mi kro proceso ri

7/28/2019 Mi Kro Proceso Ri

1/24

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U TRAVNIKUSAOBRAAJNI FAKULTET

INTEL-OVI MIKROPROCESORI

-Seminarski rad-Predmet: RAUNARSKA TEHNIKA

Student: Mentor:ustovi Ervin Prof.dr Muharem Kozi70/10-I

Travnik, Juni 2013.


2/24

SADRAJ:

1. UVOD 1

2.ISTORIJSKI RAZVOJ INTEL MIKROPROCESORA 2

2.1 Block shema mikroprocesora............................................................................................2

3.MODELI INTELOVIH MIKROPROCESORA OD POETKA RAZVOJA..............3

3.1 Intel 4004..........................................................................................................................3

3.2. Intel 8080.........................................................................................................................4

3.3 Intel 8086.......................................................................................................................5

3.4 Intel 80286........................................................................................................................5

3.5 Intel 80386........................................................................................................................73.6 Intel 80486........................................................................................................................8

3.7 Intel Pentium I...................................................................................................................9

3.8 Intel Pentium II................................................................................................................10

3.9 Intel Pentium III..............................................................................................................12

3.10 Intel Pentium IV............................................................................................................13

3.11 Intel Core 2 Duo............................................................................................................14

3.12 Intel Core 2 Quad..........................................................................................................15

3.13 Intel Core i3...................................................................................................................16

3.14 Intel Core i5...................................................................................................................17

3.15 Intel Core i7...................................................................................................................18

4. HRONOLOGIJA RADNE FREKFENCIJE/BROJ TRANZISTORA U INTELMIKROPROCESORIMA..................................................................................................19

5. ZAKLJUAK..................................................................................................................21

6. LITERATURA................................................................................................................22


3/24

1.UVOD

Osnovni element svakog raunara jecentralna procesorska jedinica (CentralProcessing Unit CPU) popularno nazvana mikroprocesor. Mikroprocesor je

realizovan u vidu jednog integrisanog kola u kojem se obavlja najvei broj operacija

i radnji tokom rada raunara. Te operacije se obavljaju uz pomo podesno ureenog

skupa komandi (instrukcija), odnosno programa (software).

Mikroprocesor je rije koja je nastala od engleske rijei microprocessori

oznaava elektroniki sklop unutarraunala - integrirani krug koji obnaa

funkciju centralne jedinice. Prije pojave mikroprocesora centralne su jedinice

raunala bile napravljene od diskretnih integriranih

krugova,tranzistora ili elektronskih cijevi. Zbog smanjenja prostora, dolo je do

pretapanja cijelih ploa ili mnogo veih povrina elektronskih dijelova na mali

komadi silicija. To smanjenje je dovelo do pojeftinjenja raunala, te poboljalo

primjenu raunala gdje je minijaturizacija bila neophodna.

Tokom vremena dolazilo je do raznih izmjena i usavravanja mikroprocesora. Ovimradom emo pokuati objasniti istorijski razvoj prvog i u svijetu najpoznatijeg

mikroprocesora, tvrtke INTEL.

3
http://hr.wikipedia.org/wiki/Elektronikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunalohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Integrirani_krughttp://hr.wikipedia.org/wiki/CPUhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tranzistorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektronska_cijevhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Silicijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektronikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunalohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Integrirani_krughttp://hr.wikipedia.org/wiki/CPUhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tranzistorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektronska_cijevhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Silicij


4/24

2.ISTORIJSKI RAZVOJ INTELOVIH MIKROPROCESORA

Mikroprocesori su omoguili proizvodnju mikroraunala. Prije toga,elektronski procesori obino su izraivani od glomaznih dijelova, to je

onemoguavalo diskretan prenos ureaja (a kasnije i malih integriranih sklopova)

koji sadri ekvivalent od samo nekoliko tranzistora. Integriranjem procesora jednu

elektronsku komponentu znatno je smanjena gabaritnost tj. veliina (sadri

ekvivalent od nekoliko hiljada ili milijuna tranzistora), utroak snage koju troi

procesor uveliko je smanjen. 1970-ih godina mikroprocesor je gotovo u potpunosti

zamjenio glomazne sklopove tranzistora koji su inili dotadanje procesore.

