2

Microsoft želi da pomogne da se osmisle dugoročni modeli primene savremenih sredstava informacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i podržava projekte koji pomažu osavremenjavanje školske računarske opreme, softvera i Internet veze škola, projekte koji doprinose podizanju nivoa računarske pismenosti nastavnika i učenika, projekte koji pružaju pomoć stručnom usavršavanju nastavnika i osavremenjavanju školskih programa, projekte za primenu savremenih metoda učenja, saradnju nastavnika u mrežnom okruženju i druge projekte koji za svoj rezultat daju visokokvalitetna iskustva u oblasti učenja i razvoja obrazovanja. Microsoft program Partner u učenju na globalnom nivou pruža pomoć nastavnicima u stručnom usavršavanju i pomaže saradnju među nastavnicima radi unapređenja nastave i procesa učenja. Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je posvećen primeni računara u nastavi, elektronskom učenju i digitalnoj pismenosti učenika i nastavnika. Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je besplatan i izlazi mesečno.

Sadržaj:

Urednik: Miloš Milosavljević Autori: Miloš Milosavljević Goran Stanojević Katarina Milanović

Izrada Web stranica (1) 3

Korišćenje tabela u MS Word-u 6

Mala škola programiranja C# (6) 9

Obrazovni materijal na Internetu 13

Čas informatike (6) Pravljenje mreže

15

Priprema za nastavnike 15

Materijal za učenje (za učenike) 22

Materijal za beleške učenika 33

Test znanja za učenike 36

Prilozi i vežbe za čas informatike 30

3

Svakodnevno, stotine miliona korisnika računara posećuje različite Web sajtove i stranice kako bi se informisali, nešto novo naučili, pregledali svoje omiljene forume, nešto kupili i uradili još bezbroj drugih korisnih stvari. Otvaranjem Internet pretraživača i kucanjem adrese otvorili ste željeni Web sajt sa svim informativnim, multimedijalnim i drugim mogućnostima. Ili ste jednostavno u potrazi za informacijom otvorili neki od mnogobrojnih Web pretraživača i dobili listu mesta koje vam mogu biti interesantna. Šta se tačno događa kada u svom Web pretraživaču ukucate neku Web adresu i dobijete sadržaj sa nje? Kako da sami napravite svoj Web koji će predstavljati vašu školu, vas lično ili neko vaše interesovanje? U ovom serijalu ćete, nadam se, naći odgovor na ova pitanja i moći da krenete u realizaciju svog Web sajta.

Kako funkcioniše Web Najjednostavnije rečeno, Web predstavlja veliki broj računara koji su međusobno povezani i koriste standardizovane načine za komunikaciju i predstavljanje informacija. Posledica ove jednostavne formulacija je da svi ljudi sveta dobijaju moć brze i jednostavne komunikacije i razmene informacija na način do sada neviđen u ljudskoj istoriji. Broj povezanih računara je ogroman, a trenutno postoji preko 87 miliona različitih aktivnih javnih Web sajtova koji su konstantno u mreži. Svaki od ovih sajtova ima od nekoliko do nekoliko hiljada ili više stranica informacija. Pre nastanka globalnog Interneta kakvog ga poznajemo danas, u svetu je postojalo puno nezavisnih, ponegde i međusobno povezanih grupa umreženih računara, prvenstveno u školskim, istraživačkim i državnim institucijama. Za potrebe Američkog ministarstva odbrane kreiran je ARPANET koji se smatra pretečom Interneta jer je postavio osnovne standarde za povezivanje i komunikaciju između ovako umreženih računara. 29. oktobra 1969. godine su povezana prva dva čvorišta, a nešto kasnije 5. decembra iste godine su dodata još dva.

Detaljnije o istoriji i nastanku Interneta možete pročitati na Web lokaciji http://www.let.leidenuniv.nl/history/ivh/chap2.htm Standardni protokol pomoću kojeg je moguće priči i pregledati sadržaj bilo kog Web sajta je dizajniran 1989. godine u istraživačkoj instituciji CERN u Ženevi (www.cern.ch). Ovaj protokol pod nazivom Hypertext Transfer protocol ili skraćeno HTTP je postavio kamen temeljac za dalji eksplozivni razvoj javnog Interneta (http://info.cern.ch/) . Sigurno ste primetili da svaka Internet adresa i počinje sa upravo ovim prefiksom – http://

IP adrese IP je skraćenica od Internet Protocol i predstavlja način jedinstvene identifikacije svakog računara u bilo kojoj mreži uključujući i Internet. Veoma slično običnoj poštanskoj adresi, IP adresa se sastoji od četiri broja od kojih svaki može biti u opsegu od 0 do 255. U stvari, u pitanju je jedan 32-bitni broj podeljen na četiri dela koji su međusobno razdvojeni tačkama. Na primer validna IP adresa računara bi mogla biti 192.168.1.10. Pokušajte da saznate IP adresu vašeg računara. Dovoljno je da je vaš računar povezan u lokalnu mrežu ili na Internet da bi ovo uradili. Kliknite na Start meni i potom na stavku Run. O otvorenom dijalogu otkucajte cmd i kliknite na dugme OK. Na ovaj način ste otvorili komandni prozor. U njemu otkucajte IPCONFIG i pritisnite Enter taster na tastaturi. Na ekranu je prikazana konfiguracija mrežnog adaptera (ili više njih ako postoje u računaru) , između ostalog i linija IP Address kao što je prikazano na slici:

Izrada Web stranica (1) Uvod i osnovni pojmovi

4

Elementarna kombinatorika pokazuje sledeće: 32 bita, gde svaki od njih može imati stanje 0 ili 1, daje 232 kombinacije, odnosno tačno 4,294,967,296 različitih kombinacija. Preko 4 milijarde jedinstvenih adresa izgleda više nego dovoljno u ovom momentu. Međutim nije tako, jer postoje takozvane klase koje značajno ograničavaju raspoloživ opseg. Više o IP klasama i njihovom značenju možete pogledati na lokaciji http://www.howstuffworks.com/question549.htm . Sve do sada rečeno važi za verziju IP protokola pod nazivom IPv4. Od nedavno je uvedena nova verzija IPv6 koja umesto sadašnjih 32 bita daje čak 128 bitova odnosno 2128 raspoloživih adresa. Ovo je stvarno veliki broj, (broj veći od broja 3 iza koga ide 38 nula), koji se predstavlja sa 8 grupa 16 bitnih brojeva koji su prikazani u heksadecimalnom formatu. Microsoft Windows Vista podržava IPv6 protokol i na sledećoj slici je prikazan dijalog za njegovu konfiguraciju.

Više o IPv6 protokolu možete pročitati na lokaciji http://www.microsoft.com/technet/network/ipv6/default.mspx Do sada smo videli da svaki računar povezan u Internet mrežu ima svoju jedinstvenu IP adresu. Međutim, kada želimo da otvorimo neki Web sajt, nikada u adresnoj liniji Internet pretraživača ne unosimo IP adresu, već neki smisleni naziv.

Očigledno na Internetu mora postojati mehanizam koji smislene nazive Web sajtova prevodi u njihove numeričke stvarne IP adrese. Ovaj sistem predstavljaju DNS (Domain Name System) serveri. DNS predstavlja distribuiranu listu (direktorijum) svih Internet adresa i imena. Zahvaljujući ovom servisu možemo kucat i na pr imer http://www.microsoft.com, a on će ovo prevesti u pravu IP adresu i preusmeriti nas na nju. Napravimo mali eksperiment. Kako saznati numeričku IP adresu Web sajta? Kao i u predhodnom primeru, kliknite na dugme Start, potom na opciju Run, otkucajte cmd i kliknite na dugme OK kako bi ponovo dobili komandni prozor. Želimo da utvrdimo IP adresu Web sajta http://www.google.com U komadnom prozoru ukucajte sledeće: ping www.google.com i pritisnite Enter taster na tastaturi. Sistemska naredba ping "proziva" zadatu adresu i ispisuje statistike brzine pristupa, ali i stvarnu IP adresu domena kao što je prikazano na slici:

Sada znamo da je IP adresa domena www.google.com zapravo 209.85.129.99 Otvorite internet pretraživač i u adresnoj liniji otkucajte http://209.85.129.99 i naravno otvoriće se početna strana Google Internet pretraživača. Svakako, mnogo je lakše zapamtiti tekst google.com nego brojeve 209.85.129.99.

5

Očigledno, DNS servis na Internetu ima veliki značaj i nije ograničen samo na http protokol već vodi računa i o elektronskoj pošti i drugim servisima. Detaljnije informacija o DNS servisu možete videti na Internet lokaciji http://en.wikipedia.org/wiki/Domain_Name_System

Rutiranje Kada zatražite određeni Web sajt, na njega ne odlazite direktno već preko nekoliko DNS servera koji se međusobno "dogovaraju" i prave put (routing) od vašeg računara do tražene IP adrese odnosno računara u Internet mreži. Ovaj put može u praksi angažovati više čvorišta, što zavisi od dosta faktora i trenutnog zauzeća globalne mreže. Interesantno je pogledati kojim putem se kreću podaci kada na primer zahtevamo matičnu stranu Microsoft Web sajta. Početna lokacija je računar u Beogradu koji je preko ADSL-a povezan na Internet. Krajnja tačka je server www.microsoft.com koji se nalazi u Kaliforniji. Na sledećoj slici je prikazan prolazak kroz sva čvorišta (20 njih) od početne do krajnje tačke:

Geografski prikaz je jednostavniji:

Web server Web server je specijalizovani program koji opslužuje zahteve Web klijenata. Web server može biti lokalni i tada je vidljiv samo u lokalnoj mreži škole ili kompanije i tada se ustanovljena mreža zove Intranet – unutrašnji Internet. Ako je računar gde se nalazi Web server javni – vidljiv na globalnom Internetu, on mora da ima svoju javnu IP adresu i da bude registrovan u ICANN organizaciji. ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers, http://www.icann.org ) je neprofitabilna organizacija koja je zadužena za dodelu i koordinaciju javnih Internet domena. Do 1998 godine ovu funkciju je imala organizacija InterNIC (Internet Network Information Center). Web server, kao što ćemo videti kasnije u ovom serijalu, može imati jednostavnu ulogu isporučivanja fiksnog sadržaja (web stranice), ali i složenu aplikativnu ulogu kreiranja i isporučivanja složenih web sadržaja baziranih na podacima iz baza podataka, multimedijalnih materijala i ostalog. Uz Windows XP operativni sistem se distribuira i Web server koji je idealan za razvoj i testiranje Web sajtova. Ova Microsoft verzija Web servera se zove Internet Information Server (skraćeno IIS) i veoma je zastupljena na Internetu. Kasnije će biti govora o ovom Web serveru, njegovoj

instalaciji i konfiguraciji. U sledećem nastavku ovog serijala će biti govora o jeziku HTML kao osnovnom jeziku Weba, i njegovim ključnim elementima.

6

Formatiranje tabele Formatiranje sadržaja tabele je isto kao formatiranje paragrafa teksta. Tekst se može ravnati po levoj ili desnoj ivici ili po sredini ćelije. Međutim, moguće je i vertikalno poravnanje teksta izborom opcije Poravnaj ćelije (eng. Cell Alignment) pomoćnog menija (otvara se klikom desnog tastera miša u ćeliju) ili izborom odgovarajuće ikonice palete Tabele i ivice (eng. Tables and Borders). Pored poravnjanja moguće je i podešavanje usmerenosti teksta. Smer ispisivanja teksta određuje se u okviru za dijalog Smer teksta (Text Direction) padajućeg menija Oblikovanje (Format) ili pomoćnog menija.

Kreiranjem tabele dobijaju se kolone iste širine i vrste iste visine. Širine i visine se mogu menjati na dva načina: • Mišem – postavljanjem miša na graničnu liniju

pokazivač se menja u dve paralelne crtice oko granične linije sa dve strelice koje označavaju u kom smeru je moguće pomeranje. Tada treba pritisnuti levi taster miša i pomeriti graničnu liniju između ćelija. Drugi način menjanja visina i širina je povlačenjem graničnih oznaka na lenjirima.

• Okvirom za dijalog Svojstva tabele (eng. Table Properties) – Ovim okvirom moguće je precizno podešavanje širine kolona i visine vrsta. Selekcijom više vrsta ili kolona moguće je svim selektovanim elementima podesiti odgovarajuću veličinu odjednom.

Širina više kolona (vrsta) se mogu ujednačiti tako što se prvo označe, a zatim se zada komanda Tabela/Automatski uklopi/Podjednako rasporedi kolone (redove) (eng. Table/AutoFit/Distribute Columns(Rows) Evenly). Sama komanda se može zadati i preko ikone na paleti Ivice i senčenje (eng. Tables and Borders). Ovo je veoma pogodno kod tabela crtanih alatom Nacrtaj tabelu (eng. Draw Table).

