2

Microsoft želi da pomogne da se osmisle dugoročni modeli primene savremenih sredstava informacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i podržava projekte koji pomažu osavremenjavanje školske računarske opreme, softvera i Internet veze škola, projekte koji doprinose podizanju nivoa računarske pismenosti nastavnika i učenika, projekte koji pružaju pomoć stručnom usavršavanju nastavnika i osavremenjavanju školskih programa, projekte za primenu savremenih metoda učenja, saradnju nastavnika u mrežnom okruženju i druge projekte koji za svoj rezultat daju visokokvalitetna iskustva u oblasti učenja i razvoja obrazovanja. Microsoft program Partner u učenju na globalnom nivou pruža pomoć nastavnicima u stručnom usavršavanju i pomaže saradnju među nastavnicima radi unapređenja nastave i procesa učenja. Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je posvećen primeni računara u nastavi, elektronskom učenju i digitalnoj pismenosti učenika i nastavnika. Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je besplatan i izlazi mesečno.

Sadržaj:

Urednik: Snežana Popović Autori: Katarina Milanović Miloš Milosavljević Marina Petrović Snežana Popović Goran Stanojević

Mala škola programiranja C# (13) Rad sa bazama podataka

3

Izrada Web stranica (8) HTML forme

6

Izrada maturskog rada 16

Nastavnički materijali 19

Materijal za učenike 21

Photo Story 3 for Windows (2) 13

Inicijativa i aktivnosti Creative Commons na re-definisanju autorskih prava

9

3

Da bi mogli da napišemo bilo kakav program ili web sajt koji pristupa bazi podataka neophodno je da upoznamo jezik kojim se manipuliše podacima baze podataka. U pitanju je jezik pod nazivom SQL (eng. Structured Query Language) odnosno struktuiranu jezik za zadavanje upita. Ponegde se SQL akronim interpetira kao i "Standard Query Language" odnosno standardni jezik za zadavanje upita. Kako bilo, SQL jezik je standardni jezik koji je predstavljen ranih 1970-tih i od tada je doživeo nekoliko standardizacija od kojih je poslednja bila 1999, a nakon nje još nekoliko revizija. Dobra stvar kod standardizacije SQL jezika je što jednom naučen može biti primenjen na bazama podataka različitih proizvođača. Da ne bi sve bilo idealno, u praksi možete računati da predhodna tvrdnja nije potpuno tačna, jer svaki proizvođač uvodi nove mogućnosti koje manje ili više odstupaju od standarda. Primarni ključ tabele U prošlom nastavku je pomenuta tabela kao osnovni nosilac informacija. Osim ovoga svaka tabela poseduje jedan važan objekat – primarni ključ tabele (eng. Primary Key ili skraćeno PK). Primarni ključ predstavlja jedna ili više kolona sa ciljem da se svaki red u tabeli jedinstveno identifikuje. Na primer, ako bi želeli da kreirate tabelu sa podacima studenata jednog fakulteta, najbolji kandidat za primarni ključ je broj indeksa studenta. Ako bi za primarni ključ postavili ime i prezime, pogrešili bi jer to nije jedinstvena vrednost. Ponekad jedna vrednost nije dovoljna za jedinstvenu identifikaciju reda tabele. Ako bi želeli da napravimo tabelu sa podacima o studentima svih fakulteta u Srbiji, samo broj indeksa ne bi bio dovoljan. Morali bi da dodamo grad i naziv fakulteta. Ovako kreirani primarni ključ koji se sastoji od dve ili više vrednosti (u našem primeru tri), se zove kompozitni primarni ključ. Zašto je primarni ključ važan? Ako želimo da pogledamo podatke, izmenimo ili izbrišemo tačno određeni podatak to ne bi mogli precizno da

