2

Microsoft ţeli da pomogne da se osmisle dugoročni

modeli primene savremenih sredstava informacionih i

komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i

podrţava projekte koji pomaţu osavremenjavanje školske

računarske opreme, softvera i Internet veze škola, projekte

koji doprinose podizanju nivoa računarske pismenosti nas-

tavnika i učenika, projekte koji pruţaju pomoć stručnom

usavršavanju nastavnika i osavremenjavanju školskih pro-

grama, projekte za primenu savremenih metoda učenja,

saradnju nastavnika u mreţnom okruţenju i druge projek-

te koji za svoj rezultat daju visokokvalitetna iskustva u

oblasti učenja i razvoja obrazovanja. Microsoft program

Partner u učenju na globalnom nivou pruţa pomoć nasta-

vnicima u stručnom usavršavanju i pomaţe saradnju među

nastavnicima radi unapređenja nastave i procesa učenja.

Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je

posvećen primeni računara u nastavi, elektronskom učenju

i digitalnoj pismenosti učenika i nastavnika.

Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je

besplatan i izlazi mesečno.

Sadržaj:

Urednik:

Sneţana Popović

Autori:

Aleksandar Stojanović

Goran Stanojević

Katarina Milanović

Marina Petrović

Milan Ţivković

Slike u nastavi 3

Kako se pobrinuti za uspomene? 6

Umesto uputstva za upotrebu 9

Prenos slika ili filmova u Windows XP programu 11

Rad sa digitalnim fotografijama 13

Internet sajtovi o fotografiji 15

3

Jedna slika govori više od hiljadu reči

Toliko toga treba naučiti u ţivotu počev od vrtića pa na

dalje, od samostalnog vezivanja pertli pa do rukovanja

kompleksnim mašinama. Najveći deo informacija i znanja

kojima raspolaţemo, stičemo upravo u toku školovanja,

zato je veoma vaţno da se vreme koje učenik provede u

školskoj klupi iskoristi najefikasnije i najbolje moguće.

Znanja koja bi učenici trebalo trajno da usvoje i ugrade u

svoj sistem razmišljanja treba prenositi postupno, kontinu-

irano i uz pomoć nastavnih sredstava i metoda koji omo-

gućavaju razumevanje pri učenju. Jedna od nastavnih

metoda koja se već godinama upotrebljava je i demons-

trativno-ilustrativna metoda, koja uz pomoć aparata, slika,

grafikona i drugih sličnih nastavnih sredstava pomaţe

učenicima pri vizuelizaciji sadrţaja koji se iznose pred njih.

Mnogi nastavni predmeti mogu se najbolje naučiti i razu-

meti kroz vizuelnu imaginaciju. Mape i slike dalekih prede-

la u geografiji, mikroskopske slike i grafički prikazi ljud-

skog tela i vaţnih organa u biologiji, zvezdana polja u

astronomiji, fotografije istorijskih i savremenih događanja

u sociološkim studijama, mape sa starim granicama nekih,

sada, nepostojećih drţava, grafikoni i primeri geometrij-

skih konstrukcija u matematici, uprošćene šeme rada

određenih mašina su najčešći primeri primene vizuelizacije

u učenju kojih se odmah setimo kad razmišljamo o ovoj

temi.

Još je veliki pedagog Evrope, Jan Amos Komenski, pišući

knjigu Velika didaktika u XVII veku govorio o svedočans-

tvu čula kao vaţnom načinu učenja. “Istinitost i pouzdanost

saznanja ne zavise ni od čega drugog do od svedočanstva

čula. Jer se stvari prvo i neposredno utiskuju u čula, pa tek

onda zaslugom čula u razum…Stoga je znanje utoliko pou-

zdanije ukoliko se više zasniva na čulnom saznanju. Ako,

dakle, hoćemo da damo učenicima pravo i pouzdano zna-

nje, moramo ih svakako učiti da sve potkrepljuju ličnim

zapaţanjima i čulnim dokazima. I zaista, ako sam jednom

okusio šećer ili video kamilu,ili čuo slavuja kako peva ili bio

u Rimu i razgledao ga (dabome, paţljivo), to ostaje stalno

u pamćenju i ne moţe se nikad izbrisati. …I poznati Horaci-

jevi stihovi: “Sporije uzbuđuju dušu reči koje su ušle u nju

na uši nego ono što su pouzdane oči videle i što gledalac

sam primi u svoju dušu.”…”

Sa pojavom računara, ova je oblast, takođe, veoma unapre-

đena. Sada nastavnik za pripremu časa i opremanje učioni-

ce ima na raspolaganju Internet i njegove resurse koji bi se

mogli smatrati beskrajnim.

Šta god poţelite da saznate ili da pronađete moţete uz

pomoć Interneta. Gomilu digitalnih slika (mape, grafikoni,

skice, fotografije…) moţete pronaći i iskoristiti da predsta-

vite baš temu časa koji je na redu.

Znači, nije pitanje da li, gde i kako moţemo da pronađe-

mo potrebne materijale u obliku digitalnih slika, već je više

pitanje zašto i u kojoj meri koristiti digitalne slike u preda-

vanjima? Razlog za upotrebu slika u učenju je potreba da

podrţe različiti stilovi učenja i da se poveća motivacija uče-

nika za rad.

Stilovi predavanja i stilovi učenja se razlikuju od osobe do

osobe. Način na koji jedan nastavnik predaje nije isti kao

kod drugog nastavnika, makar i da oba nastavnika predaju

isti predmet. Oba će se nastavnika truditi da prenesu suš-

tinu i najvaţnije poruke iz predviđenog gradiva. Različite

stilove učenja kod učenika moramo da ispratimo i uvaţimo

u najvećoj mogućoj meri. Postoje klasifikacije stilova učenja

prema tipu osobe kao što su na primer: audio-verbalni tip

koji uči slušanje i kroz razgovor, tip koji voli da čita i piše,

dinamični tip koji pojmove usvaja u stalnom kretanju i na

primerima i naravno postoji vizuelni tip.

Slike u nastavi

4

Vizuelni tip osoba karakteriše osobina da najbolje mogu

da razumeju i zapamte tek kada vizuelizuju i predstave

sebi nove pojmove na taj način.