Mikroprocesor se u principu moe podijeliti na etiri glavna elementa, a to su:

Adresna jedinica (Address Unit), Jedinica magistrala ili ulazno izlazna jedinica (BUS

Unit), Instrukcijska jedinica (Istruction Unit) i Izvrna jedinica (Execution

Unit).Ova etiri dijela mikroprocesora su prikazana na slici1.

Slika 1. Block shema mikroprocesora

Izvor: www.itc.wikidot.com

Razvoj mikroprocesora potputno je slijedio Mooreov zakon. Gordon Moore, jedan

od osnivaa tvrtke Intel, uoio je 1965. godine da se gustoa tranzistora (broj

4


5/24

tranzistora po jedinici povrine) priblino udvostruuje svake godine. To je pravilo

prema njemu nazvano Moore-ov zakon (engl. Moore's law), a koji glasi: '' broj

tranzistora koji se po najpovoljnijoj cijeni mogu smjestiti na ip udvostruava

otprilike svake dvije godine''.

3.MODELI INTELOVIH MIKROPROCESORA OD POETKA

RAZVOJA

3.1. Intel 4004

Federico Faggin, fiziar roen u Italiji, zaposlen u Intelu kao projektant,1970-1971. godine je uspio dizajnirati i integrirati cijelu centralnu jedinicu raunala

( Central Processing Unit-CPU) u jedan jedini poluvodiki krug, te je time napravio

prvi mikroprocesor na svijetu.To je bio prvi 4-bitni mikroprocesorkojeg je razvila

tvrtka INTEL, a nosio je oznaku ''Intel 4004'' (slika 2.) To je ujedno bio i prvi

jednokomponentni komercijalni mikroprocesor.

Slika 2. Intel 4004- prvi mikroprocesor tvrtke Intel

Izvor slike: Wikipedija

Tehnika svojstva Intelovog mikroprocesora 4004:

Takt: 750 kHz

Tehnologija: 10 m PMOS

Hardverdska arhitektura: odvojeno spremite za podatke i program

Adrese: 12-bitne

5
http://hr.wikipedia.org/wiki/Mikroprocesorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mikrometarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mikroprocesorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mikrometar


6/24

Komande:8-bitne

Podaci:4-bitni

Broj naredbi: 48

3.2. Intel 8080

Ubrzo nakon mikroprocesora 4004, tanije tri godine kasnije na tritu se

pojavljuje novi Intelov proizvod iz skupine mikroprocesora, a to je Intel 8080 slika 3.

Intel 8080 je ve bio 8-bitni procesor, koji je jako uticao na razvoj raunarske

industrije. Zbog svoje proste izvedbe i nekomplikovanih koamndi bio je prvi

mikroprocesor koji se koristio u industrijske svrhe kao kontroler za industrijskeprocese, posebno za operacijske sisteme CP/M, koji ine osnovni skup programa

potrebnih za normalan rad raunara, tj. ulaz, memorisanje, obradu i izlaz podataka.

Slika 3. Intel 8080, proizveden 1974. godine

Izvor slike:Wikipedija

Tehnika svojstva Intelovog mikroprocesora 8080:

Takt: 2 MHz

Broj tranzistora: 6000

Kuite: DIP sa 40 pinova

6
http://hr.wikipedia.org/wiki/Operacijski_sustavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/CP/Mhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Operacijski_sustavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/CP/M


7/24

Tehnologija: 6 mNMOS

Adresna sabirnica: 16-bitna (64Kb)

Podatkovna sabirnica: 8-bit

3.3. Intel 8086

1976. godine amerika tvrtka Intel proizvodi i izbacuje na trite prvi 16-bitni

mikroprocesor, koji je dobio naziv Intel 8086, slika 4. Ovaj mikroprocesor je bio

temeljni dio standardnom industrijskom mikroprocesoru X86. Paralelno sa Intel-om

8086 izlazi i slabija izvedba Intel-a ovog mikroprocesora, Intel 8088 sa 8-bitnom

vanjskom podatkovnom sabirnicom, koji je koriten u prvom IBM-ovom PC-u

(personally computer), a sve zbog jeftinije izvedbe i dostupnijih 8-bitnih

memorijskih ipova.