uradimo bez ispravno formiranog primarnog ključa. Tehnički gledano tabela ne mora da ima primarni ključ, ali to zaista nikako nije dobra praksa. Ponekad ne postoji ni jedna kolona u tabeli koja je jedinstvena i može da bude kandidat za primarni ključ. U tom slučaju se veštački dodaje još jedna kolona, najčešće numerička, gde baza podataka sama upisuje brojeve u rastućem nizu. Ovakva kolona, zavisno od baze podataka, se zove Autonumber, Identity i slično. Tipovi podataka u tabeli Zavisno od potreba, u svakoj koloni tabele se upisuju različiti tipovi podataka. Da se ne bi previše udaljavali od teme pomenućemo samo osnovne grupe: • Tekstualni podaci – služe za slobodni unos

alfanumeričkog teksta • Celobrojni numerički podaci – unos celobrojnih

pozitivnih i negativnih vrednosti • Numerički podaci sa pokretnim zarezom • Datumski podaci • Specijalni tipovi – tekstualna polja velikog

kapaciteta, slike, zvuk, geografski podaci i slično Tip podatka u nekim slučajevima određuje i sintaksu SQL upita kao što ćemo videti u narednom tekstu. Tipovi SQL upita SQL upiti se po svojoj funkciji mogu podeliti na sledeće grupe: • DML (eng. Data Manipulation Language), jezik za

manipulaciju podataka. Ovu grupu ćemo detaljnije proučiti jer se odnosi na pregled, dodavanje, izmenu i brisanje podataka.

• DDL (eng. Data Definition Language) pomoću koga se kreiraju, menjaju i brišu objekti u bazi podataka. Pomoću njih možemo kreirati tabele, odrediti nazive i tipove podatka, definisati primarni ključ tabele i slično.

• DCL (eng. Data Control Language) – jezik za kontrolu podataka pomoću koga se određuje koji korisnik šta sme da radi sa podacima. Na primer, možete određenim korisnicima data pravo da samo pregledaju podatke, a nekim i da ih menjaju.

Mala škola programiranja C# (13) Rad sa bazama podataka

4

Naš cilj je upoznavanje sa jezikom za manipulaciju podataka. Napomena: Sledeći primeri su saglasni sa osnovnim SQL standardom. To znači da će sintaksno gledajući, moći da se primene na svakoj bazi podataka. Konkretne tabele i podaci koji se ovde koriste se odnose na Microsoft Access Northwind bazu podataka. U predhodnom nastavku je dat Internet link sa koga možete preuzeti ovu bazu, ali za svaki slučaj još jednom: http://www.microsoft.com/downloads/details.aspx?FamilyID=C6661372-8DBE-422B-8676-C632D66C529C&displaylang=EN Prikaz podataka Prikaz podataka iz baze se dobija pomoću SELECT naredbe. Osnova sintaksna struktura SELECT naredbe je veoma jednostavna: SELECT nazivi kolona FROM naziv tabele Nazivi kolona su razdvojeni zarezom, a posle FROM klauzule se upisuje ime tabele. Navedena imena kolona moraju postojati u tabeli, u suprotnom dobićemo poruku o grešci. U Northwind bazi postoji tabela pod nazivom Customers u kojoj se nalazi lista svih kupaca sa kolonama CustomerID (šifra kupca), CompanyName (ime kompanije), City (grad) i tako dalje.

Ako bi želeli da prikažemo pomenute kolone iz tabele Customers, SELECT upit bi trebao da izgleda ovako: SELECT CustomerID, CompanyName, City FROM Customers (Nisu bitna velika i mala slova – nepisano pravilo je da se SQL naredbe pišu velikim slovima) Kada se pokrene ovakav upit, dobija se rezultat kao na slici:

Ako želite dobiti sve kolone iz tabele možete ih sve redom navesti ali postoji i skraćeni oblik – upišite zvezdicu umesto liste kolona: SELECT * FROM Customers Rezultat:

5

Ovo je i zgodan način da se brzo sazna koje kolone ima tabela. U praksi je često potrebno da se podaci prikažu po određenom redosledu. Redosled može biti po jednoj ili više kolona. Ako bi rezultat upita želeli da složimo po gradu i to od A pa na dalje koristimo ORDER BY klauzulu: SELECT CustomerID, CompanyName, City FROM Customers ORDER BY City ASC Rezultat:

ASC je skraćeno od Ascending (rastući niz). Može se koristiti i DESC – Descending, odnosno opadajući niz gde se sortiranje obavlja od većeg ka manjem. Kod većine baza podataka ASC je podrazumevana vrednost i ne mora se eksplicitno navoditi. Napisaćemo upit koji će sortirati po dve kolone: City i CompanyName i to City po rastućem, a CompanyName po opadajućem redosledu. SELECT City, CompanyName FROM Customers ORDER BY City ASC, CompanyName DESC

U sledećem nastavku ćemo raditi postavljanje kriterijuma i vratiti se nazad na C# i implementaciju SELECT upita.