Za usvajanje gradiva i novih informacija, vizuelni tip bi

trebalo da koristi sledeća sredstva i instrumente: karte,

tabele, grafike, simbole, dijagrame, prospekte, podvlače-

nje, markere, različite boje, postere, fotografije, dijapoziti-

ve, knjige sa dijagramima, fotografijama, različite raspore-

de teksta na listu. Oni bi trebalo da slušaju govornike koji

gestikuliraju i koji se izraţavaju opisno, da koriste praznine

i tako izdvajaju značajniji deo teksta da bi vizuelno bio

upečatljiviji. Vizuelne tipove interesuje da sagledaju situa-

ciju u celini. Često na njih utiče izgled predmeta, njegove

boje kao i njegov oblik i dizajn.

Da bi ovakav stil učenja bio uspešan i efikasan, savetuje se

da se tekstualne beleške pretvore u ilustracije čak u odno-

su 3:1 u korist ilustracija, da se tabele pretvore u grafiko-

ne, da se podsetnici za lakše pamćenje iscrtavaju, da se

gde god je moguće reči zamene simbolima, slikama ili

skraćenicama tako da svaka strana koja se uči postane

drugačija po izgledu. Kada dođe vreme ispita, sve što je

potrebno da učenik uradi je da se priseti slika sa svojih

papira iz kojih je učio. U toku odgovaranja savetujte tak-

vim učenicima da koriste crteţe, dijagrame i druga vizuel-

na sredstva da bi odgovorili na pitanje.

Međutim, istraţivanje pokazuje da oko 60% ljudi pripada

kategoriji višestrukih preferencija, što znači da koristi kom-

binaciju više stilova učenja. To, dalje, znači da se vizuelni

stil učenja moţe primeniti kao kvalitetan i efikasan način

učenja kod većine učenika, čak i kod onih koji imaju izra-

ţenu pripadnost nekom drugom stilu učenja.

Druga vaţna stvar zbog koje treba koristiti slike u nastavi

jeste motivacija učenika. Nije nepoznato da se učenik i

njegova unutrašnja motivacija mogu pokrenuti uz pomoć

spoljašnjih podsticaja. Čak se dešava da učenici biraju i

svoja buduća zanimanja u odnosu na to koliko ih je nasta-

vnik motivisao na svojim časovima i zainteresovao za pre-

dmet.

Kada budete pripremali svoje digitalne slike za nastavu,

potrudite se da to budu vaši, autorski radovi. Osetićete

veliko zadovoljstvo i ponos, a i nećete morati da brinete o

autorskim pravima. U situaciji kada ipak koristite tuđe

materijale, obavezno se mora propisno naznačiti ime auto-

ra, puni naziv dela i adresa sajta sa koga su materijali pre-

uzeti. Najbolje bi bilo, ukoliko je to moguće, kontaktirati

autora i traţiti dozvolu za korišćenje autorskog dela u edu-

kativne svrhe. Jednom pripremljeni materijali se mogu

koristiti čak godinama u istom predmetu i/ili stalno oboga-

ćivati. Sadrţaji predstavljeni na ovakav način ostaju duţe i

trajnije u pamćenju.

Primenom nastavnih metoda demonstracije i ilustracije i

principa očiglednosti, postiţemo velike efekte u pamćenju i

razumevanju kod naših učenika. Opšte su poznata pedago-

ška istraţivanja koja tvrde da čovek zapamti: 10 % onog što

pročita, 20 % onog što vidi, 30 % onog što čuje, 50 % onog

što vidi i čuje, 70 % onog što sam kaţe, 80 % onog što vidi,

čuje i uradi. Shodno tome, najveći učinak u usvajanju zna-

nja i veština kod naših učenika bio bi princip samostalnog

rada na projektu. Neka taj projekat bude baš izrada vizuel-

nih materijala.

Učenicima, takođe, moţete dati zadatak da sami, na zadatu

temu, snime materijal u kome bi postavili problem i poku-

šali da izvedu zaključke na osnovu istraţivanja i razmišljanja.

Time se razvija učenička samostalnost i aktivnost u procesu

učenja i usvajanja znanja, veština i stavova, a to vodi formi-

ranju kvalitetne i kompetentne učenikove ličnosti, što je

krajnji cilj školovanja.

5

Na koje sve načine možete iskoristiti digitalne slike u

nastavi?

U prirodnim naukama digitalne slike mogu da pomognu

učenicima da posmatraju dešavanja, tj. prirodne procese

koji su ili isuviše sitni za oko (kretanje mikroorganizama),

ili isuviše brzi (putanja kosog hica), isuviše spori

(pretvaranje gusenica u leptira) ili suviše daleko da bi se

videli golim okom (planete, zvezde, sazveţđa, topografska

mapa zemlje).

U izučavanju jezika, bilo maternjeg ili stranog, učenici dok

čitaju tekstove često prave mentalne projekcije detalja

priče koju čitaju. To im pomaţe da pronađu smisao deša-

vanja i da upamte detalje. Međutim problem nastaje kod

učenika koji lošije i sporije čitaju. Kao rešenje ovog proble-

ma, nastavnici u Americi su razvili tehniku rada pod nazi-

vom ”vizuelno glasno razmišljanje”. Ova tehnika se radi

tako što učenici čitaju štampani tekst glasno. Zatim biraju

slike, od ponuđenih, koje predstavljaju njihove mentalne

projekcije i ređaju ih po redosledu koji ilustruje priču koju

su upravo pročitali. Ova tehnika rada slikovito pokazuje

koliko od pročitanog je učenik zaista razumeo što je teško

videti kod običnog čitanja. Oni koji uče na ovaj način izu-

zetno brzo napreduju u razumevanju sadrţaja koji obra-

đuju. Takođe se uz pomoć slika moţe unaprediti i pisanje.

Učenicima se ponudi nekoliko slika i postavi zadatak da

osmisle priču na osnovu tih slika, da je zapišu i zatim sni-

me čitanje priče koju prate digitalne slike. Ovakav zadatak

se izuzetno lako moţe uraditi uz pomoć programa kao što

je MS Photo Story for Windows.

U matematici se često koriste sistemi jedinstvenih simbola

koji često ostaju u domenu apstrakcije čak i za odrasle. Ovi

simboli se mogu pomoću slika predstaviti tako da ih uče-

nici poveţu sa stvarima koje nas svakodnevno okruţuju i

tako ih lakše razumeju i upamte. Trodimenzionalne kons-

trukcije će naravno biti mnogo lakše shvaćene i zapamće-

ne ako budu predstavljene slikama, kao projekcije i kao

konkretno telo koje se okreće u prostoru. Postoji zaista

mnogo matematičkih programa za računare koji nude

iscrtavanje grafikona na osnovu unetih parametara. Pro-

mena parametara menja izgled grafikona na očigled uče-

nika i to donosi razumevanju veza između promenljivih.