Slika .4 Intelov 8086 mikroprocesor

Izvor slike. Wikipedija

Tehnike karakteristike Intelov-og 8086 mikroprocesora:

Takt: 4,77 do 10 MHZ

Broj tranzistora: 29.000

Tehnologija: NMOS, CMOS, HMOS

Kuite: DIP 40 iglica

Adresna sabirnica: 20-bita (1MB)

Podatkovna sabirnica: 16-bita

Broj naredbi: 117

7
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=NMOS&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=NMOS&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dual_in-line_packagehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=NMOS&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dual_in-line_package


8/24

3.4. Intel 80286

Nakon lansiranja Intela 8086 i Intela 8088, Intel je zavrio XT doba

uvoenjem CPU-a Intel 80286, 1982. godine. Rije je o X86, 16-bitnom

mikroprocesoru (slike 5. i 6.), koji je predstavljen javnosti 01.02.1982 godine. To je

mikroprocesor koji u sebi sadri 134 000 tranzistora i koji je mogao izvravati sav

softwer namjenjen svom predhodniku. Proizvoa raunara IBM ga je mnogo

koristio u svom dobro poznatom IBM PC-u od 80-ih do 90-ih godina.

Slika 5. Intel-ov mikroprocesor sa 134 000 tranzistora


Slika 6. Intel 80286 postavljen u nosa na matinoj ploi

Izvor slike:www.cpu-info.com

Neke od karakteristika Intel-a 80286:

8


9/24

Dizajner: INTEL

Proizvoai: INTEL , AMD, Harris, SAB

Pojavljivanje na tritu: Februar 1982. godine

Brzina: od 6 MHz do 25 MHz

Broj ugraenih tranzistora: 134 000

Kada je Intel napravio prvi 80286, isti je radio na brzini od 6MHz, to je kasnije

postepeno poveavano na 10, 12, 16, 20 i na kraju na 25 MHz. Intel je razvijajui

mikroprocesore, veliku panju posveivao konanoj cijeni, iz razloga da bi si svako

mogao priutiti PC, odnosno raunar u domainstvu. Takoer, zbog poveanja

proizvodnje, Intel je prodao licencu proizvoaima kao to su AMD, Siemens, Harris

i dr.

3.5. Intel 80386

1985. godine Intel prezentuje 32-bitni mikroprocesor pod imenom Intel

80386 (slika 7.). Ovaj mikroprocesor je mogao bez problema da izvede veinu

programskog koda koji je bio namjenjen nejgovim predhodnicima, tanije, mogao je

da izvede 11.4 MIPS-a. Iako je proizveden 1985. godine, u prodaju je puten 1986.godine. U to vrijeme matine ploe za poemnuti mikroprocesor su bile preskupe, ali

se cijena istih vrlo brzo smanjila. Tokom 2006. godine, Intel je saoptio da e

mikroprocesor 80386 proizvoditi do 2007. godine, kada je njegova proizvodnja

odprilike i prestala. Zbog za sadanje vrijeme, slabih karakteristika mikroprocesor

80386 se ne koristi u personalnim raunarima, njegova primjena se jo uvijek koristi

u industrijskim sistemima i u zrakoplovnoj industriji.

Uporeujui dva modela ovog mikroprocesora i to 80386DX i 80386DXL dolazi sedo saznanja da su oba mikroprocesora kompatibilna jedan drugom, sa istimoblikom,

dimenzijama i rasporedom pinova. Osnovna razlika izmeu ovih mikroprocesora je

u potronji energije, pa tako mikroprocesori sa oznakom DXL imaju manju potronju

energije. Ta energija se moe jo vie smanjiti, smanjenjem frekfencije na kojoj isti

radi. U sluaju potrebe, CPU bi mogao biti gotovo zaustavljen, bez da izgubi sadraj,

u tom sluaju potronja energije bi bila oko 0,001 W.