6

U prošlom broju serijala o izradi Web stranica upoznali smo se sa pojmom Web forme i prikazali nekoliko osnovnih Input kontrola, kao što su dugmad za prosleđivanje i poništavanje podataka, kontrola za unos teksta, kao i radio dugmad. Sada nastavljamo sa opisom ostalih kontrola koje se mogu dodati na jednu Web formu: polja za potvrdu i select liste. Polja za potvrdu Tip ulazne kontrole koji korisniku omogućava odabir jedne ili više ponuđenih opcija, što ovu kontrolu razlikuje od radio dugmića, kod kojih korisnik može u grupi odabrati samo jednu od ponuđenih opcija. Atribut type za ovu kontrolu je "checkbox". Web pretraživač ovu kontrolu prikazuje kao prazan kvadrat, koji može biti čekiran. <input type="checkbox" name="ime_kontrole" value="vrednost_kontrole" checked > Vrednost koju vidi korisnik </input> Da bismo isprobali ovu i druge kontrole, napravićemo jednu stranicu za prijavu maturskog rada. Prvo ćemo napraviti novu Web stranicu i u nju dodati kontrole koje smo opisali u prethodnom broju. Kao i ranije, otvorite program Notepad i upišite sledeće: <form> <h1>Prijava maturskog rada</h1> Ime i prezime: <input type="text" name="tImePrezime" size="30" maxlength="50"/> <br /> Naziv teme: <input type="text" name="tTema" size="30" maxlength="50" /> <br /> <br /> <input type="submit" value="Prijavi"> <input type="reset" value="Poništi"> </form>

Tekst snimite kao PrijavaMaturskogRada.htm i potom datoteku otvorite u Web pretraživaču. Ako ste sve tačno uneli, treba da dobijete sledeće:

Zatim u novokreiranu stranicu dodajte sledeća polja za potvrdu: <input type="checkbox" name="stampa" value=" stampa" checked > Štampani rad</input> <br /> <input type="checkbox" name="PPT" value="PPT" > PowerPoint prezentacija </input> <br /> <input type="checkbox" name="WebSite" value="WebSite" > Web prezentacija </input> <br /> <input type="checkbox" name="CD" value="CD" >CD </input> <br /> <input type="checkbox" name="slajdovi" value="slajdovi" > Slajdovi za grafoskop </input> Kao i kod radio dugmadi, parametar checked znači da će kontrola biti inicijalno označena, a parametar value označava vrednost koja će biti prosleđena serveru kada se pritisne na submit dugme. Tekst koji se nalazi pored polja za potvrdu, kuca se kao sadržaj kontrole, tj. nalazi se između početnog i završnog taga.

Izrada Web stranica (8) HTML forme

7

Snimite ponovo stranicu i pogledajte kako ona sada izgleda u Web pretraživaču.

Select kontrola Tip ulazne kontrole koja omogućava da se korisniku ponudi skup opcija u obliku liste. Uobičajeno se koristi kada postoji više ponuđenih opcija, a zbog preglednosti strane ih nije zgodno predstaviti pomoću radio dugmića ili polja za potvrdu. Kontrola se predstavlja pomoću taga select, u okviru kojeg se nalazi više option tagova. <select name="ime_kontrole" size="broj_linija" multiple="multiple" > <option selected="selected" value="vrednost 1 za server"> vrednost 1 koju vidi korisnik </option> <option value="vrednost 2 za server"> vrednost 2 koju vidi korisnik </option> </select> Podrazumevano, select kontrola prikazuje jednu opciju u jednom momentu, dok se ostale opcije mogu videti u okviru padajuće liste. Ukoliko se parametar size postavi na vrednost veću od jedan ili više, select kontrola će u Web pretraživaču biti prikazana kao obična, a ne kao