Mnogi se zadaci mogu slikovito predstaviti i zadavati, čak

bez pisanih reči.

Kod društvenih nauka primena digitalnih slika je očigledna.

Riznica digitalnih slika na Internetu će vam pomoći da pro-

nađete i predstavite neka davno prošla vremena i o njima

diskutujete sa učenicima. Digitalne fotografije muzejskih

eksponata, arheoloških nalazišta i starih crkava su dragoce-

ne za nastavu istorije, umetnosti ili veronauke. Sticanje

uvida o poloţaju drţave u kojoj ţivimo, geografskih odnosa

sa drugim drţavama i kontinentima bez slika je nemoguće.

Digitalne slike su unapredile ovu oblast tako što su slike na

dohvat ruke, savremene i verne istinskom izgledu prostora

u trenutku u kome ih gledamo i moţemo pronaći slike i

najmanjeg seoca na kugli zemaljskoj, na primer uz pro-

gram Microsoft Virtual Earth http://maps.live.com i http://

www.microsoft.com/VirtualEarth

Radeći sa digitalnim slikama i drugim multimedijalnim ala-

tima u učionici, mladim ljudima koje spremamo za ţivot

pruţamo informacije o realnom okruţenju u kome oni ţive.

A oni ţive okruţeni multimedijalnim informacijama i treba

da nauče da ih razlikuju, klasifikuju, analiziraju, prave, kori-

ste i komuniciraju pomoću njih. Ono što nas okruţuje odre-

đuje naš stil ţivota, razmišljanja i način delovanja pa se

moramo potruditi da odrţimo korak sa svetom i onima

koje učimo.

Više o korišćenju digitalnih slika u nastavi možete naći u knjizi

„Teaching with digital images (acquire, analyze, create, comminicate)“,

autora Glen L. Bull i lynn Bell, u izdanju ISTE Publications, 2005. godine

6

Digitalni fotoaparati, pikseli i megapikseli, optički i digital-

ni zum - sve ovo moţe biti veoma zbunjujuće za veliki broj

novih korisnika. Kada je pre dvadesetak godina davno

patentiran CCD element ubačen u DSLR fotoaparat malo

ko je mogao i da pretpostavi da će to dovesti do takve

ekspanzije fotografije koja je pre toga dugo bila u domenu

profesionalaca. Prva fotografija snimljena digitalnim

putem imala je tačno 100x100 piksela, a skalamerija koja

je preteća digitalnog fotoaparata kakav znamo bila je veo-

ma velika, a slike su upisivane na audio kasete (seća li ih

se još neko?).

Pikseli kao osnov digitalne slike

Kada smo već pomenuli piksele (PIcture ELements), to su

tačke, tačnije mali kvadrati od kojih je kao mozaik sastav-

ljena digitalna slika - logično što ih je više slika je kvalitet-

nija). Svaki piksel ima svoju numeričku vrednost od 0 do

255 i sastavljen je iz tri kolorna kanala koja obično nose 8

bita informacija pa je uobičajeno da digitalna fotografija

ima 24 bitni kolor. Naravno vrednosti mogu biti i veće, tj.

nositi više informacija od 12 do 16 bita po kanalu ili 36 -

48 bita po slici) ali su za nas ove vrednosti nevaţne jer još

uvek nisu podrţane izlaznim uređajima - štampačima i

laboratorijskim printerima.

Količina piksela polako postaje nevaţna jer se danas skoro

i ne mogu kupiti fotoaparati sa manje od pet megapiksela,

Snimak s odnosom strana 3:4

što je više nego dovoljno za povećanje od 18x24 cm. Pos-

toji još jedna mera vezana za veličinu a to je odnos stranica

koji moţe biti 2:3 ili 3:4. Prvi odnos odgovara tradicional-

nom formatu lajka filma a drugi je standard većine monito-

ra i većine današnjih kompaktnih digitalnih fotoaparata.

Sama veličina senzora (obično oko 7x5mm) ima vaţnosti

samo kod opcija visokih osetljivosti koja je u direktnoj vezi

sa elektronskim šumom i varira od modela i proizvođača.

Detalj CCD senzora

Problemi sa izborom

Leto je počelo, vi se spremate za odlazak na odmor i raz-

mišljate šta i kako da uradite po pitanju uspomena s leto-

vanja. Konkretno, svaki put kada uđete u prodavnicu tehni-

čke robe zapitate se koji model i koji proizvođač.

Ukoliko nemate profesionalnih aspiracija i ţelite neki od

DSLR fotoaparata (Digital Single Lens Reflex - jednooki

Detalj povećan do nivoa piksela

Kako se pobrinuti za uspomene?

7

refleksni) tada vam preostaje samo “jednostavan” izbor

između nekoliko hiljada modela kompaktnih digitalnih

fotoaparata i koliko za sada znamo tri modela mobilnih

telefona s ugrađenim fotoaparatom rezolucije 5 Mpx.

Objektiv na kompaktnom digitalnom fotoaparatu sa

mogućnošću trostrukog zuma

Odakle sada toliko različitih fotoaparata? Pa za početak svi

oni između sebe i nisu toliko različiti, tj. za većinu korisni-

ka skoro da je nemoguće uočiti bilo kakvu razliku u kvali-

tetu na fotografijama formata 18x24 cm. Osnovne razlike

koje će ujedno postati naši kriterijumi izbora svode se na

kvalitet senzora, veličinu uređaja i veličinu LCD ekrana,

raspon optičkog zuma i ukoliko vam to treba, brzinu u radu.

Veliki LCD ekrani služe za podešavanja i pregled fotografi-

ja i potisnuli su optička tražila

Baterija kao neophodan izvor energije

Baterija moţe a i ne mora biti kriterijum, ali ono što treba

znati, jeste da ukoliko koristite obične AA baterije, njih u

nevolji moţete naći i na kiosku i nastaviti fotografisanje čak

i ako ste zaboravili da napunite baterije, što sa posebnim

baterijama kakve imaju pojedini modeli nije moguće. Na

sreću, cene rezervnih baterija nisu visoke, tako da je prvi

savet svima da kupe još jedan set baterija.