9


10/24

Slika 7. Mikrorocesor 80386 tvrtkeIntel

Izvor slike: www.cpu-world.com

3.6. Intel 80486

Sledei u nizu proizvodnje Intel-ovih mikropocesora je Intel 80486 ili samo

i486. Ovaj mikroprocesor iz serije x86, je 32 bitni mikroprocesor, a prezentovan je

1989. Godine. Zanimljiva injenica vezana uz ovaj mikroprocesor je ta da je u sebi

sadravao preko milijun tranzistora, tanije 1,3 milijuna tranzistora. Radi na brzini

od 50 MHz, a dostie 50 MIPSa i zadnji je u istorijatu proizvodnje Intel-ovih

mikroprocesora koji imaju prefix (80), npr, (80)286, (80)386 ili 80(486). Nakon ovih

mikroprocesora Intel zapoinje sa proizvodnjom serije pod nazivom Pentium.Zbog poboljanja rada, te potrebe za razliitim nainima rada, kao i zbog

usavravanja, Intel i486 je imao nekoliko izvedenica. U principu su to isti

mikroprocesori, sa razliitim poboljanim funkcijama za odreene zadatke

10
http://hr.wikipedia.org/wiki/Intelhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Intelhttp://www.cpu-world.com/http://hr.wikipedia.org/wiki/Intelhttp://www.cpu-world.com/


11/24

Slika 8. Boni pogled na Intel i486


Nabrojat emo neke modele:

i486DX Originalni ip bez dupliranja takta.

i486DX-S SL poboljani 486DX

i486DXL 486DX sa SMM (System Management Mode) i tednjom

energije.

i486SX i486DX bez FPU i486SX-S SL poboljani 486SX

i486SXL 486SX sa SMM (System Management Mode) i tednjom

energije.

i486DX2 dvostruk unutarnji takt procesora s obzirom na vanjsku

sabirnicu.

i486SX2 i486DX2 bez FPUa.

i486SL i486DX sa smanjenom potronjom, za prijenosnike.

i486SL-NM i486SL temleljen na i486SX i487SX slian i486DX

Tehnike karakteristike Intelov-og 8086 mikroprocesora:

Core Frequnency: 25MHz

Board Frequnency: 25 MHz

Data bus (ext): 32 Bit

11
http://hr.wikipedia.org/wiki/Takthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_80486DX-S&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_80486DXL&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_80486SX&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=FPU&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_80486SX-S&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_80486SXL&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_80486DX2&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_80486SL&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_80487SX&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Takthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_80486DX-S&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_80486DXL&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_80486SX&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=FPU&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_80486SX-S&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_80486SXL&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_80486DX2&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_80486SL&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_80487SX&action=edit&redlink=1


12/24

Address bus: 32 Bit

Ugraeno tranzistora: 1 185 000

Napajanje: 5 V

Predstavljen: 10.04.1989

Zemlja porijekla: SAD

3.7. Intel Pentium I

Nakon prestanka proizvodnje mikroprocesora sa prefixom (80), Intel poinje

proizvoditi mikroprocesore serije ''Pentium'', koji se proizvodi i do dan danas, sa

kraim prekidom 2006. godine. Ime ''Pentium'' je dobio od grke rijei pente ( to

znai 5) i latinske rijei num. Intel pentium (poznat i kao pentium I), je 32 bitni

procesor,a bio je prvi superskalarni x86 procesor tvrtke Intel (slika 9.), a javnosti je

prezentovan 22.04.1996. godine. Tvorac pentimu procerora smatra se Vinod Dham,

mada su u razvoju uestvovali i mnogi drugi kao npr. John H. Crawford. Jedan od

osnovnih razloga izmjene imena Intel-ovih mikroprocesora je bila zatita ve

brendiranog imena tvrtke Intel.

Slika 9. Prvi Intel-ov mikroprocesor serije ''Pentium''

12
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Superskalarni&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=X86&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Procesorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Procesorhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Superskalarni&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=X86&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Procesor


13/24

Izvor slike: www.pinoytechblog.com

1998. godine, Intel je prezentovao mikroprocesor Celeron brend, kojem je najvanija

karakteristika bila jeftina cijena. 2006 godine. Sa uvoenjem serije ''Core'',

proizvodnja Pentium-a je trebala biti ukinuta. Ali zbog potranje za mid-range dual-core procesorima Intel je nastavio proizvoditi seriju Pentium i to pod nazivom

Pentium Dual-Core.