padajuća lista, što znači da će biti vidjivo više opcija u jednom momentu. Postavljanje parametra multiple na vrednost multiple omogućava korisniku odabir više od jedne opcije istovremeno (uobičajeno pomoću tastera Ctrl). Parametar selected u okviru option taga omogućava inicijalno selektovanje jedne opcije. U našem primeru želimo da učenicima, koji popunjavaju obrazac za prijavu maturskog rada preko Web stranice, omogućimo odabir predmeta iz kojeg rade maturski. U postojeću formu dodajte sledeći kod: <select name="predmet" size="5" > <option value="matematika">Matematika</option> <option value="fizika">Fizika</option> <option value="hemija">Hemija</option> <option value="srpski">Srpski jezik</option> <option value="istorija">Istorija</option> <option value="geografija">Geografija</option> <option value="psihologija">Psihologija</option> </select> Snimite ponovo stranicu i pogledajte kako ona sada izgleda u Web pretraživaču.

8

Ukoliko uklonite parametar size iz select kontrole, dobićete formu kao na sledećoj slici:

U sledećem nastavku ćemo se upoznati sa još nekim standardnim kontrolama i načinima prenosa podataka na Web server.

Provežbajte sami! Pokušajte da napravite formu koja će imati izgled i sadržati elemente kao na sledećoj slici:

9

Kao što vam je poznato, obrazovanje i naučna istraživanja imaju poseban status u svetu. Postoji mnogo inicijativa da se obrazovanje unapredi i proširi na sve socijalne slojeve stanovništva u svetu, a razmena informacija i dostignuća učini efikasnom i, kad god je to moguće, besplatnom. Pojavom i razvojem Interneta, postavljeni ciljevi postaju sve dostižniji. Ako se vratimo na našu temu, vidimo da nas do tog cilja deli velika prepreka u obliku "autorskih i drugih prava". S namerom da uočene probleme ublaži, ili bar delomično reši, neprofitna organizacija Creative Commons (http://creativecommons.org) pokrenula je inicijative i aktivnosti u okviru kojih definiše pravila i "obezbeđuje besplatne alate, kojima autori, naučnici, umetnici i nastavnici mogu lako označiti svoje kreativno delo u pogledu autorskih prava koja žele da zadrže" i naznače prava koja žele da prepuste drugim autorima i zainteresovanim korisnicima. Koristeći novouvedenu oznaku CC (eng. Creative Commons) u mogućnosti ste da uobičajeni iskaz "Sva prava zadržana", prevedete u novi iskaz: "Neka prava zadržana". Slobodan prevod oznake CC na srpski jezik bio bi: "kreativna javna licenca". Prihvatajući ovu inicijativu, svrstavate se u sve veću grupu autora, koja je spremna da svoja kreativna, autorska dela stavi na raspolaganje drugim kolegama, uz uslove koje vi sami odredite, a koristeći različite varijante CC iskaza. Šta vi dobijate zauzvrat? Mogućnost da u nastavi, na školskom Web sajtu, u udžbeniku koji pišete, ili za neke druge potrebe, po istim pravilima, koristite dela vaših kolega, uključujući i mogućnost međusobne saradnje. 1. Kako se označavaju i šta obuhvataju CC kreativne javne licence? Ukoliko želite da saznate koja prava želi da vam ustupi, a koja prava da zadrži za sebe autor dela objavljenog na Internetu, pomoći će vam CC kreativne javne licence. Iskazi su prikazani odgovarajućim simbolima i pratećim tekstovima. Da biste razumeli CD koncept, upoznaćemo vas sa predloženim skupom simbola i njihovim značenjem.

Osnovni CC simboli i njihova značenja prikazani su u tabeli 1. i omogućavaju vam da saznate u kom obliku i pod kojim uslovima možete koristiti određeno autorsko delo.