Memorija

Drugi savet pri kupovini jeste da vidite koliko fotografija

moţe stati na ugrađenu memoriju, a koliko na karticu koju

ste kupili, i da izračunate da li ćete po fotografskim radnja-

ma radije plaćati usluge prebacivanja fotografija na CD ili

ćete kupiti jednu ili dve rezervne kartice.

LCD ekrani

U vreme kada je LCD sluţio samo za osnovni pregled snim-

ljenog materijala njegove dimenzije bile su više nego skro-

mne i po nekoliko puta manje od sadašnjih “sinemaskop”

ekrana dijagonale i više od tri inča.

U procesu evolucije većina kompaktnih aparatića izgubila

je optičko trazilo (zuher) tako da je sada LCD ekran postao

sprava za sve, tj. preko menija i pregleda slika on je sreds-

tvo vaše komunikacije s fotoaparatom.

Kadriranje i snimanje

Kadar je nešto o čemu mali broj korisnika vodi računa ali

moţe biti veoma vaţna stvar za vizualni utisak a i za kvali-

tet slike, jer ukoliko morate da prekadrirate fotografiju,

neminovan je gubitak kvaliteta, jer odbacujete deo piksela

s originalne slike. Kadriranje je proces svesne odluke koji

deo scene će biti zastupljen na snimku. Pritisak na okidač

ne znači da će tog trenutka biti zabeleţena i slika. To je

opet u sprezi sa refleksom i procenjenim vremenom koje je

neophodno da fotoaparat obavi neophodne akcije (fokus,

merenje svetla)... Sve što je nadalje preostalo jeste konver-

zija podataka dobijenih sa senzora i snimanje dobijene

fotografije na memorijsku karticu. Napomenućemo da retki

modeli imaju mogućnost snimanja podataka sa senzora u tzv

8

Raw formatu, što ih priblizava Prosumer kategoriji fotoaparata.

Mogućnosti Raw snimaka višestruko su veće od onih koje

daje snimak u jpg, ali shodno tome je i utrošak vremena

potrebnog za njegovu obaveznu obradu.

Problemi manipulacije i pregleda snimljenog materijala

Drţanje malih fotoaparata moţe biti problematično onima

koji imaju velike ruke. Ujedno je problem posmatranja

slike po jakom suncu, ali i definisanja da li je snimak dobar

ili ne, jer na ekranu većina snimaka izgleda bolje nego što

realno to jeste.

Korišćenje Scene Mod opcija moţe biti veoma dobar način

fotografisanja pomoću malih kompaktnih fotoaparata koji

sada u menijima imaju “trista tehnoloških čuda” - od reak-

cije fotoaparata na osmeh ili reč do opcija Tracking - Acti-

ve Child.

Snimljeni materijal prebacujemo u računar radi obrade na

tri načina: spajanjem fotoaparata i računara kablom

(obično USB), vađenjem memorijske kartice i prebaciva-

njem podataka pomoću čitača, i treći i za sada najmoder-

niji način prenosa podataka, pomoću WiFi konekcije -

beţičnim putem.

I na kraju da vas upozorimo da pri odluci o kupovini pro-

verite da li postoji servisna mreţa - za zlu ne trebalo...

Osnovne kontrole kompaktnog digitalnog fotoaparata:

polugica zuma kojom se zumira i prilikom pregleda snim-

ljenih fotografija, dugme za pristup meniju, đojstik za brz

pristup kontrolama i opcijama i dugme za brisanje nepot-

rebnih fotografija

9

I tako ste prateći naša uputstva kupili vašeg novog digital-

nog mezimca. Izvukli ste ga iz kutije i - šta sad? Uputstva

za upotrebu skoro niko ne voli da čita, a i vaša ideja u

osnovi jeste bila da kupite spravu oko koje nećete morati

da lomite glavu. A kad ono sačekaše vas ogromni meniji,

bezbroj mogućnosti i podešavanja. Na svu sreću kod digi-

talnih fotoaparata postoji usvojen sistem ideograma, tj.

veliki broj komandi koje su nam potrebne označen je na

identičan način bez obzira na proizvođača. Pa ukoliko ste

dopunili bateriju (baterije) neophodne za rad uređaja i

ukoliko ste ubacili memorijsku karticu spremni smo da

krenemo u našu prvu digitalnu fotografsku avanturu.

Jedino čega se uvek setim na kraju jeste pitanje: da li ste

zakačili mali kaiš za ruku na fotoaparatić. Učinite to ukoli-

ko niste, jer najrazličitiji mogući problemi u radu lako se

rešavaju, ali ako vam uređaj ispadne na beton najverovat-

nije je da će tog trenutka ispustiti svoju plemenitu digital-

nu dušu. Šalu na stranu, kompaktni fotoaparatići mogu

izdrţati mnogo toga i sluţiti vas veoma dugo, ali zbog

veoma finog unutrašnjeg mehanizma većina ovih uređaja

nije otporno na mehanička oštećenja. Postoje i časni izu-

zeci ali njih treba pošteno platiti!

Početak digitalne foto-avanture

I sada ste spremni da uključite fotoaparat. To je jedna od

najjednostavnijih operacija - dugme je uvek jasno obeleţe-

no sa Off - On. U zavisnosti od modela potrajaće sekundu-

dve dok se učita program i objektiv postavi u poloţaj spre-

man za rad. Ako ste pomislili sa ste spremni za snimanje,

pogrešili ste. Neophodno je ući u meni i obaviti neka

osnovna podešavanja od kojih je prvo datum a najvaţnije

veličina snimljene fotografije. Fabričko podešavanje obično

je takvo da maksimizira količinu snimljenog materijala

nauštrb kvaliteta. Kako smo već pričali o memorijskim kar-

ticama, savet je da kvalitet postavite na maksimum, jer

kako se obično kod nas kaţe: od viška glava ne boli. Ovo

je posebno vaţno ukoliko budete imali potrebe da neku

od snimljenih fotografija prekadririate tj. odbacite neki

njen deo. Tada nam je svaki ekstra piksel itekako vaţan.

