunici smatraju da se kod njega naziru zaeci karnivorije; kretao se kvadripedalno (etvoronoke) sa tendencijom ka bipedalizmu. Kako je tokom pliocena dolo do zahlaivanja travnate zejednice poinju da se ire na utrb umskih ekosistema koji se povlae, Ramapithecus naseljava ivice tropske ume i delom ulazi u savanu gde mu bipedalno kretanje daje prednost zbog ega ga sve vie favorizuje. Meso poinje da dominira u ishrani izvor mesa su strvinarstvo i lov i smatra se da je upravo karnivorna ishrana krucijalna za dalju evoluciju hominida. Od Ramapithecus-a nastaju Australopithecinae (juni majmuni) predstavljaju izvorni tip Hominida. Naen u Africi, najbogatija nalazita uz reku Nil i izmeu Somalije i Etiopije. Neki naunici govore da nalaza ima i u Indiji, dok drugi smatraju da nikada nisu naputali Afriku. Pojavili su se pre oko 5,5 miliona godina, a najstariji fosili datiraju iz perioda pre oko 1 5 miliona godina. Izmeu Australopithecus-a i Ramapithecus-a postoji rupa od 3 miliona godina. Danas se smatra da je ekoton savane i tropske ume mesto nastanka Australopithecus-a. Zato???? Tropska kina uma ne predstavlja izazov za evoluciju to je hranom bogato okruenje gde postoji efikasna zatita od predatora, klima je relativno stabilna. Posmatranjem primata ume i ekotona utvreno je da je kod onih koji naseljavaju ekoton meso procentualno zastupljenije u ishrani (gorila i impanza su preteno biljojedi, u ishrani koriste stotinak biljnih vrsta, animalna hrana zauzima samo 10% i to su jaja i insekti; orangutan i gibon su striktni herbivori). Savana prua raznovrsniju ishranu, ali je hrana tee dostupna; klima je promenjiva (smena kinih i sunih perioda) i uslovljava migracije ivotinja; ovde postoji vei broj predatora od kojih je tee pobei i sakriti se sve ovo daje vei selekcioni pritisak i vei izazov za evoluciju u smislu reavanja problema. Australopithecus koristi ruke za veliki broj funkcija lov, hvatanje, noenje, to ima ogroman znaaj za razvoj mozga ima vei volumen lobanje od svih dananjih primata. Uveanje lobanje nije samo kvantitativno ve i kvalitativno poveava se unutranja povrina mozga. Osobaanje ruku je posledica bipedalizma koji im daje prednost u smislu boljeg pregleda terena i lakeg uoavanja redatora i plena. Vid je bifokalni. Dolazi do molarizacije (ujednaavanja zuba) kutnjaci se smanjuju zbog smanjenja herbivorizma, a onjaci jer se hrana vie ne kida. Stalno je u pokretu, lovi sitne ivotinje i skuplja plodove. Pokazuje organizovanost pri kretanju prvo idu mukarci koji love, a za njima ene sa decom koje skupljaju biljke i plodove. Postojale su dve grupe Australopithecina:

-4-

robusna odlikovala se visinom do 1,5m, teine oko 70 kg, bili su iskljuivi herbivori i nestali su. gracilna visine oko 1m, teine oko 30 kg, grupa koja je opstala Smatra se da je za karnivorna ishrana krucijalna za dalji razvoj oveka, jer BEZ IVOTINJSKIH PROTEINA NEMA RAZVOJA MOZGA. Gracilni Australopithecus-i bili su lovci, lovili su organiovano i delili plen; posle jela su odmarali to je po evolucionim biolozima bilo vano za razvoj socijalne organizacije bez koje ne bi bilo daljeg razvoja oveka. Izraivali su orua i oruja od ivotinjskih kostiju; pokazivali naznake verbalne komunikacije (rika i krici u poetku, a kasnije glasovni znakovi). Odnos prema mrtvima nije bio razvijen to neki naunici smatraju znakom da svest jo uvek nije razvijena ve samo nagon za preivljavanjem i reprodukcijom. Drutvo je organizovano majka je vezana za mlade, mukarci love dok ene skupljaju i brinu o potomstvu. Neki paleoantropolozi smatraju da su bili leinari i kao dokaz za to uzimaju Heda pleme iz Afrike koje se i danas hrani na ovaj nain. Gracilna grupa se disperzno iri u donjem pleistocenu; pravac migracije ide du reke Nil do Bliskog Istoka odakle jedna grana preko June Azije dolazi do Jugoistone Azije. Druga grana ide do Evrope. Oko migracija postoji neslaganje meu naunicima mnogi smatraju da nikada nisu napustili Afriku. Homo habilis (spretni ovek) iji fosili su naeni u Africi smatra se intermedijernom formom izmeu oveka i majmunolikog bia. Nalazita ove vrste imaju status arheolokih. iveo je krajem tercijera u subtropskoj klimatskoj zoni. Bio je lovac, sakuplja i leinar. Izraivao je oruja i orua sloenija u odnosu na Australopithecus-a i imao sloeniju drutvenu organizaciju. Ekspanzija njegovog areala bila je vezana sa razliitim problemima: I zona ekspanzije pustinja i polupustinja nepovoljne za ivot zbog ega je nisu naselili * Dananji Bumani imaju slian nain ivota, ali su ove pustinje sekundarno naselili * II zona ekspanzije Mediteran znaajan za ekspanziju, ali ne i za evoluciju jer blaga klima i bogatstvo resursa ne vodi velikim selekcionim pritiscima i evoluciji III zona ekspanzije umereni pojas listopadnih uma gde su klimatske promene izraene vodi velikom selekcionom pritisku. Zimski period je posebno znaajan sa aspekta evolucije. KOLEVKA SAVREMENOG OVEKA JE SAVANSKE AFRIKA !!! Zato??? Jer je od tercijera pretrpela najmanje klimatske promene. Socijalna svest i drutvo daje sigurnost i poveava stopu preivljavanja pojedinci, posebno mladi su veoma slabi kao samostalne jedinke. Razvoj socijalne svesti vodi porastu brojnosti populacija. Kljuni momenat za evoluciju bio je poetak kotienja ruku kada se razvija sistem ruka oko mozak. Opozicija palca oveku daje izuzetne mogunosti korienja ruke kao orua. Poveava se kapacitet lobanje to je posledica poveanja modane mase i kvaliteta funkcija mozga, a to za posledicu ima da 10 000 g.p.n.e ovek poinje kompletno da vlada Zemljom. U umerenom pojasu Homo habilis biva zamenjen Homo erectusom. Homo erectus (uspravni, uspravljeni ovek) podrazumeva nekoliko tipova: Pitecathropus (Javanski ovek, ovekomajmun) ranije smatran za kariku koja nedostaje izmeu oveka i majmuna. Nije bitan za dalju evoluciju jer je iveo u zoni tropske kine ume Sinanthropus (Pekinki ovek) H. Erectus umerene zone i znaajna karika u evoluciji. Postoje podaci da su vodili rauna da se ne ukrtaju u srodstvu.

-5-

panski ovek savreniji i razvijeniji od Pekinkog. Arheoloka nalazita su na Mediteranu, izmeu Madrida i Saragose i datiraju od pre 300 000 godina, iz perioda pribliavanja ledenog doba. Smatra se da je ovek u umerenu zonu doao pre oko milion godina; najstariji tragovi pripadaju Sinathropus-u i datiraju od pre 500 000 godina. Za razliku od savane gde postoji samo smena kinog i sunog perioda u umerenoj zoni smenjuju se etiri godinja doba sa najveom koliinom padavina u prolee i jesen. Listopadne ume su bogati ekosistemi, od drvea dominira hrast, bukva,javor, lipa, grab i brest; zastupljeni su divlji preci dananjeg voa i raznovrsan ivotinjski svet jeleni, divlje svinje, zeevi, neke tropske vrste kao to su slonovi, antilope, nosorozi... Krajem tercijera klima i ivotinjske vrste postaju sline dananjim. H. erectus gradi skolonita u peinama, pravi odeu i obuu od ivotinjskog krzna i koe, koristi vatru kao izvor toplotne energije. Jo uvek nije ovladao umeem paljenja vatre ve je samo pronalazi u prirodi i odrava. Anatomski podsea na savremenog oveka visine je 150 170 cm., ima vei kapacitet lobanje u odnosu na H. habilis-a kranijalni kapacitet H. erectusa iznosi oko 2/3 kapaciteta H. sapiensa. Koa mu je tamna, nos spljoten i povijen, elo i brada iskoeni. Nema krzno, od insolacije ga titi melanin (tamna boja koe). Kod H. erectusa se prvi put pojavljuju znojne lezde. Podela posla je izraena mukarci love, ene sakupljaju i brinu o potomstvu. Pojavljuje se komunikacija. Na osnovu skeletnih ostataka pronaenih u peinama ustanovilo se da mu je jelen glavna hrana, a osim jelena u ishrani je koristio 70% sisara prisutnih u tom periodu. U peinama su nalaene kosti peinskih medveda i hijena sa kojima je bio u prostornoj kompeticiji i koje je pobedio zahvaljujui visokoj socijalnoj organizovanosti. Obrauje kamen i izrauje sekire, strele i koplja. Upotrebom oruja i organizovanou postaje jedan od najveih predatora. Orue pravi od kvarca jer je lako obradiv. Od biljne hrane dosta je upotrebljavao plodove divljeg voa. Jedan od dosta upotrebljavanih plodova bio je celtis iji plodovipostepeno zriju zbg ega ostaju dogo na granama i mogu se nai i tokom zime. * Celtis danas u ishrani upotrebljavaju Irokezi * Favorizovao je vakanje, a korienje vatre mu je omoguilo termiku obradu mesa. Proces molarizacije je zavren. Prosena starost bila je 40 godina; ene su u proseku raale po 4 deteta. Populacija je odravala stabilnu brojnost od oko 25 lanova. H. erectus se zbog nepovoljne klime nije irio u severne oblasti i ovi delovi planete su osvojeni relativno skoro. U periodu ledenih doba Evropa i Severna Amerika bivaju okovane ledom, a tundra i tajga zamenjuju listopadne ume, pa Mediteran postaje jedino povoljno mesto za ivot. U Aziji ledena doba ne zahvataju Kinu i okolne delove. U toku ledenih doba dolazi do glacijacija izmeu kojih su periodi interglacijacija kada je mogue iriti areal prema severu. * Do sada su se desile tri glacijacije, a danas ivimo u etvrtoj interglacijaciji.* Dalji razvoj razuma vodi evoluciji H. erectus-a u H. sapiensa. Homo sapiens (razumni ovek) obuhvata veliki broj razliitih tipova i meu naunicima vlada neslaganje treba li ih posmatrati kao zasebne vrste ili kao podvrste i varijetete u okviru jedne vrste. H. neandertalensis ( Neandertalac) razvio se pre 100 40 000 godina, tokom tree interglacijacije i iveo je tokom poslednjeg ledenog doba. Bio je miiav, rasprostranjen u Evropi i moda u Aziji i Africi gde su pronaeni ostaci kulture. Imao je razvijene nadone lukove, iskoeno elo i bradu, jako razvijenu donju vilicu i sekutie koje koristi kao orue. * Slino razvijena vilica i sekutii postoji kod dananjih Aboridina * Levi nadoni luk je jae razvijen od desnog to ukazuje na to da je bio denjak tj. da je imao bolje razvijenu levu hemisferu mozga.

