2

Microsoft ţeli da pomogne da se osmisle dugoročni

modeli primene savremenih sredstava informacionih i

komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i

podrţava projekte koji pomaţu osavremenjavanje školske

računarske opreme, softvera i Internet veze škola, projekte

koji doprinose podizanju nivoa računarske pismenosti nas-

tavnika i učenika, projekte koji pruţaju pomoć stručnom

usavršavanju nastavnika i osavremenjavanju školskih pro-

grama, projekte za primenu savremenih metoda učenja,

saradnju nastavnika u mreţnom okruţenju i druge projek-

te koji za svoj rezultat daju visokokvalitetna iskustva u

oblasti učenja i razvoja obrazovanja. Microsoft program

Partner u učenju na globalnom nivou pruţa pomoć nasta-

vnicima u stručnom usavršavanju i pomaţe saradnju među

nastavnicima radi unapređenja nastave i procesa učenja.

Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je

posvećen primeni računara u nastavi, elektronskom učenju

i digitalnoj pismenosti učenika i nastavnika.

Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je

besplatan i izlazi mesečno.

Sadržaj:

Urednik:

Sneţana Popović

Autori:

Marina Petrović

Miloš Milosavljević

Mirjana Trkulja

Smiljana Grujić

Sneţana Popović

Mala škola programiranja C# (17)

Data Binding

3

Izrada Web stranica (12)

Dinamički HTML

6

"Kreativna škola"

Individualizacija u nastavi

9

Kako kreativno iskoristiti MS Paint 11

Nastavnički materijali

Podrška za bezbednosne potrebe

15

Materijal za učenike

Podrška za bezbednosne potrebe

16

3

U ovom nastavku ćemo obraditi vezivanje sa podacima

(Eng. Data binding).

U prošlom nastavku smo zapravo radili data binding kada

smo postavljali DataSource svojstvo kontrole

DataGridView. Sličnu stvar moţemo uraditi i sa gotovo

svakom kontrolom korisničkog interfejsa. Vezivanje poda-

taka znači da se u nekoj kontroli automatski prikazuju

podaci iz baze, najčešće kao rezultat SELECT upita. Pošto

SELECT upit moţe da obuhvati podatke iz jedne ili više

tabela, ovo predstavlja veoma elegantan način za prikaz

podataka korisniku, uz minimum programiranja. Kontrole

se povezuju na potrebnu tabelu u okviru DataSet objekta.

Princip rada je identičan kao što je demonstrirano u pred-

hodnom primeru, uz dodatak par linija koda koje su odgo-

vorne za povezivanje podataka. Postoje dve varijante koje

moţemo koristiti i čiji izbor zavisi od mogućnosti same

kontrole. Neke kontrole su u stanju da tabelarno prikaţu

podatke, kao što je DataGridView. U ovom slučaju potreb-

no je podesiti samo DataSource svojstvo i to je sve. Ovaj

način vezivanja se zove complex data binding.

Neke druge kontrole kao što TextBox, Label i slične oči-

gledno ne mogu prikazati redove i kolone podataka, već

mogu da prikaţu samo vrednost određene kolone (polja iz

tabele), određenog sloga (reda u tabeli). Ovo nas dovodi

do pojma Current record (aktivni slog-zapis) čije vrednosti

kolone ţelimo da prikaţemo u kontroli.

Kada "napunimo" DataSet podacima, inicijalno aktivni slog

je prvi (pod uslovom da uopšte postoje slogovi). U toku

rada korisnik moţe da vrši navigaciju po slogovima i na taj

način menja aktivni slog koji se prikazuje u ovako vezanim

kontrolama.

Svaka kontrola koja podrţava vezivanje podataka poseduje

kolekciju DataBindings koja moţe da sadrţi više vezivanja

podataka za istu kontrolu, a u praksi se koristi najčešće

samo jedna. Vaţno je napomenuti da moţemo odrediti na

koje svojstvo kontrole ţelimo da veţemo vrednost kolone

aktivnog sloga. Na primer ako ţelimo da podatke

prikaţemo u TextBox kontroli, to činimo preko njenog

svojstva Text. Ako u podacima imamo kolonu koja moţe

imati samo vrednosti tačno/netačno (Eng. true/false) logič-

no je koristiti CheckBox kontrolu i vezati podatke na njeno

svojstvo Checked.

Sintaksa za povezivanje svojstva kontrole sa kolonom tabe-

le iz DataSet objekta je raznolika, ali najčešće se koristi sle-

deća:

(predpostavka je da na formi imamo TextBox kontrolu u

kojoj ţelimo da prikaţemo vrednost kolone

"CompanyName" iz već napunjenog DataSet objekta)

TextBox1. DataBindings.Add ("Text", Ds.Tables[0],

"CompanyName");

U ovoj liniji koda za kontrolu TextBox1 dodajemo novo

vezivanje tako što za svojstvo Text iz prve tabele DataSet-a

pod nazivom Ds, vezujemo kolonu "CompanyName". Vodi-

te računa da ne vezujete dva ili više puta podatke za isto

svojstvo kontrole jer ćete tada dobiti poruku o grešci.

Primer

Da bi ovo ilustrovali napravićemo jednostavan primer za

simple i complex data bindigs. Kao i ranije koristimo Micro-

soft Access bazu podataka. Pokrenite Microsoft C# 2005

Express Edition i kreirajte novi projekt tipa Windows

Application.

Sve što treba ćemo uraditi u Form_Load događaju kako bi

se odmah po otvaranju forme prikazali i podaci.

Kao i u prošlom nastavku koristimo objekte:

OleDbConnection

OleDbCommand

DataSet

OleDbDataAdapter

Za prikaz podataka koristićemo NWind.mdb bazu i sledeće

kolone iz tabele Products:

ProductName (naziv proizvoda)

UnitPrice (cena proizvoda)

Discontinued (da li je proizvod dostupan)

Mala škola programiranja C# (17)

Data Binding

4

SELECT upit koji ćemo poslati bazi je:

SELECT ProductName, UnitPrice, Discontinued

FROM Products

ORDER BY ProductName

Uradite dupli klik na formu kako bi dobili Form1_Load

događaj. Setite se da dodate using direktivu kako bi skrati-

li pisanje koda:

using System.Data.OleDb;

U Form1_Load funkciji upišite sledeće linije koda:

private void Form1_Load(object sender, EventArgs e)

{

OleDbConnection Konekcija = new OleDbConnection();

Konekcija.ConnectionString =

@"Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;

Data Source=C:\baza\Nwind.mdb";

OleDbCommand Komanda = new OleDbCommand();

Komanda.Connection = Konekcija;

Komanda.CommandText =

"SELECT ProductName, UnitPrice, Discontinued

FROM Products

ORDER BY ProductName";

DataSet Ds = new DataSet();

OleDbDataAdapter Da = new OleDbDataAdapter();

Da.SelectCommand = Komanda;

Da.Fill(Ds);

}

Ovde smo pripremili teren za simple i complex poveziva-

nje podataka.

Sada na formu treba postaviti elemente korisničkog inter-

fejsa. Na formu postavite redom:

Jednu DataGridView kontrolu

Dve Label kontrole

Dve TextBox kontrole

Jednu CheckBox kontrolu

Svojstva Text za Label i CheckBox kontrole postavite kao

što je prikazano na sledećoj slici:

Sada ţelimo da podatke prikaţemo u DataGridView1 kon-

troli koja omogućava simple data binding.