Sledeća stvar koju treba proveriti u meniju uređaja je na

koju vrednost ISO je podešen, tj. kolika je osetljivost. Naj-

bolje je za početak uključiti opciju Auto ISO koja će u skla-

du sa količinom svetla spuštati ili podizati osetljivost kako

bi mogli da snimimo najrazličitije trenutke. Potom to isto

uradimo i sa opcijom White Balans ili balans belog. Kada

smo nekada ne tako davno fotografisali na film tada je

podešavanje balansa bele boje bila ozbiljna i zahtevna

nauka (kolormetar ili kelvinometar su se podrazumevali

kao i veliki broj CC (color correction) filtara. Danas je izbor

odgovarajućeg balansa bele boje veoma jednostavan zada-

tak i svodi se ili na merenje obojenosti svetla i automatsku

korekciju ili izbor od nekoliko ponuđenih mogućnosti: sun-

čano, oblačno, sijalice, neon…

A sada veliki trenutak: okrenućemo naš fotoaparat ka izab-

ranom motivu prateći sliku, tj. kadar na LCD ekranu. Ova

operacija moţe biti problematična kada kadrirate scenu na

plaţi ili planini, ali i ovome se moţe doskočiti pomoću sklo-

pivih senila koja su jeftina a ujedno su i dobra zaštita veli-

kog ekrana.

Konačno smo odredili i naš prvi kadar i grozničavo pritiska-

mo okidač. Objektiv šeta napred-nazad, nešto se dešava i

konačno čuje se zvuk zatvarača. Pritiskamo dugme označe-

no zelenom ili samo velikom trouglastom strelicom kako bi

videli snimak a on mutan, jedva se tu i tamo ponešto nazi-

re. Šta se dogodilo? Od trenutka kada ste pritisnuli okidač

do trenutka kada je napravljen snimak prođe određeno

vreme neophodno za pronalaţenje fokusa. U praksi to zna-

či da okidač obavezno blago pritiskamo do pola, sačekamo

da se na ekranu pojavi oštra slika i isto tako neţno pritisne-

mo okidač do kraja. Neţnost je neophodna i zbog male

mase ovih slatkiša od fotoaparata jer tako lagani reaguju

na svaki drhtaj naših ruku. Kao i većina drugih stvari i pos-

tupak okidanja je nešto što treba uveţbati pa je mali savet

da se, kad imate vremena, poigrate s fotoaparatom. Ukoli-

ko je u vaš fotoaparat ugrađena određena (malo veća) koli-

čina privremene memorije, takozvani buffer, moţete

odmah nakon prvog napraviti i sledeću fotografiju iste sce-

ne bez puštanja okidača ili promeniti scenu uz obavezno

ponovno izoštravanje. Ukoliko nemate veliki bafer, moraće-

te sačekati jednu ili više sekundi u zavisnosti od veličine i

kvaliteta snimljene fotografije, kao i brzine same memorij-

ske kartice, tj. brzine zapisa podataka.

Umesto uputstva za upotrebu

10

Video klipovi

Vaš mezimac ima još sakrivenih mogućnosti od koji je naj-

zanimljivije snimanje malih video klipova. Ukoliko ţelite i

imate nameru da koristite ovu mogućnost, onda dodatno

proverite specifikaciju vašeg uređaja, jer je potrebno da

vaš aparatić snima zvuk, da moţe da snima dokle god ima

mesta na memorijskoj kartici i da ima što je moguće veći

broj frejmova (sličica u sekundi) i kvalitetniju sliku. Danas

se pojedini modeli takmiče sa jednostavnijim video kame-

rama, ali to je takmičenje u oba pravca: većina kamera ima

mogućnosti snimanja fotografija i to često na odvojenu

karticu.

Ugrađeni blic

Još jedna korisna stvar jeste ugrađeni blic koji će vam biti

od koristi i omogućiti snimak čak i ako nema dovoljno sve-

tla. Naš savet će vam verovatno izgledati veoma čudno ali

kako je ovo digitalna (čitaj besplatna) tehnologija fotogra-

fisanja veoma je jednostavno probati pa ako vam se ne

svidi obrišite neuspele snimke. A savet je da blic pomoću

njegovih kontrola uključite po najjačem suncu na plaţi i to

specijalno ukoliko fotografišete ljude a da ga isključite

ukoliko snimate zalaske sunca kako bi zadrţali atmosferu.

Još jedna zanimljiva mogućnost jeste sinhronizacija blica s

dugim vremenom ekspozicije tako da moţete snimiti na

istoj fotografiji i zalazak sunca i neku osobu u prednjem

planu. Postupak je jednostavan jer blic osvetli scenu na

početku ili kraju.

Inače je ugrađen blic u veoma lošem poloţaju, jer se

nalazi blizu ose objektiva pa to izaziva efekat crvenih očiju

koji je nekada bio veliki problem a sada skoro da i nije jer

ga jednostavno uklanja veliki broj editora digitalnih foto-

grafija. Mnogo veću muku stvara jaka senka koja se pojav-

ljuje iza snimljenih objekata i koja se u fotografskom ţar-

gonu naziva mečka.

Snimanje portreta

Ljudsko lice je nešto što nas stalno okruţuje ali ga nije

jednostavno snimiti i zabeleţiti one karakteristične

momente. Prvi problem je u čisto fizičkim, da ne kaţemo

optičkim zakonima, jer je na kompaktićima najčešće u

upotrebi širokougaoni objektiv, a i kada je u telepoloţaju

njegova ţiţna daljina je mala i često nedovoljna za isprav-

nu reprodukciju perspektive u odnosu na veliku braću.

Jedino rešenje je stalno prebacivanje u telepoloţaj jer u

suprotnom perspektiva se reprodukuje ovako: nos koji je

najbliţi biće i najveći a sve ono što ide ka periferiji slike

(obrazi, uši) biće nesrazmerno malo i fotografija se pretva-

ra u blagu karikaturu. Zato nije nikakvo čudo što ljudi ne

vole da se fotografišu. Još ako na taj problem dodate blic

koji će napraviti crvene oči i dodatno poravnati lice (ne)

zadovoljstvo će biti potpuno.

Makro snimci

Kada počnete sa digitalnim fotografisanjem skoro je oba-

vezno da ćete isprobati i snimke izbliza, prvenstveno cveća

u bašti. Ovakvo snimanje nije nimalo komplikovano jer je

dovoljno uključiti makro-mod koji se nalazi iza simbola

lale. Korišćenje blica je stvar ličnih afiniteta i odluke ali

neke od najlepših fotografija cveća snimljene su pod

mekim i difuznim svetlom u zasenjenim prostorima. Sa

druge strane guštera koji posmatra vaše fotografske akro-

bacije bolje je snimiti sa uključenim blicem koji će dati

mogućnost zamrzavanja eventualnog pokreta.