-6-

Glavni izvor mesa bili su irvasi, mamuti, dlakavi nosorozi i peinski medvedi. Za vreme ledenog doba Centralna Evropa je pod tundrom koja je nepovoljna za ivot i primoran je da migrira na poluostrva gde se listopadne ume zadravaju. Karika izmeu H. erectusa i H. neandertalensisa nije pronaena. H. sapiens neandertalensis var krapinensis (Krapinski ovek) iveo je krajem treeg ledenog doba, pre 100 50 000 godina. Naunici ga smatraju kanibalom zbog manjka hrane i tekih uslova ivota. H. sapiens fossilis (Kromanjonac po prvom nalazitu, peini Kromanjon u Francuskoj) iveo je izmeu tundre i tajge na ta ga je nateralo ledeno doba. Smatra se da vodi poreklo od vanevropskih neandertalskih rasa koje su ulaskom u Evropu potisnule evropskog Neandertalca. iveo je u peinama, bio je lovac, glavna mesna hrana bili su irvas, mamut, stepska antilopa i polarni zeevi. Od biljne hrane posebno mesto zauzimale su borovnice koje su inae indikator borealnog podruja; tragovi umskog voa nisu pronaeni. Svi lokaliteti su u blizini reka to ukazuje na ishranu ribom, prvenstveno lososom koje su lovili harpunima napravljenim od ivotinjskih kostiju. Poznat po ukraavanju peina crteima. Orue i oruje je savrenije u odnosu na prethodne to je uslovilo smanjenje miine mase. Migrirali su pratei ivotinje slino dananjim Tunguzima, Laponcima i Eskimima. U odnosu na prethodne imao je isturenije eone kosti, a graom lobanje i zuba podseao je na savremenog oveka. Dostizao je visinu do 1,80 2m. Govor je bio artikulisan; iskustva je prenosio na mlade. Koa je bele boje, od sunca se titi odeom. Postoje nalazi koji ukazuju na korienje magije i razvijene religijske obiaje. Mrtve sahranjuje i veruje u zagrobni ivot. Kod Kromanjonca se prvi put pojavljuje igla sa uicom napravljena od riblje kosti. Od Kromanjonca poinje nagli razvoj oveka i osvajanje Zemljine kugle. H. sapiens sapiensis (savremeni ovek) iji nastanak se vezuje za sve oevidnije delovanje oveka na okruenje u smislu menjanja i prilagoavanja njegovim potrebama jer je sve manje nomad, a sve vie postaje stacionaran. Osim pravljenja zaliha za zimu kree u domestifikaciju biljaka, ivotinja i zemljita, a ovo vodi poetku urbanizacije. PRETHODNI NISU BILI URBANIZOVANI. Sa urbanizacijom se razvijaju civilizacije i to se prvo deava na Bliskom Istoku, Balkanu i Mediteranu. Kultura se naglo razvija i sve ovo ga odvaja od ivotinja. Danas je kod savremenog oveka prisutan rasni diverzitet koji se ogleda u postojanju etiri osnovna rasna tipa: kavkazoidi, negroidi, mongoloidi i australo-vedoidi. U poslednje vreme izbegava se termin rasa i umesto njega koristi adaptivni tip.

- OSNOVNE PRIVREDNE DELATNOSTI Osnovna etiri rasna tipa ljudi: Kavkazoidi (bela rasa), Negroidi (crna rasa), Mongoloidi (uta i crvena rasa) i Australo-Vedoidi. Danas je sve vie u upotrebi termin adaptivni tipovi. Postojanje adaptivnih tipova dalo je i daje ansu oveanstvu da naseli i preivi u razliitim uslovima sredine. Dem je dao osnovne privredne delatnosti arhainog, primitivnog, oveka i pokuao da objasni koliko je koja zastupljena danas po rasnim oblicima: SAKUPLJAI sakupljaju plodove, korenove, rizome, med, insekte, sitnu divlja... NE LOVE !!! Kulturna i materijalna baza je siromana i primitivna (odnosi se na odeu, mesta i uslove stanovanja, stvari koje koriste u domainstvu...). Predstavljaju prvu delatnost kojom je ljudsko drutvo poelo da se bavi, a danas se nalaze najnie na lestvici delatnosti. Po rasama:

-7-

N: Bumani lov im je sporedna delatnost M: Indijanci Ognjene zemlje danas potpuno iezli A-V: Aboridini koji danas predstavljaju iskljuive i prave sakupljae. K: nema sakupljaa, mada se smatra da su se neka drutva u mezolitu bavila ovom aktivnou. LOVCI I RIBOLOVCI javili se se paralelno sa sakupljima. Ovoj grupi pripadali su ljudi paleolita (starije kameno doba) i mezolita (srednjeg kamenog doba). ive od ulova, postavljaju zamke. Uslovi ivota su bolji nego kod sakupljaa. Dems govori o pojavi grnarstva, tkanja... Po rasama: N: Pigmeji sakupljanje im je sporedna delatnost i sakupljaju sve i svata jer okuenje obiluje plodovima, oruje za lov su strele premazane otrovom (kurari i strihinin su njihov izum) i zamke, za 20 30cm su nii od proseka za oveanstvo, ive u malim zajednicama, na odreenom mestu borave neko vreme nakon ega se sele kre umu samo za potrebe stanovanje i nakon odlaska vegetacija se uspostavlja vrlo brzo, jako su vezani za prirodu, smatraju se najboljim alternativnim lekarima; neki narodi zapadne Afrike M: Eskimi foke i tuljani su osnovni lovni resurs; Indijanci Severne Amerike danas postoje po rezervatima, nekada su lovili bizone i naseljavali prerije koje su danas potpuno unitene. K - neka drutva srednjeg kamenog doba. PASTIRI I STOARI gaje krupnu, rogatu stoku ovce, koze, goveda... Grade dobre i vrste stambene objekte. Lov i obrada zemljita su prisutni samo kao sporedna delatnost. Pojava stoarstva vezana je za domestifikaciju ivotinja koja je poela davno, jo u neolitu (u periodu pre 11 do pre 2,5 000 deava se intenzivna domestifikacija biljaka, ivotinja i zemljita; od Hrista do danas nita novo nije domestifikovano, savremeni oveek je samo napravio nove rase i sorte). Po rasama: N:Bantu, Hotentoti i Masai Mara K: neki nordojski narodi kamenogdoba M: neki narodi June Mandurije STOARI NOMADSKOG TIPA (KOEVNICI) imaju migratorni nain ivota i sa mesta na mesto se premetaju u potrazi za paom. Po rasama: N: narodi Nila i Sahare koji svojim nomadskim stoarenjem doprinose irenju pustinje K: Tuarezi (Tunis, Alir i Maroko) i Beduini. Vezani su za pustinjske krajeve, a stoku sa kojom nomade prvenstveno predstavlja kamila. Danas je kamila sve vie prevozno sredstvo, a delatnost ovih naroda postala je trgovina i verc. Laponci severni narodi iju glavnu stoku predstavlja irvas. M: Mongoli i Tunguzi stoare sa irvasom. PRIMITIVNI ZEMLJORADNICI se bave batovanstvom i povrtarstvom oko kue. Njihova pojava vezana je za domestifikaciju biljaka, a pripadaju im drutva neolitske epohe. Lov i sakupljanje plodova javlja se kao dopunska delatnost. Sporadino gaje stoku i sitnu ivinu. Narodi neolita su poeli da se bave ovom delatnou. Po rasama: N: Bantu i narodi Nove Gvineje M: Malajci i Juni Mongoli A-V : Melanezijci K: postoje na slajdu, ali nisu imenovani ZEMLJORADNICI NA VIEM STUPNJU RAZVOJA kojima je poljoprivreda

-8-

glavna ivotna aktivnost. Shvataju znaaj i neophodnost ouvanja plodnosti zemljita i znaaj plodoreda (smene useva) na tom istom zemljitu. Vode rauna o zadravanju vlage u zemljitu, o njegovom navodnjavanju. Po rasama: N: Narodi zapadne Afrike M: Maje, Inke i Asteci kulture koje su nam ostavile domestifikovan krompir, paradajz, papriku, kukuruz... Indonezijci JI Azija A-V: Polinezijci K: narodi Sredozemlja - odakle potie najvei broj domestifikovanih biljaka Svaki pojedinani kopneni zonobiom predstavlja odgovarajui resurs za oveka u pogledu hrane, uslova stanovanja, klimatskih uslova i odnosi se pre svega na primitivne narode. Za savremenog oveka, Homo sapiens urbanicus, bez obzira na rasni tip nita ne vai, za njega nema prepreka u pogledu razvoja delatnosti u bilo kom od navedenih zonobioma. Bez obzira na sve veza izmeu oveka i ekosistema odn. zonobioma jo uvek postoji i veoma je jaka i vidljiva golim okom moe se videti pre svega izmeu tipa naselja i zonobioma u kome je ono podignuto (Mediteran kamene kue, umska zona drvene kue, oblik kua zavisi od uslova sredine kosi krov tamo gde pada mnogo snega, iglo od leda...) Ekologija oveka (humana ekologija) bavi se ovekom i njegovim adaptacijama na sredinu u kojoj ivi.

3. PREGLED OSNOVNIH ZONOBIOMA NA ZEMLJIZONOBIOM skup ekosistema sline strukture i fiziognomije (izgleda) koji zauzimaju neko, uglavnom ire, prostranstvo odn. iru zonu na Zemlji. Zonobiomi su obino vezani za odreene zone zbog ega su kontinualno rasporeeni i te zone se esto pokalapaju sa klimatskim zonama. U osnovi svakog zonobioma na Zemlji nalazi se vegetacija kao strukturna i funkcionalna osnova (baza) svakog kopnenog bioma i svaki zonobiom ini fiziognomski prepoznatljivim (izgledom prepoznatljiv na prvi pogled). Postoji veliki broj razliitih podela zonobioma, ovde e se koristiti Dejmsova podela na 10 razliitih tipova. Dejms ne samo to je zonobiome podelio na tipove ve je teritoriju koju oni zauzimaju kvantifikovao, definisao povrinu koju zauzimaju, dao naseljenost ljudi u svakom od njih relativnu gustinu naseljenosti kao i osnovne privredne delatnosti. TROPSKE KINE UME zauzimaju 13% teritorije. Rasprostranjene su uSrednjoj Americi, severnim delovima June Amerike gde se Amazonija jasno izdvaja, oko Ekvatora na Afrikom kontinentu, Jugoistona Azija oko Indije i Severna Australija. Merenja na Novoj Gvineji pokazala su da prosena godinja temperatura vazduha iznosi 26,7C i veoma malo se menja tokom godine, a ukupna godinja koliina padavina 3616mm vlana klima ugodna za ivi svet zbog ega tropske kine ume predstavljaju najrazvijenije i najkompleksnije kopnene ekosisteme.Vegetacija je veno zelena. Nadzemna struktuiranost je veoma izraena, ali se spratovi ne mogu jasno ouiti i prepoznati ve je sve isprepleteno. Na relativno malom prostoru ima mnogo drvenastih vrsta (na Javi npr. na hektar povrine postoji 80 razliitih vrsta drvea) izuzetno izraen diverzitet dendroflore. Gornji obris, gledano iz daljine, nije ravna ve cik-cak linija i za ove ume se popularno kae da imaju strah od praznog prostora - unutar ume postoji bezbroj ekolokih nia i sve su popunjene.Obrt materije je neverovatno brz neverovatno brzo kruenje supstance, zemljite je tanko i sva materija koja se u tropskoj