3.8. Intel Pentium II

1997. godine predstavljen je Pentium II, 32-bitniprocesoreste generacije(P6), x86 mikroarhitekture. U njemu je bilo smjeteno 7,5 milijona tranzistora, to

je bila poboljana verzina mikroprocesora Pentium Pro, koji je sadravao 5,5

milijona tranzistora (slika 10.). Brzina rada Pentium II mikroprocesora izraena u

MHz-ima je imala raspon od 233 MHz do 450 MHz. Na osnovu pomenutog

miroprocesora Pentium II, 1998. Intel razvija oslabljeni i jeftiniji Pentium II pod

nazivom Celeron. Mikroprocesor Celeron nema L2 Cachea ili je L2 naprosto

onemoguen, u nekim sluajevima,a isti je bio prevashodno namjenjen za manjezahtjevne korisnike, te manje zahtjevnim aplikativnim programima u raunaru tipa

Microsoft Office-a.

Slika 10. Intelov mikroprocesor Pentium II proizvoaa Tonga, manjenjen prenosnim

raunarima.

13
http://hr.wikipedia.org/wiki/Procesorhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=X86&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/MHzhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Intelhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Celeron&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=L2_Cache&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Procesorhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=X86&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/MHzhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Intelhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Celeron&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=L2_Cache&action=edit&redlink=1


14/24


Tehnike karakteristike Intelovog mikroprocesora Pentium II:

L1 cache: 16 + 16 KB (Podaci+instrukcije)

L2 cache: 512 KB, vanjski ip CPUa pola takta CPUa

Suelje: Slot 1

MMX Front side bus: 66 MHz, GTL+

Voltaa (VCore): 2.8 V

Proces proizvodnje: 0.35 m CMOS

Razvijen: 07.05.1997. godine

Takt: 233, 266, 300 MHz

3.9. Intel Pentium III

Pentium III je mikroprocesoriz tvrtke Intel, koji je sainjen za x86 (32-bit)

arhiktekturu (slika 11.), prezentovan je 1999. Godine. Nasljednik je Pentium

II mikroprocesora, a najbitnija i najvea razlika izmeu ova dva mikroprocesora

(Pentium II i Pentium III) je u Streaming SIMD Extensions (SSE). Bitno je pomenuti

da se na istoj arhitekturi zasniva i Intelov model Pentiuma Intel P6. Katmai jeprva verzija Pentiuma III, koja je posluila za dalji razvoj Pentiuma II sa Sechutes

14
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Slot_1&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=MMX_(instrukcijski_set)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prednja_sabirnica_(FSB)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gunning_Transceiver_Logic&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Proces_proizvodnje&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/7http://hr.wikipedia.org/wiki/1997http://bs.wikipedia.org/wiki/Mikroprocesorhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Intelhttp://bs.wikipedia.org/wiki/1999http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Pentium_II&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Pentium_II&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Procesorhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Sechutes_jezgro&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Slot_1&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=MMX_(instrukcijski_set)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prednja_sabirnica_(FSB)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gunning_Transceiver_Logic&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Proces_proizvodnje&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/7http://hr.wikipedia.org/wiki/1997http://bs.wikipedia.org/wiki/Mikroprocesorhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Intelhttp://bs.wikipedia.org/wiki/1999http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Pentium_II&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Pentium_II&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Procesorhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Sechutes_jezgro&action=edit&redlink=1


15/24

jezgrom. Poto je Intel uradio izmjene Bustakta sa 100 na 133 MHz, paralelno je

moralo doi i do promjene u driverima Bus interfejsa. Zauujua je bila promjena

imena iz Pentium II u Pentium III, zbog neznatnih izmjena i skoro identinog

procesa proizvodnje. Katmai se proizvodio takt-frekfencijom u rasponu od 450 do

600 MHz.

Nakon prve verzije Pentiuma III (Katmai-a), izlazi I druga verzija pod imenom

Coppermine, kojeg je inilo ujedninjenje Katamai-a sa Medocino-Celeronom. Bitna

mogunost ovog mikroprocesora je bila funkcija RW, to znai da se istovremeno

moglo i itati i pisati.

Slika 11. Intelon Pentium III (Coppermine-T)

Izvor slike: www.cpu-world.com

Tehnike karakteristike Pentiuma III sa 733 MHZ-a (Coppermine):

L1-Cache: 16+16 KB

L2-Cache: 256 KB

MMX, SSE

Slot 1-370 (FC-PGA), GTL+ sa 100 i 133 MHZ FSB

Napajanje (VCore): 1,6-1,76 V

15
http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Sechutes_jezgro&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Coppermine&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Celeronhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Sechutes_jezgro&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Coppermine&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Celeron


16/24

Performance (TDP): 20-40 W zavisno od takta

Prezentacija. Oktobar 1999. godine.