Tabela 1. Osnovni CC simboli i njihova značenja

Pored simbola prikazanih u tabeli 1, moguće je da se sretnete i sa njihovim kombinacijama. Postoji šest različitih kombinacija, koje su prikazane su u tabeli 2.

Inicijativa i aktivnosti Creative Commons na redefinisanju autorskih prava

Napomena

Simboli i značenja simbola, koja se navode u ovom tekstu, preuzeti su sa Web sajt organizacije Creative Commons (http://creativecommons.org), a po osnovu CC kreativne javne licence:

Osnovna CC oznaka Označava da se za regulisanje autorskih i drugih prava koriste CC kreativne javne licence.

Dodela prava Dozvoljava vam da kopirate, distribuirate, prikazu-jete i izvodite zaštićeno delo, kao i dela proistekla iz ovog, ali uz navođenje autora.

Nekomercijalno korišćenje Dozvoljava vam da kopirate, distribuirate, prikazu-jete i izvodite zaštićeno delo, kao i dela proistekla iz ovog, ali samo u nekomercijalne svrhe.

Razmena pod istim uslovima Dozvoljava vam da distribuirate izmenjena autor-ska dela, ali isključivo sa istim autorskim pravima, koja važe za originalno autorsko delo, koje ste prethodno preuzeli i menjali.

Doslovno korišćenje Dozvoljava vam da kopirate, distribuirate, prikazu-jete i izvodite zaštićeno delo, ali samo u neizmen-jenom obliku, bez vaših dorada.

10

Tabela 2: Kombinacije osnovnih CC simbola

2. Zašto je dobro da zaštitite svoje autorsko delo? Kad god ste u situaciji da pripremate novu nastavnu jedinicu, ulažete svoje znanje i vreme, koristite postojeće udžbenike, dodatnu literaturu, i svakako: Internet.

Poseban napor vam je potreban kada želite da svoje predavanje obogatite i ilustrujete primerima, koji će poslužiti da dodatno zainteresujete učenike i studente i da im, na taj način, olakšate prihvatanje gradiva. I naravno, ne zaboravljate da se pripremite za moguća pitanja slušaoca, koja mogu prevazići i vaše trenutno znanje i vašu pripremu

Ova licenca postavlja najviše ograničenja: • možete preuzeti autorsko delo • autorsko delo možete razmenjivati sa kolegama, pri čemu i za njih važe isti uslovi korišćenja • nije vam dozvoljena izmena originalnog dela • nije vam dozvoljeno komercijalno korišćenje • u obavezi ste da postavite link ka originalnom delu

Ovom licencom obuhvaćena su sledeća prava i obaveze: • sadržaj originalnog dela možete menjati • dozvoljena je razmena sa drugima • nije vam dozvoljeno komercijalno korišćenje • u obavezi ste da postavite link ka originalnom delu • vaše delo drugi mogu koristiti pod istim licencnim uslovima, koji važe i za vas.

Ovom licencom obuhvaćena su sledeća prava i obaveze: • preuzeto delo možete menjati • dozvoljena je razmena sa drugima • nije vam dozvoljeno komercijalno korišćenje • u obavezi ste da postavite link ka originalnom delu • vaše delo, nastalo izmenom originalnog, drugi mogu koristiti u nekomercijalne svrhe, mogu ga takođe men-

jati, a u slučaju izmene nisu u obavezi da koriste isti oblik licence.

Ova licenca ima najmanje ograničenja prema autoru originalnog dela: • preuzeto delo možete menjati na osnovu svojih potreba • dozvoljena je razmena sa drugima • dozvoljeno je komercijalno korišćenje • u obavezi ste da postavite link ka originalnom delu.

Ovom licencom obuhvaćena su sledeća prava i obaveze: • preuzeto delo možete menjati na osnovu svojih potreba • dozvoljena je razmena sa drugima • dozvoljeno je komercijalno korišćenje • u obavezi ste da postavite link ka originalnom delu • vaše delo drugi mogu koristiti pod istim licencnim uslovima koji važe i za vas.