-9-

kinoj umi nalazi sadrana je u biomasi (i biljkama i ivotinjama) mrtvi delovi biljaka i ivotinja bivaju gotovo potpuno razloeni dok stignu do zemljita i odmah ulaze u ciklus kruenja bez perioda akumulacije. Tanko zemljite tropsku kinu umu ini jako ranjivom zbog plitkog korenovog sistema stabla se lako obaraju i uma se lako kri.U prizemnim slojevima je mrak; glavna ekoloka strategija svih ivih bia je borba za svetlo zbog ega lijane (puzavice) predstavljaju izraenu ivotnu formu. Osim lijana dosta prisutne su i epifite meu kojima dominiraju orhideje. Stabla drvenastih biljaka su mona, debela, dinovskih razmera (visina preko 60m) sa daskastim korenovima koji im omoguavaju odravanje na izuzetno tankom zemljitu.Naseljavaju ih Pigmeji, relativno primitivan narod koji se tu sekundarno naselio. Urbanog oveka u samoj umi nema nema. MONSUNSKE UME (TROPSKE UME I BUNOVI po Demsu) -monsunska uma je ekotonski, prelazni zonobiom sa umama koje su varijabilne u pogledu strukture to zavisi od koliine i uestalosti padavina. Naslanjaju se na tropske kine ume. Klima: velika koliina padavina ukupna godinja koliina izmerena u Kalkuti (J.Z. Indija) iznosi 3080mm, prosena godinja temperatura 26C; padavine nisu konstantne ve postoje dva perioda u toku godine kini u trajanju od 8 meseci i suni od 4 meseca. U kinom periodu lii na tropsku kinu umu, ali nije toliko gusta i pristupanija je. Od sue se brani odbacivanjem lia monsunska uma je sezonski listopadna.Tropske kine ume i monsunske ume zajedno zauzimaju 15% ukupne teritorije kopna. U ove dve zone ivi 28% ljudske populacije, ali ne u samoj umi ve se ovako veliki broj dobija jer ovim zonama pripadaju najmnogoljudnije zemlje sveta (Brazil, Indija, Indonezija...). Relativna gustina naseljenosti ova dva zonobioma iznosi 1,9. TROPSKE SAVANE (po Demsu TROPSKE STEPE I SAVANE) zauzimaju10% teritorije. Suni period je mnogo izraeniji i traje po 6 meseci. Padavina je mnogo manje nego u prethodnom zonobiomu, u Tanzaniji je izmereno 588mm godinje dok je na istom mestu prosena godinja temperatura 22,6C. Od vegetacije dominira travna formacija i zeljaste vrste, travni pokriva je bujan. Meu drvenastim biljkama dominira ambrelasta (kiobran) forma kakvu imaju akacije i baobab (Adansonia digitata). Biljni svet buja u kinom periodu dok se u sunom delu godine zeljasta vegetacija sui, a drvee odbacuje listove. ivotinjski svet je izuzetno bogat. U toku sunog perioda najvei broj ivotinja migrira prelazei tada velike udaljenosti.Ovaj zonobiom zauzima velika prostranstva tropske i suptropske zone i odlikuje se bogatim i sve vie ugroenim ivotinjskim svetom. SUPTROPSKE PUSTINJE tople i suve pustinje. Zauzimaju 18 - 19% teritorije i ire se dalje - proces dezertifikacije godinje uzme 100 000 hektara zemljita. Ima ih u Meksiku, na padinama Anda prema Tihom okeanu, Saharska kao najmonija pustinja, Arabijska, Namibi i Kalahari na jugu Afrike, andor i Gobi u centralnoj Aziji i pustinje centralne Australije.Klima (prema podacima iz Sahare): prosena godinja temperatura 22,5C, godinja koliina padavina 8mm.; u januaru i decembru temperatura pada malo ispod nule.Voda je limitirajui faktor za razvoj ivog sveta i ekoloki uslovi koji ovde vladaju su ekstremno nepovoljni sa veoma izraenim temperaturnim ekstremima velike dnevno-none temperaturne varijacije - danju je izuzetno toplo, preko noi izuzetno hladno. Biljni i ivotinjski svet postoji, ali je veoma oskudan i mogu opstati samo specijalno adaptirane vrste. Meu biljkama dominiraju kserofite sa sukulentskim tipom, tipine kserofite (kaktusi i mleike kao prva asocijacija na pustinju), veliko je uee i biljaka sa terofitnom ivotnom formom (jednogodinje, kratkoivee biljke koje oslobaaju semena pred nepovoljni period godine, od semena do semena neke vrste mogu doi u roku od nekoliko nedelja, onda kada pada kia; semena klijavost zadravaju jako dugo vremena), hemikserofite (biljke sa mezofitnom graom i dugakim korenovim sistemom koji dolazi do podzemne vode).Naseljava ih 4% ljudske populacije relativna gstina naseljenosti iznosu 0,2.* Sahara je nekada, u doba graenja piramida, bila savanski ekosistem*

- 10 -

TVRDOLISNE UME MEDITERANSKOG TIPA zauzima 1 - 3% teritorije i podrazumeva umsku i bunastu vegetaciju koja zauzima uzak pojas oko Sredozemnog mora, Kaliforniju, relativno ogranieno podruje na padinama Anda prema Tihom okeanu, jug Afrike Kapska oblast (mali deo) i jugistona i jugozapadna Australija.Klima (podaci sa Gibraltara): u letnjim mesecima (jun, jul i avgist) izraen suni period kada kriva padavin drastino pada ispod temperaturne; jesen, zima i prolee su izuzetno kioviti; godinja koliina padavina iznosi 845mm., a prosena godinja temperatura iznosi 17,3C. Vegetacija je venozelena tvrdolisna umska i naalost vie ne postoji jer ju je savremeni ovek opustoio civilizacije su nastajale upravo u ovom zonobiomu, posebno na podruju Mediterana (Vavilon, Stari Egipat, Grka, Rim...) zbog bogtastva prirodnih resursa. Od originalnih vrsta mogu se izdvojiti: hrast crnika (Quercus ilex) karakteristian za istoni deo Mediterana, hrast plutnjak (Quercus suber) u zapadnom delu, maslina kao simbol Mediterana - njeno prirodno (originalno) rasprostranjenje u zoni eumediterana tj. Mediteran je sve dokle maslina prirodno raste. Danas su prisutni degradacioni stadijumi. Makija je u odnosu na umu po strukturi od nje potpuno razliita, ali po floristikom sastavu ista; to je gusta, bunasta, gotovo neprohodna vegetacija. Danas je i makija skoro u potpunosti unitena tako da u ovom zonobiomu dominira sledei degradacioni stadijum gariga proreena, lako prohodna bunasta vegetacija. Degradacioni stadijumi nakon garige su travnate zajednice posle koji dolazi antropogeni kamenjar (antropogena pustinja). Od biljaka prisutne su kserofite dobro adaptirane na suni period, listopadno i venozeleno drvee i binovi (pitomi kesten, pomenuti hrastovi, lovor, mirta...). ivotinjski svet je siromaan u kvantitativnom, a bogat u kvalitativnom smislu jer je raznovrsnost ivih bia itekako prisutna.Naseljava ih 4% populacije relativna gustina naseljenosti iznosi 4. LISTOPADNE UME UMERENOG POJASA irokolisne liarske ume Zauzimaju 7 - 8% teritorije i rasprostranjene su u u zapadnoj i srednjoj Evropi do Urala, na Dalekom Istoku i istoni deo Severnoamerikog kontinenta.Klima (podaci iz Nemake): srednja minimalna temperatura najhladnijeg meseca iznosi -2,3C; apsolutni minimum na merenom mestu iznosi -25,5C; godinja doba su jasno izraena i postoji smena etiri godinja doba.umska vegetacija je jasno struktuirana sa izraenom spratovnou od prizemnog sprata, preko sprata bunova, niskog drvea do visokog drvea. Bogati ekosistemi. Osnovni graditelji ovih ekosistema su vreste roda Quercus (hrast), Fagus (bukva), Acer (javor), Tilia (lipa), Ulmus (brest), Carpinus (grab). Vegetacija se na severu granii sa tajgom, na jugu sa maditeranskom, na zapadu, prema obali Atlantika, sa posebnim tipom vegetacije vrisinama (vresitima) koje izgrauju prvenstveno bunaste vrste (Erica cinerea npr.), na istoku, prema Aziji, sa stepama i polupustinjama.ume ovog zonobioma su danas u velikoj meri unitene. ivotinjski svet je bogat i raznovrstan.Naseljava ga 40% ljudske populacije i ima najveu relativnu gustinu naseljenosti 5,6. Razlog ovako velike naseljenosti lei u tome to ovom zonobiomu pripadaju Kina, Srednja Evropa, Severna Amerika... TRAVNATA (STEPSKA) VEGETACIJA KONTINENTALNE STEPE ruske iukrajinske stepe koje prodiru duboko u azijski kontinent (prave stepe), deo Panonske nizije i Vlaka nizija kod nas, severnoamerike prerije sa drugaijim tipom vegetacije, ali fiziognomski iste, papmpasi June Amerike. Zauzimaju 13% teritorije.Klima (podaci iz Ukrajine): leto je umereno suni i suni period, jako su duga, topla i suva; zime su due i otrije u odnosu na prethodni zonobiom, sneg dugo lei; duvaju jaki vetrovi. Ovakvi uslovi su izuzetno nepovoljni za fanerofite kao najluksuzniju ivotnu formu svi pupoljci koji nisu u visini zemlje bivaju uniteni mrazom.U stepi dominiraju trave i to vrste roda Stipa (kovilje) ruske stepe, Festuca (vijuci), Poa (livadarka), Keleria, Hrisopolum (ip). Od ivotinja karakteristina je stepska tekunica danas jedna od ugroenih vrsta jer su same stepe, kao biom, izuzetno ugroene zbog pretvaranja u agroekosisteme jer se stepa odlikuje najmonijim i najrazvijenijim zemljitem, ermnozemom. Humusno akumulacioni horizont ovog

- 11 -

zemljita iznosi 70 -80cm jer zbog duge izime i dugotrajnog zadravanja snenog pokrivaa i naravno bogatog i monog biljnog pokrivaa ima dovoljno vremena za akumulaciju. Mrtva organska materija se lagano raspada, mineralizuje i humificira. TAJGAETINARSKE UME moni zonobiom sa najkontinualnijimrasprostranjenjem. Zauzima 10% teritorije. Ima cirkumborealno rasprostranjenje i zahvata Severnu Evropu, Severnu Aziju (Sibir npr.), severni deo Severne Amerike (Kanada).Klima (podaci iz Sibira): prosena godinja temperatura iznosi 0,4C, ukupna godinja koliina padavina 466mm; temperatura se ispod nule ne sputa samo tokom dva meseca to znatno skrauje vegetacioni period i sredinu ini izuzetno nepovoljnom za liarske vrste.Dominiraju etinari smra, jela, beli bor i ari; javljaju se i frigorifilni liari breza, topola, bukva.Moan zonobiom, nepregledan, sa neverovatnim resursima. Bogat je movarama, tresavama, jezerima.Samo 1% ljudske populacije naseljava tajgu relativna gustina naseljenosti iznosi 0,1. TUNDRA POLARNA OBLAST poinje na severnoj granici tajge. Poetak je ekotonski najpre se javlja umotundra, zatim tundrouma idui ka severu drvee postaje sve nie i nie da bi na kraju ostala samo prava tundra zeljasti pokriva izgraen uglavnom od liajeva i mahovina uz koje idu jastuaste forme biljaka posebno adaptiranih na date uslove sredine. Zauzima 16% teritorije.Klima (podaci sa Aljaske): prosena godinja temperatura 6,7C, ukupna godinja koliina padavina 172mm. Hladno prolee traje 2-3 meseca, u ostalim godinjim dobima zemlja je zaleena; odnos dana i noi je drugaiji nego u bilo kom drugom zonobiomu smena perioda stalnog dana i stalne noi. Nema meseca bez niskih temperatura. Uslovi su ekstremno nepovoljni za ivi svet.ivotinjski svet je bogat u kvantitativnom smislu. Od ivotinja javlja se irvas, kao simbol tundre. Tundru naseljavaju Eskimi i u njoj se nalazi manje od 1% ljudske populacije. Relativna gustina naseljenosti je ubedljivo najmanja i iznosi 0,06.Ima dosta movara, jezera, tresava. PLANINSKO PODRUJE zauzima 12% teritorije. Ima disjunktan areal i preteno zahvata planine preko 3000m nadmorske visine Himalaji, Kilimandaro, Kavkaz, Alpi, Stenovite planine (S. Amerika) i Andi. Na ovim visinama uslovi su izuzetno nepovoljni za ivot oveka.Vegetacija je tipa alpijske tundre nakon koje ide veiti led. Pravilo o zoniranju vegetacije na vertikalnom profilu: TO JE PLANINA JUNIJE POZICIONIRANAONA E U SVOM VERTIKALNOM PROFILU PONAVLJATI SVE VEGETACIJSKE ZONE KOJE SE U HORIZONTALNOM PROFILU NALAZE SEVERNO OD NJE. Primer za ovo je planina Atlas u severnoj