Tehnika produkcije: 180 nm

Broj tranzistora: 28,1 milion

3.10. Intel Pentium IV

Pentium IV je jednoilna sredinja procesorska jedinica (CPU), namjenjena

stolnim i prenosnim raunarima. Sedma je generacija Intelovih mikroprocesora

zasnovanih na x86 arhitekturi, a za potpuno novi dizajn P6, bila je zasluna tvrtka

NetBurst (slika 12.). Poetak proizvodnje je bio krajem 2000. godine i raen je sve

do 2008. godine. Osnovna razlika u odnosu na dosadanje Pentiume II ili III, je bila

mogunost dostizanja velike brzine rada (do 3,8 GHz)

Slika 12. Intelov mikroprocesor IV, izraen u NetBurst-u

Izvor slike: www. upload.wikimedia.org

Pozitivna rjeenja i dostignua NetBurst-ove tehnologije izrade Intelovih

mikroprocesora:

400 MHz sistemska sabirnica

Napredni prenosi cache

Napredno dinamiko izvravanje

Hyper Pipelined Technology

Rapid Execution Engine

16


17/24

Poboljana aritmetika kliznog zareza i multimedija

Streaming SIMD extensions2 (SSE2)

3.11. Intel Core 2 Duo

Intel je u svojoj proizvodnji teio ka mikroprocesorima koji daju najbolje

performance. Tako je dolo do proizvodnje Intel Core2 Duo procesora (slika

13.), koji je do 40% bri u odnosu na prethodne generacije. To je prvi

mikroprocesor sa dva odvojena jezgra i zahvaljujui tome mogu obavljati vie

operacija istovremeno (multitask).Ovakav nain proizvodnje se ve koristi i kod

procesora sa jednim jezgrom, koji podravaju hypertrading tehnologiju, aliuvoenjem duple jezgre u jedan mikroprocesor moe se obavljati 4 operacije

paralelno.U pomenuti mikroprocesor su ugraene nove tehnologije, pomou ega su

dobiveni procesori bili daleko moniji od konkurencije na tritu. Intel Core 2 Duo

procesori rade na frekfenciji sabirnice (FSB) 1066 MHz, a imaju ugraeno 4MB L2

cache memorije.

Slika 13. Intel Core 2 Duo, mikroprocesor sa dvije jezgre

Izvor slike: www.tweaktown.com

Jo neka od poboljanja u radu raunara, koja donosi Intel Core 2 Duo processor su:

Izvoenje najveeg broja instrukcija u jednom ciklusu

Osigurava najefikasnije koritenje energije

Maximalno iskoristava postojeu memoriju

daje bolje performace optimizirane za procesore sa dva ili vie jezgra.

17


18/24

ubrzava rad mnogih aplikacija ukljuujui video, govor i sliku, foto

procesiranje, enkripciju, te financijeske, projektantske i naune programe.

3.12. Intel Core 2 Quad

Slika 14. Intel Core 2 Quad

Izvor slike: www.legitreviews.com

Ubrzo nakon monog Dual core procesora Intel je proizveo i objavio prvisvjetski quad-core procesor za stolne raunare (Slika 14.). Obzirom koliko Core

2 Duo nakon iskustva korisinika pokazao svojih mogunosti i kvaliteta , bilo je

teko za shvatiti da dolazi jo moniji, bri mikroprocesor, koji je sa lakoom

nadmaio Dual Core procesore. Prvi Intelov mikroprocesor sa etiri jezgre je

mikroprocesor sa imenom Intel Pentium Core 2 Quad. Dakle u ovom procesoru

je pospjeen rad sa vie odvojenih zadataka, dok se jo razvijaju mone

aplikacije na kojima bi u stvari bila vidna korist od etiri jezgre. Npr. prilikom

igranja neke igrice razliite jezgre mikroprocesora su zaduene za razliite

segmente igre. Dok jedna jezgra vodi rauna o grafici, druga vri izraune, a

trea recimo brine o segmentu umjetne inteligencije. To je veliko rastereenje

prilikom rada mikroprocesora, jer je pomenute radnje do sada morao obavljati

''single Core''.