Ivice i senčenje Lep izgled tabeli daće postavljanje okvira oko tabele i ćelija, senčenje pojedinih ćelija, vrsta ili kolona. Postavljanje okvirnih linija i senčenje moguće je u okviru za dijalog izborom opcije Ivice i senčenje (eng. Borders and Shading) sa pomoćnog menija ili iz okvira za dijalog Svojstva tabele (eng. Table Properties). Na tabulatoru Ivice (eng. Borders) moguć je izbor stila linija, širine, boje. Na tabulatoru Senčenje (eng. Shading) određuje se boja popune, šrafura, boja šrafure. Sve ovo je moguće podesiti i sa palete alata Tabele i ivice (eng. Tables and Borders).

Korišćenje tabela u MS Word-u

7

Paleta Tabele i ivice (eng. Tables and Borders):

Alatu Nacrtaj tabelu (eng. Draw Table) dodeliti određeni stil linije, boju i širinu, i njime prelaziti preko linija celija. Izabranim ćelijama možete dodati boju popune alatom Boja senčenja (eng. Shading Color).

Dorada tabele Umetanje novog reda ili kolone u tabeli moguće je na više načina. Umetanje reda, kolone ili ćelije moguće je izborom odgovarajuće opcije menija Tabela/Umetni (eng. Таble/Insert). Postoji mogućnost umetanja kolone sa leve ili sa desne strane od izabrane i umetanje nove vrste iznad ili ispod izabrane.

Ubacivanje nove vrste moguće je izborom vrste iznad koje želimo da ubacimo novu vrstu i izborom odgovarajuće opcije pomoćnog menija ili odgovarajuće alatke sa palete Standard (umesto Umetni tabelu (eng. Insert Table) sada

je ikonica Umetni red (eng. Insert Row) ). Na isti način može se ubaciti i kolona ispred izabrane.

8

Brisanje kolone ili vrste vrši se tako što selektujemo kolonu/vrstu koju želimo da obrišemo i pokrenemo Table/Delete i izaberemo određenu opciju. Selektovane vrste/kolone možemo obrisati i tasterom Backspace, a sadržaj bez brisanja samih ćelija tasterom Delete. Više ćelija tabele se može spojiti u jednu tako što se ćelije prvo označe, a zatim se pokrene komanda Tabela/Objedinjavanje ćelija (eng. Table/Merge Cells). Suprotna akcija ovoj je deoba jedne ili grupe ćelija. Opet se prvo označi grupa ćelija koje se dele, a zatim se unese željena podela kroz dijalog dobijen pokretanjem komande Tabela/Deoba ćelija (eng. Table/Split Cells). Kod tabela koje se prostiru preko više strana nekad je poželjno da se zaglavlje poljavljuje na početku svake strane. Za to je potrebno selektovati zaglavlje tabele (prvu vrstu ili više vrsta) i pokrenuti opciju Tabela/Ponavljanje redova naslova (eng. Table/Heading Rows Repeat).

Formule u tabeli Formule za automatsko izračunavanje se unose u tabelu izborom opcije Tabela/Formula (eng. Table/Formula). Otvara se okvir za dijalog u kome je potrebno upisati formulu (npr. =AVERAGE(LEFT) za izračunavanje srednje vrednosti sadržaja ćelija sa leve strane od selektovane ili =SUM(ABOVE) za izračunavanje sume vrednosti ćelija koje se nalaze iznad selektovane).

Ukoliko se vrše naknadna izmena podataka u tabeli neće se automatski promeniti izračunate vrednosti. Potrebno je ove vrednosti preračunati selektovanjem izračunate vrednosti, otvaranjem pomoćnog menija i izborom opcije Ažuriraj polje (eng. Update Field). Još jedna vrlo korisna opcija je sortiranje podataka u tabeli. Potrebno je selektovati tabelu i pokrenuti opciju Sortiranje (eng. Sort). Pojavljuje se okvir za dijalog Sortiranje (Sort). Moguće je sortirati podatke u Rastućem (eng. Ascending) ili Opadajućem (eng. Descending) redosledu i to po tri kriterijuma. Na dnu okvira izaberite opciju da li vaša tabela Sadrži red zaglavlja (eng. Header row) ili Ne sadrži red zaglavlja (eng. No header row).

9

Rad sa formama Svaka Windows aplikacija se sastoji najmanje od jedne forme (formulara), međutim najčešće ih ima nekoliko, pa čak i nekoliko desetina u složenijim aplikacijama. Jasno je da treba naučiti načine kako programski otvoriti i zatvoriti željenu formu, kao i načine postavljanja osobina forme. Ovo nas ponovo vraća na objektno programiranje, jednostavno zbog toga što svaka forma prilikom kreiranja aplikacije predstavlja jednu klasu. Koncept je jednostavan: obično se počinje od kreiranje "glavne" forme – ona koja prva otvara prilikom pokretanja same aplikacije i onda se dodaju sve ostale koje su nam potrebne. Na primer, prilikom pokretanja programa MS Word, glavna forma je zapravo deo Worda gde unosimo i uređujemo tekst. Svi ostali dijalozi kao što je ekran za podešavanje opcija, umetanje tabela i mnogi drugi, predstavljaju zasebne forme koje se otvaraju kao odgovor na akciju korisnika.

Teoretski gledano, svaka forma predstavlja klasu koja je nasleđena od bazne .NET Framework klase Form iz imenovanog prostora System.Windows.Forms. Bazna klasa pruža mnoge fukcionalnosti našoj klasi (formi) koje možemo odmah koristiti.

Prilikom izvođenja programa, moramo programski instancirati ovu klasu kako bi bilo šta dalje mogli raditi. U vreme dizajniranja forme, možemo po potrebi postavljati različite osobine – svojstva forme, ali ih takođe i naknadno menjati u vreme izvršavanja.

Dodavanje nove forme u program Otvorite primer koji smo radili u predhodnom broju časopisa (Demo1), ili možete kreirati nov projekt: pokrenite Visual C# Express Edition, iz opcije File izaberite stavku New Project, u otvorenom dijalogu izaberite Windows Application. Za ime projekta ukucajte Demo1 (linija Name:). Na kraju kliknite na dugme OK. U oba slučaja se dobija kreiran projekt pod nazivom Demo1 sa prvom i za sada jedinom početnom formom. Sada u Project Exploreru uradite desni klik na projekt Demo1, iz padajućeg menija izaberite Add i iz podmenija izaberite Windows Form kao što je prikazano na slici:

Na ovaj način se otvara opšti dijalog za dodavanje nove stavke u projekat, sa izabranom ikonom Windows Form. U ovom dijalogu možemo odmah dati i ime novoj formi (klasi) što ćemo i učiniti. Ranije sam pomenuo da tehnički gledano nije neophodno, ali je svakako korisno i predstavlja dobru praksu davati unificirana imena svim klasama i objektima. Nepisano pravilo je da sve forme u projektu imaju prefiks frm iza koga sledi naziv forme. Na primer frmGlavniMeni, frmOpcije i tome slično.

Mala škola programiranja C# (6)

Napomena: Pažljivi čitaoci i posmatrači će primetiti da se prilikom pokretanja Worda zapravo prvo pokreće ekran sa Word logotipom i raznim informacijama. Ovaj ekran se posle par sekundi automatski yatvara (zavisno od brzine raču-nara) i tek onda se prikazuje prozor za unos teksta. Ovo važi za sve office aplikacije i skoro sve ostale programe na tržištu. Početni prozori ovog tipa se zovu "Splash screen" po uzoru na "Splash news" i označavaju prikaz očigledne informacije koju je nemoguće prevideti. Osim manje-više značajnih informacija koje su prikazane na ovom ekranu, oni imaju još jednu, bitniju namenu: dok gledate ovaj ek-ran, istovremeno, u pozadini se vrši inicijalizacija ap-likacije koju ste pokrenuli. Psihološki efekat je da čim korisnik pokrene aplikaciju odmah vidi neku aktivnost na ekranu - ne treba da čeka par ili više sekundi i da se pita da li je sve u redu.

10

U ovom smislu ćemo novoj formi dati naziv frmDrugaForma (jedna reč, bez razmaka) koji treba upisati u liniju Name i na kraju kliknuti na dugme Add. Dodata forma je prikazana na ekranu, a u Solution Exploreru je takođe prikazana sa specifičnom ikonom koja označava sve forme u projektu: Iz Solution Explorera po potrebi možemo prilikom projektovanja i pisanja koda otvarati potrebnu formu i to u dva režima: režim za grafičko dizajniranje forme i režim za pisanje programskog koda koji se nalazi na formi. Potrebno je izabrati formu i potom kliknuti na željeno dugme kao što je prikazano na predhodnoj slici. Opciono možete uraditi i dupli klik na naziv forme, čime se ona uvek otvara u grafičkom režimu. Sada želimo da na početnoj formi (Form1) postavimo standardno komando dugme i napišemo kod koji će otvoriti drugu formu (frmDrugaForma) kada korisnik klikne na ovo dugme.

Pošto sada radimo na klasi Form1 i to u dizajn režimu, u Solution Exploreru uradite dupli klik na klasu Form1. Na formu je dalje potrebno postaviti komandno dugme. Kao i u prošlom nastavku serijala iz palete sa alatima (Toolbox) izaberite komandno dugme (Button) i nacrtajte ga na površini forme. Alternativno možete uraditi i dupli klik mišem na Button stavku iz palete sa alatima.

Svojstvo Name Dugme je automatski dobilo ime "Button1", a na njemu se nalazi istovetni tekst "Button1". Sada je vreme da se upoznamo sa važnim svojstvom svakog elementa u kreiranju korisničkog interfejsa. Svojstvo Name predstavlja jedinstveno ime elementa na koje se referišemo kada postavljamo sva ostala njegova svojstva, pišemo kod za njegove događaje i koristimo njegove metode. Svojstvo Name zapravo predstavlja ime klase koja predstavlja taj element, na potpuno isti način kao što se u programiranju imenuju promenjive. Pravila za zadavanje imena su jednostavna: • maksimalna dužina za ime je 128 karaktera • ime može sadržati slova i brojeve, ali ne može početi

brojem • ime ne sme sadržavati specijalne karaktere i razmake Poštujući ova pravila i preporučen prefiks, Name svojstvo dugmeta ćemo postaviti na btnOtvoriFormu. Kliknite jedanput na dugme i u prozoru Properties (dole desno u razvojnom okruženju) pronađite svojstvo Name i promenite ga u btnOtvoriFormu kao što je prikazano na slici i pritisnite Enter taster.

11

Primetićete da se natpis na dugmetu nije promenio. Očigledno natpis na dugmetu ne prikazuje njegovo ime već nešto drugo. Svaki element korisničkog interfejsa koji ima neki natpis na sebi, uključujući i formu ima svojstvo Text koje određuje ovaj natpis. U listi svojstava (Properties dijalog) za komandno dugme pronađite Text svojstvo i izmenite ga na "Otvori drugu formu". Text svojstvo ne podleže pravilima za zadavanje imena klasama i varijablama, tako da možete upisati šta god želite. Na kraju forma za dugmetom treba da izgleda ovako:

Kodiranje Na kraju ostaje da upišemo kod koji će otvoriti drugu formu. Duplim klikom na dugme otvaramo kod za pisanje događaja. Dugme poznaje puno događaja, međutim ubedljivo najčešće se koristi Click događaj, što nam razvojno okruženje inicijalno i nudi. Pošto forma frmDrugaForma predstavlja klasu, pre korišćenja moramo napraviti instancu te klase. Deklarisaćemo varijablu koja će biti odgovarajućeg tipa i inicijalizovati je kao pokazivač na instancu klase frmDrugaForma. Ime varijable nije bitno, a mi ćemo koristiti ime MojaForma. Na mestu gde se nalazi kurzor ukucajte sledeće dve linije koda: frmDrugaForma MojaForma = new frmDrugaForma(); MojaForma.Show(); U prvoj liniji deklarišemo varijablu MojaForma koja je tipa frmDrugaForma i odmah joj dodeljujemo novu instancu (ključna reč new) objekta koji je baziran na klasi frmDrugaForma.

Klasa (pa i objekat) tipa Form ima metodu kojom se forma iscrtava i prikazuje na ekranu. Metoda Show() je iskorišćena u drugoj liniji. Sintaksa poziva metode bilo kog objekta je jednostavna: ImeObjekta.NazivMetode (argumenti) Verzija metode Show koju mi koristimo nema argumente, ali svejedno moramo napisati otvorenu i zatvorenu zagradu. Pokrenite program (F5 funkcijski taster) i proverite kako radi.