U nastavku koda je dovoljno dopisati samo jednu liniju

koda:

dataGridView1.DataSource = Ds.Tables[0];

U dve TextBox kontrole ţelimo da prikaţemo vrednosti

kolona "ProductName" i "UnitPrice". Ovo je complex data

binding. U nastavku upišite sledeće dve linije koda:

textBox1.DataBindings.Add("Text", Ds.Tables[0],

"ProductName");

textBox2.DataBindings.Add("Text", Ds.Tables[0],

"UnitPrice");

Na kraju ţelimo da vrednost kolone " Discontinued" prika-

ţemo u CheckBox kontroli. Vrednosti u ovoj koloni mogu

biti samo true ili false, zbog čega smo i izabrali CheckBox

za njen prikaz. Dopišite još jednu liniju koda:

checkBox1.DataBindings.Add("Checked", Ds.Tables[0],

"Discontinued");

Obratite paţnju da ovde ne vezujemo svojstvo "Text" već

svojstvo "Checked".

5

Sada pokrenite primer. Ako ste sve ispravno upisali treba

da dobijete rezultat kao na sledećoj slici:

Kada u tabeli menjamo slog, automatski se menjaju i

podaci ispod. Pošto su sve kontrole vezane za isti izvor

podataka (Eng: DataSource), u našem slučaju na prvu

tabelu Ds objekta, logično je da je prikaz sinhronizovan.

Takođe ćete primetiti da moţete menjati podatke direktno

ili u tabeli ili u kontrolama ispod nje. Te izmene se takođe

automatski prikazuju. Međutim kada zaustavite, pa pono-

vo pokrenete primer primetićete da su podaci ostali neiz-

menjeni. Sve izmene koje se na ovaj način rade su lokal-

nog tipa, odnose se samo na DataSet objekat koji je u

memoriji računara. Baza podataka se ne aţurira automat-

ski. Da bi ovo uradili neophodno je formirati Insert, Upda-

te i Delete komande što u ovom momentu prevazilazi

ambicije ovog početničkog serijala.

Za kraj ovog nastavka i serijala, pokušajte sledeće:

Sama forma takođe poseduje DataBindings kolekciju. Ako

ţelimo da u naslovu forme prikaţemo naziv proizvoda,

dovoljno je setiti se da referencu na formu predstavlja klju-

čna reč this.

Dopišite još jednu liniju koda:

this.DataBindings.Add("Text", Ds.Tables[0],

"ProductName");

Sada pokrenite primer i videćete kako se i naslov forme

menja u zavisnosti od aktivnog zapisa.

6

Da biste dizajnirali Web strane koje su i privlačne i interak-

tivne, potrebno je da koristite DHTML, odnosno Dinamički

HTML. DHTML predstavlja kombinaciju HTML jezika, CSS

stilova, skripting jezika i DOM modela. Mi smo se do sada

upoznali sa HTML jezikom i CSS stilovima, a u ovom, pos-

lednjem nastavku našeg serijala o izradi Web stranica,

ukratko ćemo objasniti JavaScript jezik i DOM model.

Osnovna namena HTML jezika je kreiranje statičkog sadr-

ţaja i izgleda Web strane, bez mogućnosti kreiranja odgo-

vora na korisničke akcije. Web strana se učita i nadalje se

ništa ne dešava u Web čitaču. Na primer, moţda je u polje

na Web strani potrebno uneti datum ili telefonski broj u

određenom formatu. Provera ispravnosti unesenih poda-

taka ne moţe biti izvršena od strane HTML jezika, jer

HTML ne moţe da proveri ispravnost unetih podataka u

obrasce.

Šta je DHTML?

Dinamički HTML ili DHTML, predstavlja skup tehnologija

koje Web programeri mogu koristiti da obezbede menja-

nje Web strane u zavisnosti od akcija korisnika. DHTML

omogućava da se jedna HTML strana, inače statična po

svojoj prirodi, moţe menjati u svakom momentu bez inte-

rakcije sa serverom, jer se sve dešava na klijentu (Web

čitaču), što dalje znači da se promene izvršavaju brzo i da

ne zavise od dostupnosti Internet konekcije.

DHTML komponente su:

HTML

CSS

Skript jezik

DOM

Document Object Model (DOM)

Svi savremeni Web čitači imaju ugrađenu sposobnost da

međusobno povezuju elemente jedne strane preko DOM-a.

Kada se element učita, DOM omogućava njegovo stavljanje

u hijerarhijski odnos sa drugim elementima na strani. Na

taj način DOM predstavlja strukturu i sadrţaj strane. Tako-

đe, DOM omogućava da svaki element na strani postane

objekat, sa sopstvenim skupom svojstava, metoda i doga-

đaja.

Nama kao Web programerima je potrebno samo da koristi-

mo DOM kako bi napravili dinamičke HTML stranice.

Na primer, sledeći HTML kod:

<html>

<head>

<title>HTML dokument - primer</title>

</head>

<body>

<h1> HTML dokument</h1>

<p>Ovo je primer <i>jednostavnog</i> dokumenta.

</p>

….

hijerarhijski prikazan preko DOM-a, izgleda na sledeći

način:

Izrada Web stranica (12)

Dinamički HTML

7

JavaScript jezik

JavaScript predstavlja objektno zasnovan skripting jezik

koji omogućava da se doda dinamičnost i interaktivnost

Web stranama. Na primer, JavaScript omogućava da se:

dinamički promeni stil pojedinačnih elemenata ili

cele strane;

dinamički promene elementi strane na osnovu uno-

sa korisnika;

sakupe i obrade podaci sa HTML obrazaca bez pot-

rebe da se zbog toga komunicira sa serverom;

doda interaktivnost grafičkim elementima na strani;

kreiraju i pamte podaci na korisničkim računarima

korišćenjem kukija (kolačića) i slično.

Ukoliko nemate iskustva u programiranju, učenje

JavaScript jezika moţe zahtevati prilično vremena. Mi

ćemo se u ovom članku upoznati isključivo sa osnovama

korišćenja. Ukoliko ţelite da samostalno pišete JavaScript

kod, na vama ostaje da se dalje usavršavate (čitanjem knji-

ga, praćenjem i promenom postojećih primera, pohađa-

njem kurseva).

Dodavanje JavaScript-a u HTML dokument

povezivanjem (definicije skriptova su u odvojenom

dokumentu)

<head>

<script language="javascript" src="leftMeni.js" />

</head>

ugrađivanjem (definicije skriptova su sastavni deo

<head> ili <body> sekcije dokumenta)

<script language="javascript">

function main()

{

window.alert("Hello, World!");

}

</script>

inline (skript se piše kao vrednost za događaj nad

elementom)

<input type="button"

onclick="window.alert('Zdravo!')"

value="Klikni za pozdrav" />

PRIMER

Da biste razumeli šta je DHTML, uradićemo primer, koji će

omogućiti promenu stila pojedinih elemenata strane na

osnovu akcije korisnika.

Postoji nekoliko događaja vezanih za korišćenje miša:

- onmouseover

- onmouseout

- onclick

- onmousemove

Naš primer će obraditi stavljanje i sklanjanje kursora miša

iznad objekata, odnosno obradiće onmouseover i onmou-

seout događaje.