Čuvanje fotoaparata

Čuvanje fotoaparata je veoma vaţno i treba ga paziti od visokih

temperatura koje vladaju unutar automobila ostavljenog na sun-

cu, jer od prevelike toplote mogu da stradaju plastični zupčanici

i samo kućište. Na plaţi se treba čuvati prljavštine i peska jer

mogu upasti u mehanizam, prvenstveno onaj kojim se izoštrava

i pomera objektiv i blokirati dalje snimanje. Najjednostavnija

odbrana od peska jeste obična i čista najlon kesa, a još bolja i

veoma jeftina zaštita jesu male plastične kutije koje su namenje-

ne čuvanju paklice cigareta na plaţi. Prema tome bacite cigarete

i čuvajte fotoaparat!

11

Za apsolutne početnike evo kratkog kursa prenosa slika ili

filmova sa digitalnog fotoaparata. Potrebno je samo da

proučite kako se aktivira fotoaparat, priključite ga na raču-

nar i Windows XP će sam prepoznati uređaj. U sklopu

samog operativnog sistema je program Čarobnjak za ske-

ner i fotoaparat (eng. Picture and Scanner Wizard) uz

pomoć koga moţete da izvršite skeniranje i prenos slika ili

filmova.

Program Čarobnjak za skener i fotoaparat (eng. Picture

and Scanner Wizard) se pokreće na sledeći način: Sta-

rt>Svi programi >Pribor>Čarobnjak za skener i fotoa-

parat. Treba priključiti kablić za prenos podataka na raču-

nar s jedne strane i na footoaparat sa druge strane.

Kada se Čarobnjak pokrene pojavljuju se jednostavna pita-

nja na koje odgovaramo i u samo par koraka završavamo

prenos slike na računar.

U prvom koraku se ispisuje poruka dobrodošlice programa

Čarobnjak za skener i fotoaparat. Treba samo kliknuti na

dugme Napred (eng. Next).

U drugom koraku odlučuje se koje će sve slike biti prene-

sene na računar. Sve slike koje pamti fotoaparat prikazane

su umanjeno kao sličice u ovom prozoru.

Izabrane sličice imaju znak √ u gornjem desnom uglu.

Izbor svih slika za kopiranje vrši se klikom na dugme Iza-

beri sve (eng. Select All) a brisanje izbora svih slika vrši se

klikom na Izbriši sve (eng. Clear All). Samo slike koje su

izabrane u ovom koraku, klikom na kvadratić u gornjem

desnom uglu (pa zato imaju znak √) biće prenesene na

računar kada kliknemo na dugme Napred (eng. Next).

U trećem koraku se daje ime grupi slika koje će se kopirati

i upisuje se u prvo polje odozgo eng. Type a name for this

group of pictures. U drugom polju se upisuje fascikla u

koju se slika smešta (eng. Choose a place to save this gro-

up of pictures). Sa Nađi (eng. Browse) se ulazi u prozor u

kojem se bira fascikla u kojoj se fotografije pamte.

Prenos slika ili filmova u Windows XP pro-

gramu

12

12

Ako je obeležen sa √ kvadratić pored koga piše eng.

Delete pictures from my device after copyng them sve

slike koje se iskopiraju na računar biće izbrisane iz

memorije fotoaparata!

Na četvrti korak se prelazi pritiskom na dugme Napred

(eng. Next).

Kada prenos fotografija započne vidi se i i fascikla u koju

se slika smešta, slika i naziv slike, a ispod moţe da se prati

napredak u prenosu slike (prikazuje se crticama u delu

Picture Progress).

Ako ţelimo da iz nekog razloga prekinemo kopiranje

moţemo to da uradimo klikom na Otkaži (eng. Cancel).

Na kraju nas program pita da li smo završili rad sa slikama

u ovom programu ili ţelimo da ih objavimo na Internetu ili

da ih odštampamo posredstvom Interneta.

Da bi izašli iz programa treba da klinemo na dugme pored

zadnje mogućnosti (eng. Nothing. I’m finished working

with these pictures), čime završavamo rad ali to moramo

još jednom da potvrdimo u zadnjem prozoru koji se pojav-

ljuje – treba kliknuti na Kraj (eng. Finish).

13

Obrada digitalnih fotografija je nekada bio dug i mukotr-

pan posao. Zahtevao je korišćenje specijalizovanih i ne

tako jednostavnih programa.

Međutim, da bi ste pregledali vaše digitalne fotografije ili

izvršili određene korekcije na njima, moţete koristiti Mic-

rosoft Office Picture Manager, jednostavan program koji

ide u kompletu Microsoft Office programa. Ovaj program

se odlikuje jednostavnošću i lakoćom korišćenja. Na lak i

brz način moţete pregledati i pronaći određenu sliku iz

vaše galerije, ukloniti crvene oči na fotografijama načinje-

nim digitalnim fotoaparatom, povećati kontrast i osvetlje-

nost na slikama dobijenih skeniranjem, itd.

Microsoft Office Picture Manager moţete pokrenuti preko

Start menija (Start->Programi->Microsoft Office

->Microsoft Office Tools->Microsoft Office Picture Mana-

ger ) ili ako preko Eksplorera dođete do slike, pa desnim

klikom na nju i izborom Otvori pomoću (eng. Open With) -

>Microsoft Office Picture Manager opcije.

Prozor Picture Manager-a podeljen je na tri dela. Središni

deo namenjen je za pregledanje i moţe se podesiti jedan

od tri načina prikaza. Sa leve strane nalaze se prečice do

fascikli sa slikama. Na stablo se mogu dodati nove prečice

preko Add Picture Shortcut okvira za dijalog. Na stablu se

nalaze i prečice do poslednje otvaranih fascikli sa slikama

kao i do korigovanih dokumenata čije korekcije nisu saču-

vane.

Sa desne strane nalazi se Task Pane koji omogućava brţi

pristup alatima.

Rad sa digitalnim fotografijama

Primer za korišćenje opcije Auto Correct

14

Na dnu prozora nalazi se statusna linija koja daje podatke

o broju selektovanih dokumenata, njihovoj veličini i nazi-

vu. Na sredini se nalaze dve strelice pomoću kojih prelazi-

mo sa jednog na drugi dokument. Tu je i klizač za uveća-

nje/umanjenje prikaza (vrlo zgodan jer moţete da

„umanjite“ ili „uvećate“samo sliku ili pregled slika celog

foldera).