Modalne i nemodalne forme Ako malo eksperimentišete primetićete sledeće: kada kliknete na dugme otvara se druga forma preko prve, ali uvek možete kliknuti mišem na prvu formu čime ona sada prekriva drugu. Ovakva relacija između dve forme se zove "nemodalne forme". Često je u praksi potrebno drugačije ponašanje. Nije dozvoljeno ovakvo preklapanje formi, već korisnik mora zatvoriti drugu formu da bi se vratio na predhodnu. Ovakva relacija između formi se zove "modalne forme" (često je u upotrebi i termin "Dialog forma"). Kao primer modalnog ponašanja možete opet pogledati skoro sve dijaloge u MS Wordu. Da bi implementirali modalnu relaciju između naše dve forme, potrebno je umesto metode Show() koristiti metodu ShowDialog(), takođe bez argumenata. Zaustavite program ako je pokrenut, i izmeniti drugu liniju koda: MojaForma.ShowDialog(); Ponovo pokrenite program i sada vidite da se ne možete prebaciti na prvi formu dok ne zatvorite drugu. Modalni (dialog) način otvaranja forme se u praksi znatno češće koristi.

Zatvaranje forme Otvorenu formu možemo uvek zatvoriti na standardni način klikom na dugme x u njenom gornjem desnom uglu. Međutim često je potrebno programski zatvoriti formu. Da bi ovo uradili moramo se predhodno upoznati sa pokazivačem this. this je varijabla koja pokazuje na objekat u kome se nalazi – u našem slučaju na formu. Kada bilo gde u kodu koji se nalazi u formi napišete this vi se zapravo referišete na sam form objekat te su dostupne sve metode i svojstva ne samo forme, već i svih elemenata koje se nalaze na njoj.

12

Metoda koja zatvara formu je Close() bez argumenata. Tako da kada bilo gde u kodu na formi napišemo: this.Close(); ovo znači bezuslovno zatvaranje forme u kojoj se ovaj kod nalazi.

Vežba Za vežbu na kraju ovog nastavka pokušajte da uradite sledeće: Na drugoj formi (frmDrugaForma) postavite dugme, dajte mu naziv btnZatvoriFormu i neka na njemu bude tekst "Zatvori formu". Kada korisnik klikne na ovo dugme treba naravno zatvoriti ovu formu.

Napomena: Za programere u Visual Basicu i u VB.NET postoji istovetni pokazivač koji se zove Me.

13

Arheologija i istorija http://www.anarheologija.org Sajt posvećen istoriji i arheologiji koji na atraktivan i stručan način nudi informacije iz ovih oblasti. Citat sa početne strane sajta najbolje govori o njegovoj ideji i misiji: "Protekli vek potvrdio je arheologiju kao izrazito istraživačku nauku, koja modernoj civilizaciji nudi odgovore na osnovna pitanja o ljudskom poreklu i smislu istorije. Istovremeno, ozbiljni zaokret u osnovnoj istraživačkoj metodi pred kraj veka poprilično je udaljio arheologiju od izvorne ideje - razumevanja života ljudskih zajednica u prošlosti. Najčešća primedba koja se upućuje našoj arheologiji jeste neatraktivnost prezentovanja rezultata, čak i kada su oni vanredno značajni i zanimljivi. ANARHEOLOGIA je ozbiljan pokušaj da se to promeni."

Sajt je podeljen u nekoliko celina: Članci, gde možete pročitati aktuelne i arhivske članke, aktuelne vesti, prikaz naučnih velikana i značajnih otkrića, neobična otkrića i manje poznate istoriske činjenice. Oblasti: Arheologija i istorija Jezik: Srpski

Časopis Edupoint http://www.carnet.hr/casopis Na ovom Web sajtu elektronskog časopisa Edupoint možete naći veliki broj izuzetno korisnih članaka, intervjua i drugih informacija o primeni informacionih tehnologija u obrazovanju. Članci objavljeni u časopisu Edupoint namenjeni su članovima akademske zajednice i svima koji se bave i zanimaju za primenu IT-a u obrazovanju, bez obzira na struku i područje njihovog rada.

Prijava za časopis je besplatna, a nakon toga možete preuzeti pdf verziju časopisa. Časopis izlazi jednom mesečno. Arhiva svih objavljenih članaka se nalazi na lokaciji http://www.carnet.hr/casopis/arhiva. Izdavač časopisa je Hrvatska akademska i istraživačka mreža – CARNet (www.carnet.hr). Oblasti: Sve, stručno usavršavanje nastavnika Jezik: Hrvatski

Obrazovni materijal na Internetu

14

Wikipedija na srpskom i engleskom jeziku http://sr.wikipedia.org http://en.wikipedia.org Vikipedija je slobodna enciklopedija koju razvijaji dobrovoljci uz pomoć odgovarajućeg softvera. Ova izvanredna ideja koja je započeta 15. januara 2001. godine omogućava da svako ko ima pristup Internetu može menjati i dodavati njen saržaj. Ova sloboda otvara i neka negativna pitanja vezana za tačnost i mogućnost zloupotrebe. Ipak, zahvaljujući velikom broju volontera koji moderiraju sadržaj enciklopedije, svaki problem biva brzo rešen.

Vikipedija ukupno ima više od 7 miliona članaka na 251 jeziku, gde je najzastupljeniji engleski sa oko 1.7 miliona članaka (http://en.wikipedia.org). Na srpskom jeziku postoji preko 44000 članaka (http://sr.wikipedia.org). Ovi statistički podaci važe za mart 2007. godine. Vikipedijin sadržaj i popularnost raste velikom brzinom i postalo je uobičajeno citirati je kao sredstvo masovnog informisanja u akademskim krugovima. Ohrabruje se politika "neutralne tačke gledišta" što doprinosi objektivnosti članaka. Oblasti: Sve Jezik: Srpski, Engleski, ...

Pedagogija i psihologija-stručno usavršavanje nastavnika http://tip.psychology.org Theory Into Practice (TIP) baza sadrži opis preko 50 relevatnih terija učenja. Svaki opis uključuje sledeće sekcije: pregled, okvir i primena, primer, principi i reference. Postavljene su relacije između teorija i jasno su označene u okviru članaka. Na ovaj način je moguće sagledati vezu između sličnih koncepata u različitim teorijama. Teorije su izabrane na osnovu njihovog značaja u određenim aspektima ljudskog učenja i prenošenja znanja i predstavljene su u svom zrelom stadijumu razvoja.

Autor Web sajta je Greg Kearsley, doktor iz oblasti obrazovne psihologije. Trenutno radi kao nezavisni konsultant, dizajner i predavač on-line kurseva. Napisao je dosta knjiga iz oblasti tehnologije i njene primene u obrazovanju. Oblasti: Pedagogija i psihologija Jezik: Engleski

15

U ovom serijalu dajemo predlog za izvođenje nekoliko časova informatike, sa spremljenim pripremama za nastavnika, materijalima iz kojih učenici uče, stranama za beleške učenika i testom znanja. Materijale za učenike možete odštampati i podeliti učenicima. U ovom poglavlju učenici će objediniti sve komponente kako bi napravili sopstvenu mrežu.

Priprema za nastavnike

U ovom poglavlju učenici će razmatrati sledeća pitanja: • Kako da povežem računare? • Mogu li da napravim mrežu bez žica? • Kako da instaliram hardver? • Kako da podesim softver? • Kako da izaberem dobavljača Internet usluga? • Kakvu vezu sa Internetom imam? • Šta još treba da znam da bih se povezao? • Kakva je budućnost umrežavanja?

Pregled poglavlja Ovo poglavlje pruža učenicima šansu da naprave sopstvenu mrežu. Tokom rada oni će koristiti radni list koji će im pomoći da je razviju, a zatim će završiti praktičnu laboratoriju kako bi stvarno ujedinili svoje mreže.

Šta treba prethodno uraditi • Završite poglavlja 1 do 5 pre nego što počnete sa ovim

poglavljem kako bi učenici razumeli opšti koncept mreža i njihovu funkciju u društvu. Veoma je važno da se u poglavlju 5 obavi planiranje i da se taj plan koristi kako bi se priveo kraju posao iz ovog poglavlja.

Tehnološki resursi u učionici • Učenici moraju imati računare i pristup Internetu kako

bi mogli da obrade delove kursa koji se odnose na Web. • Kablovi i konektori trebalo bi da budu dostupni

učenicima.

Materijali za instruktore Preporučuje se da predavač ima računar i pristup Internetu. Bilo bi veoma korisno ako biste mogli da prikazujete sadržaj svog ekrana učenicima dok rade na ovom poglavlju.

Preporučene Web lokacije • Home PC Network: http://www.homepcnetwork.com • Šta je IP adresa? http://www.howstuffworks.com/

question549.htm • Kako postaviti kućnu mrežu: http://www.pcworld.com/

howto/article/0,aid,102461,00.asp • Kako postaviti malu mrežu uz pomoć operativnog

s i s t e m a W i n d o w s X P H o m e E d i t i o n : http://support.microsoft.com/default.aspx?kbid=813936

• K a k o f u n k c i o n i š e k u ćn o u m r e ž a v a n j e : http://www.howstuffworks.com/home-network.htm

• Home Net Help: http://www.homenethelp.com/home-network.asp

Dodatni materijali i resursi

Za učenike • Za definicije pojmova i nepoznate izraze uputite

učenike na lokaciju Webopedia, na adresi http://www.webopedia.com

• Učenike koji žele da znaju više o žičnim mrežama uputite na lokaciju http://www.swhowto.com gde se nalaze odgovarajući priručnici.

Za predavače • Šta je IP adresa? http://www.howstuffworks.com/

question549.html • Home PC Network: http://www.homepcnetwork.com • Kako postaviti računarsku mrežu: http://www.internet-

connection-guide.com/computer/add-on/computer-network.htm

Čas informatike (6) Pravljenje mreže

12-14 sati (računajući i praktične vežbe); opcionalne laboratorije zahtevaju dodatnih 6 sati.

16

Pregled po temama Sledeći odeljak prati priručnik za učenike i u njemu se nalaze dodatni komentari i vežbe koje se mogu koristiti tokom ovog kursa.

Kako da sve to objedinim? Naglasite učenicima da je planiranje jedan od najvažnijih elemenata pravljenja mreže.

Kako da povežem računare? Objasnite da se veza može uspostaviti preko žica ili bežičnim putem. Ovaj odeljak bavi se žičnim vezama. Informacije o bežičnim vezama navode se posle ovog odeljka.

Izbor kabla Proverite da li imate sve tipove kablova koje treba pokazati učenicima.

Koaksijalni kabl Objasnite da se koaksijalni kabl i danas može sresti, iako je sve ređi, te da će ga učenici i u budućnosti verovatno ponegde viđati.

Kabl sa upredenom paricom Naglasite da kabl sa upredenom paricom može biti zaštićen ili nezaštićen. Objasnite razliku između ove dve vrste kablova, obraćajući posebnu pažnju na smetnje i gubitak podataka koji se javljaju kod nezaštićenih kablova. Neka učenici posete Web lokaciju Cables to Go kako bi saznali više o kablovima i o cenama pojedinih vrsta kablova. Ova lokacija se nalazi na adresi http://www.cablestogo.com.

Optički kabl Objasnite da se kablovi izrađeni od optičkih vlakana koriste najčešće van zgrada, za povezivanje između zgrada, kvartova pa čak i gradova. Objasnite da su optički kablovi veoma skupi, ali da imaju izuzetno velike mogućnosti prenosa podataka i da su mnogo pouzdaniji od ostalih medijuma prenosa.

Vežba: Postavljanje kablova Izvedite ovu vežbu posle proučavanja kablova u učionici. Neka se učenici upoznaju sa različitim tipovima kablova. Ako mogućnosti i vreme to omogućavaju, pokažite učenicima različite konektore i omogućite im da savijaju žice i stavljaju konektore na kablove.

Instaliranje kabla Pustite učenike da utvrde kako su kablovi instalirani u školi. Ako je to moguće, trebalo bi da posete računarsko odeljenje i pogledaju kako su postavljeni serveri, kuda žice idu i kako su žice postavljene po školi. Neka učenici prouče korake koji se navode u odeljku Wire My House for Networking na Web lokaciji Home PC Network Web http://www.homepcnetwork.com. Potpuniji prikaz postavljanja žica, za ilustracijama s v a k o g k o r a k a , n a l a z i s e n a a d r e s i http://www.swhowto.com. Utvrdite potrebe svojih učenika i nivo njihovog znanja pa neke učenike uputite na ovu Web lokaciju.

