2. globalni problemi zivotne sredine

7/29/2019 2. Globalni Problemi Zivotne Sredine

http://slidepdf.com/reader/full/2-globalni-problemi-zivotne-sredine 1/29

Globalni problemi životnesredine



y Globalno otopljavanjey Smanjenju ozonskog omotača

y

Kisele kišey Gubitak biodiverziteta



Globalno otopljavanje



Globalno otopljavanjeGasovi “staklene bašte”:

y CO2

y CH4

y

NOx (oksidi azota)y O3

y Vodena para

y Hlorofluoro ugljovodonici (haloni i

freoni)



Globalno otopljavanjey U poslednjih 100 godina čovečanstvo je

emitovalo gasove staklene bašte uatmosferu brže nego što su ih prirodniprocesi mogli ukloniti.



Jedinjenja Izvor zagađivanja

S SO2, SO3

H2S

R-SH (merkaptan)

Dimovi uređ aja za sagorevanje, hemijska industrija,metalurgija

Proizvodnja gasa, tretman otpadnih voda, proizvodnja hartije i celuloze, naftna industrija

Rafinerija nafte, proizvodnja hartije i celuloze

N NO,NO2, (NOx)druga bazna

azotova jedinjenja

NH3

Sagorevanja na visokoj temperaturi, proizvodnjanitratne-kiseline, eksploziva, procesi nitrovanja

Zagađene vode, procesi topljenja, proizvodnjapiridina, rastvaranja

Proizvodnja amonijaka, pesticida i mineralnihđubriva

F HFSiF4

Proizvodnja fosfatnih mineralnih đ ubriva,aluminijumska industrija, kerami č ka industrija i

industrija mineralnih đ ubrivaProizvodnja fosfatnih mineralnih đubriva,

aluminijumska industrija, keramička industrija iindustrija mineralnih đubriva

Cl HClCl

2

Proizvodnja hloridne-kiseline, sagorevanje PVC,hloriranje organskih supstancija

Proizvodnja hlora

C Neorganska:COCO2

Organska :

ugljovodonicialdehidiFormaldehid

Nepotpuno sagorevanje, motori sa unutraš njim sagorevanjem

Procesi sagorevanja (obično se ne smatrazagađujućom supstancijom)

Nepotpuni procesi sagorevanje, rafinerija nafte, procesi rastvaranja

Ne ot uni rocesi sa orevan a



Globalno otopljavanje



Globalno otopljavanjey U 1995. godini IPCC je procenio da će se

globalna temperature vazduha na Zemljipovećati za otprilike 1 C - 3,5 C do 2100.godine

y U 2001. godini predviđ eni porasttemperature popeo na 1,4 oC – 5,8 C.



Posledice globalnog

otopljavanjay Topljenje glečera (nivo mora je porastao

10 do 25 cm za poslednjih 100 godina)y Ranije smrznuto tlo (večiti led) na Aljaski i

u Sibiru takođ e se počelo topiti

raspadanje organskih materija i oslobađ anja

vezanog ugljienika i metana (dodatni izvorigasova sa efektom staklene bašte)



Posledice globalnog

otopljavanjay Broj radikalno toplih dana će se povećati,

učestalost i ozbiljnost oluja, uragana,poplava, suša i šumskih požaray Smanjivanje količina dostupne slatke vodey Veliki poremećaji u različitimekosistemima

usled njihovog “pomeranja” na sever.y

Širenje nekih zaraznih bolesti (npr.malarije) u severnije predele.



Posledice globalnog

otopljavanjay Poremećaji u lancima ishrane.

y Poremećaji u životnim ciklusima ifenofazama.



Smanjenje ozonskog omotača

y Ozonski omotač se prostire u donjem

sloju stratosfere od oko 10 do 50

kilometara iznad Zemlje i apsorbuje 93‐

99% Sunčeve svetlosti visokih frekvencija

(UV zraci)y Hlorofluoro ugljovodonici CCl2F2, HCFC i

ostali haloni (dihloro, fluoro, brom CH)reaguju sa O3



Ozonska rupa nad Antartikom



Posledice smanjenja ozonskogomotača

y

poveć

ano UV zrač

enje na zemljinoj površini;uticaj na zdravlje ljudi;y UV zračenje ograničava proizvodnju

fitoplanktona;y UV zračenje utiče na rast kopnenih biljaka;y UV zračenje doprinosi globalnom zagrevanju



Kisele kiše



Kisele kišey Normalna pH vrednost kiše oko 5,5 pH

y Vrednost kisele kiše iznosi u proseku 4do 4,5 pH

y Smanjenje pH vrednosti za jednu meruznači prirast kiselosti za deseterostruko



Posledice kiselih kišay smanjenje vitalnosti šuma



Posledice kiselih kišay propadanje ribljeg fonda



Posledice kiselih kišay Promene u hemijskom sastavu tla –

smanjenje prinosa



Posledice kiselih kišay propadanje spomenika kulture



Gubitak biodiverziteta

y Svet je, u poslednjh nekoliko decenija,

počeo da gubi vrste i staništa sa sverastućom i zabrinjavajućom brzinom.y Tokom dvadesetog veka močvarni

ekosistemi na područ ju Mediterna supretrpeli intenzivnu degradaciju, u Grčkoj je nestalo 73% močvara, u Španiji 60%, a uFrancuskoj čak 86%



Gubitak biodiverzitetay Ubrzan gubitak vrsta koji vidimo danas je od

1000 do 10.000 puta veći nego prirodni tok izumiranja vrsta, upozoravaju stručnjaci.

y

Stručnjaci procenjuhu da izme

đu 0.01 i0.1% celokupnog broja vrsta isčezne svake

godine.



Gubitak biodiverzitetay Ako za primer uzmemo da je niža procena

ukupnog broja vrsta tačna - tj. da postojioko 2 miliona različitih vrsta na našojplaneti - onda se između 200 i 2,000

slučajeva isčezavanja vrsta desi nagodišnjem nivou.

• Ali ako je viša procena broja vrsta tačna –

tj. da postoji 100 miliona različitih vrstana planeti – onda između 10,000 i100,000 vrsta isčezne svake godine.



Alohtone vrste



Alohtone vrstey Amorpha fruticosa L.



Alohtone vrstey Acer negundo L.



Alohtone vrstey Kiselo drvo

2. globalni problemi zivotne sredine

Documents