Tehnike znaajke Intel-ovog Core 2 Quad procesora:

18
http://www.legitreviews.com/http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_Pentium_Core_2_Quad&action=edit&redlink=1http://www.legitreviews.com/http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_Pentium_Core_2_Quad&action=edit&redlink=1


19/24

Broj jezgri: 4

Brzina: 2.83 GHz

L2 Cache: 12 MB

Omjer BUS/Core: 8,5

FSB brzina: 1333 MHz

Napajanje: 0.8500V-1.3625V

Ugraenih tranzistora: 820 miliona

3.13. Intel Core i3

Intel Core i3 (slika 15.)je mikroprocesor koji osigurava osnovu za moderne

pristupane raunare. Ovaj mikroprocesor ima etiri puta veu sposobnost od svojih

predhodnika prilikom nadogradnje softwera. Visoko kotira na tritu kada je u

pitanju omjer kvalitet/cijena. Posjeduje radni takt u iznosu od 2,93 GHz, a

prvenstvena poboljanja su osjetna na poljima HD grafike, te uspjeno dekodiranje

prenosivog medija Blu-ray u svezi sa posebnim hardverom. Osim poboljanja u vezi

grafike, dosta doprinosi I kvalitetnijoj reprodukciji tona u Dolby True HD i DTS-HD

7.1 audio reprodukcije zvuka.

Slika 15. Intel-ov mikroprocesor Intel Core i3

Izvor slike: www.pcpro.co.uk

Neke od karakteristika mikroprocesora Intel Core i3:

19
http://www.pcpro.co.uk/http://www.pcpro.co.uk/


20/24

Clock brzina: 2,93 GHz

Smart Cache: 4 MB

Odnos BUS/Core: 22

DMI:2,5 GT/s

Skup instrukcija: 64-bit

Litografija: 32 nm

Max TDP: 73 W

Napajanje: 0,6500 1,400 V

3.14. Intel Core i5

Jo jedan mikroprocesor u seriji multi-brzih Intel-ovih procesora druge generacijeje Intel Core i5. Pomenuti mikroprocesor donosi novu razinu produktivnosti, uraen

Intel Turbo Boost tehnologijom 2,0, takoer donosi dodatnu brzinu u radu sa

raunarom u bilo kom sluaju, pa i kod najzahtjevnijih operacija. Takoer je bitno

pomenuti da ugradnja ovakvog mikroprocesora u neki raunar zavisi od ostalog

hardvera. Softwera i ukupne konfiguracije raunara. Pored pomenutih povoljnosti

bitno je pomenuti i znaajan nivo zatite informacija i podataka. Intel Core i5

omoguuje iskoritavanje punog potencijala prilikom rada u turbo modu.

Slika 16. Intel Core i5

Izvor slike: www.xsreviews.co.uk

3.15. Intel Core i7

20


21/24

Jo jedan i poslednji za sada u proizvodni mikroprocesora sa etiri jezgre je

Intel Core i7 (Slika 17.). Pripada seriji mikroprocesora koj irade na x86-64,

namjenjenih stolnim raunarima. Prvi je mikroprocesor zasnovan na Intel Nehalem

mikroarhitekturi i nasljednik Intel Core 2 serije. Pomenuta mikroarhitektura ima

mnogo osobina, kao to su: Novo LGA 1366 suelje koej nije komaptibilno sa

prijanjim procesorima; Memorije je direktno povezana sa procesorom, Matina

ploa za Core i7 ima tri, etiri ili est DIMMutora; Podrava samo DDR3 memoriju;

256 KB L2 cache po jezgri; Tehnologija izrade 45 nm; sadri 731 milijon tranzistora;

Poboljano iskoritenej energije, jer se nekoritena jezgra moe iskljuiti idr.

Slika 17. Intel Core i7

Izvor slike: www. blog.gsmarena.com

4. HRONOLOGIJA RADNE FREKFENCIJE/BROJ

TRANZISTORA U INTEL MIKROPROCESORIMA

Na sledeoj tabeli je hronoloki prikazana radna frekvencija u Intelovim Pentium (32

bitni) jednojezgrenim mikroprocesorima/ broj tranzistora ugraenih na ip.