Mogu li da napravim mrežu bez žica? Razgovarajte sa učenicima o bežičnim mrežama koje postaju sve prisutnije kao i o nekim načinima korišćenja bežičnih tehnologija. Ovo se može odnositi na prenosne računare, PDA uređaje i mobilne telefone.

Korišćenje bežičnih sistema Neka učenici posete neke od lokacija na Internetu koje pružaju informacije o bežičnim sistemima, između ostalih L i n k s y s ( h t t p : / / w w w . l i n k s y s . c o m ) , P r o x i m (http://www.proxim.com) i 3com (http://www.3com.com). Ako imate neki od bežičnih uređaja, prikažite učenicima njegove karakteristike. Raspitajte se da li neko od prisutnih učenika ima mobilni telefon sa Internet vezom i porazgovarajte sa njima o tome kako se ovo uklapa u priču o mrežama.

Kako da instaliram hardver? Porazgovarajte sa učenicima o osnovnom hardveru koji je potreban za mrežu, imajući u vidu hardver o kome se govorilo u poglavlju 5.

VEŽBA NA ČASU - 20 minuta

17

Vežba: Mrežni hardver Učenici će razmotriti tri scenarija za postavljanje mreže. Svaki se odnosi na mrežu različite veličine. Vi od učenika možete tražiti da svi zajedno urade jedan isti scenario, a da ostala dva uradi svako za sebe, ili možete podeliti učenike u grupe pa dati svakoj grupi da uradi različit scenario. Učenici će na osnovu svakog scenarija utvrditi koji je hardver potreban. Procena vremena zasniva se na svakoj grupi učenika koja treba da realizuje pojedinačni scenario. Ovaj prvi kurs će od njih zahtevati da naprave početni plan i istraživanje na osnovu scenarija te da uz to pronađu sav potreban hardver.

Laboratorija: Hardver Ako vreme i mogućnosti u učionici to dozvoljavaju, neka učenici završe opcionalnu hardversku laboratoriju. Učenici će obeležiti i postaviti komponente prema sopstvenom planu mreže.

Kako da podesim softver za konfigurisanje mreže? Porazgovarajte sa učenicima o različitim tipovima mrežnih operativnih sistema. Objasnite im da na svakom računaru mora biti instaliran operativni sistem, čak i ako se radi o jednostavnim klijentskim računarima u klijent/server mreži.

Instaliranje mrežnog operativnog sistema Objasnite da mnogi sistemi dolaze sa već instaliranim operativnim sistemom. Iako učenici moraju obaviti određena podešavanja, oni zapravo ne treba da instaliraju softver.

Konfigurisanje računara Pošto se softver obično već nalazi na računarima, učenici će morati da konfigurišu sistem. Obično postoji potreba da se datoteke dele sa drugima. Objasnite da jedan od osnovnih zahteva za Windows XP kada se postavlja kućna mreža jeste pokretanje Windows XP čarobnjaka za kućno umrežavanje, što će raditi na kraju ovog časa. Naglasite da se mreža mora u potpunosti isplanirati, da se mora utvrditi dobavljač Internet usluga te da moraju instalirati modem i sav neophodan hardver pre nego što se pokrene čarobnjak i započne sa podešavanjem mreže.

Vežba: Deljenje datoteka i fascikli Izvedite ovu vežbu posle razgovora o načinima za konfigurisanje računara. Ova vežba se izvodi na računarima učenika koji su već povezani na školsku mrežu. Pre časa proverite da li učenici mogu da dele svoje učeničke fascikle. 1. Na radnoj površini dvaput kliknite na Moj računar (My

Computer). 2. Desnim dugmetom miša kliknite na učeničku fasciklu, a

zatim kliknite na Deljene i bezbednost… (Sharing and Security...).

3. Kliknite na jezičak Deljenje (Sharing). 4. U odeljku Network sharing and security uključite Deli

ovu faskciklu na mreži (Share this folder on the network), otkucajte ime deljene fascikle u okviru za tekst Share name pa kliknite na dugme U redu (OK).

5. Zatvorite Moj računar (My Computer). 6. Neka učenici na radnoj površini ili preko menija Start

otvore prozor Moja mrežna mesta (My Network Places). Obratite pažnju na deljene fascikle u ovom prozoru.

7. Zatvorite prozor Moja mrežna mesta (My Network Places).

Laboratorija: Konfiguracija peer-to-peer mreže Ako vreme i mogućnosti u učionici to dozvoljavaju, neka učenici završe opcionalnu softversku laboratoriju za konfigurisanje peer-to-peer mreže.

Laboratorija: Konfiguracija klijent/server mreže Ako vreme i mogućnosti u učionici to dozvoljavaju, neka učenici završe opcionalnu softversku laboratoriju za konfigurisanje klijent/server mreže.

VEŽBA NA ČASU - 2 sata

Opcionala praktična laboratorija: Hardver - 2 sata

VEŽBA NA ČASU - 20 minuta

Opcionala praktična laboratorija: Peer-to-Peer mreže - 1 sat

Opcionala praktična laboratorija: softver: klijent/Server mreže - 1 sat

18

Možemo li povezati mrežu sa Internetom? Naglasite da se čak i na kućnoj mreži može deliti Internet veza. Obično jedan od računara koristi funkciju Internet Connection Sharing operativnog sistema Windows XP i obezbeđuje pojedinačnu vezu sa Internetom. Svi ostali članovi porodice koji su u mreži mogu pristupati Internetu sa svojih računara.

Kako da odaberem dobavljača Internet usluga? Porazgovarajte sa učenicima o različitim načinima za procenu dobavljača Internet usluga: • Usluge: razgovarajte o različitim uslugama koje

dobavljači nude korisnicima (Web stranice, prostor na serveru, pozivne veze dok je korisnik na putovanju, besplatni brojevi za pristup itd.).

• Značaj: odvojite malo vremena na razgovor o lokalnim dobavljačima. Razgovarajte o razlozima za i protiv malih dobavljača u odnosu na velike dobavljače usluga.

• Ugovori: podstaknite učenike da se obaveste o svim detaljima pre nego što donesu odluku.

• Podrška i oprema: naglasite značaj dostupnosti nekih usluga tokom 24 sata na dan. Naučite učenike da provere da li se korišćenje tehničke podrške i korisničkog servisa dodatno naplaćuje.

• Otkrijte da li dobavljač obezbeđuje potreban hardver ili hardver morate nabaviti posebno. Objasnite učenicima da neki dobavljači zahtevaju da kupite hardver, dok ostali obezbeđuju hardver kao deo usluge uz obavezu da vratite hardver kada otkažete uslugu.

Vežba: Pronalaženje dobavljača Internet usluga Učenici će završiti ovaj odeljak posle razgovora o pitanjima koja se moraju postaviti kada se traži dobavljač Internet usluga. Neka učenici popune deo o dobavljačima Internet usluga u radnom listu scenarija.

Kakva mi je veza potrebna za Internet? Porazgovarajte sa učenicima o različitim vrstama veza. Objasnite im razlike. Proverite da li znate kakve usluge škola ima i koristi. Ako je to izvodljivo, donesite prenosni računar i povežite se na Internet koristeći standardni modem. Dok je prenosni računar povezan sa Internetom, otvorite sa njega neku Web lokaciju, pa otvorite tu lokaciju na nekom drugom računaru koji koristi školsku brzu vezu i porazgovarajte sa učenicima o razlikama koje se primećuju.

Kakav mi je hardver potreban da bih se povezao na Internet? Porazgovarajte sa učenicima o razlikama između modema, bežične mrežne kartice i Ethernet mrežne kartice.

Kakav mi je softver potreban da bih se povezao na Internet? Objasnite da dobavljači Internet usluga često imaju sopstveni softver, koji je katkad samo prilagođena verzija Microsoft Internet Explorera. Nekakav softver obično dolazi sa modemom ili drugim karticama. Ako je to izvodljivo, pokažite učenicima kako izgleda kontrolna tabla za DSL ili kablovski modem i naglasite da je veoma važno da se uređaji ne podešavaju mimo uputstava koja daju dobavljač Internet usluga ili proizvođač modema.

Šta treba da znam da bih se povezao na Internet? Dajte učenicima Sample ISP Setup Instructions.doc. Ova datoteka sadrži primer uputstava kakva učenici mogu dobiti kada se prijave za Internet uslugu. Objasnite im da će mnogo toga softver koji dobiju od dobavljača uraditi automatski, ali im pokažite kako se izmene vrše ručno.

IP adrese Ako mislite da je to učenicima potrebno, možete potrošiti nešto više vremena objašnjavajući im IP adrese. Za ovo možete koristiti IP adrese škole. Ovom prilikom možete pokazati učenicima kako se sa komandne linije koristi komanda PING za pronalaženje IP adrese. Objasnite im da uz pomoć ove alatke mogu videti kako računar komunicira s mrežom. Pre nego što se učenici pozabave podešavanjem TCP/IP protokola, objasnite da se to može uraditi na više načina. U jednostavnoj peer-to-peer mreži u kojoj se jedan računar povezuje na Internet a drugi idu preko tog računara, verovatno će biti potrebno da se konfiguriše TCP/IP. S druge strane, ako mreža koristi ruter, npr. DSL ili kablovski modem, onda se informacije moraju uneti preko interfejsa koji obezbeđuje dobavljač Internet usluga.

DNS serveri DNS serveri (DNS - Domain Name Server) jesu serveri koji konvertuju svaku IP adresu u ime domena. Na primer, IP adresu 207.46.245.214 DNS serveri konvertuju u microsoft.com. Češće se dešava da se vi povezujete sa dobavljačem Internet usluga i da tamo postoji DNS server nego što ćete imati DNS server kao deo svoje mreže.

VEŽBA NA ČASU - 60 minuta

19

Vežba: Podešavanje TCP/IP protokola Izvedite ovu vežbu posle razgovora o TCP/IP protokolu, IP adresama i DNS serverima. Naglasite da u mnogim slučajevima ove informacije dodaje softver dobavljača Internet usluga. Upozorite učenike da ne prave izmene pošto ćete gledati različite ekrane. 1. Otvorite Moja mrežna mesta (My Network Places). 2. Dvaput kliknite na Internet vezu ili na Local Area

Connection. 3. U dijalogu Status kliknite na stavku Svojstva

(Properties). 4. U dijalogu Properties kliknite na Internet protokol

(PCP/IP) (Internet Protocol (TCP/IP)) pa na Svojstva (Properties).

5. Upozorite učenike da ne menjaju ništa na ovom ekranu dok ga opisujete. Objasnite im da će, za najveći broj kućnih mreža, izabrati opciju Automatski pribavi IP adresu (Obtain an IP address automatically) da bi dobili dinamičku IP adresu. Oni će unositi IP adresu samo ako su izabrali statičku IP adresu kod dobavljača Internet usluga.

6. Objasnite im da su primarni i sekundarni DNS server isti kao Preferred DNS server i Alternate DNS server. Ukažite im na četiri skupa brojeva i tačke u svakoj IP adresi.

7. Kliknite na dugme Više opcija (Advanced). 8. Na kartici IP Settings ukažite na IP adrese ili, ako su

adrese dinamičke, objasnite da se ovde prikazuje DHCP Enabled.

9. Kliknite na dugme Otkaži (Cancel). 10. Kliknite na dugme Otkaži (Cancel). 11. Kliknite na dugme Otkaži (Cancel) treći put da biste

zatvorili dijalog Properties. 12. Kliknite na dugme Zatvori (Close), a zatim zatvorite

prozor Mrežne veze (Network Connection).

Povezivanje kućne mreže na Internet Objasnite učenicima da će završiti laboratoriju koja će im omogućiti da podese mrežu. Sada će, međutim, izvesti vežbu Mrežni scenario. Kada učenici završe planiranje radnog lista za ove scenarije, možete ih pustiti da isti radni list upotrebe za planiranje sopstvene kućne mreže.

Vežba: Korišćenje Windows XP čarobnjaka za kućno umrežavanje Izvedite ovu vežbu na kraju ovog poglavlja, pre nego što pređete na praktičnu laboratoriju ili na dopunske aktivnosti. 1. Kliknite na Start, Moja mrežna mesta (Start, My

Network Places). 2. U oknu Network Tasks kliknite na opciju Postavi kućnu

ili malu poslovnu mrežu (Set up a home or small office network).

3. U dijalogu Čarobnja za podešavanje mreže (Network Setup Wizard) objasnite učenicima da im ovaj čarobnjak pomaže da dele Internet vezu, podese zaštitni zid, da dele datoteke i fascikle te da dele štampač.

4. Kliknite na dugme Dalje (Next) dvaput. 5. U dijalogu Izaberi vezu (Select a connection) method

kliknite na Prikaži primer (View an example) da biste videli primer direktne veze.