Koristićemo ugrađeni stil za definisanje izgleda dokumenta.

Ţelimo da tekst bude plave boje, ispisan fontom Verdana

veličine 18px na sivoj pozadini. Takođe, kreiraćemo stil

klasu sa nazivom efekt, koja definiše crvenu boju teksta. U

<head> deo dodajemo sledeće:

<style>

body {

background-color: silver;

color: blue;

font: 18px verdana;

}

.efekt {

color: red;

}

</style>

Dodaćemo tekst na našu stranu:

<h1> DHTML komponente:</h1>

<ul>

<li>HTML </li>

<li> CSS </li>

<li> JavaScript </li>

<li> DOM </li>

</ul>

Naš cilj je da, kada korisnik stavi kursor miša iznad nekog

od elemenata navedene nenumerisane liste, da se boja tog

elementa promeni iz plave u crvenu, i da, kada skloni kur-

sor miša sa tog elementa, slova postanu ponovo plava.

Ovo ćemo postići na sledeći način: dodajemo događaj

onmouseover kao atribut u početni tag elementa i stavlja-

8

mo njegovu vrednost na this.className='efekt',što znači

da će se stil klasa sa nazivom efekt biti primenjena kada se

stavi kursor miša iznad elementa. Da bi se boja vratila u

plavu, odnosno da ne bude aktivna stil klasa efekt, dodaje

se i onmouseout događaj i njegova vrednost se postavlja

na this.className=';'.

Menjamo sledeće elemente:

<li onmouseover="this.className='efekt'"

onmouseout="this.className=';'"> HTML </li>

<li onmouseover="this.className='efekt'"

onmouseout="this.className=';'"> CSS </li>

<li onmouseover="this.className='efekt'"

onmouseout="this.className=';'"> JavaScript </li>

<li onmouseover="this.className='efekt'"

onmouseout="this.className=';'"> DOM </li>

Trebalo bi da korišćenjem Notepad programa napišete

sledeći kod:

<html>

<head>

<title>DHTML - 1. primer</title>

<style>

body {

background-color: silver;

color: blue;

font: 18px verdana;

}

.efekt {

color: red;

}

</style>

</head>

<body>

<h1> DHTML komponente:</h1>

<ul>

<li onmouseover="this.className='efekt'"

onmouseout="this.className=';'"> HTML </li>

<li onmouseover="this.className='efekt'"

onmouseout="this.className=';'"> CSS </li>

<li onmouseover="this.className='efekt'"

onmouseout="this.className=';'"> JavaScript </li>

<li onmouseover="this.className='efekt'"

onmouseout="this.className=';'"> DOM </li>

</ul></body></html>

Tekst snimite kao DHTML_Primer_1.htm i zatim datoteku

otvorite u Web čitaču. Ako ste sve tačno uneli, treba da

dobijete sledeće:

Testirajte stranu tako što ćete staviti kursor miša iznad

neke od komponenti DHTML-a. Ako je sve u redu, tekst bi

trebao da menja boju - iz plave u crvenu i obratno. Na sle-

dećoj slici je prikazan izgled strane ako je kursor miša

iznad elementa JavaScript.

Ukoliko imate vremena, usavršite preko leta pravljenje

HTML strana. To će biti dobra osnova za praćenje člana-

ka u novom ciklusu od jeseni. Tema ciklusa je ASP.NET,

odnosno učićemo kreiranje Web strana koje se izvršava-

ju na Web serveru.

9

Individualizacija - šta je to?

Poseješ sva zrna u isto vreme

Sva izniknu u različito vreme

Neka se od njih otvore

Neka ne uspeju

Moţda ih ne moraš ni sejati u isto vreme!

Nije bitno kada ih seješ vaţno je da se otvore!

Šta treba da uradi onaj koji brine o posejanom semenu?

Da obezbedi uslove za otvaranje

Da uhvati proces onda kada započne

Da ga podrţi da ode najdalje što moţe!

Šta je individualizovani pristup podučavanju?

Individualizovano podučavanje je vaspitno-obrazovni pris-

tup koji uzima u obzir ono što svako dete unosi u situaciju

nastave i učenja. Predpostavka ovog pristupa je da nema

dva ista deteta koja ulaze u vaspitno-obrazovnu aktivnost

na potpuno isti način. Deca unose u aktivnosti svoju lič-

nost, stavove, veštine itd.

Reagujući na široki spektar sposobnosti, stilova učenja,

potreba i ličnosti dece u razredu, nastavnik pokazuje deci

da prihvatanje različitosti i reagovanje na njih predstavlja-

ju vaţne društvene vrednosti. Iz tog razloga individualizo-

vane metode unapređuju principe tolerancije i pravde u

razredu.

Nastavnici treba da svoje podučavanje usmeravaju u zonu

narednog razvoja dece (L. Vigotski), a to znači da pravac

delovanja odraslog treba da se nalazi između onoga što

deca mogu da urade i onoga što mogu da urade uz tuđu

pomoć. Nastavnik treba da obezbedi mali podsticaj dete-

tu pomaţući mu da nešto uradi na malo dubljem i kom-

pleksnijem nivou nego što je njegovo aktuelno funkcioni-

sanje. Zatim, nastavnik treba da pomogne detetu da pređe

na još viši stepen funkcionisanja.

Individualizovan pristup u stvari naglašava vaţnost anga-

ţovanja učenika i osigurava da se proces učenja kvalitetno

odvija. On podrazumeva da su dete i nastavnik zajednički

graditelji znanja, i dete nije „prazna posuda“ koju nastavnik

„puni“ informacijama pa iz tog razloga nastavnici pomaţu

deci da postignu svoj puni potencijal. Ono što je vaţno ne

zaboraviti da je taj potencijal za svako dete različit.

Aktivnosti individualizacije:

poštovanje uzrasnih i razvojnih mogućnosti ( ne

moţe isto dete od 7 godina i 13 godina, niti moţe

isto dete koje sa lakoćom usvaja reči i brojeve od

deteta kome to teško ide)

centriranje na pojedinca i grupu (svi smo različiti,

što ne znači da smo gomila pojedinaca niti da će sve

biti podređeno nama)

obezbeđivanje raznovrsnosti (ne moţemo napraviti

program za svako dete, ali moţemo organizovati rad

i napraviti različite aktivnosti u kojoj će se različita

deca iz našeg odeljenja uključiti u rad)

doziranje (radom u malim grupama i kroz različite

vrste interakcije deca imaju prilike da plasiraju svoje

osobenosti i u programima usmerenim na procese,

nije nuţno istovremeno postizanje istih rezultata)

adaptiranje osobenostima sredine (jako je vaţno

prilagoditi se potrebama i interesovanjima i voditi

računa o kulturnim specifičnostima)

posmatranje i praćenje dece ( vaţno je povezivati

planiranje sadrţaje i ciljeve sa rezultatima posmatra-

nja pojedinca i grupe)

balans između raznorodnih aktivnosti ( mirnih i

dinamičnih, direktivnih i samosvojnih, spontanih i

didaktičkih, individualnih i grupnih...)