Ovom licencom obuhvaćena su sledeća prava i obaveze: • dozvoljena je razmena sa drugima • dozvoljeno je komercijalno korišćenje u celovitom i neizmenjenom obliku • sadržaj originalnog dela ne možete menjati • u obavezi ste da postavite link ka originalnom delu • vaše delo drugi mogu koristiti pod istim licencnim uslovima koji važe i za vas.

11

za čas. A razloga za dobru pripremu ima dovoljno: programi kablovskih televizija, obrazovni programi i Internet su izvori izuzetno velike količine informacija, koje je teško da bilo ko od nas trajno upamti. Problem je još više izražen kada poželite da napišite stručni članak, priručnik ili udžbenik, i posebno, kada planirate da vaše autorsko delo publikujete i preko Interneta. Kada ste se približili kraju posla, dobro je da razmislite i o mogućnostima da zaštitite svoj rad. I potpuno ste u pravu: uloženo je mnogo slobodnog vremena, znanja i truda. Ne treba zaboraviti ni komercijalne razloge. Pre započinjanja postupka zaštite vaših autorskih prava, proverite da li ste se, tokom istraživanja, pripreme i pisanja vašeg autorskog dela, pridržavali licencnih prava drugih autora i vlasnika izvora, koje ste koristili. Osim toga, proverite da li imate potrebne licence za korišćenje programa i programskih alata, kojima ste se služili. Sam postupak zaštite autorskog dela predmet je međunarodne i domaće zakonske regulative i nije tema ovog teksta. Međutim, u prilici ste da odaberete način zaštite: da li ćete se opredeliti za uobičajenu zaštitu svih vaših prava: "Sva prava zadržana", ili ćete se opredeliti da svoje autorsko delo zaštitite po konceptu Creative Commons: "Neka prava zadržana". Ukoliko smo uspeli da objasnimo koncept CC licenci, verovatno ćete se opredeliti za ovakav način zaštite i time ćete upotpuniti fond javnog znanja. Pri tom, sva prava, koja želite da zadržite, ostaće samo vaša. Iskustva su pokazala da uvek postoji neko ko će ceniti i vaš rad i vaš pristup zaštiti sopstvenog, autorskog dela. U narednom poglavlju možete pročitati na koji način se autorsko delo štiti CC javnim kreativnim licencama. 3. Kako možete štititi svoje autorsko delo korišćenjem CC javne kreativne licence? Ukoliko ste zadovoljili osnovne, opšte preduslove da se vaš rad može smatrati autorskim delom i ako ste se, tokom izrade pridržavali licencnih prava drugih autora i

vlasnika zaštićenih proizvoda, izborom određene kombinacije CC licenci postaćete vlasnik odgovarajućih autorskih prava.

Pre donošenja konačne odluke o zaštiti vašeg autorskog dela korišćenjem CC javnih kreativnih licenci, još jednom proverite: da li se vaš rad može štititi na ovaj način; da li imate odgovarajuća prava da ga zaštitite kao svoje autorsko delo; da li ste se upoznali sa CC pravilima i slično. Detaljnija objašnjenja možete pronaći na Creative Commons sajtu (http://creativecommons.org/about/think).

Ukoliko zadovoljavate postavljene uslove, pitate se koju CC licencu odabrati. Osnovne CC licence, njihove kombinacije, sa pratećim pravima i obavezama, prikazane su u tabeli 1. i tabeli 2. Odluku o izboru CC licence donećete sami, u zavisnosti od vrste prava koja želite zadržati za sebe i vrste prava koja želite ustupiti drugim kolegama i autorima.

Formalnu prijavu za zaštitu vašeg autorskog dela izvršićete preko upitnika, koji se nalazi na Creative Commons Web sajtu (http://creativecommons.org/license/). Nakon popunjavanja obrasca prijave, u zavisnosti od vrste licence koju ste odabrali, dobićete izgled odgovarajuće kombinacije CC simbola (slika 1) i programski kod, koji treba uvrstiti u izvorni kod strana vašeg Web sajta, da bi se oznaka odabrane CC licence generisala automatski, u momentu kada se učita vaša Web stranica.