6. Zatvorite iskačući prozor. 7. Kliknite na Prikaži primer (View an example) da biste

videli primer računara koji se povezuje preko drugog računara ili kroz kućni mrežni prolaz.

8. Zatvorite iskačući prozor, a zatim kliknite na dugme Dalje (Next).

9. Učenici ne bi trebalo da menjaju postavke, ali im pokažite opis računara i ime računara, pa zatim kliknite na dugme Dalje (Next)

10. Objasnite da svaka mreža ima ime radne grupe i to treba da bude isto ime na svakom računaru u mreži.

11. Kliknite na dugme Dalje (Next). 12. Pregledajte postavke. 13. Neka učenici kliknu na dugme Otkaži (Cancel) pošto ne

menjaju nijednu mrežnu postavku, ali im objasnite da bi na svojoj mreži kliknuli na dugme Dalje (Next) i završili rad s čarobnjakom kako bi izmene bile prihvaćene.

Laboratorija: Instalacija mrežne kartice i Internet pristup Ako vreme i mogućnosti u učionici to dozvoljavaju, neka učenici završe opcionalnu laboratoriju za instaliranje mrežne kartice i za povezivanje mreže na Internet.

VEŽBA NA ČASU - 30 minuta VEŽBA NA ČASU - 30 do 45 minuta

Opcionala praktična laboratorija: mrežna kartica i Internet pristup - 2 sata

20

Šta ste naučili U ovoj lekciji učenici su prošli sve korake koji su potrebni za pravljenje mreže, što imaju planirano u radnim listovima scenarija. Tokom opcionalnih praktičnih laboratorija oni će imati mogućnost da postave mrežu.

Šta je sledeće? Razgovarajte sa učenicima o budućnosti umrežavanja. Šta učenici predviđaju u budućnosti? Pustite da ih da idu onoliko daleko koliko žele, ali tražite da obrazlože zašto veruju da će nešto biti moguće.

Dopunske aktivnosti U sledećim odeljcima testira se znanje učenika stečeno na časovima. Osim toga, postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van učionice kako bi se bolje snašli u stvarnim situacijama.

Termini koje treba znati Pogledajte sledeće termine: • Propusni opseg (Bandwidth): količina informacija

koju neka veza može preneti u jednom trenutku. • BNC konektor (British Naval Connector - BNC):

uređaj koji povezuje koaksijalne kablove i koaksijalni kabl sa mrežnom karticom.

• Koaksijalni kabl (Coaxial cable): svojevremeno industrijski standard, koaksijalni kabl sličan je onome koji koriste kablovski distributeri. Sastoji se od pune bakarne žice oko koje se nalazi izolacioni sloj plastike. Preko toga se nalazi zaštita u obliku metalne mrežice ili folije i zaštitni sloj koji sve to pokriva.

• Kablovsa trasa (Conduits): šuplje cevi koje štite kablove.

• Digitalna pretplatnička linija (Digital Subscriber Line - DSL): koristi postojeće telefonske linije za stalnu vezu sa Internetom na velikim brzinama od 1 do 9 Mb/s.

• DNS server (Domain Name Server - DNS): serveri koji konvertuju svaku IP adresu u ime domena.

• Dinamička IP adresa (Dynamic IP address): IP adresa koja se dodeljuje nekom računaru svaki put kada se prijavi na mrežu za period te sesije na mreži.

• Optički kabl (Fiber optic cable): kabl koji prenosi svetlosne, a ne električne impulse. Najskuplji kablovi, ali pogodni za velika rastojanja.

• Mrežni prolaz (Gateway): uređaj koji hostuje vezu ka Internetu, bez obzira na to da li je to jedan od računara ili ruter.

• Integrated Services Digital Network (ISDN): prenos informacija brzinom od 128 Kb/s.

• Dobavljač Internet usluga (Internet Service Provider - ISP): preduzeće koje naplaćuje uslugu korišćenja Interneta.

• IP adresa (IP address): svakom računaru koji pristupa Internetu dodeljuje se ovaj broj i njega čini niz od četiri broja.

• Plenum: prostor koji se koristi za sprovođenje vazduha za ventilaciju u zgradama; u ovom prostoru postavljaju se posebno odobreni kablovi.

• Zaštićeni kabl sa upredenom paricom (Shielded Twisted Pair - STP): jedan ili više parova bakarnih žica sa zaštitnom presvlakom od metala ili folije ispod plastične košuljice, što predstavlja zaštitu od smetnji i pomaže u zaštiti podataka.

• Statička IP adresa (Static IP address): fiksna IP adresa koja se dodeljuje određenom računaru. Statička IP adresa je obavezna za Web hostove.

• T1 veza (T1 connection): koriste je velike kompanije, a često i manji dobavljači Internet usluga, za povezivanje na Internet brzinama od približno 1,544 Mb/s.

• T3 veza (T3 connection): koristi optički kabl za prenos informacija brzinama preko 44,73 Mb/s.

• Skup TCP/IP protokola (TCP/IP Protocol Suite): skup protokola ili pravila koji upravlja prenosom informacija preko Interneta.

• Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP): obezbeđuje slanje i prijem informacija preko Interneta.

• Medijum prenosa (Transmission media): drugo ime za kablove ili bežičnu mrežu koja se koristi za prenos podataka.

• Kabl sa upredenom paricom (Twisted-pair cable): bakarna žica koja nastaje kada se uplete jedan ili više parova žica.

• Nezaštićeni kabl sa upredenom paricom (Unshielded Twisted Pair -UTP): najjeftiniji kabl koji se danas upotrebljava; čini ga jedan ili više parova bakarnih žica bez ikakve zaštite.

Preporučene Web lokacije • Home PC Network: http://www.homepcnetwork.com • Šta je IP adresa? http://www.howstuffworks.com/

question549.htm • Kako postaviti kućnu mrežu:

http://www.pcworld.com/howto/article/0,aid,102461,00.asp

• Kako postaviti malu mrežu uz pomoć operativnog s i s tema Windows XP Home Ed i t ion : http://support.microsoft.com/default.aspx?kbid=813936

• Kako funkcioniše kućno umrežavanje: http://www.howstuffworks.com/home-network.htm

• Home Net Help: http://www.homenethelp.com/home-network.asp

21

Pitanja za pregled 1. Kakva je razlika između koaksijalnog kabla, kabla sa upredenom paricom i optičkog kabla?

Koaksijalni kabl je, kao stariji standard, tanji, s njim je teže raditi, ima jezgro od punog bakra, izolacioni plastični sloj, omotač od metala ili folije i spoljni zaštitni sloj. Kabl sa upredenom paricom jeste bakarna žica koja nastaje upredanjem jednog ili više parova žica. On je jeftin i savitljiv, a može biti zaštićen i nezaštićen. Optički kabl prenosi svetlosne impulse kroz staklena vlakna. Svako vlakno je presvučeno staklom, okolo ide plastični sloj, a spolja je pokriveno tvrđim plastičnim omotačem.

2. Kojih 5 osnovnih stvari treba saznati kada se bira dobavljač Internet usluga?

Treba utvrditi usluge koje se nude, značaj dobavljača, uslove ugovora, podršku i opremu.

3. Kakve Internet veze postoje i koja je veza najpogodnija za kućnu mrežu u kojoj će korisnik sa ograničenim budžetom redovno otpremati i preuzimati velike datoteke?

Postoji nekoliko vrsta veza - pozivna veza, ISDN, DSL, T1 i T3. Za korisnike sa kućnom mrežom koji otpremaju velike datoteke, a imaju ograničen budžet, verovatno najekonomičnije rešenje jeste DSL veza.

4. Opišite razliku između statičke i dinamičke IP adrese. Dinamička IP adresa, koju ima najveći broj kućnih korisnika i mnogo malih preduzeća, dodeljuje se svaki put kada se neki računar prijavi na mrežu i ta adresa važi tokom jedne sesije na mreži. Statička IP adresa, koja je obavezna ako će računar hostovati Web lokaciju ili deliti resurse preko Interneta, dodeljuje se jednom i ona je uvek vezana za taj računar.

Učenje u stvarnim situacijama Kao dodatak vežbama, učenici treba da planiraju, konfigurišu i postave kućnu mrežu, ako je to moguće. Ako to nije moguće, neka učenici zamisle idealnu mrežu i na papiru dizajniraju i mrežu i sve njene delove.

22

Pravljenje mreže

Materijal za učenje (za učenike) U prethodnoj lekciji ste planirali svoju mrežu. Razmotrili ste kako ćete koristiti mrežu, fizičku strukturu mreže, topologiju i veličinu mreže. Sada ste spremni da objedinite to znanje i napravite sopstvenu mrežu.

U ovom poglavlju odgovorićete na sledeća pitanja: • Kako da povežem računare? • Da li mogu da napravim mrežu bez žica? • Kako da instaliram hardver? • Kako da instaliram softver? • Kako da odaberem dobavljača Internet usluga? • Koji tip veze sa Internetom imam? • Šta još treba da znam da bih se umrežio? • Kako izgleda budućnost umrežavanja?

Kako da sve to povežem? Sada kada završite početno planiranje, kada znate koju vrstu mreže želite, kakvu topologiju i arhitekturu, skoro da ste spremni da sve povežete. Najpre treba da instalirate kabl koji služi za povezivanje računara, a zatim ćete instalirati hardver, dodati softver i napokon ćete biti spremni da testirate sistem.

Kako da povežem računare? Prvo što treba da uradite kada započnete fizičko uspostavljanje mreže jeste instaliranje kablova. Morate da izaberete odgovarajuću vrstu kabla i da naučite osnove pravilnog instaliranja kablova, poznatih kao prenosni mediji.

Biranje kabla Postoji puno načina za prenos podataka i pravilan izbor najčešće zavisi od vrste mreže koju ste odlučili da instalirate. Najpopularniji i najstariji prenosni medij jeste kabl, ali danas postoje bežični načini za prenos podataka preko mreže. Ukoliko ste se odlučili za kablovski sistem, prvo morate da odaberete kabl.

Koaksijalni kabl Koaksijalni kabl je nekada bio industrijski standard, a i dalje se sreće na starijim mrežama. Često nazivan i samo koaks, ovaj kabl je sličan onom koji kablovska kompanija koristi za dovođenje kablovske televizije u vaš dom. U centru se nalazi puna bakrena žica okružena izolacionim slojem plastike. Preko svega toga se nalazi zaštitna metalna mreža ili folija, a sve zajedno je obavijeno zaštitnim slojem. Na slici 6-1 je prikazan deo koaksijalnog kabla.

Slika 6-1 Koaksijalni kabl Koaksijalni kablovi nisu skupi, ali je se s njima teško radi. Takođe su mnogo sporiji od novijih vrsta kablova i najčešće se koriste u kućnim mrežama kada postoji malo računara i kada su razdaljine male. Da biste povezali više koaksijalnih kablova i da biste povezali kabl sa mrežnom karticom, morate koristiti uređaj koji se zove BNC konektor (British Naval Connector – BNC). Na slici 6-2 je prikazan BNC uređaj.

Slika 6-2:BNC uređaj

NAPOMENA: Iako izgledaju slično, kablove za kablovsku televiziju ne možete koristiti na računarskoj mreži.

23

Kabl sa upredenim paricama Kabl sa upredenim paricama je bakrena žica koja nastaje uvrtanjem i međusobnim obavijanjem jednog ili više parova žica. Na slici 6-3 je prikazan kabl sa upredenim paricama.

Slika 6-3: Kabl sa upredenim paricama Kabl sa upredenim paricama se povezuje sa računarima i drugim uređajima pomoću RJ-45 priključka, koji je prikazan na slici 6-4. Ovaj priključak liči na one koji se nalaze na krajevima telefonskih kablova, samo je neznatno veći.

Slika 6-4: RJ-45 priključak

Ovi kablovi se prave u nekoliko kategorija i svaka je napravljena da prenosi podatke različitom brzinom. Kada kupujete ove kablove, oni često neće biti navedeni kao kablovi sa upredenim paricama, već kao CAT 5 kablovi, koji su najpopularnija kategorija. Dole navedena tabela prikazuje pet glavnih kategorija kablova sa upredenim paricama.

Postoje dva tipa kablova sa upredenim paricama: • Kabl sa neoklopljenim paricama (Unshielded Twisted

Pair – UTP) jeste najjeftiniji kabl od svih koji se danas koriste. UTP kabl je napravljen od jednog ili više parova bakrenih žica, tako što je svaki par zavijen. UTP kabl se obično sastoji od najviše četiri para uvijenih kablova koji su obeleženi različitim bojama. Jedina mana UTP kabla je to što nije pogodan za velike razdaljine. Što je kabl duži, signal je sve slabiji. Obično možete da bez problema prenosite podatke nekoliko desetina metara, ali ćete nakon toga imati poteškoća.