Neke od strategija individualizovane nastave

Planiranje unapred

Paţljivo planiranje je od suštinskog značaja za efikasnu

individualizaciju. Tu se najčešće koristi CIKLUS PODUČA-

VANJA SA POVRATNOM SPREGOM.

Ovaj proces obuhvata:

posmatranje dece

analiziranje ovog posmatranja

postavljanje ciljeva za decu

"Kreativna škola"

Individualizacija u nastavi

10

realizacija programa na način koji pomaţe deci da

ostvare sopstvene ciljeve

posmatranje efekata programa na postignuća cilje-

va

Ako se ciljevi ostvare postavljaju se novi ciljevi, ako se

ciljevi ne ostvare plan aktivnosti se prepravlja.

Što se tiče planiranja vaţno je voditi računa o nekoliko

stvari:

izbor ciljeva koje ţelimo da ostvarimo kao i izbor

ishoda do kojih ţelimo da dođemo

snimanje potreba i interesovanja učenika

individualizacija plana

izbor sadrţaja koje ţelimo da realizujemo

izbor sredstava, tehnika i metoda

procena i samoprocena efekata i

nov ciklus planiranja koji započinje procenom kon-

teksta i prethodnim rezultatima

Kako može da teče proces razmišljanja nastavnika kada

planira?

kako interesovanja i predznanja dece uklopiti u plan

i program

šta raditi ako se ta interesovanja ne uklapaju u plan

i program

kako izabrati sredstva, metode i tehnike i kako se

dobro pripremiti za čas

čime se rukovodimo u odlučivanju: šta mi je priori-

tet u ovom trenutku- plan i program ili potrebe,

interesovanja, mogućnosti dece, resursi...

Zavisno od prioriteta, moţemo imati dve mogućnosti:

nastavnika koji je usmeren na plan i program kao i

na planirane sadrţaje

nastavnika koji je usmeren na učenike i ponekad je

spreman da odstupi od plana i programa kako bi

pratio karakteristike učenika, ali pri tome vodi raču-

na o ishodima koji se očekuju.

Šta je još važno ?

Izgrađivanje fleksibilnosti

Uvek se treba maksimalno truditi da se nastavni proces

planira da on ima alternative i različite mogućnosti. Tako

se stvara mogućnost da sva deca dođu do izraţaja i ispolje

svoje mogućnosti

Pažljiva selekcija resursa, materijala, nastavnih sredsta-

va...

Sve što se koristi u nastavi , svaki materijal i svako nastav-

no sredstvo trebalo bi da bude fleksibilno i da obuhvata

lepezu od laganih do teških ili od jednostavnih do sloţenih

materijala i nastavnih sredstava.

Rad u malim grupama

To je još jedna od strategija za planiranje individualizova-

nog pristupa. Bilo da je aktivnost struktuirana ili polustruk-

tuirana moţe da se dešava u maloj grupi. Male grupe ima-

ju potencijal za razvoj svakog deteta. Nastavnik u maloj

grupi moţe prići svakom detetu i onom kome je potrebna

pomoć ali isto tako grupni rad mogu iskoristiti i deca koja

su veštija od drugih. Deca sa većim potencijalom mogu

pomagati deci kojima je pomoć potrebna, a nastavnik

moţe uspešnije da obrati paţnju na pojedinca, i to moţe

lakše uraditi nego kada radi sa velikom grupom dece.

11

Jednostavan alat za maštovite nastavnike i učenike

MS Paint je program koji pripada grupi pomoćnih progra-

ma operativnog sistema MS Windows u svim njegovim

verzijama. Pristupa mu se klikom na Start dugme, pa u Svi

programi (eng. All Programs) klikom na Pomoćni progra-

mi (eng. Assessories) otvaramo Bojanku (eng. Paint).

Ovaj program sluţi za crtanje i mnogim nastavnicima i

učenicima koji su početnici u crtanju na računaru moţe

pomoći da izraze svoju kreativnost. Ukoliko ste rešili da

isprobate svoju kreativnost ovog leta ili ćete to uraditi sa

svojim učenicima od septembra meseca, evo nekoliko ide-

ja. Koliko ćete biti uspešni u crtanju zavisi od vaše ţelje da

nešto nacrtate, od ideje koju imate i od sigurne ruke koja

upravlja mišem ili elektronskom olovkom za crtanje.

Paint je zaista jedinstven u svojoj jednostavnosti, a mogu

se dobiti zaista lepi rezultati.

Kratak kurs za rad u programu Bojanka (Paint)

Da bi nacrtali jednostavan crteţ treba da znate da koristite

kutiju sa alatima i kutiju sa bojama.

U kutiji sa alatima se nalaze kantica sa bojom, pipetica za

biranje boje, olovka, četka, sprej i alati za crtanje geomet-

rijskih oblika kao što su: prava linija, kriva linija, pravouga-

onik, mnogougao, elipsa i pravougaonik sa zaobljenim ivi-

cama. Ukoliko nešto pogrešno nacrtate, ne brinite tu je

gumica kojom moţete odmah da popravite svoju grešku.

Ukoliko ţelite da dodate i slova na vaš crteţ moţete to ura-

diti nekim od gore nabrojanih alata ali preporučuje se

korišćenje alata za kucanje i oblikovanje teksta, koji se

upravo tako i zove „Text“.

Pored navedenih alata kutija nudi još tri vrlo korisna alata

a oni sluţe za selekciju i uveličavanje dela crteţa. Alata za

selekciju ima dva i to alat za pravougaonu selekciju i selek-

ciju slobodnom rukom.

Kutija sa bojama nudi veliki izbor boja levim klikom miša,

nakon čega će se promeniti boja aktivnog alata. Ukoliko

ţelite da promenite boju pozadine ili boju gumice potreb-

no je da pritisnete desnim klikom novu boju, na primer

ţutu i kad budete koristili gumicu ona će ostavljati ţuti trag

otkrivajući ţutu boju pozadinskog papira na kome crtate.

Kutija sa

bojama

Kako kreativno iskoristiti MS Paint

Ikonica programa na Desktopu

Kutija sa alatima

12

Primeri za vežbu

Pre crtanja prirode, kućica u cveću i drugih sloţenijih slika,

prvo uveţbajte korišćenje alata na pravljenju apstraktnih

crteţa uz pomoć geometrijskih alata..

Ako ţelite da nacrtate pravilan krug potrebno je da selek-

tujete elipsu i dok je razvlačite po papiru potrebno je da

drţite pritisnut i taster Shift na tastaturi. Isto vaţi i za kva-

drat. Selektujete pravougaonik i drţite Shift na tastaturi.

Evo jednog primera.

Igrajte se sa pomoćnim tasterima Shift, Ctrl i Alt i kombi-

nujte ih sa selektovanim alatima iz kutije. Vidite šta moţe-

te novo pronaći.

Zadatak za kreativan rad mogao bi biti i izrada stripa u

Paint-u.

Prvo odredite veličinu papira koji ţelite da koristite za strip

tako što ćete pomeriti tačkice oko papira. Ima ih osam,

vrlo su male ali se uvek nalaze u uglovima papira i tačno

na sredini svake strane papira. Morate ih samo paţljivo

selektovati i onda moţete promeniti veličinu papira, tj.

smanjiti ga ili povećati. Strelica miša će pri tome dobiti

drugačiji oblik.