Slika 1. Izgled CC oznake koja označava vrstu licence

Ostaje vam još korak do završetka posla. Sa grafičke oznake licence i pratećeg teksta uspostavićete vezu prema stranici Creative Commons Web sajta, na kojoj je detaljnije objašnjenje vaših autorskih prava i prava koja ustupate drugima. Na slici 2. prikazan je izgled dela strane o autorskim pravima (http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/). Tekst prikazane strane biće na srpskom jeziku ukoliko, , tokom prijavljivanja, za zemlju jurisdikcije odaberete Srbiju.

12

Slika 2. Strana o vašim autorskim pravima Kao što vidite, postupak prijave je jednostavan, a krajnji rezultat, pored same zaštite autorskog dela, deluje izuzetno profesionalno. 4. Kako pronaći na Internetu autorska dela sa CC javnom kreativnom licencom? Vratićemo se ponovo na pitanje koje sebi često postavljate: "Iako je većina resursa na Internetu besplatna za preuzimanje i korišćenje ako se koristi u obrazovanju, nisu svi resursi besplatni. Kako ću pronaći ilustrativne materijale za pripremu nastave, školski Web sajt, ili udžbenik koji pišem?". Jedan od načina je da pronađemo sadržaje sa CC javnim kreativnim licencama. To možemo uraditi koristeći neki od poznatih Internet pretraživača, ili ćemo otići na stranu Creative Commons Web sajta, na kojoj je spisak Web sajta sa CC licencnim pravima. Adresa je: http://wiki.creativecommons.org/Content_Curators

Možda će vam ponuđeni izbor biti dovoljan? Sasvim je moguće da će vam neka fotografija, ili neki tekst, nedostajati. Rešenje postoji. Razmišljajmo kreativno, uključimo se u CC projekte i za zaštitu svojih autorskih dela odaberimo neku od CC javnih kreativnih licenci. Uvek će se naći neko kome će vaš rad pomoći i koji će ceniti vaše znanje i trud.

I još nešto: adresa vašeg Web sajta biće svrstana u direktorijum CC Web sajtova:

http://wiki.creativecommons.org/Content_Curators

Zaključak

Brzi razvoj Interneta, veliki broj korisnika i gotovo neograničena količina raznovrsnih informacija i ilustrativnog materijala mogu vam pomoći da brzo pronađete priloge za pripremu, ili dopunu vašeg predavanja. Činjenica da vam je određeni materijal dostupan ne podrazumeva slobodno korišćenje. Pre preuzimanja, izmene i prezentacije nekog autorskog dela, u bilo koje svrhe i na bilo kom mediju, trebalo bi da proverite autorska prava i uslove korišćenja.

Sa ciljem da omogući lakšu razmenu znanja u oblastima obrazovanja, naučnih istraživanja i za druge, pretežno nekomercijalne potrebe, neprofitna organizacija Creative Commons ustanovila je CC javne kreativne licence. CC licence omogućuju autorima originalnih dela da određena prava po osnovu autorstva zadrže, a neka druga ustupe vama. Zato, kad god želite da svoje predavanje upotpunite privlačnom fotografijom, video klipom, ili nekom drugom ilustracijom sa Interneta, prvo potražite sadržaje koji su zaštićeni CC licencom.

13

Kada završite sa snimanjem govora, posvetite pažnju tasteru Customize Motion koji se nalazi takođe na ovom prozoru, ispod uvećane slike (Sl. 7.). Pritiskom na ovaj taster dobijamo divne mogućnosti (Sl. 8.) za određivanje putanje kretanja kamere (Motion), dužine trajanja tog kretanja (Duration) kao i definisanje načina na koji će se slika pretapati u sledeću (Transition).