Africi (pripada mediteranskom zonobiomu): podnoje tvrdolisna, venozelena mediteranska vegetacija; na veoj nadmorskoj visini nalazi se zona listopadnih uma umerene zone; na veoj visini se meaju liarske i etinarske ume; sledea zona je tajga (tzv. planinska tajga) nakon koje dolazi tundra (planinska tundra); iznad tundre nalaze se gleeri zona venog leda. Razlog za ovo lei u tome to na svakih 100m visine temperatura opada za 0,5C. Naseljava ga 12% ljudske populacije relativna gustina naseljenosti iznosi 1. Ljudi naseljavaju zone ispod 3000m nadmorske visine. Zonobiomi savane i kontinentalne stepe zajedno zauzimaji 21 23 % teritorije kopna i naseljava ih 12% ljudske populacije relativna gustina naseljenosti ova dva zonobioma iznosi 0,6. Pregled zonobioma i njihove naseljenosti znaajan sa aspekta naseljavanja i prilagoavanja manje pristupanih zonobioma u blioj i daljij budunosti. Postavlja se pitanje da li perspektiva lei u naseljavanju tundre, ozelenjavanju pustinje ili se treba okrenuti, za sada sferi naune fantastike i razmiljati o nainima naseljavanja mora i svemira.

- 12 -

4. ZAGAIVANJE I ZATITA VAZDUHA (ATMOSFERE)ATMOSFERA najjednostavnije reeno predstavlje tanak sloj vazduha koji okruuje planetu Zemlju. Bez boje, mirisa i ukusa je, tano odreenog sastava i od ivotne vanosti je za opstanak na ovoj planeti. Tana debljina nije poznata, mada se u literaturi esto pominje da iznosi 970km od povrine Zemlje. Procenjena ukupna masa atmosfere iznosi 5,1 x 1018; 99% od te ukupne mase nalazi se u prvih 90-ak kilometara. Tih 90 kilometara predstavlja neto malo vie od 1% ukupnog prenika Zemlje odn 10-8 ukupne mase Zemlje radi se o izuzetno tankom sloju vazduha i koliko je taj sloj tanak moe se videti iz poreenja sa ljuskom luka od strane astronauta. Atmosfera ima veoma vanu ulogu i znaaj u postanku i opstanku ivota na Zemlji snabdeva ivi svet kiseonikom i omoguava dominaciju aerobnog ivota (O2 u dananjoj atmosferi je biogenog porekla); zelene biljke snabdeva ugljen-dioksidom, konstitutivnim elementom u proizvodnji organskih materija; ozonskim slojem titi ivi svet od razornog delovanja UV zraka bez njega ivot na kopnu ne bi bio mogu; obezbeuje kruenje vode (najvaniji ciklus) i biogeohemijske cikluse upote; izoluje i titi planetu Zemlju od hladnog svemira i kosmikog zraenja. Glavni elementi atmosfere (istog vazduha) su: elementarni azot (78%), kiseonik (20 21%), argon (1%), ugljen-dioksid (0,03%, ali se za poslednjih 250 godina poveala i pribliava se vrednosti od 0,04% sa tendecijom daljeg porasta); ostatak (0,5 - 1%) ine neon, heliju, metan, kripton, sumpor-dioksid, azotni oksidi (NO X), ozon, jod, amonijak, ugljenmonoksid... Upravo ovi gasovi zastupljeni u tragovima imaju najvei uticaj na kvalitet vazduha i ivotne sredine uopte. Njihov nivo u atmosferi zavisi od mnogo ega- od fizikih kretanja, biolokih, hemijskih i geolokih procesa, interakcija izmeu litosfere, hidrosfere i atmosfere... Svi sastojci atmosfere su dobro izmeani i tek iznad 90km visine mogue je difuzno odvajanje gasova u viim slojevima vazduha mogua je dominacija nekog od konstituenata (He ili H2 npr.). Atmosfera ima svoj termiki reim i mogue ju je podeliti u slojeve u vertikalnom smislu, a prema promeni temperaturnog reima idui od povrine Zemlje prema najviim slojevima temperatura atmosfere se menja po vertikalnom profilu. TROPOSFERA sloj najblii povrini Zemlje. Prosena debljina iznosi oko 12km i razlikuje se od geografske irine i duine (deblja na nivou polutara, tanja na nivou polova) zbog ega se kae da debljina varira izmeu 9 i 17 km. Sadri oko 90% ukupne mase atmosfere. Sva klimatska deavanja i procesi deavaju se u ovom sloju jer postoji meanje vazduha. Temperatura opada sa visinom na kilometar opada 6C i na gornjim slojevima iznosi oko -60C. TROPOPAUZA meusloj u kome temperatura prestaje da opada sa visinom. STRATOSFERA sloj u kome temperatura raste sa visinom. Ide od kraja troposfere do 50-og kilometra visine. Vazduh u ovom sloju je razreeniji, pritisci su nii, vertikalno meanje je sporo i slabo i predstavlja stabilan deo atmosfere - temperatura raste sa visinom topao vazduh (laki) je gore, a hladan (tei) dole upravo onako kako im zakoni fizike nalau. Zbog izuzetne stabilnosti zagaujue materije se u stratosferi jako dugo zadravaju. Izmeu 22-gog i 27-og kilometra nalazi se ozonski omota i taj deo stratosfere se oznaava kao OZONOSFERA. * OZONSKI OMOTA SE SAMO NALAZI IZMEU 22gog I 27-og KILOMETRA I NIJE DEBEO 5KM VE JE MNOGO TANJI !!! * MEZOSFERA izmeu 50-og i 85-og kilometra. U ovom sloju temperatura opada sa poveanjem visine i dostie -80C. Predstavlja prelazni sloj. TERMOSFERA od 85-og do 500-tog kilometra. Temperatura u ovom sloju naglo

- 13 -

raste i dostie 1600C. Zbog visoke temperature u ovom sloju dolazi do jonizacije glavnih hemijskih elemenata (O2 ili N npr.) zbog ega se jo naziva i JONOSFERA. EGZOSFERA od 500-tog do 970-og kilometra (do gornje granice atmosfere). Odlikuje se jako velikom razreenou vazduha. MAGNETOSFERA se po nekima nastavlja na egzosferu i debljine je oko 3km. Termiki reim atmosfere ima veliki znaaj za distribuciju zagaujuih materija i za shvatanje lokalnih i globalnih efekata zagaivanja. Objanjava formiranje vazdunih struja, formiranje klime, odnos severne i june hemisfere, turbulencije, konvekcije, temperaturne inverzije... sve ono ime se bave meteorologija i klimatologija. Nije sluajno da je ouvanje klime zajedno sa ouvanjem biodiverziteta osnovni svetski strateki proces u poslednjih nekoliko decenija - deklaracija iz Ria (1992) definie ova dva globalna problema. ovek svojom aktivnou menja sastav atmosfere samim tim menjajui i klimu na itavoj planeti; ovo otvara pitanja posledica, perspektiva i scenarija budunosti same planete i ivog sveta koji je naseljava. Kratkotalasno sunevo zraenje prilazi atmosferi, deo (1/3) se odbija o njene gornje slojeve, deo se apsorbuje pri prolasku kroz nju, a deo dolazi do povine zemlje kao direktno ili kao difuzno zraenje. Mesto na povrini Zemlje gde ti kratkotalasni zraci padnu naziva se aktivna apsorpciona povrina i na njoj se to kratkotalasno zraenje transformie u dugotalasno (toplotno, infracrveno) i tek tada se dobija toplota. Osloboena toplota se sjedne strane odbija i odlazi u atmosferu zagrevajui je, a sa drzuge strane zagreva litosferu odn. hidrosferu. Aktivna povrina je najtoplije mesto. Poto je atmosfera gusta temperatura se vraa na Zemlju u vidu kontraizraivanja efekat staklene bate (ime potie jer je ispod stakla izuzetno toplo i vlano staklo ne dozvoljava izlazak dugotalasnog zraenja i ono se vraa). EFEKAT STAKLENE BATE JE PRIRODAN EFEKAT I BEZ NJEGA NE BI BILO IVOTA NA ZEMLJI. Glavni izazivai ovog efekta nisu i glavni konstituenti atmosfere to je vodena para, CO2, metan, oksidi azota i ozon. Prirodni izvori gasova i estica koji atmosferu ine gustom su vulkani i udari meteorita. Vetaki izvori su fosilna goriva koja ljudi besomuno sagorevaju poveavajui tako gustinu atmosfere i pojaavajui efekat staklene bate. CO2 je broj jedan na listi pojaivaa efekta staklene bate (55%) i postoje podaci da ljudi godinje emituju 6 milijardi tona CO2 u atmosferu. Na drugom mestu je metan (15%) svaki molekul metana apsorbuje dugotalasno zraenje kao 30 molekula CO2 ; poreklom je od metanogenih bakterija i spaljivanja deponija, iz rudnika, vetakih ubriva (poljoprivreda i stoarstvo jako doprinose poveanju efekta staklen bate, posebno su za to krivi preivari). Sledei krivac su oksidi azota (6%); poreklom su iz fosilnih goriva, produkt su delovanja mikroorganizama, posledica su razlaganja hemijskih ubriva... Poslednja na listi su CFCL jedinjenja hloro-fluorougljenici (freoni) krivi za 20-24% pojaanja efekta staklene bate. Pored pojaavanja efekra staklene bate odgovorni su i za unitavanje ozonskog omotaa. Iskljuivo su industrijska jedinjenja. Ako se pogleda istorija planete Zemlje uoava se da je nekada, pre 2 milijarde godina, CO2 inio 75% atmosfere. Dva scenarija budunosti planete Zemlje: to je atmosfera gua efekat staklene bate je vei i temperatura e sve vie i vie rasti TEORIJA GLOBALNOG ZAGREVANJA. O tome koliko e ona rasti postoje razliite predikcije po nekima 1 3C, dok druge govore o porastu od 1,5 5,8C do 2100-te godine. TEORIJA GLOBALNOG HLAENJA gua atmosfera vodi veem odbijanju suneve radijacije to vodi hlaenju.