Tabela 1. Hronologija radne frekfencije/broja tranzistora u Intel 32 bitnim procesorima

Godina Naziv FrekfencijaBroj

tranzistora1993 Pentium 60 i 66 MHz 3,1 milion1994 Pentium 90 i 100 MHz 3,2 miliona1995 Pentium 133 MHz 3,3 miliona1995 Pentium Pro 150-200 MHz 5,5 miliona1996 Pentium 150 i 166 MHz 3,3 miliona

1997 Pentium 166 i 200 MHz 4,5 miliona1997 Pentium II 233, 266 i 300 7,5 miliona

21
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_Nehalem&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_Nehalem&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_Nehalem&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intel_Nehalem&action=edit&redlink=1


22/24

MHz1998 Pentium II 450 MHz 7,5 miliona1999 Pentium III 500-733 MHz 28 miliona2000 Pentium IV 1,4 i 1,5 GHz 42 miliona2001 Pentium IV 2,0 GHz 55 miliona

2002 Pentium IV 3,06 GHz 55 miliona2003 Pentium M 1,60 GHz 77 miliona

2004 Itanium 64 bitniPreko 200

milionaIzvor podataka: Wikipedija

Osim nabrojanih jednojezgrenigh mikroprocesora, pomenut emo neke radne

frekfencije Intel-ovih Intel Core 2 Duo mikroprocesora sa dvije jezgre:

Intel Core 2 Duo E4500, 22.2GHz

Intel Core 2 Duo E4600, 22.4GHz, 800MHz, 2MB







Dok se vrijednosti na Intel-ovim Intel Core 2 Quad mikroprocesorima kreu od 4x2,4

GHz, preko 4x2,66GHZ i 4x2,88 GHz, pa sve do Intel Core 2 Extreme sa oznakom

QX9650 ija radna frekfencija iznosi ak 4x3,0 GHz.

22


23/24

5. ZAKLJUAK

Od ranih 1970-ih godina pa na ovamo tehnologija izrade mikroprocesora sestalno usavrava. Dok je u to vrijeme brzina rada CPU-a od recimo 2,9 GHz bila

nezamisliva, tako je dananji CPU nezamisliv sa npr 6000 tranzistora u sebi. U

zadnjih tridesetak godina, mikroprocesori su doivjeli najveu ekspanziju, tj.

napredak. Kvantitativno: za tridest godina broj tranzistora na ipu mikroprocesora

narastao cca. 10000 puta

Pomenut emo ponovo Moorov zakon, koji u dananje vrijeme i nemora biti taan,

ali je u mnogome doprinjeo razvoju mikroprocesora, a koji glasi: ''broj tranzistorakoji se po najpovoljnijoj cijeni mogu smjestiti na ip udvostruava otprilike svake

dvije godine''. Tako da postoji velika vjerovatnoa da se u jedan mikroprocesor

ugradi i vie tranzistora od broja koji se danas ugrauje u iste. Samo to bi u tom

sluaju mikroprocesori bili preskupi za komercialno trite, tj. za u gradnju u line

raunare (PC). Pratei stalni razvoj nanotehnologije, pa samim tim i mikroprocesora,

te velike potranje meu korisnicima, moe se zakljuiti da raunari u dananje

vrijeme zauzimaju bitan segment u ivotu pojedinaca, kojim je isti dostupan.

23


24/24

Srazmjerno novim arhitekturama raunara, novim podrujima primjene, te

zahtjevnijim nainima rada, bilo je neophodno i razvijanje samih mikroprocesora.

. .

.

LITERATURA:

Knjige:

Barry B. Brey: ''The Intel microprocessors'' pdf. DeVry Institute of Technology

Internet stranice:

http://itc.wikidot.com/mikroprocesori (14.11.2011.)http://www.cpu-info.com/index2.php?mainid=286(14.11.2011.)

http://www.cpu-world.com/CPUs/80386 (14.11.2011)

http://www.techspot.com/review/36-intel-core2-quad-q6600 (14.11.2011)
http://itc.wikidot.com/mikroprocesorihttp://www.cpu-info.com/index2.php?mainid=286http://www.cpu-world.com/CPUs/80386/http://itc.wikidot.com/mikroprocesorihttp://www.cpu-info.com/index2.php?mainid=286http://www.cpu-world.com/CPUs/80386/

mi kro proceso ri

Documents