Kad odredite veličinu papira onda odlučite kakve ćete pro-

zorčiće za scene da postavite. Oni mogu biti različitih obli-

ka, pravougaoni, elipsasti, kvadratni čak ih moţete nacrtati

slobodnom rukom i umnoţiti jednostavnim kopiranjem

(korišćenjem naredbi Kopiraj-Nalepi eng. Copy-Paste iz

linije menija Edit ili iz spiska naredbi sa desnog klika).

Moţete i samo jednostavno četkom, olovkom ili linijom

izdeliti prostor na papiru.

Pre nego što nacrtate bilo šta na papiru, osmislite kratku

priču i podelite je na najviše desetak scena. Veliki broj sce-

na neće moći da vam stane na jedan papir a sadrţaj scena

će biti sitan i loše vidljiv.

Kad krenete na crtanje nemojte zaboraviti da na svakih pet

do deset minuta sačuvate svoj rad (u meniju Datoteka eng.

File dajte komandu Sačuvaj eng. Save) jer se moţe desiti da

izgubite sve što ste satima crtali i smišljali.

Evo kako izgledaju neki od stripova koje su uradili učenici

osmog razreda Osnovne škole „Jovan Popović“ iz Novog

Sada, na časovima informatike, u okviru kojih imaju deo

nastavnog plana pod nazivom Kompjuterska grafika.

13

Trebalo bi da znate da program Bojanka (eng. Paint) inici-

jalno uvek nudi da datoteku zapamti kao .BMP međutim,

ukoliko to ne ţelite odaberite neki drugi tip fajla, najbo-

lje .JPG. Dakle, kada birate Datoteka (eng. File) pa Sačuvaj

kao... (eng. Save As...) obratite paţnju na padajući meni

pored koga piše Sačuvaj kao tip (eng. Save as type) i tu

odaberite tip slike koji ţelite.

Primer za fotomontažu

Uz pomoć ovih alata koje smo nabrojali moţete napraviti i

fotomontaţu. Tako na primer na nekoj grupnoj slici, sve

glave mogu biti vaše ili glave neke poznate ličnosti. Veoma

je lako i zabavno. Evo kako to moţete uraditi:

1. U programu Paint otvorite fotografiju iz koje ćete

detalj ubaciti u drugu fotografiju (Datoteka eng. File

pa klik na Otvori eng. Open i izaberite ţeljenu foto-

grafiju)

2. Zatim odaberite alat za selekciju slobodnom rukom

3. Selektujte jedno lice sa fotografije

4. Dok je lice selektovano pritisnite naredbu Kopiraj

eng. Copy a odmah zatim naredbu Nalepi eng. Pas-

te. Obe naredbe se nalaze na liniji menija na des-

nom kliku.

5. Šta se zatim desilo? Program je poslušno kopirao

selektovanu površinu i stavio je u gornji levi ugao.

Dok je površina selektovana, prvo postavite pozadi-

nu na providnost

6. Zatim pomerite kopiranu glavu na ţeljeno mesto.

Pazite da ne izgubite selekciju, onda će vam se kopi-

rana glava zalepiti i ostati u gornjem levom uglu.

Znači nemojte kliknuti mišem van kopirane glave.

Ukoliko vam se to ipak desi vratite svoj potez u

nazad naredbom eng. Undo.

7. Ukoliko ponovo pritisnete naredbu Nalepi eng. Pas-

te, ista glava će se pojaviti kopirana opet u gorejem

levom uglu i sve moţete ispočetka. Naredbom Nale-

pi eng. Paste moţete beskonačno mnogo puta dobi-

ti istu kopiju na istom mestu.

8. Ukoliko ţelite da kopirate neki drugi deo fotografije

sve treba ponoviti sa novom selekcijom.

9. Da ne bi presnimili originalnu fotografiju rad saču-

vajte naredbom Sačuvaj kao... eng Save as... pod

drugim imenom nego originalnu sliku. Verovatno

ćete sa nestrpljenjem očekivati reakcije i komentare.

Kada napravite fotomontaţu kakvu ste hteli, sačuvaj-

te rad i pošaljite ga svojim prijateljima.

Moţete kombinovati i delove sa više različitih slika. Za to je

potrebno da svaku sliku imate otvorenu u posebnom pro-

zoru da bi ste mogli da ih prebacujete iz jednog u drugi.

Otvorite svaki put iznova program i jedan fajl neka bude

prazan. U njega moţete unositi kopirane delove sa svih

14

drugih slika. Na taj način moţete sačuvati ostale slike od

uništavanja a da ipak napravite novu i lepo se zabavite.

Na fotomontaţi moţete nešto i da docrtate ili obrišete

koristeći alate iz kutije, a moţete i da otkucate neki tekst.

Evo nekoliko lepih primera koje su učenici uradili.

15

Nastavnički materijali

Pregled

U ovom poglavlju učenici uče o mreţnoj bezbednosti i

fizičkoj bezbednosti računara i druge opreme. Obavezno

naglasite da učenici nikad ne treba da dovode sebe u opa-

snost pokušavajući da zaštite računarsku opremu.

Priprema za predavanje

Da biste se pripremili za predavanje ovog poglavlja, izvrši-

te sledeće zadatke:

Pročitajte celo poglavlje i uradite sve veţbe i druge

postepene zadatke.

Posavetujte se sa administratorom mreţe da biste

saznali na koji način ste umreţeni i koje smernice

već postoje.

Nabavite diskove za školski softver za zaštitu od

virusa.

Upoznajte se sa opcijom pravljenja inventara hard-

vera i softvera u vašoj bazi podataka. Unesite neke

izmišljene podatke da biste pokazali kako se pravi

inventar hardvera i/ili softvera.

Pojedinačne teme

Mrežna bezbednost

U ovom odeljku razgovarajte o hakerima i činjenici da

opasnosti za mreţu dolaze i spolja i iz same mreţe. Raz-

govarajte o slučajevima hakerisanja ili o virusima za koje

ste nedavno čuli na vestima.

Preventivne mere

Ovaj odeljak govori o zadatku sluţbe za pomoć da primeni

preventivne bezbednosne smernice. Ukoliko je to moguće,

neka vam administrator vaše mreţe pomogne u predava-

nju ove teme.

Instaliranje i ažuriranje softvera za zaštitu od virusa

Neka svaki učenik instalira softvera za zaštitu od virusa na

računar. Ukoliko nemate računare bez takvog softvera,

neka ga učenici prvo uklone, a zatim ponovo instaliraju.

Korišćenje jakih lozinki

Razgovarajte o tome zašto je vaţno da ne koriste slabe

lozinke. Pokaţite kako se podešavaju i primenjuju opcije

sloţenosti lozinke (uputstva su navedena u ovom odeljku).

Vežba 8-1: Kreirajte bezbednosnu konzolu i podesite

lokalnu bezbednost

U ovoj veţbi učenici kreiraju korisnički nalog i, zbog zahte-

va sloţenosti lozinke, lozinka koja im je zadata ne radi.

Moraju da dodele Korisniku10 jaku lozinku koja zadovolja-

va zahteve sloţenosti. Prijaviće se kao Korisnik10, promeni-

ti lozinku i odjaviti se. Zatim će se prijaviti kao administra-

tor i izbrisati korisnika.