- 14 -

Globalno zagrevanje je na delu trenutno i za posledicu ima otapanje lednika (arktikoantarktikih ledenih masa), gleera na visokim planinama, porasta nivoa mora i potapanje velikog dela kontinenata pretvaranje velikog dela teritorije u akvatorije. Danas je poveanje nivoa mora u toku, za sada se meri u centimetrima, ali su projekcije za period do 2100-te vrlo dramatine - podizanje nivoa mora za 100m dovelo bi do potpunog potapanja Rima, Atine, Londona...; to se Beograda tie vratilo bi se Panonsko more i bili bi potopljeni svi delovi na nadmorskoj visini nioj od 100m.. Po nekim predikcijama do 2030-te godine nivo svetskog mora e se podii za 8-25cm; u sluaju udvostruenja koncentracije CO2 nivo svetskog mora e se do iste godine podii za 1m to bi dovelo do potapanja 1% teritorije Egipta, 6% teritorije Holandije i 18% teritorije Bangladea. Realno stanje je da e, zbog aktivnosti oveka, temperatura i dalje rasti to e dovesti do porasta evaporacije sa vodenih povrina. Poveanje gustine atmosfere vodie sve teem prolasku sunevih zraka kroz nju to e za posledicu imati globalno zahlaenje nakon globalnog zagrevanja nastupie period globalnog zahlaenja. Da je globalno zagrevanje na delu vidi se na konkretnom primeru prosena globalna temperatura nije varirala vie od 2C za poslednjih 12 000 godina, od Virmske glacijacije. Tokom te, poslednje, glacijacije nivo mora je bio 120m nii od dananjeg, nedostajua voda bila je zarobljena u lednicima i gleerima i poveanje globalne temperature za samo 2C bilo je dovoljno da se nivo svetskog mora podigne na dananju vrednost. Na svetskoj klimatolokoj konferenciji u Kjotu (Japan, 1997) konstatovano je da od kada se meteroloki parametri organizovano mere (poslednjih 100 godina) globalna temperatura je porasla za 0,51C to na globalnom nivou predstavlja jako mnogo i od tada poinju predikcije posledica. Potpisivanjem Kjoto protokola zemlje (njih oko 160) su se obavezale da e u periodu imeu 2008 i 2012 godine smanjiti emisiju gasova staklene bate za oko 6% u odnosu na 1990-tu godinu. Amerika nije potpisala Kjoto protokol Klinton se zalagao za potpis, ali nova vlast na elu sa Buom ne eli, Kina, Indija, Australija. Kjoto protokol ne bi ni zaiveo da Rusija nije pristupila. Naa zemlja je potpisala i ratifikovala 2000 ili 2001-ve godine. Kjoto protokol mnogo kota zemlju potpisivaa prorauni kau da na godinjem nivou kota 150 milijardi dolara zbog ega mnogi ugledni ekonomisti smatraju da Kjoto protokol nije prioritet planete Zemlje i da bi sa takvim budetom oveanstvo moglo da rei problem snabdevanja pijaom vodom, bilo bi mogue suzbijanje malarije u velikoj meri, reio bi se problem HIV-a i drugih virusnih oboljenja, kancerogeneze, omoguila zdravstvena zatita i obrazovanje ljudima u siromanim i nerazvijenim zemljama. Po istim ekonomistima sam Kjoto protokol (i eventualni Kjoto II posle 2012) e do kraja veka doprineti smanjenju globalne temperature za svega 0,1C to je zanemarljivo malo u odnosu na predvianja o njenom poveanju za 5 do ak 7C. Procene na nivou Ujedinjenih Nacija govore takoe o malim efektima Kjoto protokola, ali se ipak zalau za njegovo potpisivanje, ali i za izdvajanje po 0,1% iz bruto linog dohodka svake zemlje lanice za pronalaenje alternativnih izvora energije. Kao jedna od posledica pojaanog efekta staklene bate javlja se El Ninjo i La Ninja fenomeni uraganski fenomeni na amerikom kopnu koji se danas formiraju deset puta vie nego pre 50 odn. 100 godina; sa Azijske strane pojaan je fenomen tajfuna; u porastu su i tornada vrtloni vetrovi. Svi ovi vetrovi razorne snage posledica su nejednakog zagrevanja kopna i mora. Reenje lei u pronalaenju i korienju alternativnih, obnovljivih resursa, a naftu, ugalj i zemni gas treba uvati za dogrevanje planete u periodu naredne glacijacije iji dolazak predvia veliki broj klimatologa. Postoji miljenje da su ovo normalna geoloka klimatska kolebanja, a da je pojaan efekat staklene bate nuklearni lobi da doskoi termo lobiju nuklearni lobi je potisnut zbog

- 15 -

velike opasnosti odlaganja nuklearnog otpada i katastrofalnih posledica usled greaka i gubi veliki novac. ovek je, za sada, najvie uplaen zbog unitavanja ozonskog omotaa, dok se problemi vezani za poveanje temperature ne shvataju onoliko ozbiljno koliko bi trebalo. CO2 u fosilnim gorivima je zarobljen i ne ulazi u cikluse kruenja. Kada se oslobodi dolazi do njegove deblokade i ubacivanja nove materije u kruenje i to bi bila pozitivna stvar kada bi bilo dovoljno biljaka da taj ugljen dioksid preradi do sloenih komponenti nije problem samo u sagorevanju fosilnih goriva ve je problem u smanjivanju biljnog pokrivaa na zemlji i zagaenju mora. I pored velikog zagaenja okean i dalje predstavlja veliku ansu za reavanje problema poveane koncentracije CO2. - UNITAVANJE OZONSKOG OMOTAA U procesu sagorevanja fosilnih goriva osom CO2 oslobaaju se i drugi gasovi kao to su SO2, NOx ... koji deluju nepovoljno na ivotnu sredinu. Azotni oksidi, pored ostalog, unitavaju ozonski omota glavnu zatitu od UV zraenja. Ozon (O3) je alotropska modifikacija kiseonika, veoma je otrovan, reaktivan, jak je oksidans i udisanje dovodi do nagrizanja plua. U stratosferi ozon obrazuje sloj razliite debljine i predstavlja JEDINU ZATITU OD UV ZRAENJA. Ukupna koliina ozona u stratosferi, prema podacima iz NASA-e procenjuje se na 3000 x 106 T i ta koliina je rasporeena u vidu tankog ekrana debljine svega 3mm. Ozbiljnije smanjenje ozona u stratosferi dovelo bi do velikih negativnih efekata na ivi svet ekspanzija melanoma, katarakta, smanjivanje prinosa na poljoprivrednim povrinama, smanjenje ukupne biomase, smanjenje fito i zoo planktona u svetskom moru, manji ulov ribe, poveanje globalne temperature... to se danas i deava. Od UV zraenja titi tako to UV zraci pri udaru o ozonski sloj O3 cepaju na O2 i elementarni kiseonik (O) pri emu gubi snagu. O2 i O se vrlo brzo ponovo sjedinjavaju gradei O3 ozon stalno nestaje i ponovo nastaje. Bez ozonskog omotaa ivi svet nije mogao divergirati na kopno i period izlaska iz mora vezuje se upravo za obrazovanje ovog sloja. Velika pretnja ozonskom omotau su supersonini avioni (Konkord je upravo zbog toga i zabranjen za upotrebu) koji kao pogonsko gorivo koriste niskooktanske bentine (kerozin). Poto lete u gornjim slojevima troposfere ili u donjim slojevima stratosfere sagorevanjem kerozina na licu mesta oslobaa se dosta vodene pare, poveava se temperatura to pogoduje formiranju NO. NO reaguje sa O3 gradei NO2 i O2 i ova lanana reakcija bukvalno cepa ozonski omota. Podaci govore da svakog trenutka u atmosferi ima 10 000 civilnih letilica; podatak o broju vojnih se ne zna. Vojne letilice predstavljaju veu opasnost po ozonski omota nego civilne jer lete na veim visinama AVAX npr. leti u donjim slojevima stratosfere. Druga, takoe velika, moda i vea nego to su to supersonini avioni, pretnja su hidrokarboni CFCl (hlorofluorougljenici poznatiji kao freoni). To su vetaki prizvodi, ljudskom rukom stvoreni, koriste u proizvodnji rashladnih ureaja (friideru, zamrzivai, klima ureaji...), njima se pune dezodoransi, lakovi za kosu i sl. Od perioda kada su pronaeni, pa do danas veoma su popularni jer nisu otrovni, nisu zapaljivi i veoma su stabilni mogu da ostanu nepromenjeni 50 100 godina. Dnevno izbacivanje freona na svetskom nivou meri se u stotinama miliona tona. U stratosferi, pod uticajem UV zraenja otkida se hlor i samo jedan atom hlora je u stanju da lananom reakcijom uniti 100 000 molekula ozona Cl sa O3 gradi hlor monoksid (ClO) i O2 ; ClO u reakciji sa O ponovo oslobaa Cl i reakcija se lanano ponavlja. Prema procenama NASA-e freoni su do sada unitili 10% ozonskog omotaa.

- 16 -

Godinje smanjenje ozonskog omotaa iznosi 1% (opet podaci iz NASA-e). Najkritinije je na prostoru izmeu Antarktika i June Amerike do Patagonije gde se svake godine u prolee otvara rupa veliine SAD-a. Ozonske rupe se otvaraju i etaju po razliitim mestima na svetu. Velika upotreba azotnih ubriva predstavlja novootkrivenu veliku opasnost jer intenzivnom mikrobiolokom aktivnou dolazi do oslobaanja NO. Za unitavanje ozona najodgovorniji je hlor i njegovi prirodni izvori, vulkani se ne smeju zanemariti. Iz vulkana Cl se emituje mnogo vie nego to se doskoro mislilo. 1985-te godine u Beu je potpisana tzv. Beka konvencija o odbrani ozonskog omotaa. Dve godine kasnije, 1987-me u Montrealu potpisan je Montrealski protokol koji je potvrdio Beku konvenciju i definitivno dogovorio da e zemlje potpisnice (njih 31, najrazvijenije zemlje sveta) proizvodnju freona zamrznuti na tom nivou od 1986-te, a da e njegovu proizvodnju prepoloviti do 2000-te. Konvencija se potuje; Amerika je jedan od prvih potpisnika. Kod oveanstva postoji mnogo vei strah od unitenja ozonskog omotaa nego og globalnog zagrevanja verovatno zbog toga to za direktnu i vidljivu posledicu ima naruavanje ljudskog zdravlja. Nije dobro ako se ozon javi u troposferi. Prirodno se u ovom sloju javlja leti, posle oluja, ali u tom obliku nije opasan jer jako brzo dolazi do njegove razgradnje. Problem pojave u troposferi je usled formiranja fotosmoga koji nastaje u atmosferi velikih gradova sa suvom klimom, velikim sunevim zraenjem i nedostatkom vetra. Prvi put je uoen u Los Anelesu (LA smog). Taj O3 direktno deluje na biljke i ivi svet uopte primeeno je da progoreva listove biljaka npr. Za razliku od LA smoga klasian (londonski) smog nastaje iznad gradova sa velikom koliine vlage. Londonski smog je prvi put definisan i otkriven 1952-ge godine kada je u jednom danu od njega stradalo 4000 ljudi. * re SMOG potie od engl. rei SMOKE i FOG * U Beogradu tokom jeseni i zime postoji londonski smog, dok leti imamo fotosmog. Meksiko Siti ima fotosmog. Fotosmog se prepoznaje kao modrikasto ruiasto staklo preko grada koje se uoava kada se popne na veu nadmorsku visinu. Kozmetiki tretmani na bazi ozona takoe ne valjaju. Ozonizacija vode je nala iroku primenu kao faza njenog preiavanja jer O3 ubija apsolutno sve bakterije.

- ACIDIFIKACIJA (ZAKIELJAVANJE) ATMOSFERE Podrazumeva pojavu kiselih kia za ta su krivi NOx i SO2. NOx u vazduhu reaguju sa vodenom parom formirajui prvo azotastu, pa onda azotnu kiselinu. SO2 u vazduhu sa vodenom parom formira prvo sumporastu, pa onda sumpornu kiselinu. Ove kiseline se izluuju na kopno i more u obliku kiselih kia dovodei do velikih poremeaja. Termin kisela kia (acid rain) uveo je Robert mit 1872-ge godine vezano za kie koje su pale u okolini Manestera (tada jedan od najveih industrijskih centara Velike Britanije). Efekat kiselih kia osea se u svim ekosistemima, a osim na povrinske vode znaajno je da deluju i na podzemne vode. Na umsku vegetaviju deluju dvojako direktno progorevajui biljne delove i indirektno zakieljavajui zemljite. Prirodni izvori sumpora su vulkani. Sumpor sam po sebi u atmosferu ulazi na razne naine u obliku SO2, sulfata, sulfida... preko H2S npr. u atmosferu ue oko 5X106T godinje. Ukupna emisija sumpora iz prirodnih izvora iznosi 147x106T godinje.