• Kabl sa oklopljenim paricama (Shielded twisted pair – STP) sličan je neoklopljenom kablu, sa nekoliko parova uvijenih žica obeleženih različitim bojama, ali on ima i zaštitni metalni sloj ili foliju ispod plastične obloge. Zaštitni sloj štiti žice od smetnji i pomaže u zaštiti podataka. Iako su STP kablovi skuplji od UTP kablova, ovo je i dalje povoljna kablovska opcija.

Kategorija Karakteristike

CAT 1 Pravljen za prenos glasa kratkog dometa, nije za podatke.

CAT 2 Pravljen za prenos podataka brzinom do 4 Mb/s; danas se retko koristi.

CAT 3 Pravljen za prenos podataka brzinom do 10 Mb/s; često se koristio početkom devedesetih.

CAT 4 Pravljen za prenos podataka brzinom do 16 Mb/s; koristi se u IBM token-ring mrežama.

CAT 5 Pravljen za prenos podataka brzinom od 100 i više Mb/s; ova kategorija se najčešće koristi.

24

Optički kabl Optički kabl se razlikuje od drugih mrežnih kablova po tome što prenosi vibriranje svetlosti, a ne električne impulse. Ovaj skupi i brzi kabl je popularan za backbone segmente mreža koji treba da na velikoj daljini države ili zemlje. Pošto se umesto električnih impulsa koristi svetlost, mogućnosti bržeg prenosa su veće nego kod ostalih tipova kablova. Optički kabl može da prenosi podatke brzinom do 10 Gb/s. Na slici 6-5 je prikazan deo optičkog kabla.

Slika 6-5: Optički kabl Optički kabl se sastoji od jednog ili više staklenih ili plastičnih vlakana koja prenose svetlost. Jedan kabl može da se sastoji od više vlakana, čime se omogućava da više mreža prenosi podatke kroz isti kabl. Svako vlakno je obavijeno zaštitnom oblogom, a zatim slojem plastike, koji se zove bafer. Na kraju, postoji spoljni omot od čvršće plastike. Optički kablovi su najskuplji kablovi

Instaliranje kabla Nakon što ste izabrali odgovarajući tip kabla kojim želite da povežete računare, spremni ste za početak instaliranja, poznatog kao razvođenje kablova. Ukoliko kablove postavljate trajno u neku zgradu, oni se obično razvode iza zidova i u plafonu ili podu. Korisnici mogu da pristupe kablovima kroz utičnice na zidu, slično kao što priključujete telefon ili kablovsku televiziju.

Ukoliko instalirate nove kablove u zgradu, treba da razmotrite koje je najbolje mesto za razvođenje žica. Mnogi električni uređaji u kancelariji, kao što su fluorescentna svetla, klima uređaji i fotokopir mašine mogu da izazovu smetnje u kablovima. Treba da postavite žice dalje od svih ovih uređaja i drugih izvora struje. Najbolji način za postavljanje kablova je kroz kanalice. Kanalice su šuplje cevčice koje se koriste za zaštitu kablova. Ukoliko zgrada ima ugrađene provodnike, možete sprovesti kablove kroz njih da ih ne biste povlačili preko poda, preko zidova i da biste ih držali dalje od uređaja koji mogu da izazovu smetnje. Prostor koji se koristi za distribuciju vazduha u sistemima za ventilaciju u zgradama se zove plenum. Ukoliko standardni računarski kabl izgori u požaru, plastična obloga oslobađa otrovne gasove koji ne bi trebalo da dospeju u sistem za ventilaciju. Ukoliko sprovodite kabl kroz plenum, morate da koristite posebni plenum kabl koji ne oslobađa gasove u slučaju požara. Ukoliko nemate provodnike, prostora u zidovima ili plafonima, možete sprovesti žice i na staromodan način, postavljanjem kablova ispod stola duž poda. Ukoliko se odlučite za ovaj način, vodite računa da postavite žice tako da nisu blizu stopala ljudi, kako ne bi došlo do slučajnih nezgoda, i uvek povezujte grupe žica zajedno.

Da li mogu da napravim mrežu bez žica? Danas mnoge mreže koriste bežične tehnologije za povezivanje uređaja na mrežu. Bežična mreža eliminiše potrebu za kablovima koji povezuju svaki uređaj na mrežu, što vam daje slobodu da se udaljite od mreže, a da i dalje imate pristup tim resursima, dok god se nalazite u dometu odašiljača. Većina bežičnih mreža se oslanja na radio signale za prenos podataka uređajima. Svaki bežični uređaj ima neku vrstu radio prijemnika i odašiljača koji omogućavaju razmenu podataka unutar mreže.

PRAKTIČNA VEŽBA Uradite praktičnu vežbu sa kablovima.

Više informacija o bežičnim sistemima: Linksys: http://www.linksys.com Proxim: http://www.proxim.com 3com: http://www.3com.com

25

Korišćenje bežičnih sistema Bežične uređaje možete koristiti na razne načine, a bežična tehnologija se danas može naći u brojnim uređajima. Videćete da ljudi koriste bežičnu tehnologiju na prenosnim računarima, PDA uređajima, mobilnim telefonima, dvosmernim pejdžerima, čak i u automobilima. Na slici 6-6 je prikazano nekoliko danas popularnih uređaja iz kategorije bežične opreme.

Slika 6-6: Bežična oprema Ovi uređaji vam omogućavaju pristup mrežama, čak i Internetu, da biste slali i primali elektronsku poštu, za instant razmenu poruka, pregledanje Weba, deljenje multimedijalnih datoteka, npr. muzike, deljenje datoteka kao što su dokumenata i baze podataka, čak i pronalaženje mapa koje su vam potrebne dok vozite.

Kako da instaliram hardver? Kad instalirate kablove ili kad odlučite da koristite barem neke od komponenti bežične mreže, spremni ste za instaliranje hardvera. Potrebno je da uporedite karakteristike računara koje želite da koristite. Ukoliko instalirate mreže ravnopravnih korisnika, možda ćete jednostavno moći da povežete opremu koju imate. Ukoliko planirate da instalirate klijent/server mrežu, moguće je da ćete morati da kupite server. Možete da pogledate specifikacije hardvera kako biste bili sigurni da on nudi sve karakteristike koje su vam potrebne, npr. mrežne kartice, dovoljno veliki čvrsti disk, dovoljno brz procesor i druge karakteristike koje želite.

Kada nabavite hardver, morate voditi računa gde postavljate računare. Ukoliko instalirate mrežu u školi ili kancelariji, morate voditi računa da oprema bude bezbedna. Bez obzira na to da li se radi o kući ili kancelarijskom okruženju, morate paziti da se računar ne pregreje ili da se ne postavi na mesto gde bi mogao da se ovlaži. Svaki klijentski računar ili svaki računar na mreži ravnopravnih korisnika mora da ima instaliranu mrežnu karticu pre nego što povežete kablove, uređaje za povezivanje i računare. Kad postavite hardver, spremni ste za početak podešavanja softvera.

Kako da podesim softver da bih konfigurisao mrežu? Prvi korak u povezivanju hardvera preko mreže jeste instaliranje mrežnog operativnog sistema. U mnogim sistemima, operativni sistem za mrežu se već nalazi na računaru kad ga kupite. Čak i ako ste dobili sistem sa instaliranim softverom, verovatno ćete morati nešto da podesite. Za mrežu ravnopravnih korisnika koja koristi Microsoft Windows XP moraćete da pokrenete čarobnjak za povezivanje mreže i pratite uputstva. U klijent/server sistemu morate da imate serverski softver na serveru i odgovarajući klijentski softver na svakom klijentskom računaru. U mrežama ravnopravnih korisnika svaki računar mora da ima instaliran softver operativnog sistema.

Instaliranje operativnog sistema za mrežu Pre nego što instalirate softver, treba da izdvojite nekoliko sati kada nikome neće biti potreban računar da biste bili sigurni da će se instalacija uspešno obaviti. Pre instalacije softvera proverite da li su svi kablovi priključeni, da li su svi uređaji za povezivanje i resursi uključeni i da li sve funkcioniše. Tokom procesa može se desiti da će softveru biti potreban pristup različitim komponentama. Nakon što instalirate operativni sistem, biće potrebno da prebacite podatke sa raznih servera kako bi on bio dostupan svima. Takođe treba da proverite bezbednosne postavke i dodelite lozinke da biste zaštitili sistem. Konfigurisanje računara Nakon što instalirate operativni sistem i podesite lozinke i korisnike kojima želite da dozvolite pristup mreži, spremni ste za konfigurisanje svakog računara pojedinačno. Treba da se postarate da su svakom računaru dostupne odgovarajuće datoteke, da postoji pristup potrebnim resursima i da ste omogućili deljenje svih datoteka, fascikli ili disk jedinica koje želite da učinite dostupnim ostalim korisnicima.

PRAKTIČNA VEŽBA Uradite hardverski deo vežbe pravljenja mreže.

26

Da li možemo da povežemo mrežu sa Internetom? Jedna od prednosti umrežavanja računara, pored mogućnosti deljenja resursa na istoj mreži, jeste deljenje Internet veze. Internet nudi neograničen pristup informacijama i omogućava brojne vidove komunikacije. Kada pokrenete mrežu, možete da uspostavite vezu sa Internetom.

Kako da izaberem dobavljača Internet usluga? Pre nego što se zaista povežete sa Internetom, prvo morate da izaberete dobavljača Internet usluga (Internet Service Provider – ISP). ISP je kompanija koja naplaćuje nadoknadu za pružanje usluge izlaza na Internet. Danas postoje hiljade ISP kompanija. Prilikom određivanja najboljeg dobavljača za vaše potrebe, treba da imate u vidu nekoliko stvari: • Usluge: na najosnovnijem nivou, ISP nudi pristup

Internetu. Ostale usluge se obično dodatno naplaćuju i mogu da uključuju pravljenje Web lokacije, hostovanje Web lokacije, instant razmenu poruka, naloge za e-poštu i tehničku podršku.

• Veličina: veličina ISP kompanije ponekad određuje nivo kvaliteta usluge, tako da ta dva faktora obično idu zajedno. Veliki dobavljač često nudi privatne, brze veze za velike kompanije, dok manje kompanije mogu da ponude samo osnovne, a samim tim i sporije veze.

• Ugovori: postoji puno dobavljača koji zahtevaju potpisivanje jednogodišnjeg ugovora da bi vam pružili usluge. Drugi nude popuste i besplatno prvo povezivanje ukoliko potpišete ugovor. Vodite računa da dobijete sve informacije napismeno i saznajte šta možete da uradite ukoliko dobavljač ne pruži zadovoljavajući nivo usluge.

• Podrška i oprema: raspitajte se o opremi koju dobavljač koristi za direktno povezivanje na Internet. Morate biti sigurni da dobavljač ima dovoljno osoblja za podršku i da postoji neko ko je dostupan 24 časa dnevno ukoliko naiđete na neki problem.

• Saznajte da li dobavljač daje potreban hardver ili vi sami morate da kupite poseban hardver za Internet vezu. Na primer, možda će vam biti potrebna mrežna skretnica, poseban tip modema ili specifični zaštitni zid za usluge određene ISP kompanije.

Kakav tip Internet veze mi je potreban? Postoji više načina za povezivanje sa Internetom. Možete da uspostavite takozvanu pozivnu vezu, kod koje modem koristi standardnu telefonsku liniju za pozivanje ISP-a i povezivanje na Internet. To je najsporiji metod i obično nije efikasan u poslovnom svetu. Takođe možete da uspostavite brzu Internet vezu koja omogućava brži pristup Internetu. Postoji nekoliko različitih tipova brze veze. Svaki se razlikuje po količini podataka koju može da prenese u datom trenutku, što je poznato kao propusni opseg. Što je propusni opseg veći, veza je skuplja. Četiri glavna tipa brzih Internet veza su: • Integrated Services Digital Network (ISDN) prenosi

podatke brzinom od 128 Kb/s, ili malo više od duplo brže od pozivnog 56k modema.

• Digitalna pretplatnička linija (Digital Subscriber Line – DSL) koristi postojeće telefonske linije za povezivanje sa Internetom, ali brzinom od 1 do 9 Mb/s, tj. od 20 do 100 puta brže od običnog pozivnog modema. Uz veliku brzinu, DSL nudi stalnu vezu tako da uvek imate pristup Internetu i ne morate da čekate zvučni telefonski signal, a možete i istovremeno da koristite telefon i modem.