Kad učenici naprave bezbednosnu konzolu u koraku 1,

postarajte se da svi podese smernice za lozinku po uputs-

tvima iz ovog poglavlja.

Ukoliko se podešavanje ne izvrši na ovaj način, učenici u

ovoj veţbi neće imati problem koji treba da reše.

Obezbeđivanje hardvera i softvera

U ovom odeljku uvodite alatke za pravljenje inventara har-

dvera i softvera u bazi podataka. Razgovarajte o vaţnosti

odrţavanja tačnog inventara i na koji način bi poznavanje

Podrška za bezbednosne potrebe

Konfiguracija Minimalna preporučena

postavka

Primeni istoriju lozinke Zapamćene 3 lozinke

Maksimalna starost lozinke 42 dana

Minimalna duţina lozinke 8 karaktera

Lozinka mora da zadovoljava

zahteve sloţenosti

Omogućeno

16

hardvera i softvera koji postoji u računaru moglo da

pomogne učenicima da reše problem. Razgovarajte o raz-

ličitim načinima obeleţavanja računarske opreme i načini-

ma da se ona označi kao vlasništvo škole.

Vežba 8-2: Napravite inventar i obeležite školski hard-

ver

U ovoj veţbi učenici prave inventar računara i druge opre-

me za koju su odgovorni. U to moţe biti uključeno i sta-

vljanje oznaka na komponente. Dodelite deo opreme sva-

kom učeniku i zadajte im da naprave inventar. Ukoliko

vaša baza podataka podrţava inventar opreme, neka teh-

ničari unesu podatke u bazu podataka. Pošto će morati da

odu do svakog računara da bi izvršili ovaj zadatak, moţda

je bolje da istovremeno naprave inventar i hardvera i sof-

tvera. Ukoliko vaša baza podataka podrţava ove funkcije,

neka učenici unesu i te podatke. Moţda bi bilo dobro da

podelite obrasce za svaki tip inventara da bi učenici zabe-

leţili odgovarajuće podatke.

Materijal za učenike

Kao tehničar sluţbe za pomoć, imaćete ograničenu ulogu u

bezbednosti vaše mreţe i hardvera. Odgovornost za opse-

ţan bezbednosni plan leţi prvenstveno kod profesionalaca

kao što je vaš školski administrator mreţe, inţenjer ili arhi-

tekta. Ali tehničar sluţbe za pomoć moţe pomoći u imple-

mentaciji preventivnih postupaka, kao što su oni koje ćete

naučiti u ovom poglavlju. Oni takođe mogu da pomognu

da se napravi inventar i označi hardver radi identifikacije.

Bezbednost mreže

Bez odgovarajućih bezbednosnih mera, računari u vašoj

mreţi mogu biti izloţeni mnogim različitim vrstama bezbe-

dnosnih napada. Najveća pretnja od svih za bilo koji raču-

nar u mreţi je zlonamerno ometanje (malicious tampe-

ring), takođe poznato pod nazivom hakerisanje, spolja ili u

okviru mreţe. Prepoznavanje te pretnje moţe biti eksterno

i interno i od presudne je vaţnosti za odrţavanje bezbed-

nosti vaše mreţe i računara u mreţi.

Eksterni hakeri mogu da dobiju pristup da bi krali ili brisali

podatke i informacije sa korisničkog naloga. Takođe mogu

da koriste mreţu kao bazu sa koje mogu da napadnu dru-

ge mreţe. Interni hakeri mogu da dobiju pristup podacima

o učenicima i njihovim ocenama ili drugim poverljivim

informacijama. Računarski virusi predstavljaju drugu pret-

nju. Virusi mogu da uzrokuju značajna oštećenja na mreţi;

neki su u stanju da obrišu sve datoteke na mreţi.

Vaţno je zaštititi mreţu od virusa i obrazovati korisnike

Podrška za bezbednosne potrebe

Nakon dovršavanja ovog poglavlja moći ćete

da:

Pomognete da se poboljša bezbednost mreže sa

klijenstke strane.

Preduzeti određene mere da biste povećali fizičku

bezbednost hardverskog inventara.

17

kako da izbegnu njihovo širenje. Kao tehničar sluţbe za

pomoć, pobrinućete se da se prate bezbednosne mere i

polise.

Preventivno delovanje

Bezbednost celokupne mreţe je odgovornost administra-

tora mreţe, inţenjera i arhitekte. Oni su odgovorni za krei-

ranje i implementaciju strategije koja će zaštititi mreţu od

napada. Kao tehničar sluţbe za pomoć, moţda ćete biti

odgovorni za implementaciju preventivnog delovanja kao

deo ove strategije. Preventivno delovanje je mera koju

preduzimate da biste sprečili hakere, viruse ili druge bez-

bednosne pretnje da napadnu mreţu.

Instaliranje i ažuriranje softvera za zaštitu od virusa

Jedna od najvaţnijih preventivnih bezbednosnih delovanja

koje bi trebalo postavite da funkcioniše za bilo koju mreţu

je utvrđivanje i eliminisanje virusa. Računarski virus je pro-

gram kreiran da ošteti operativni sistem, aplikacije ili

podatke ili da instalira neţeljene aplikacije na računaru.

Na primer, neki virusi podešavaju matičnu stranicu pro-

grama Internet Explorer na određenu lokaciju u dodaju

neodgovarajući sadrţaj na jedinicu na čvrstom disku. Dru-

gi virusi mogu da reformatiraju čvrsti disk, što rezultuje

gubitkom podataka i datoteka instaliranih na računaru. I

ostali virusi su kreirani da sami sebe repliciraju, pri tom

koristeći većinu sistemskih resursa dovodeći u pitanje per-

formanse računara. Neki od tih virusa se mogu replicirati

kroz e-poštu, omogućavajući im da se brzo šire kroz mre-

ţu i da je onemoguće na efikasan način.

Jedna od vaših duţnosti kao tehničara sluţbe za pomoć

moţe biti instaliranje softvera za zaštitu od virusa. Drugi

jednako vaţan zadatak je redovno aţuriranje definicija

virusa u softveru. Definicija virusa omogućava softveru za

zaštitu od virusa da pronađe određeni virus da ga očisti ili

da vas upozori na njegovo postojanje. Sa većinom softvera

za od virusa, moţete aţurirati definicije virusa i dodati i

nove, tako što ćete otići na Web lokaciju za programere.

Mnogi programi za zaštitu od virusa sadrţe stavku na

meniju ili opciju koju izaberete da biste otišli na Web loka-

ciju za zaštitu i automatski preuzmete ispravke definicija

virusa. Vaš tim sluţbe za pomoć bi trebalo da kreira plan

za aţuriranje softver za viruse za svaki od računara koji

podrţavate. Ako morate ručno da aţurirate ovaj softver,

trebalo bi planirate da preuzimate ispravke jednom meseč-

no.

Dva najpopularnija softverska paketa za zaštitu od virusa

su McAfee Virus Scan i Norton AntiVirus. Uradite pretragu

na Webu za „zaštitu od virusa” da biste istraţili opcije za

zaštitu od virusa. Trebalo bi da obeleţite Web lokacije koje

se odnose na viruse koje ste pronašli da biste mogli perio-

dično da proveravate da li imaju informacije o novim viru-

sima. Većina lokacija ne zahteva da posedujete softver da

biste mogli da pregledate listu virusa.