- 17 -

Antropogenim doprinosom (sagorevanje fosilnih goriva, ruda, metala...) ovoj koliini dodaje se jo 62x106T godinje. Posledice kiselih kia: suenje uma na velikim prostranstvima unazad nekoliko decenije (najvea koncentracija suenja je na teritoriji eke, Slovake, Nemake...) za suenje uma jesu krive kisele kie, ali one ne predstavljaju jedinog krivca za ovu pojavu nauka jo uvek nije uspela da pronae adekvatno objanjenje ove pojave odn. primarni razlog jo uvek niko nije uspeo da argumentovano potvrdi. Kisele kie vie ugroavaju etinarske nego liarske ume jer je tlo u etinarskim umama samo po sebi prirodno kiselo. Treina uma Srbije smatra se ozbiljno ugroenom, 28% su liarske; kod nas je relativno srena okolnost to dominira krenjaka podloga bazna podloga koja neutralie kiselost koju donose kisele kie. umari pod opravdanjem da vre sanitarne see (proreivanje) uma obaraju zdrava stabla. Zakieljavanje zemljita smanjuje dostupnost vode biljci i one se sue; kao posledica pustoenja vegetacije dolazi do poremeaja vodnog balansa podzemne i nadzemne vode, kao i balansa izmeu vode i vazduna; nivo podzemne vode se smanjuje; umska vegetacija je getuizirana; umski ivi svet ulazi u te male populacije. Jedan od glavnih uzronika suenja uma, vei od kiselih kia, je testera, patogeni organizmi i poasti dolaze kasnije, na oslabljena stabla. pH kisele kie iznosi izmeu 3 i 5. pH normalnih kia iznosi izmei 5 i 6. Tokom bombardovanja Srbije i Crne Gore bilo je 30 000 avio naleta i 365x106 litara kerozina - najvei doprinos unitavanju ozonskog omotaa posle zalivskog rata. Kada su gaane azotara i petrohemija u Panevu kia je bila crne i imala pH vrednost 2.

5. ZAGAIVANJE I ZATITA KOPNENIH VODAHidrobiom predstavlja sastavni i neodvojivi deo ivotne sredine voda je bitan ekoloki faktor i bez nje ivot ne bi postojao. ivot je nastao u vodi. Voda prekriva 2/3 povrine Zemlje hidrobiom zauzima 1,6x109 km3 i podeljen je na hidrobiom kopnenih voda i hidrobiom svetskog mora. Najvea koliina vode na planeti Zemlji sadrana je u svetskom moru 97%, 2% slatke vode zarobljena je u lednicima Arktika i Antarktika i gleerima na visokim planinama, 0,5-1% od ukupne planetarne vode sadrano je u kopnenim vodama kada bi se sve vode Zemlje stavile u bure od 100l kopnene vode bi stale u pivsku flau. Voda tenost bez boje, mirisa i ukusa; kljua na 100C, mrzne na 0C; najgua je na 4C; javlja se u tri agregatna stanja tenom, vrstom i gasovitom; led je laki od tene vode i pliva po njenoj povrini; skoro je univerzalni rastvara; zauzima najvei procenat svih ivih bia ak i najsuvlja semena sadre 15% vode; metabolizam je nezamisliv bez vode zbog ega je ona islov ivota bez hrane se moe, ali bez vode ne. Apolutno iste vode u prirodi nema. ak ni destilovana i redestilovana voda nisu apsolutno iste. Najistija voda u prirodi je kinica, ali pre nego to proe kroz zaprljane slojeve atmosfere. O postojanju slanih i slatki voda postoji vie teorija veina govori da je to posledica spiranja mineralnih materija sa kopna i njihov odlazak rekama u more gde se vri akumulacija tih soli. Kruenje vode podrazumeva da voda isparava sa povrine okeana,u vidu vodene pare odlazi u atmosferu gde se hladi i kondenzuje i na Zemlju vraa u vidu padavina i u okean vraa renim tokovima. Energiju za kruenje obezbeuje Sunce.

- 18 -

U odnosu na sadraj mineralnih materija kopnene vode se dele na: slatke najvei procenat kopnenih voda pripada ovoj grupi slane mrtvo more npr. predstavljaju ostatke bivih mora ili zaslanjene ostatci bivih slatinskih podruja termalne mineralne termomineralne u Srbiji je zabeleeno 130 izvora ovih voda banje.

Slatke vode se dele prema razliitim kriterijumima na: povrinske i pozemne Povrinske vode se prema pokretljivosti dele na: mobilne (tekue) ukupna koliina kompaktne mase se u nekom pravcu kree odreenom brzinom. Po mestu nastanka one su podeljene na: izvore reokreni, limnokreni i halokreni zavisno od tipa izviranja sublakustrike izvore izviru sa dna nekog jezera (Crno jezero npr.) vrulje izvori koji izbijaju sa morskog dna (u Boki Kotorskoj) osveavaju vodu Od izvora tekua voda pravi potoke, reice i reke. stacionarne (stajae) vode ritovi, tresave, movare, bare i jezera. Stacionarnost ne treba shvatiti bukvalno i bezuslovno svaka stajaa voda ima vertikalna kretanja, talase i struje; svaka stajaa voda se vodom napaja sa jedne i odaje vodu sa druge strane. Po poreklu jezera se dalje mogu podeliti na: krako-tektonska (Skadarsko jezero npr.) udubljivanje litosfere uslovili su tektonski poremeaji i kraki reljef. glacijalna (lednika) visokoplaninska jezera, tzv. gorske oi Durmitor, ar planina, Bjelasica... rena bivi rukavci nekih reka koji je vremenom izgubio kontakt sa glavnim tokom reke Obedska i Carska bara, Ada ciganlija nastalo delovanjem oveka eolska (Paliko jezero) Svako jezero ima odreeni upliv vode za Skadarsko jezero npr. su Moraa sa severa, Zeta sa istoka, Reka Crnojevia sa Zapada; odliv vode ide rekom Bojanom do Jadranskog mora. Kopnene vode, iz ugla gledanja oveka, nisu pravilno rasporeene postoje ogromna prostranstva koja sadre malo ili su potpuno bez vode (pustinje, Arktik i Antarktik gde je voda zarobljena u ledu). Ideje ozelenjavanja pustinja postoje u Libiji, Saudijskoj arabija, Egipat, Izrael i podrazumevaju dovlaenje santi leda sa Arktika i Antarktika i korienje te vode za navodnjavanje pustinja. Srbija je relativno bogata vodama da bi se za neku zemlju reklo da je bogata kopnenim vodama treba da ima 3000 kubika vode po glavi stanovnika u toku jedne godine; Srbija ima 1500 po ovom podatku smo siromani. Srbija je po mnogima izuzetno bogata, ak jedna od najbogatijih, povrinskim i podzemnim vodama jer ovako mala teritorija pripada trima slivovima Crnomorskom (80%), Jadranskom (Beli Drim) i Egejskom (Lepenac, Pinja) i na planini Crnoljeva nalazi se hidrografsko vorite ova tri sliva; ima mone reke (Dunav, Sava-206km, Juna Morava, Zapadna Morava, Velika Morava, Ibar, Drina, Tami, Tisa...) i bogatu hidroloku mreu. Nedostatak vode u Srbiji vie je posledica zagaenja vode nego njenog nedostatka. Po prostornom planu Republike Srbije do 2011-te predvieno je pravljenje 29 akumulacionih jezera u klisurama i kanjonima, prebacivanje reka iz sliva u sliv... Od tih 29 samo 1 ili 2 akumulaciona jezera su u postupku realizacije.

- 19 -

Juno od Save i Dunava 63% korienja voda u domainstvu je iz podzemnih resursa u sekundi se koristi 25-30m3 podzemnih voda, a potencijal za njihovo korienje je 110 - 115m3 u sekundi koristimo samo 30% potencijala. Podzemna voda je relativno ista i loijeg je kvaliteta samo u Vojvodini, ali se preiavanjem i ovaj problem moe reiti. Kopnena voda se nemilosrdno zagauje. Zagaivanje vode podeljeno je na hemijsko, fiziko, bioloko i radioaktivno. Smanjivanje kopnene vode na zemlji posledica je pre svega unitavanja vegetacije koja dovodi do erozije zemljita, gubi se biosuner koji vodu zadrava na jednom mestu i ona otie velikom brzinom, remeti se vodni blans na tom mestu ime se pomae proces dezertifikacije. Poljoprivredna zemljita zauzimaju velike prostore i evaporacija sa ovih povrina je strahovita, posebno posle etve. Urbanizacija takoe utie na smanjenje kopnenih voda i njihovo zagaivanje. Globalno zagrevanje pridodato ovim faktorima dodatno doprinosi poveanju problema. Prevelika potronja vode od strane oveka u mnogim delovima sveta (kod nas npr.) ne vodi njenom troenju ve pojaanom zagaenju. Kada govorimo o prekomernoj potronji vode id strane oveka treba razlikovati komunalne i industrijske vode. Komunalne vode su vode koje se koriste u domainstvu. to je zemlja razvijenija troi vie komunalne vode svaki graanin Srbije proseno troi 100l vode dnevno; Beograd je po novim podacima dostigao potronju od 300l po glavi stanovnika dnevno veliki gubici vode su na zastareloj i dotrajaloj mrei; voda je kod nas jako jeftina za razliku od zapadnih zemalja, zbog ega se ulice i automobili peru i cvee zaliva pijaom vodom. * Beograd se snabdeva vodom iz Save (Maki) i podzemnom vodom iz reni bunara * SAD dnevno troe 1700x109l dnevno. to je zemlja razvijenija njeni stanovnici potrebuju vie vode. Industrijska voda Vie od oveanstva pati od nedostatka vode za ta je vezana pojava zaraznih bolesti, smrt od ei... Ujedinjene Nacije su 2005-te godine donele odluku da se period izmeu 2005-te i 2015-te proglasi za meunarodnu dekadu nazvanu VODA ZA IVOT. 22-gi mart je svetski dan zatite vode. - OSNOVNE KARAKTERISTIKE VODENIH EKOSISTEMA Prema fiziko henijskim karakteristikama i biolokim osobinama koje se posebno odnose na prisustvo hranljivih materija (mineralnih soli - fosfati i nitrati pre svega i organskih materija) i stim u vezi sa produktivnou dele se na etiri osnovne grupe: oligotrofni (maloproduktivni) raspolau malim koliinama hranljivih materija i odlikuju se malom potronjom kiseonika (PPK bioloka potronja kiseonika je mala) tako da je voda njime zasiena u slojevima blizu dna gde se inae obavlja anaerobna respircija. Koliina fito i zoo planktona je mala voda je bistra plave do zelene boje. Dubina je po pravilu velika, ali postoje izuzeci kao to su to neka glacijalna jezera. eutrofni visoko produktivni, bogati hranljivim biogenim materijama, u njima ivot buja prisutna je velika koloina fito i zooplanktona, prisutne su alge i vie biljke, bogata ihtiofauna... Biohemijski procesi su intenzivni odigravaju se itavom dubinom vodenog sloja ak i na samom dnu. Organske materije se ovde intenzivno razlau, naroito na dnu i za ove procese troi se velika koliina kiseonika zbog ega je koncentracija kiseonika, naroito u dubljim slojevima, relativno mala (PPK je velika). Boja je zelenkasto-mrka. Veinom su to male i plitke vode koje se ravnomerno i brzo zagrevaju. mezotrofni prelazni tip izmeu oligotrofnih i eutrofnih distrofni (politrofni) predstavljaju movarni (humusni) tip jezera karakteristina za