• T1 veza se obično koristi samo u kompanijama i ona je često način na koji se mnoge manje ISP kompanije povezuju sa Internetom. T1 veza prenosi podatke brzinom od 1,544 Mb/s, tj. oko 20 puta brže od veze pomoću pozivnog modema.

• T3 veza koristi optički kabl za prenos podataka brzinom do 44,73 Mb/s. T3 veza, koju obično koriste velike ISP kompanije za povezivanje sa Internetom, nudi brzine preko 800 puta veće od običnog pozivnog modema.

Više o dobavljačima Internet usluga: Pogledajte odeljak o dobavljačima Internet usluga u poglavlju 5 za više informacija.

PRAKTIČNA VEŽBA: Ispunite deo o pronalaženju ISP-a u radnom listu vežbe pravljenja mreže.

NAPOMENA: Mrežna skretnica koja se koristi za uspostavljanje brze veze između mreže i Interneta često se naziva DSL modem ili kablovski modem. Uprkos tome što se često nailazi na ovaj naziv, ona nije modem jer ne prebacuje signale iz digital-nog u analogni oblik kao standardni modem. DSL ili ka-blovski modem koristi samo digitalne signale.

27

Kakav tip hardvera mi je potreban za povezivanje sa Internetom? U zavisnosti od tipa veze koju ste izabrali, biće vam potreban dodatni hardver, pored standardnog mrežnog hardvera i uređaja za povezivanje. Za pozivne veze biće vam potreban modem. Modemi mogu biti eksterni, ali najčešće svaki računar već ima interni modem. Za druge tipove veze biće vam potrebna mrežna skretnica. Kada koristite mrežnu skretnicu za Internet vezu, postoji jedna mrežna skretnica kod vas i jedna kod ISP kompanije. Te dve skretnice su povezane posebnom linijom. To je oprema koju ćete koristiti ukoliko imate DSL ili kablovsku Internet vezu. U zavisnosti od konfiguracije, možda će vam biti potrebni serveri za Web i e-poštu te zaštitni zidovi. Oni obično nisu deo malih mreža, a zaštitni zidovi se uspostavljaju pomoću softvera.

Kakav tip softvera mi je potreban za povezivanje sa Internetom? Obično vam nije potrebno puno softvera za Internet vezu. Većina hardvera ima ugrađen softver koji omogućava povezivanje. Međutim, možda će vam u nekim slučajevima ipak biti potreban softver za uspostavljanje Internet veze. Na primer, ukoliko hostujete server za Web, potrebno je da instalirate softver za Web server. Možete odlučiti da instalirate softver za antivirusnu zaštitu kako biste zaštitili mrežu. Mnoge ISP kompanije takođe nude svoj softver koji obično sadrži i prilagođenu verziju nekog od popularnih pregledača.

Šta sve treba da znam da bih se povezao na Internet? Kao što ste naučili ranije tokom ovog kursa, protokol je pravilo ili uputstvo koje obezbeđuje tačnu komunikaciju. I umreženi računari i ISP moraju da se međusobno razumeju da biste koristili Internet. Svaki računar koji se povezuje na Internet koristi TCP/IP Protocol Suite za prenos podataka. TCP/IP, što je skraćenica za Transmission Control Protocol/Internet Protocol, omogućava slanje i primanje podataka preko Interneta. Za pravilan rad TCP/IP protokola treba da znate neke osnovne podatke. Te podatke obično dobijate od ISP kompanije, a zatim vi sami podešavate mrežu.

IP adrese Svakom računaru koji se povezuje na Internet dodeljuje se jedinstvena IP adresa. IP adrese su nizovi od po četiri broja, odvojenih tačkama. Na primer, tipična IP adresa bi mogla da izgleda ovako: 207.46.245.214 IP adrese dodeljuje organizacija poznata pod nazivom Internet Network Information Center (InterNIC). Oni kontrolišu IP adrese tako da svaka sadrži jedinstvene brojeve. Možete ili da podesite svaki računar posebno pa da svaki računar na mreži ima svoju IP adresu ili vaš dobavljač može da dodeljuje IP adrese različitim računarima na mreži svaki put kada se računar poveže na Internet. IP adrese koje se dodeljuju svaki put kada se računar poveže na mrežu poznate su kao dinamičke IP adrese. Ovakva dodeljena adresa važi onoliko dugo koliko ste na Internetu i odgovara većini korisnika koji imaju kućne mreže. IP adresa koja je fiksna i koja se trajno dodeljuje je poznata kao statička IP adresa. Ukoliko planirate da hostujete Web lokacije ili nudite pristup hardverskim uređajima preko Interneta, morate imati statičku IP adresu koju vam dodeljuje dobavljač. Dobijanje statičke IP adrese je obično znatno skuplje.

Serveri za imenovanje domena Serveri za imenovanje domena (Domain Name Servers – DNS) jesu serveri koji prebacuju svaku IP adresu u ime domena. Na primer, DNS prebacuje IP adresu 207.46.245.214 u microsoft.com. Najčešće ćete se povezivati sa dobavljačem, a DNS će se nalaziti na lokaciji ISP kompanije, umesto da imate DNS server kao deo vaše mreže.

DELJENJE Internet VEZE: Za više informacija o deljenju veze sa Internetom na kuć-noj mreži posetite Home PC Network na http://www.homepcnetwork.com i izaberite opciju Share Internet access on My Home Network sa padajućeg menija How Do I.

Šta je IP adresa? Potražite više informacija na http://www.howstuffworks.com/question549.html.

PRAKTIČNA VEŽBA: Uradite vežbu podešavanja TCP/IP protokola.

INFORMACIJE O KUĆNIM MREŽAMA: Za kompletne informacije o uspostavljanju kućne mreže, pogledajte tekst „How Home Networking Works“ na lo-kaciji: http://www.howstuffworks.com/home-network.htm.

28

Povezivanje kućne mreže sa Internetom Kada povezujete kućnu mrežu sa Internetom, treba uzeti u obzir nekoliko stvari. Obično ćete uspostaviti kućnu mrežnu tako da računari na mreži dele Internet vezu. To se najčešće radi na dva načina. Možete imati jedan računar koji je povezan na Internet. Ostali računari će pristupati Internetu preko tog računara. Osim toga, ukoliko imate brzu vezu, možete koristiti mrežnu skretnicu sa više portova koja će deliti Internet veze. Uređaj koji hostuje vezu, bez obzira na to da li je u pitanju jedan od računara ili mrežna skretnica (DSL/kablovski modem), ponekad se naziva mrežni prolaz. Treba da proverite kod svog dobavljača da li imate dozvolu da više korisnika koristi jedan nalog. Neki dobavljači traže da platite odvojenu pretplatu za svakog korisnika koji će pristupati Internetu. Međutim, dobavljači sve češće omogućavaju porodicama da pristupaju Internetu preko jednog naloga i čak pružaju mogućnost nekoliko naloga za e-poštu tako da svaki član porodice može da ima svoju e-adresu

Šta ste naučili o pravljenju mreže U ovoj lekciji napravili ste mrežu. Od biranja i instaliranja kablova i hardvera do instaliranja softvera i konfigurisanja sistema, proučili ste neophodne korake za uspostavljanje i pokretanje mreže. Takođe ste se upoznali sa osnovama uspostavljanja kućne mreže.

Šta dalje? Budućnost umrežavanja je kao prazan list. Teško je predvideti čak i šta će se desiti za petnaest godina. Pre samo petnaest godina, World Wide Web nije postojao. Nije se znalo za pregledače. Nije bilo prenosnih računara, PDA uređaja. Pa šta je onda sledeće? Kakva je budućnost umrežavanja? Možete li uopšte da zamislite budućnost? Svetske mreže će najverovatnije uglavnom biti bežične. Računari će se nalaziti u svakom delu sveta i kontrolisaće većinu funkcija u vašem domu ili na poslu. Svi računari u vašim televizorima, satovima, svetlima, uređajima, klima uređajima, bezbednosnim sistemima, čak i u vašim automobilima, biće umreženi. Sledeći korak svetskog umrežavanja ograničen je samo vašom maštovitošću.

Termini koje treba da zapamtite • Obnovite sledeće termine: • Propusni opseg • BNC konektor • Koaksijalni kabl • Kanalice • Digitalna pretplatnička linija (DSL) • Server za imenovanje domena (Domain Name Server

(DNS)) • Dinamična IP adresa • Optički kabl • Mrežni prolaz • Integrated Services Digital Network (ISDN) • Dobavljač Internet usluga (Internet Service Provider

(ISP)) • IP adresa • Plenum • Kabl sa oklopljenim upredenim paricama (Shielded

Twisted Pair (STP) • Statična IP adresa • T1 veza • T3 veza • TCP/IP protokoli • Transmission Control Protocol/Internet protokol (TCP/

IP) • Prenosni medij • Kabl sa upredenim paricama • Kabl sa neoklopljenim upredenim paricama (Unshielded

Twisted Pair (UTP))

Preporučene Web lokacije • Home PC Network: http://www.homepcnetwork.com

• Šta je IP adresa? http://www.howstuffworks.com/question549.htm

• Kako da uspostavite kućnu mrežu: http://www.pcworld.com/howto/article/0,aid,102461,00.asp

• Kako da uspostavite malu mrežu pomoću sistema Windows XP Home Edition: http://support.microsoft.com/default.aspx?kbid=813936

• Kako funkcioniše kućna mreža: http://www.howstuffworks.com/home-network.htm

• Pomoć za kućne mreže: http://www.homenethelp.com/home-network.asp

PRAKTIČNA VEŽBA: Uradite praktičnu vežbu za pokretanje Windows XP čarobnjaka za umrežavanje.

29

1. Proučite dve od navedenih Web lokacija i odgovorite na sledeća pitanja:

a. Koju Web lokaciju ste posetili? b. Koji je to tip Web lokacije? Da li žele da prodaju nešto? Ukoliko je odgovor da, šta žele da prodaju? c. Šta vam je bilo najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ukoliko prodaju nešto, da li pored toga nude i podatke koji bi vam mogli biti korisni? d. Ko drži ovu lokaciju? Kratko opišite organizaciju ili kompaniju koja je vlasnik ove lokacije. Da li su podaci na ovoj lokaciji pouzdani? Objasnite. e. Da li su vam na ovoj lokaciji ponuđeni saveti koji su vam bili korisni prilikom uspostavljanja male ili kućne mreže? Objasnite. f. Da li vas je ova lokacija odvela do drugih lokacija? Ukoliko je odgovor da, navedite jednu korisnu lokaciju koju ste otkrili na ovoj lokaciji. g. Kakav je vaš ukupni utisak o ovoj lokaciji?

2. Od analiziranih lokacija, koja je nudila najviše podataka? Zašto mislite da je tako?

Pitanja za pregled 1. Koja je razlika između koaksijalnog kabla, kabla sa upredenim paricama i optičkog kabla?

2. Šta je pet ključnih stvari koje treba da saznate kad tražite dobavljača Internet usluga?

3. Koji sve tipovi Internet veza postoje i koja je Internet veza najpraktičnija za kućnu mrežu u kojoj će korisnik, sa ograničenim budžetom, redovno otpremati i preuzimati velike datoteke?

4. Opišite razlike između statičke i dinamičke IP adrese.

30

Poglavlje 6: Planiranje mreže: Hardver, softver i medij za prenos podataka Koristeći scenario(je) koji ste izabrali u Poglavlju 5 i Kontrolnu tabelu za Planiranje mreže, popunite SAMO odeljke Hardver, Softver, i Medij za prenos podataka.

Scenario 1: Malo osiguravajuće društvo sa dva agenta i administratorom nadograđuje mrežu sa peer-to-peer na malu klijentsku/serversku mrežu. Moraćete da iskoristite koliko god možete postojeći hardver da biste smanjili troškove. Preduzeće koristi Internet kako bi umrežilo pojedinačne računare.

Scenario 2: Velika medicinska ordinacija nadograđuje svoj softver i imaće automatizovan proces kartona svojih pacijenata. Sve će biti na računaru. Iako lekari rade na pet različitih lokacija u blizini velikog grada u Sjedinjenim Američkim Državama, izabrani ste baš vi da postavite mrežu za jednu lokaciju. Ordinacija ima oko 10 lekara, a kancelarijsko osoblje broji skoro 30 ljudi, i već poseduje računare u kancelarijama, i po jedan računar u lekarskim ordinacijama. Svo osoblje treba da pristupa kartonima pacijenata iz svake od ordinacija i treba da budu u mogućnosti da pristupaju datotekama putem Interneta sa bilo kog računara. Šta biste preporučili?