Korišćenje jakih lozinki

U mreţi gde korisnici moraju da se prijave sa korisničkim

nalogom, svakom od korisnika treba lozinka. Ponekad,

korisnici biraju lozinke koje se lako nagađaju ili „hakuju”.

Stoga, trebalo bi da se zahteva od korisnika da koriste

lozinke koje su u skladu sa kompleksnim zahtevima vaše

škole.

Kompleksni zahtevi za lozinku se obično konfigurišu za

čitavu mreţu. Da biste konfigurisali opcije kompleksne

lozinke na svakom od računara, treba to da uradite u kon-

zoli sa umetkom (snap-in) za Postavke za lokalnu bezbed-

nost (Local Security Settings).

VIŠE INFORMACIJA

Za više informacija o preventivnim merama, pogledajte

odeljak pod nazivom Preventivna podrška u Poglavlju 4.

VIŠE INFORMACIJA

Za više informacija o tome zašto koristiti jake lozinke, po-

gledajte odeljak pod nazivom Uobičajene preventivne mere

u Poglavlju 4.

SAVET

Dodavanje umetaka (snap-ins) i kreiranje promena u kon-

figuraciji se automatski čuva, bez obzira da li ste sačuvali

konzolu. Kada sačuvate konzolu, sačuvali ste školjku sa

dodatim umecima tako da ih možete kasnije lako otvoriti.

Podrazumevana lokacija za sačuvane konzole je fascikla

administratitivnih alatki.

18

Microsoftova Upravljačka konzola (Microsoft Manage-

ment Console (MMC)) se koristi za kreiranje, otvaranje i

čuvanje administrativnih alatki koje se zovu konzole. Kon-

zole (Consoles) vam omogućavaju da načinite administra-

tivne promene korišćenjem GUI interfejsa. Konzola sama

po sebi nije alatka, već više školja za alatku. U konzoli

moţete da dodate alatke pod nazivom umeci (Snap-ins).

Umeci (Snap-ins) se fokusiraju na jedno administrativno

polje, na primer kao što je lokalna bezbednost, i sadrţe

postavke za konfiguraciju. Kada umetak dodate konzoli,

moţete da sačuvate tu konzolu sa dodatim umecima koje

moţete kasnije lako da otvorite za korišćenje.

Da biste konfigurisali opcije za kompleksnu lozinku i

poboljšali korišćenje jakih lozinki, uradite sledeće:

1. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Pokreni

(Run), otkucajte mmc i zatim kliknite na dugme U redu

(OK.). Otvoriće se Microsoftova upravljačka konzola

(Microsoft Management Console). Pogledajte sliku 8-1,

koja prikazuje okvire za dijalog koje vidite kako budete

dovršili sledeća tri koraka.

Slika 8-1 Dodavanje umetka

2. U Konzoli1, kliknite na stavku Datoteka (File), i zatim

kliknite na stavku Dodaj/Ukloni umetak (Add/Remove

Snap-in).

3. U okviru za dijalog Add/Remove Snap-in, kliknite na

dugme Dodaj (Add).

4. Označite umetak pod nazivom Grupne polise (Group

Policy), kliknite na dugme Dodaj (Add), i zatim kliknite na

19

dugme Dovrši (Finish).

5. Kliknite na dugme Zatvori (Close), i zatim kliknite na

dugme U redu (OK) da biste zatvorili otvorene okvire za

dijalog.

6. U Konzoli1, raširite stavku Lokalne polise računara

(Local Computer Policy), raširite Konfiguracija računara

(Computer Configuration), raširite stavku Windows posta-

vke (Windows Settings), raširite stavku Bezbednosne pos-

tavke (Security Settings), i zatim kliknite na stavu Smerni-

ca za lozinke (Password Policy).

7. Postavke Smernice za lozinke su prikazane u desnom

okviru konzole. Postavke koje ćete izmeniti su navedene u

sledećoj tabeli. Dvaput kliknite mišem na navedene posta-

vke i u okviru za dijalog Svojstva (Properties) konfigurišite

ih u skladu sa predloţenim minimumom podešavanja koji

su navedeni u tabeli.

Slika 8-2 ilustruje promene u konfiguraciji koje ste trebali

da načinite. Promene odmah stupaju na snagu.

Slika 8-2 Postavke konfigurisanja Smernica za lozinku

8. U Konzoli1, kliknite na stavku Datoteka (File), kliknite

na stavku Sačuvaj (Save), otkucajte Security Console, i

zatim kliknite na stavku Sačuvaj (Save). To će sačuvati

konzolu sa ugrađenim umetkom. Izmene u konfiguraciji su

sačuvane bez obzira da liste izabrali da sačuvate konzolu.

Vežba 8-1: Kreirajte bezbednosnu konzolu i konfiguriši-

te lokalnu bezbednost

Radite sa vašim administratorom mreţe da biste utvrdili

odgovarajuće postavke za lokalnu bezbednost na računari-

ma u računarskoj laboratoriji ili drugim lokacijama u školi.

Nakon toga uradite sledeće zadatke.

1. Kreirajte bezbednosnu konzolu koja sadrţi umetak Local

Computer Security, sačuvajte ga kao Security Console, i

potom ga zatvorite. Pozovite se na proceduru iz prethod-

nog odeljka pod nazivom Korišćenje jakih lozinki za više

informacija.

2. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Svi progra-

mi (All Programs), kliknite na stavku Administrativne alat-

ke (Administrative Tools), i zatim dvaput kliknite mišem na

Security Console. Konfigurišite postavke Smernice za

lozinku koje je utvrdi vaš mreţni administrator.

3. Kreirajte novi korisnički nalog pod nazivom Korisnik10:

a. Prijavite se na računar koristeći korisnički nalog koji ima

administratorske privilegije.

b. Kliknite na dugme Start, desnim tasterom miša kliknite

na stavku Moj računar (My Computer), i zatim kliknite na

stavku Upravljaj (Manage).

c. U okviru stavke Computer Management, uvećajte pro-

zor Lokalni korisnici i grupe (Local Users And Groups),

desnim tasterom miša kliknite na stavku Korisnici (Users), i

zatim kliknite na stavku Novi korisnik (New User).

d. Unesite sledeće informacije u okviru za dijalog Novi

korisnik (New User):

Konfiguracija Minimum predloženih

postavki

Ojačati istoriju lozinke Zapamćene 3 lozinke

Najduţe trajanje lozinke 42 dana

Najmanja duţina lozinke 8 karaktera

Lozinka mora da bude u sladu

sa zahtevima za kompleksnost

Omogućeno

Korisničko ime Korisnik10

Opis Svojstva lozinke za testiranje

Lozinka Škola

20

Šta se dešava? Zašto?

___________________________________________

e. Ispravite problem koji ste otkrili, napišite vaše rešenje,

uverite se da je izabrano polje za potvrdu User Must

Change Password At Next Logon (Korisnim kora prome-

niti loziknu pri sledećem prijavljivanju), i zatim kliknite na

dugme Kreiraj (Create).

4. Prijavite se na računar kao Korisnik10, i promenite

lozinku na onu koja je u skladu sa zahtevima za komplek-

snost.

5. Odjavite se sa računara i zatim se prijavite koristeći

nalog sa administratorskim privilegijama, okviru stavke

Computer Management, izbrišite stavku Korisnik10.