- 20 -

severne predele. Organska produkcija je velika (materijal koji dolazi u ove vode preteno je alohtonog porekla), a razgradnja je vrlo slaba ili je uopte nema zbog ega im je boja utobraon i vrlo brzo dolazi do njihovog zatrpavanja. Kiselost je izraena pH iznosi 4-5. Kiseonik nedostaje ve u povrinskim slojevima. Kod nas postoje u sklopu Obedske bare. Ova kategorizacija je uslovna i samo oznaava krajnje stadijume dok u prirodi dominiraju prelazni oblici oligo do mezotrofne, eu do mezotrofne, mezo do eutrofne, eu do distrofne. Svaki vodeni basen ima svoje zone i to se lepo moe predstaviti na primeru jednog jezera. Linija dna jezera, to se kopna tie, deli se u tri zone: litoral obalski pliak i obalna zona sublitoral fotina zona koja se prostire do one dubine do koje svetlost prodire do dna dubinska (profundal) mrana zona u kojoj svetlost ne dopire do dna. Slobodna voda oznaava se kao pelagijal i moe biti pelagijal iznad litorala, iznad sublitorala i iznad profundala. iva bia vezana za dno, bez obzira na zonu, nazivaju se bentalna; ona koja naseljavaju slobodnu vodu dele se na: plankton (pasivno se kreu noeni vodenim strujama), nekton (aktivno se kreu) i pleuston (slobodno plivaju na povini vode). Jako je teko tano odrediti kojoj grupi pripada neko ivo bie jer su ona tokom rasta i razvoja najee vezana za razliite delove vodenog basena zbog ega se pripadnost ivotnoj formi odruje prema adultu. Biljke naseljavaju samo litoral i sublitoral, u profundalu primarnih prizvoaa nema, tu su prisutni samo sekundarni prizvoai, potroai i razlagai. Razlika izmeu jezera i bare bare proglaene za jezera su Ada Ciganlija (8m dubine), Skadarsko jezero (prosena dubina je 7m)... Ako se posmatra tok jedne reke u izvorinom toku one su oligotrofne. Razlika u trofinosti postoji na nivou mora sever Jadrana je eutrofan, a jug oligotrofan. Skadarsko jezero je eutrofno, Ohridsko je oligotrofno, Dojransko je eutrofno. Sava i Dinav su hipereutrofne.

- ZAGAIVANJE KOPNENIH VODA Poslednjih 100 200 godina, a naroito u 20-om veku, ovek nemilosrdno zagauje vodu. Zagaivanje vode moe biti fiziko, hemijsko, bioloko i radioaktivno. HEMIJSKO ZAGAIVANJE podrazemeva isputanje hemijskih materija i jedinjenja u kopnene vode i nije svejedno gde se te materije isputaju da li se isputaju u oligotrofan ili eutrofan vodeni ekosistem, kao to nije svejedno ni ta se od hemijskih polutanata isputa. Hemijske materije se grubom podelom mogu svrstati u nekoliko kategorija: nerazgradive (nedegradabilne) i teko razgradive fenoli, pesticidi, DDT, teki metali (olovo, iva, cink npr.). Ekosistemi se sa njima teko bore i izazivaju relativno trajno zagaenje. Preko ekolokih akumulacija, trofikih lanaca (lanaca ishrane) akumuliraju i prenose od fitoplanktona na zooplankton odatle na ribe, pa na ptice, a preko riba i ptica do oveka. tetnost DDT-ja otkrivena je tek kada se desio pomor divljih pataka u Severnoj Americi do kojih je stigao upravo preko lanca ishrane, a kod kojih se postepeno akumulirao u masnom tkivu odakle je krenuo u razgradnju izazivajui toksikaciju. razgradivi iva bia mogu da ih razgrade, iskoriste i ubace u svoje metabolike procese preiavajui na taj nain zagaeni ekosistem

- 21 -

autopurifikacija (samopreiavanje) vode i mogua je do izvesne mere. U ovu grupu pre svega spadaju organske materije, mineralne soli, nutrijenti. Klasina posledica zagaivanja vode zagaivanja organskim materijama i mineralnim materijama je ubrzavanje inae prirodnog procesa eutrofizacije. Eutrofizacija kao prirodan proces deava se usled geolokog starenja svakog zatvorenog vodenog basena, neumitno tee i potrebne su desetine hiljada godina da bi se zavrila. ema eutrofizacije: oligotrofni basen mezotrofni basen eutrofni basen politrofni basen potpuno zatrpavanje i zarastanje. Nastaje kao posledica laganog uzdizanja dna, produkcije unutar samog ekosistema. Sa smenom stanja dubina postepeno opada, javlja se sve vie i vie biljaka, smanjuje se vodeno ogledalo i ekosistem od jezerskog prelazi u movarni tip ekosistema. Laganim zarastanjem movare lagano prelaze u vlane livade u koje se dalje ubacuju bunaste forme obrazujui otvorene bunjake. bunjaci se postepeno zatvaraju i na na njihovo mesto dolazi prvo niska, a nakon nje visoka uma na kraju se na mestu nekog jezera dobija uma koja to jezero okruuje odn. VREMENOM SVAKI VODENI EKOSISTEM POSTAJE TERESTRINI EKOSISTEM KOJI GA OKRUUJE !!! Istu sudbinu imaju i reni tokovi ija korita imaju tendenciju izravnavanja, a reka mora da otvori tok na nekom drugom mestu. Svaki vodeni ekosistem sam sebe negira, dostie svoj antiklimaks sutinski se manjajui i prelazei iz vodenog u kopneni. Primer za ovo je Barno jezero na Durmitoru koje je danas tresava. Sutina ovog procesa lei u tome to je u fotinom sloju (epilimnionu) oligotrofnog jezera bioloka produktivnost u porastu, ostaci padaju u hipolimnion gde se razlau. Procesi razlaganja troe kiseonik i dno hipolimniona postaje anaerobno. Na anaerobnom dnu se usporavaju aerobni procesi razgradnje, materije se taloe i dno se polako uzdie. Leti su svi procesi ubrzaniji zbog poviene temperature. ivi svet buja osim algi uslovi su povoljni i za bujanje makrofita (viih biljaka) koje postepeno preuzimaju ekosistem pretvarajui ga u movaru i proces se dalje nastavlja do dostizanja antiklimaksa. Ubacivanjem hranljivih materija (pre svega nitrata i fosfata) u vodeni ekosistem proces eutrofizacije se ubrzava ovek svojim delovanjem drastino poveava koliinu ovih materija u ekosistemu. Nitrati i fosfati su poreklom od detrdenata, mineralnih ubriva (prirodna - stajska i vetaka NPK tipa). Kulminacija ubrzanog procesa eutrofizacije je cvetanje vode bujno razvijanje algi i u poetku ivot buja do potronje zaliha jednog ili vie gradivnih elemenata kada alge poinju da propadaju i njihovi ostaci padaju na dno. Procesi redukcije sada preuzimaju dominaciju nad procesima produkcije, potronja kiseonika se naglo poveava to vodi uginuu svih ivih bia u tom vodenom basenu POZNATA MANIFESTACIJA KOJA PRATI CVETANJE VODE JE MASOVNO UGINUE RIBA !!! Alge koje su pale na dno sada sa njega isplivavaju ispunjene gasovima pojava tzv. abokreine. Zagaivanjem eutrofnih voda proces eutrofizacije se jo vie ubrzava i na taj nain ak i izuzetno velika jezera mogu postati mrtva udbeniki primer za to je jezero Iri u Severnoj Americi u periodu od 1900-te do 1970-te bilo je zagaivano od strane brojnih gradova koji ga okruuju sve do potpune eutrofizacije i smrti; ogroman novac je bio uloen za praznjenje jezera i isenje ogromnih naslaga mulja i ponovno vraanje vode. Mulj koji se vadi iz ovih jezera koristi se kao ubrivo. Kod nas slina sudbina zadesila je Paliko jezero (bara u stvari, zbog dubine od oko 4m) koje je pre 20-ak godina doivelo kolaps i revitalizovano je. Razlog kolapsa je izlivanje kompletne kanalizacione mree Subotice u njega. Danas postoje usavreni sistemi za preiavanje, radi se monitoring na razliitim mestima; sada su jedini problem farme koje se nalaze po obodima jezera, a koje bi trebalo iseliti jer nutrijnti do jezera dolaze preko podzemnih voda ili na razliite druge naine.

- 22 -

Savsko jezero eutrofno jezero (tj. bara). Procesi eutrofizacije uoeni par godina po formiranju, peruzimani su razliiti projekti kao to je ienje jezera od makrofitske flore (podvodne livade Potamogeton-a). Razlog eutrofizacije je taj to je Savsko jezero kupalite na koje tokom leta svakodnevno dolazi veliki broj ljudi koji jezero zagauju urinom i fekalijama. Savsko jezero je industrijski nezagaeno, Maki iz njega uzima vodu. Od biljaka treba istiti samo priobalnu zonu, submerzne biljke treba zadrati u zoni van domaaja kupaa zbog odravanja kiseonikog balansa i doprinosa autopurifikaciji jezera. Problem ianja livada je u tome to svaki odseeni deo regenerie novu biljku nije dovoljno samo isei ve sve iseeno treba izvaditi iz vode. Eutrofizacija zahvata i mora i okeane, pre svega zatvorenije i manje zalive koji imaju manju komunikaciju sa otvorenim morem Kotorski, Rosanski, Tivatski... Reenja su u korienju detrdenata bez fosfata i nitrata. Na osnovu stepena zagaenosti organskim materijama i nutrijentima vode se dele u etiri osnovne grupe za merenje stepena zagaenosti kopnenih voda mineralnim i organskim materijama postoje tzv. indeksi saprobnosti prema kojima se vode dele: katarobne (ksenosaprobne) iste vode prva kategorija oligosaprobne (malozagaene) relativno iste istoe voda mezosaprobne srednje zagaene sa dve podgrupe mezosaprobne II kategorija zagaenosti voda mezosaprobne III kategorija zagaenosti voda polisaprobne (jakozagaene) IV kategorija organskog zagaenja. Kod nas mali broj reka i to samo u izvoritu i prvom delu toka pripadaju katarobnim vodama. Sava je mezosaprobna, mada su joj pojedini delovi polisaprobni. Dunav je mezosaproban sa polisaprobnim delovima. Velika Morava do mezosaprobna. Vetaka jezera su mezosaprobna. Topiderska i Borska reka kao i Sitnica su polimezosaprobne jer predstavljaju kolektore otpadnih voda. U sutini jednu reku je jako teko svrstati u samo jednu grupu jer ona svojim tokom prolazi i kroz naseljena i nenaseljena mesta, industrijske zone i sl. O isputanju kanalizacije postoji uredba, koja se kod nas jo uvek ne potuje, da se kanalizacioni ispust uvek isputa uzvodno od grada ime se gradske vlasti i komunalna preduzea teraju na preiavanje tih otpadnih voda ime se smanjuje stepen organskog zagaenja reke. BIOLOKO ZAGAIVANJE podrazumeva isputanje patogenih mikroorganizama i namerno ili sluajno uvoenje alohtonih vrsta (alohtonizacija vodenog ekosistema). Sluajeva alohtonizacije kod nas je jako mnogo ihtiofauna Srbije i Crne gore broji 127 vrsta riba od ega je 45 - 55% alohtonog porekla. Ohridsko jezero autohtona i endemina vrsta je ohridska pastrmka. Ubacivanjem kalifornijske pastrmke koja je kompetitivno jaa dolo je do regresije ohridske pastrmke. Skadarsko alohtona vrsta je takoe kalifornijska pastrmka. krko, Crno i Zmijinje jezero na Durmitoru u jezera je, u cilju poribljavanja i to veeg pecanja, ubaena ogromna koliina mlai pastrmke, mnogo veu nego to oligotrofna jezera mogu da prime. Pastrmke su prvo pojele alpskog mrmoljka (Triturus alpestris), vrstu sa evropske crvene liste. Kako im kapacitet sredine ne dozvoljava adekvatnu ishranu pastrmke su gladne, javljaju se degenerisani oblici... Savsko jezero alohtone vrste su beli amur i tolstolobik ubaene kao bioloki nain borbe protiv makrofitske vegetacije. Jako su prodrljive ribe u stanju da pojedu 130 140% svoje teine. Ono to se javilo kao problem je to da njihov crevni sistem ne moe da svari svu hranu koju unesu u pravoj meri i na pravi nain tako da veinu toga to su pojele izbacuju kao polusvareno na potezu od 1ha povrine dna jezera jedna populacija belog amura ili