Iznad dela za pregledanje nalazi se linija padajućih menija

i dve palete sa alatkama, standard i formating. Ovi delovi

su dobro poznati korisnicima programa Office paketa.

Za početnike i sve one koji ţele da poprave fotografiju

samo jednim klikom na raspolaganju je alatka Auto Cor-

rect sa palete za formatiranje koja obavlja automatske

korekcije na izabranim objektima. Ova komanda moţe da

pomogne oko posvetljavanja tamnih fotografija, izvlače-

nja detalja i balansiranja boja.

Nekada je potrebno izvršiti i dodatne korekcije na fotogra-

fiji. To se moţe učiniti izborom određenih opcija padajuće

liste Picture ili pritiskom na prekidač Edit Pictures sa palete

Formating. Pomoću Edit Pictures mogu se izvršiti auto-

matske korekcije (Auto Correct), poboljšanje osvetljenosti i

kontrasta (Brightness and Contrast), korekcije boja (Color),

odsecanje delova slike (Crop), rotiranje (Rotate and Flip),

uklanjanje crvenih očiju (Red Eye Removal), promena veli-

čine slike (Resize) i smanjenje veličine datoteke koja nosi

sliku (Compress).

Na fotografiji nastaloj posle pokretanja Auto Correct opcije

izvršene su dodatne korekcije boje i isečen je deo slike oko

centralnih objekata.

Pomoću Microsoft Office Picture Manager-a moţete ispra-

viti perspektivu na slikama, kao što je prikazano na slede-

ćem primeru (Rotate and Flip). Na prvoj, izvornoj fotografiji

toranj je iskošen ulevo, iako u stvarnosti to nije. Ali, onaj ko

je fotografisao nakrivio je malo fotoaparat udesno. Da bi

smo ispravili toranj najpre rotiramo fotografiju udesno dok

toranj ne dođe u vertikalan poloţaj. Zatim odsečemo kraje-

ve fotografije tako da se ne vidi bela površina po rubovima

koja je nastala rotacijom. Prilikom odsecanja odstranjuje se

i deo originalne fotografije (sam vrh tornja), ali to je cena

ispravljanja.

Još jedna korisna stvar je mogućnost promene veličine sli-

ke (Resize). Naravno, uvećanje slike je u suprotnosti sa kva-

litetom, tako da i kada ste primorani da uvećate sliku, to

činite samo dok ne dođe do primetnog pogoršanja kvalite-

ta. Ali ono sa čime se češće susrećemo je smanjenje veliči-

ne slike. Moţemo odabrati neku od ponuđenih veličina

namenjenih za korišćenje na računaru i štampu, ili veličine

koje su namenjene za postavljanje slike na Web ili za slanje

elektronskom poštom.

Moguće je i smanjenje veličine datoteke koja nosi sliku

(Compress ) što je vrlo vaţno da uradite kad ţelite da neku

sliku slikanu u velikoj rezoluciji dobrim digitalnim fotoapa-

ratom pošaljete elektronskom poštom a nemate brzu inter-

net vezu moţete ih komprimovati, ali imajte u vidu da se

smanjenje veličine datoteke vrši na račun pogoršanja kvali-

teta slike.

15

Treba znati gledati (slikarstvo), slušati (muzika) i odabirati

(fotografija), da bi čovek mogao biti slikar, muzičar ili foto-

graf.

Osnov fotografije je najdirektnije vezan sa ţivotom, u oda-

biranju njegovih tipičnih momenata, pojava i događaja,

tako da fotografija predstavlja jednu od najteţih kreativnih

delatnosti.

Fotografija zaokupljala je ljudski duh vekovima, još od

vremena pokušaja da se koristi „camera obscura" u XVI

veku.

Prvu fotografiju na svetu napravili su Ţozef Nisefor

(Joseph Nicephore) i Klod Nieps (Claude Niepce) sa prozo-

ra Nijepsove radne sobe.

Šta početniku u fotografiji moţe biti od koristi? Ţivimo u

informatičkom dobu, sve se lakše dolazi do informacija, ali

kako odabrati prave? Ni tako „pametni” savremeni računa-

ri to ne znaju da urade za nas (a i pitanje je da li će ikada

znati). Daćemo vam osnovne smernice a Vi odaberite ono

što vama treba.

http://www.fotocommunity.com/

Sajt je posvećen samoj fotografiji a ne fotografskoj tehnici.

Podeljen je u tematske celine: subjects, special, people,

nude, nature, digiart, youth, world, contest, gallery. Sajt je

urađen na engleskom, nemačkom, italijanskom, španskom

i francuskom jeziku. Svako se moţe registrovati i dobiti

priliku da postavi svoje fotografije i tako dobije mišljenje

drugih zaljubljenika u fotografiju.

http://www.portrait-photos.org/ i http://www.glamour-

photos.org/

Grupa fotografa i zaljubljenika u fotografiju je napravila

dva odlična sajta koji pokrivaju jednu (dve) celine u foto-

grafiji portret (i glamur portret). Ovde moţete pogledati

jako dobre fotografije koje mogu dosta pomoći početnici-

ma u stvaranju nekih novih ideja i načinu snimanja portre-

ta.

http://www.dpreview.com/

Sajt posvećen foto tehnici.

Novostima i novim tehnologija-

ma u fotografiji. Testiranjem

dslr i objektiva. Ima jako sadr-

ţajan i kvalitetan forum. Bazu digitalnih fotoaparata sa

svim specifikacijama podeljenih u brand kategorije. Learn

odeljak gde se opisuju osnovne stvari vezane za tehničku

stranu fotografije.

http://www.imaging-resource.com/

Još jedan sajt prevashodno ori-

jentisan novim dostignućima u

fotografskoj tehnici, softverskim

rešenjima i dr. Sadrţi forum,

blog i rss feed. Interesantan

deo početnicima će biti deo Find the Best Camera For You

gde mogu po svojim zahtevima odabrati pravi fotoaparat

za sebe. Na ovom sajtu se mogu naći i neki tutorijali o

fotografiji.

http://www.megapixel.net/

Ovaj sajt je zanimljiv za počet-

nike jer se na njemu u odeljku

Glossary mogu naći vrlo jedno-

stavna objašnjenja većine termina korišćenih u digitalnoj i

analognoj fotografiji.

http://www.luminous-landscape.com/

Dosta primera, tehnika, preciz-

na uputstva kako se određene

stvari realizuju, po neka revizija

aparata ili objektiva…

http://www.photo.net/

Sve u jednom. Od pregleda foto

tehnike, galerija fotografija,

foruma do odeljka Learning

gde moţete saznati dosta o raznim oblastima vezanim za

fotografiju.