Obezbeđivanje hardvera i softvera

Fizička bezbednost vašeg hardvera je vaţna isto kao i bez-

bednost vaše mreţe. Na kraju krajeva, ako se računari

ukradu, neće biti mreţe da ih zaštiti! Kao tehničar sluţbe

za pomoć, moţete pomoći pri obezbeđivanju fizičke bez-

bednosti računarske opreme tako što ćete napraviti teme-

ljan inventar hardvera.

Osiguravanje hardvera i softvera

Kao tehničar sluţbe za pomoć, moţete da procenite fizičku

bezbednost hardverske i softverske imovine i da napravite

preporuke za njihovu zaštitu. Jedan od prvih koraka u

ovom procesu je istraţiti imovinu kao što su računari,

štampači, ostali periferijski uređaji i softver u vašoj školi.

Prošetajte po školi sa vašim partnerom i odgovorite na

sledeća pitanja o fizičkoj imovini:

Kako se kontroliše pristup imovini?

Da li se svi računari i periferijski uređaji nalaze u

prostorijama koje se mogu zaključati?

Ako ne, da li su obezbeđene na svojim radnim sta-

nicama bravama za računare ili nekim drugim ure-

đajem?

Da li bi bilo teško ili nemoguće da neko uzme raču-

nar i da ga ponese sa sobom?

Da li se od korisnika traţi identifikacija pre nego što

im se da pristup opremi?

Kako se imovina štiti tokom tokom vannastavnog

vremena u školi?

Da li je softver osiguran na bezbednom mestu?

Da li je sva imovina obeleţena školskim identifikaci-

onim brojem na dobro vidljivom mestu?

Ako fizički pristup imovini nije adekvatno kontrolisan,

moţete napraviti preporuke, kao što je smeštanje računara

u računarske laboratorije koji se mogu zaključati kada

nema nikoga da ih nadgleda i obezbeđivanje imovine za

nameštaj korišćenjem brava za računar ili štampač

(posebni metalni kablovi koji zaključavaju za imovinu i osi-

guravaju za nameštaj) ili neki druga sprava za zaključava-

nje, kao što su nepomične stege. Što je teţe dobiti neauto-

rizovan pristup opremi, to je manja šansa da bude ukrade-

na.

Ako fizička imovina nije obeleţena sa identifikacionim bro-

jem škole na dobro vidljivo mesto, onda treba da preporu-

čite ovu praksu vašem školskom odboru za tehnologiju i

vašem nastavniku sluţbe za pomoć ili sponzoru. Obeleţa-

vanje inventara sa trajnim, veoma vidljivim brojem koji

moţe da se prati a koji identifikuje pravog vlasnika, oteţava

da se ukradena oprema proda, što znači da postoji manje

šanse da bude ukradena. Takođe olakšava praćenje čitave

opreme i pomaţe vam da imate evidenciju.

Sledeće alatke moţete koristiti za jasno identifikovanje

školske imovine kao dela inventara:

Trajni označivači. To su lake za korišćenje i jeftine

alatke, ali budite svesni da informacija moţe da se

izbriše.

Graviranje. Graviranje je komplikovanije i skuplje od

trajnih označivača. Oni takođe mogu oštetiti opremu

ako se ne koristi na pravi način.

SAVET

Ako vaša škola ima bazu podataka za praćenje inventara,

trebalo bi da koristite dokumentaciju baze podataka da

biste utvrdili kako da unesete svaku stavku imovine u bazu

podataka. Pored toga što vam omogućava da pratite

oznake inventara, takođe vam dozvoljava da pratite

opremu po lokaciji. Na primer, možete da pretražujete listu

sve opreme koja bi trebala da je u određenoj prostoriji.

21

Aluminijumske oznake za inventar. Ove oznake su

obično napravljeno od aluminijuma sa veoma

jakom nalepnicom na poleđini. Svaka oznaka ima

inventarni broj, ime vaše škole ili školske oblasti i

verovatno bar kod kao što je prikazano na slici dole.

Moţete naručiti oznake od različitih kompanija na

mreţi. One su jeftine, obično moţete kupiti 2000

komada za 50 dolara. Ove oznake su idealne za

zapisivanje detalja inventara u bazi podataka za

praćenje inventara.

Vežba 8-2: Inventar i nalepnica hardverskog inventara

škole

U ovoj veţbi, radićete u parovima da biste kreirali inventar

imovine školskog hardvera i softvera. Zato što način čuva-

nja inventara moţe biti specifičan za vašu školu, ova veţba

opisuje zadatke koje treba završiti, ali ne u detaljnim

koracima. Ako vaša škola ima bazu podataka za praćenje

inventara, pogledajte dokumentaciju baze podataka da

biste utvrdili kako su zapisane te informacije. U suprotnom

će vam vaš instruktor objasniti kako da nastavite.

1. Utvrdite da li vaša škola već ima ili nema kreiran sistem

za identifikovanje imovine. Ako nema, utvrdite koji ćete

metod koristiti da identifikujete imovinu.

2. Pogledajte koliko vam je imovine dodeljeno.

3. Za svaku imovinu zabeleţite sledeće informacije (ili

informacije koje se zahtevaju u vašoj bazi podataka ili pos-

tojećem sistemu za identifikaciju imovine).

a. Broj inventara (na primer: 0001, B2346)

b. Vrsta inventara (na primer: stoni računar, prenosivi

računar, štampač)

c. Proizvođač (primeri: Dell, Compaq, Sony, Clone)

d. Naziv modela i broj (na primer: Armada 1234, Vaio

2345, Tecra 3456)

e. Fizički opis (na primer : beţ mini kućište, crni prenosivi

računar, srebrni skener)

f. Fizička lokacija (na primer: računarska laboratorija A,

biblioteka, instruktorov sto u učionici 118)

Ako vaša školska baza podataka podrţava praćenje imovi-

ne i detaljni hardverski inventar, moţda ćete ţeleti da je

popunite u isto vreme. Za hardverski inventar, uradite sle-

deće korake:

4. Kliknite na dugme Start, kliknite na dugme Pokreni

(Run), otkucajte msinfo32, i zatim kliknite na dugme U

redu (OK.).

5. Kliknite na znak + koji se nalazi pored Komponente

(Components) da biste proširili listu Komponenti.

6. Kliknite na stavku Datoteka (File), kliknite na stavku

Izvezi (Export), otkucajte naziv datoteke Components, i

zatim kliknite na dugme Sačuvaj (Save). Datoteka pod

nazivom components.txt je sačuvana na vašoj radnoj

površini. Ovo je inventar internih komponenti. Unećete

neke od ovih informacija u vašu bazi podataka hardvera.

7. Otvorite okvir za dijalog Svojstva Sistema (System Pro-

perties) da biste dobili naziv računara, i zapisali ga na

inventaru hardvera.

8. Zapišite brojeve imovine i kratak opis svih periferijskih

uređaja koji su priključeni na računar, uključujući monitore,

tastature, štampače i tako dalje. Na primer, HP Monitor #

123456. (Imajte u vidu da se mišu obično ne dodeljuje

broj.)

9. Obavestite svoj tim kada ste dovršili vaš deo na projek-

tu praćenja imovine ili hardverskog inventara.