Scenario 3: Zamoljeni ste da pomognete svom komšiji. Četvoročlana porodica želi da umreži svoje računare. Nadaju se da će se kupovina svesti samo na uređaje za povezivanje i kablove i da će moći da iskoriste postojeće računare koje imaju. Oba roditelja imaju računar, kao i oba tinejdžera. Majka je grafički dizajner. U budućnosti će ćesto raditi od kuće i trebaće joj pristup Internetu i imaće potrebe da šalje datoteke svom preduzeću putem Interneta. Radi se o velikim datotekama i trebaće joj dovoljno brza veza da bi mogla da ih šalje. Sluša muziku na mreži, koristi program za slanje instant poruka i elektronsku poštu. Otac je profesor na fakultetu, često radi na svom računaru. Potreban mu je pristup Internetu, treba da je u mogućnosti da šalje i prima e-poštu, mora da ima dovoljno prostora za čuvanje datoteka svojih đaka, i on zaista uživa u puštanju muzike i gledanju video zapisa na mreži. Oba tinejdžera imaju svoju sobu i računare. Potreban im je pristup Internetu, oboje često rade istraživačke zadatke, oboje koriste program za slanje instant poruka e-poštu, i igraju se na mreži interaktivnih igara. 1. Da bismo vam pomogli sa zahtevima za kontrolnu tabelu, popunite tabelu da biste utvrdili potrebe za hardverom:

2. Da bismo vam pomogli da izaberete pravi hardver za vas, popunite sledeću tabelu

Mesto za računar Vrsta mrežnog adaptera Vrsta modema Ostali povezani hardver

Neophodan hardver Koliko? Komentar

31

Poglavlje 6: Planiranje mreže: ISP i veze Koristeći scenario(je) koji ste izabrali u Poglavlju 5 i koji ste koristili ranije u Poglavlju 5, zajedno sa Kontrolnom tabelom za mrežno planiranje, popunite SAMO odeljak pod nazivom Internet.

Scenario 1: Malo osiguravajuće društvo sa dva agenta i administratorom nadograđuje mrežu sa peer-to-peer na malu klijentsku/serversku mrežu. Moraćete da iskoristite koliko god možete postojeći hardver da biste smanjili troškove. Preduzeće koristi Internet kako bi umrežilo pojedinačne računare.

Scenario 2: Velika medicinska ordinacija nadograđuje svoj softver i imaće automatizovan sistem kartona svojih pacijenata. Sve će biti na računaru. Iako lekari rade na pet različitih lokacija u blizini velikog grada u Sjedinjenim Američkim Državama, izabrani ste baš vi da postavite mrežu za jednu lokaciju. Ordinacija ima oko 10 lekara, a kancelarijsko osoblje broji skoro 30 ljudi, i već poseduje računare u kancelarijama, i po jedan računar u lekarskim ordinacijama. Svo osoblje treba da pristupa kartonima pacijenata iz svake od ordinacija i treba da budu u mogućnosti da pristupaju datotekama putem Interneta sa bilo kog računara

Scenario 3: Zamoljeni ste da pomognete svom komšiji. Četvoročlana porodica želi da umreži svoje računare. Nadaju se da će se kupovina svesti samo na uređaje za povezivanje i kablove i da će moći da iskoriste postojeće računare koje imaju. Oba roditelja imaju računar, kao i oba tinejdžera. Majka je grafički dizajner. U budućnosti će ćesto raditi od kuće i trebaće joj pristup Internetu i imaće potrebe da šalje datoteke svom preduzeću putem Interneta. Radi se o velikim datotekama i trebaće joj dovoljno brza veza da bi mogla da ih šalje. Sluša muziku na mreži, koristi program za slanje instant poruka i elektronsku poštu. Otac je profesor na fakultetu, često radi na svom računaru. Potreban mu je pristup Internetu, treba da je u mogućnosti da šalje i prima e-poštu, mora da ima dovoljno prostora za čuvanje datoteka svojih đaka, i on zaista uživa u puštanju muzike i gledanju video zapisa na mreži. Oba tinejdžeraju ima svoju sobu i računare. Potreban im je pristup Internetu, oboje često rade istraživačke zadatke, oboje koriste program za slanje instant poruka e-poštu, i igraju se na mreži interaktivnih igara. 1. Da bismo vam pomogli sa zahtevima za kontrolnu tabelu, popunite tabelu ispod da biste uporedili Dobavljače Internet usluga:

Ime ISP-a i Web lokacija Dostupne usluge Hardverski zahtevi Ostalo: Ugovor, usluga,

podrška

32

Kontrolna tabela za planiranje mreže

Koraci Dizajn

Nacrtajte dijagram vaše mreže. Označite sobe, kancelarije, spratove i pokažite gde želite da postavite svaki od računara, štampač, skener ili neki drugi uređaj.

Koju mrežnu topologiju ćete koristiti? Hardver

Navedite neophodan hardver za svaki od računara na crtežu koji ste nacrtali ili zasebnom papiru koji se odnosi na crtež. Obuhvatite memoriju, procesor, modeme, mrežne adaptere, eksternu traku za rezervno kopiranje ili druge stavke.

Koji mrežni adapteri će vam trebati za mrežu: Ehternet, telefonski modem, bežični Internet ili nešto drugo?

Koji hardver vam je potreban za mrežu? Obuhvatite modeme, mrežne adaptere, habove i kablove. Koji metod ćete koristiti za pristup Internetu? Da li će jedan računar biti računar koji će služiti za

deljenje Internet veze? Softver

Koji mrežni operativni sistem vam je potreban? Da li vam treba/imate anti virus program i softver za neželjenu poštu? Kako ćete rukovati sa e-poštom? Koju vrstu zaštitnog zida ćete imati?

Medij za prenos podataka Koju vrstu kablova ćete koristiti ili da li ćete koristitit bežični Internet? Navedite koliko vam treba kablova i žica.

Internet Koju vrstu Internet veze ćete koristiti? Kog ISP-a ćete angažovati? Da li vam treba softver za Internet ili ISP-a?

Instalacija mreže Kupite hardver i softver. Instalirajte mrežne adaptere, modeme, mrežna čvorišta (hub), uređaje za povezivanje i ostale uređaje. Instalirajte kablove da biste fizički povezali računare. Povežite kablove sa mrežnim čvorištima,

telefonskim pirključcima, računarima i drugim uređajima. Uključite u struju sve računare, štampače i ostale uređaje. Uverite se da računari koje ćete koristiti da biste ih povezali sa Internetom, imaju aktivnu Internet vezu.

Možete pokrenuti „Čarobnjaka za nove veze” da biste podesili Internet vezu. Pokrenite Windows XP Network Setup Wizard na vašim računarima.

33

Poglavlje 6 Pregled vežbe

Šta ste naučili U ovoj lekciji ste pravili mreže. Od odabiranja do postavljanja kablova i hardvera do instaliranja softvera i podešavanja sistema, istražili ste sve stavke koje su neophodne da biste postavili i pokrenuli mrežu. Takođe ste se bavili osnovama postavljanja kućne mreže.

Termini koje treba znati Pregledajte sledeće termine tako što ćete ponuditi tačne definicije iz poglavlja ili putem Web lokacije kao što je: www.webopedia.com : Propusni opseg (Bandwidth) British Naval Connector (BNC) Koaksijalni kabl Kablovska trasa (Conduit) Digitalna pretplatnička linija (Digital Subscriber Line (DSL)) DNS server (Domain Name Server (DNS)) Dinamička IP adresa

34

Optički kabl Mrežni prolaz (Gateway) Integrated Services Digital Network (ISDN) Dobavljač Internet usluga (Internet Service Provider (ISP)) IP adresa Plenum Zaštićen kabl sa upredenom paricom (Shielded Twisted Pair (STP)) Statička IP adresa

35

T1 veza T3 veza TCP/IP paket protokola Transmission Control Protocol/Internet protocol (TCP/IP) Medijum prenosa (Transmission media) Kabl sa upredenom paricom (Twisted-pair cable) Nezaštićen kabl sa upredenom paricom (Unshielded Twisted Pair (UTP))

36

Predložene Web lokacije

Šta je IP adresa? http://www.howstuffworks.com/question549.htm

Sve o IP Adresama: http://www.networkcomputing.com/netdesign/ip101.html

Kako postaviti svoju kućnu mrežu: http://www.pcworld.com/howto/article/0,aid,102461,00.asp

Instalacija kućne mreže, I deo: http://www.computorcompanion.com/LPMArticle.asp?ID=63

Kako instalirati malu mrežu pomoću Windows XP Home izdanja: http://support.microsoft.com/default.aspx?kbid=813936

Kako funkcioniše umrežavanje kod kuće: http://www.howstuffworks.com/home-network.htm

Pomoć za kućne mreže: http://www.homenethelp.com/home-network.asp

Kako instalirati kućnu mrežu: http://www.internet-connection-guide.com/computer/add-on/computer-network.htm Istražite dve Web lokacije od gore navedenih i odgovorite na sledeća pitanja:

a. Koje ste Web lokacije istražili?

Web lokacija 1 Web lokacija 2

37

b. Koje je vrste ova lokacija? Da li se prodaje nešto na ovoj lokaciji? Ako da, šta se prodaje?

c. Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ako se nešto prodaje na ovoj lokaciji, da li postoje informacije koje su vam korisne?

d. Ko objavljuje sadržaj na lokaciji? Objasnite nešto o organizaciji ili kompaniji čija je lokacija. Da li su informacije na toj lokaciji pouzdane? Objasnite.

e. Da li ste na lokaciji pronašli neki savet koji vam je bio od pomoći za postavljanje malih ili kućnih mreža? Objasnite.

Web lokacija 1 Web lokacija 2

Web lokacija 1 Web lokacija 2

Web lokacija 1 Web lokacija 2

Web lokacija 1 Web lokacija 2

38

f. Da li ste sa ove lokacije došli do drugih lokacija? Ako jeste, navedite jednu lokaciju za koju mislite da je bila zanimljiva, a do koje ste došli preko početne lokacije.

g. Kakvo je vaše mišljenje o ovoj lokaciji?

h. Od lokacija koje ste analizirali, koja vam je ponudila najviše informacija? Zašto je to tako po vašem mišljenju?

Web lokacija 1 Web lokacija 2

Web lokacija 1 Web lokacija 2

Web lokacija 1 Web lokacija 2

39

Pitanja za istraživanje 1. Koja je razlika između koaksijalnog, upredenog i optičkog kabla? 2. Kojih 5 ključnih stvari treba da znate kada se opredeljujete za dobavljača Internet usluga? 3. Koje sve vrste Interent veza postoje i koja je najpraktičnija za kućne mreže u kojoj korisnik, koji ima ograničen budžet, želi često da otprema i preuzima velike datoteke? 4. Opišite razlike između statičke i dinamičke IP adrese.

40

Poglavlje 6 Uparivanje Uparite svaki termin sa njegovom definicijom. Svaka definicija će se možda koristiti više puta, a neke se možda neće ni koristiti. Srećno! _____ 1. Propusni opseg (Bandwidth) _____ 2. Optički kabel _____ 3. Transmission Control Protocol/Internet protokol _____ 4. Koaksijalni kabl _____ 5. Dobavljač Internet usluga _____ 6. Plenum _____ 7. Integrated Services Digital Network _____ 8. Kablovska trasa _____ 9. Mrežni prolaz (Gateway) _____10. Zaštićeni kabl sa upredenom paricom (Shielded Twisted Pair) a. Najjeftiniji kabel koji se danas koristi; napravljen od jednog ili više parova bakarnih žica bez bilo kakve zaštite

b. Prostor koji se koristi da bi se prenosio vazduh za ventilaciju u zgradama: kabel za ovakve prostore mora biti odobren na plenumu

c. Sadrži čvrstu bakarnu žicu u sredini, koja je obložena izolovanim slojem plastike

d. Uređaj koji je domaćin vezi na Internetu, bilo da je to jedan od računara ili mrežna skretnica

e. Šuplje cevi koje se koriste za zaštitu kablova

f. jedan ili više pari bakarnih žica koje sadrže zaštitni sloj od metala ili folije ispod plastičnog rukava koji štiti od ometanja i koji čuva podatke. Bakarna žica koja se kreira kada se jedan ili više parova žica umotaju jedna oko druge

g. Kabel koji prenosi svetlosne pulseve, a ne električne. Najskuplja vrsta montaže kablova, ali može da se isplati kada se rade duge trase

h. Preduzeće koje naplaćuje naknadu za pristup Internetu

i. Količina informacija koje veza može da prenese u bilo koje vreme

j. Prenos informacija pri brzini od 128 Kb/s

k. Omogućava vam slanje i primanje informacija putem Interneta

Ime učenika: ________________________________________________ Odeljenje: ________