Internet sajtovi o fotografiji

16

http://www.photozone.de/

Odličan sajt koji se u najvećem

delu bavi testovima objektiva.

Sadrţi i deo koji opisuje osno-

ve fotografskog zanata.

http://handbook.outbackphoto.com/index_news.html

Sve ono što moţe da se zna a tiče se digitalne fotografije i

onog sto nju okruţuje.

http://www.normankoren.com/

Fotograf i zaljubljenik u foto-

grafiju Norman Koren na svom

sajtu kaze: "Welcome to my

website, in which I share my passion for photography…"

Ovda moţete pronaći što šta zanimljivo o fotografiji.

http://www.jarac.net

Malo čudnog naziva ali sa izu-

zetno zanimljivim i poučnim

sadrţajem. Gospodin Đulijano

Bjelić na svom sajtu ima ode-

ljak škola fotografije gde se

potpuno besplatno moţe ski-

nuti materijal koji objašnjava

fotografske osnove. Još bolje je

to što je ovo izuzetno pogodno za sve one koji su slabiji

poznavaoci engleskog jezika je to što je sav materijal na

hrvatskom jeziku.

http://www.tpub.com/content/photography/14209/

Sve ono što će početnika a sigurno i nekog jako iskusnijeg,

zanimati o fotografiji.

http://www.dg28.com/technique/index.htm

K a o š t o s a m n a s l o v

"Photographer education"

kaţe, sajt je namenjen obrazo-

vanju fotografa sa puno prakti-

čnih saveta.

http://www.morguefile.com/archive/classroom.php

Prava on line škola fotografije sa 10 tematskih lekcija i

odeljkom gde se svaka lekcija moţe prodiskutovati i saz-

nati ono što moţda nije bilo najjasnije.

http://home.drenik.net/foto/anastas/

Na sajtu se moţe pronaći nekoliko tekstova o fotografiji I

Anastasu Jovanoviću, prvom Srpskom fotografu.

http://www.naturfotograf.com/index2.html

Verovatno su se svi početnici videvši neku IR kolor fotogra-

fiju zapitali kako da i oni dobiju nešto slično. Sve to što im

je delovalo nemoguće i jako tajnovito moţete saznati baš

ovde.

http://www.fiap.net/

International Federation of

Photographic Art. Da li je ovo

sajt za početnike? Ne znam, ali

sigurno znam da će svaki poče-

tnik koji nastavi da se ozbiljnije

bavi fotografijom jednog dana

ţeleti da nosi FIAP umetničko

zvanje. Pogledajte.

h t t p : / / w w w . t e d . p h o t o g r a p h e r . o r g . u k /

photoscience_form.htm

The Science of Photography??? Da li je ovo za početnike?

Jeste. Lepo objašnjeni osnovni fotografski elementi I proce-

si dobijanja dobre fotografije. A tu je i indeks najzvučnijih

fotografskih imena i kratkih pregleda njihovih biografija.

http://dpfwiw.com/ir.htm

"Infrared (IR) basics for digital

photographers". Na veoma lep

način objašnjeno sve što vam

treba da bi pravili IR fotografije na svom digitalcu. Pored IR

fotografije ima još puno zanimljivog sadrţaja.

http://ronbigelow.com/articles/articles.htm

Sajt fotografa Rona Bigelowa sa

puno odličnih članaka o digital-

noj fotografiji i praktičnih

saveta.

17

http://www.photoflexlightingschool.com/

Škola rasvete. Pregršt saveta o principima osvetljenja na

fotografijama, lekcijama o fotografskoj opremi, praktični

saveti i uputstva kako postaviti svetlo i dobiti odličnu foto-

grafiju.

h t t p : / / w w w . m s n u s e r s . c o m /

Asktheoleproaboutphotography/joezeltsman.msnw

Sve one koje zanima kako se treba fotografisati portret,

kako da se postavi rasveta i još po nešto ovde mogu pro-

naći dobre savete.

http://www.studiolighting.net

Sve početnike zanima šta to

profesionalni fotografi rade i

prave gotovo savršene fotogra-

fije. Sve o tehnikama fotografi-

sanja u studiju moţete pronaći ovde. Da li ćete Vi postati

profesionalac, to zavisi samo od Vas.

www.telfon.net/dig

Zanimljiv sajt za sve one koji ţele da saznaju više o foto-

grafiji a engleski jezik im nije baš blizak. Sadrţi preglede

najzanimljivijih digitalnih fotoaparata. Sadrţi i zanimljivo

veţbanje za početnike, gde mogu podešavati otvora blen-

de, brzine okidanja i osjetljivost i tako veţbati tačno odre-

đivanje ekspozicije.

http://www.cambridgeincolour.com/tutorials.htm

Sajt koji objašnjava sve pojmove o fotografiji, ima dosta

dobre tutorijale o HDR fotografiji... Dobar je za početnike,

a nije naodmet da njegov sadrţaj pogledaju i oni koji se

duţe bave fotografijom, sigurno će pronaći nešto što će im

koristiti.

http://www.refoto.co.yu/

Naš jedini časopis o fotografiji.

Na sajtu se nalazi pregled nekih

članaka koji se nalaze u časopi-

su.

http://www.fotoss.org/

Sajt Foto saveza Srbije. Ovo će zanimati sve

one koji će ţeleti da svoje fotografije poka-

ţu na izloţbama umetničke fotografije u

Srbiji.

http://www.dizajnzona.com/forums/

Jako dobar forum sa posebnim

fotografskim podforumom, gde

moţete da pronađete i ono što

nikada niste ni traţili, a niste ni

znali da će vam ikada zatrebati.

http://www.balkanphotocontest.com/

Balkan photocontest je sajt

namenjen fotografima bez

obzira da li su oni početnici ili ne. Registrovanjem na ovom

sajtu moţete postati član velike on line fotografske zajedni-

ce. Moţete pregledavati radove drugih članova, komentari-

sati njihove fotografije, postavljati svoje fotografije u svojoj

galeriji i takmičiti se sa ostalima na zadate fotografske

teme.