- 23 -

tolstolobika godinje izbaci 700 - 1000kg nutrijenata ubrzavajui na taj nain proces eutrofizacije. FIZIKO ZAGAIVANJE obuhvata, pre svega, vrst otpad. Koliina vrstog otpada koji pliva rekom je posebno uoljiva na branama hidroelektrana, oko splavova, sidrita gde se taj otpad zaustavlja. Pored reka postoji veliki broj deponija. oveku je najlake da otpad baca u vodu jer se vodi sistemom voda sve nosi nosi zaista, ali donekle. erdap predstavlja kloaku Evrope jer se sav otpad koji Dunav vue tu zaustavlja; taj problem je na Dunavu relativno dobri reen saradnjom zemalja kroz koje protie postoji veliki broj projekata koji ukljuuju ienje ove reke du njenog toka; pohvalno je to je Srbija tu aktivno ukljuena. Drina je tekua deponija po njoj pliva desetine tona otpada - pet ambalaa, poreti, nametaj, krupne uginule ivotinje i sve se to zaustavlja na brani hidroelektrane Peruac. Za ienje se koriste specijalni brodovi i sve to skupo kota, a kada se oisti postavlja se pitanje kuda sad sa tim otpadom. vrsti otpad je i poreklom sa zemlje kada reka poplavi ona skuplja sav otpad baen na njene obale, ali isto tako na obalama ostavlja veliki deo otpada kada se voda povue. U fiziko zagaivanje spada i termalno zagaivanje (zagaivanje temperaturom). Najizraenije je pored termoelektrana (Kostolac, Nikola Tesla I i II), nuklearnih elektrana i raznih drugih industrijskih postrojenja smetenih pored reka, a koje je potrebno hladiti vodom iz tih istih reka. Za hlaenje se uzima voda iz reke, koristi se za hlaenje turbina nakon ega se tako zagrejana vraa u reni tok tako zagrejana voda drastino poveava temperaturu vodotoka na mestu izbacivanja i utie na porast temperature vode nizvodno od mesta izbacivanja (podaci kau da je Sava na uu u Dunav 2C toplija nego to bi trebala da bude, a uzronik su Nikola Tesla I i II u Obrenovcu). Termalnog zagrevanje je problem i zimi i leti. Zimi kada se u vodu prosene temperature do 4 - 7C ubaci voda zagrejana do temperature 25 - 30C to dovodi do biocenotikih poremeaja; nagli porast temperature prvenstveno prija bakterijama, ali i nekim vrstama riba (pecanje cveta u zoni isputanja tople vode); drugim organizmima naglo poveanje temperature ne prija i dolazi do masovnog stradavanja pre svega juvenilnih jedinki i adulata u manjoj meri i kao krajnji rezultat nastaje poremeaj sistema. Leti dodatno zagrevanje ve tople vode vodi dodatnom smanjenju rastvorljivosti kiseonika u vodi (rastvorljivost O2 u vodi opada sa poveanjem temperature) uz istovremeno ubrzavanje metabolikih procesa u tom vodenom ekosistemu koncentracija kiseonika se drastino smanjuje i vremenom moe se ekosistem moe dovesti u stanje hipoksije ili anoksije. Reenje je uspostavljanju zatvorenih ciklusa vode u postrojenjima pre vraanja zagrejana voda mora da se ohladi.

6. ZAGAIVANJE I ZATITA SVETSKOG MORANajvea koliina vode na planeti Zemlji sadrana je u morima i okeanima (97%) svetsko more zauzima 2/3 (70%) ukupne povrina nae planete. Predstavlja jedan od najvanijih bioma Zemlje u kome se ostvaruju i od koga zavise biogeohemijski ciklusi osnovnih elemenata i jedinjenja koji izgrauju ivot na ovoj planeti pre svega vode, zatim i kiseonika, ugljen dioksida, azota, fosfora, ugljenika, vodonika... DA NEMA SVETSKOG MORA SAV IVI SVET BI SE VRLO BRZO UGUIO USLED NEDOSTATKA KISEONIKA!!! Mora su ne samo najvaniji producenti kiseonika ve i ukupne biomase na Zemlji 0,4ha njive pod penicom godinje produkuje 1,5T biomase, ista ta povrina mora godinje produkuje 10T biomase; tropske kine ume po prodoktivnosti bi mogle da se porede sa morem ako bi im povrine bile jednako zastupljene.

- 24 -

Osnovne karakteristike svetskog mora su: povezanost - svetsko more ine etiri okeana: Tihi, Atlantski, Indijski i Severni Ledeni i 56 mora razliite veliine. Kaspijsko more je u stvari jezero jer je sa svih strana zatvoreno kopnom; Mrtvo more nije more ve slana kopnena voda iz istog razloga. salinitet koji nastaje spiranjem mineralnih materija sa kopna i njihove akumulacije u moru. Varira od mora do mora u tropskim oblastima je vei nego u polarnim oblastima; zavisi od topljenja leda, dotoka velikih reka... Crno more npr. zbog velikog uticaja Dunava ima daleko manji salinitet u odnosu na istoni Mediteran. Prosena vrednost saliniteta svetskog mora iznosi 35 . ivi svet svetskog mora prema naini ivota moe se podeliti na: bentalne (bentosne) sva iva bia koja ive na dnu ili u neposrednoj blizini dna pelagijalne svaiva bia koja naseljavaju slobodnu vodu i prema ivotnim formama se dele na: plankton psivno lebde u vodi nekton aktivno se kreu pleuston plivaju po povrini vode Prema vertikalnoj zonaciji morsko dno (bental) moe se podeliti na sledee zone (nivoe): supralitoral zona izmeu granice najvie plime do granice dosezanja kapljica koje nastaju udarom talasa zona bez vegetacije (zona mlata) litoral (mediolitoral) zona izmeu najvie plime i najnie oseke; dosta dinamina zona koja je u jednoj polovini dana pod vodom, a u drugoj van vode sublitoral od zone najnie oseke do najvee dubine na koju svetlost prodire do dna; to je fotina zona ija se dubina razlikuje od mora do mora i zavisi od njegove produktivnosti u hladnim morima sa veom produktivnou je manja nego u toplim morima. Stalno je u vodi. Donja granica sublitorala ujedno pretstavlja i donju granicu vertikalnog rasprostiranja biljaka u moru. Prosena dubina je 250m i ide do granice kontinentalne padine. U sastav ove zone ulaze dve podzone: cirkalitoral 60 80 m dubine infralitoral od donje granice cirkalitorala do donje granice sublitorala U sublitoralu je najvea produkcija biomase. Svetlost prolazei kroz fotinu zonu menja kvalitet to uslovljava pojavu tzv. hromatske adaptacije i ogleda se u distribuciji, pre svega, algi najdublje su rasprostranjene crvene alge, najblie povrini su zelene alge. Supralitoral, litoral i sublitoral se jednim imenom oznaavaju kao kontinentalni plato (kontinentalni elf). kontinentalna padina ije dno se oznaava kao batijal. Predstavlja granicu pruanja kontinenata u moru. abisal zona dna iza granice kontinentalne padine od 3000 6500m dubine. Dno ove zone se esto oznaava kao abisalna ravnica i zauzima 80% morskog dna. Nije ravnica u bukvalnom smisli rei ve se lagano sputa. hadal zona najveih morskih dubina. Sporadian je i najee predstavlja kotline i jarke; najvee do sada izmerene dubine su 11033m kotlina elender u Pacifiku, i rascep izmeu Amerike i Japana od 12000m. Horizontalna zonacija slobodne vode obuhvata: nerit obuhvata zone kontinentalnog elfa; neproziran, naseljava ga najvei broj morskih organizama i tu su glavne zone ribolova okean obuhvata sve od kontinentalne padine do hadalnih dubina; plava pustinja

- 25 -

gde planktona ima samo na mestima vertikalnih strujanja i generalno je siromaan ivim svetom. Po karakteru dna svaka od ovih zona moe biti kamenita, ljunkovita, muljevita, glinovita i peskovita. Po pravilu flora i fauna je po diverzitetu i ukupnoj biomasi najbogatija tamo gde je podloga kamenita. ivim svetom najsiromanija je zona supralitorala i nju naseljavaju krajnje specifine biljke, posebno adaptirane na ivot u jako zaslanjenom stanitu. Zona mediolitorala ekoloki posmatrano je takoe vrlo specifina i naseljena posebno adaptiranim organizmima prilepak se moe posmatrati kao simbol ivog sveta ove zone. Sublitoral predstavlja najbogatiju zonu gde najvea organska produkcija. Batijal, abisal i hadal ne sadre primarne producente ve samo sekundarne producente potroae i razlagae odn. samo zoocenozu. ivot postoji u svim zonama bentosa i u zonama pelagijala koje se iznad dna nalaze. Pelagijal se diferencira na nekoliko zona: epipelagijal fotina zona mezopelagijal do 800 1000m dubine batipelagijal 800 (1000) 3000m dubine; temperatura u ovoj zoni je uvek ispod 10C abisopelagijal temperature 4C i nie hadopelagijal Sa poveanjem dubine ekoloki uslovi se drastino menjaju temperatura se sniava, smanjuje se koliina svetlosti do potpunog mraka, poveava se pritisak (na svakih 10m dubine raste za po 1 atmosferu; na 5000m dubine npr. pritisak iznosi 500kg po cm2 povrine) i prisutni organizmi moraju biti posebno adaptirani ribe grabljivice bizarnih oblika sa svetleim organima; rakovi, puevi i koljke bez ljutore jer nema ljuture koja moe da podnese ovako velike pritiske; morske zvezde, rae, morski psi...; krije se mnogo neotkrivenog. ovek je siao u abisalnu ravnicu i polako osvaja morsko dno. ivi svet abisala i hadala zavisi od fotine zone uginuli plankton i drugi organski otpad nastao u epipelagijalu sputa se na morsko dno u vidu tzv. planktonskih kia i taloi se na dnu. Dno na tako velikim dubinama je preteno muljevito, puno detritusa, materija se tu sporo razlae i to sporo razlaganje vodi blokiranju te organske materije i da ne postoje vertikalne morske struje svi procesi kruenja bi se na morskom dnu zaustavili. Vertikalne struje sz spore, ali konstantne i rganske i mineralne materije, naroito fosfate i nitrate, vraaju u povrinske slojeve odakle se one po moru distribuiraju u razliitim pravcima horizontalnim morskim strujama. Severni ledeni okean i Baltiko more spadaju u najproduktivnija mora zbog golfske struje (izvire u Meksikom zalivu, nastavlja istonom obalom Severne Amerike, ide preko Atlantika do Grenlanda odakle nastavlja ka Britanskim ostrvima, see ih u gornjoj treini i ulazi u Baltiko more), tople, ivotno vane, struje koja vue veliku koliinu hr