Sl. 8. Aktiviranjem naredbe Specify start and end position of motion (Sl. 8.), dobićemo mogućnost da postavimo okvir na deo slike, za početnu poziciju kamere (Start position) i krajnju poziciju kamere (End position). Između ta dva zadata okvira, kretaće se kamera. Dužina i samim tim brzina kretanja kamere može se odrediti na donjem delu Duration, ukoliko odaberemo opciju Number of seconds to display the picture i upišemo broj sekundi za trajanje kretanja. Ukoliko ne odaberemo ovu opciju, kamera će se kretati automatski, sa brzinom koju odredi sam program, jer je u startu selektovana opcija Set duration automatically. Na drugom tabu-kartončiću, Transition (Sl. 9.), možete uraditi dve stvari: odabrati efekat pretapanja (Transitions) i odrediti vreme trajanja pretapanja jedne slike u drugu (Number of seconds to display the transition). Ukoliko odaberete opciju Start current picture using a transition, program će vam odmah pokazati kako izgleda efekat pretapanja koji ste odabrali na selektovanoj slici.

Sl. 9. Definisanje vrste pretapanja slika Zatim pritisnite strelicu na desno u dnu prozora (Sl. 9.), da bi ste prešli na sledeću sliku ili strelicu na levo da bi ste se vratili na prethodnu sliku. Za svaku sliku možete zadati drugačiji efekat pretapanja. Kada odaberete efekte i podesite dužinu trajanja pretapanja slika, možete pritisnuti taster Save da sačuvate podešavanja, Reset da izbrišete sva podešavanja i na kraju obavezno taster Close da bi ste se vratili na prozor kao na slici 7., za snimanje govora i definisanja kretanja. Prilikom prelaska stelicama na drugu sliku (sledeću ili prethodnu), program će vas pitati da li želite da sačuvate promene koje ste zadali na tekućoj slici. Tek kada odgovorite na ovo pitanje možete raditi dalje. Da ponovimo. Do sada smo naučili kako da uvezemo sliku u projekat, kako da je obradimo, kako da napišemo tekst preko slike, kako da snimimo naraciju koja će pratiti slike, kako da zadamo efekte kretanja na svaku sliku pojedinačno. Nije bilo teško, zar ne? Sada idemo dalje. Pritiskom na taster Next, dolazimo do prozora koji služi za dodavanje pozadinske muzike (Add background music). Na prozoru (Sl. 10.) se odmah uočavaju tri tastera: Odaberi muziku (Select Music...), Kreiraj muziku (Create Music...) i Obriši muziku (Delete Music). Dovoljno je da selektujete sliku iz trake, iza koje želite da „podvučete“ muziku i da pritisnete ili taster za odabir muzike ili taster za kreiranje muzike. Kod odabira muzike na raspolaganju su vam svi zvučni zapisi koje imate na svom hard disku ili nekom CD-u, dok je kod stvaranja muzike akcenat na vašem sluhu i kreativnosti.

Photo Story 3 for Windows (2)

14

Naime, na ovom prozoru (Sl. 11.), na raspolaganju su vam gotovi snimci raspoređeni u nekoliko žanrova. Kada odaberete žanr (Genre), birate stil sviranja (Style), opseg (Bands), raspoloženje (Moods), tempo (Tempo), jačinu zvuka (Intensity) i time modifikujete odnosno kreirate pozadinsku muziku za svoju priču. Pritiskom na taster Play, uvek možete proveriti koliko ste uspešni u realizaciji svoje ideje.

Sl. 10. Dodavanje pozadinske muzike

Sl. 11. Kreiranje pozadinske muzike

Kada budete potpuno zadovoljni sa kreiranom muzikom pritisnite taster OK i vratićete se na prozor sa slike 10.

Ovde još možete podešavati jačinu zvuka pomerajući klizač

levo i desno, od opcije Low (slabo) do High (jako). Pritiskom na taster Preview možete pregledati kompletnu video priču koju ste do sada uradili. Ukoliko ste zadovoljni, pritisnite taster Next i time dolazite do kraja rada na projektu.

Sada ostaje da odredite u kom obliku želite da sačuvate svoju video priču. Na raspolaganju vam stoje dve mogućnosti, prva, da sačuvate radni projekat tako da ga možete ponovo menjati i druga da kreirate samostalni video dokument, koji ne možete više da menjate, ali ga možete gledati pomoću nekog od plejera.

Ove dve mogućnosti ne isključuju jedna drugu, tj. najbolje bi bilo da svaku priču sačuvate i kao radni projekat jer će vam se mnogo puta desiti da želite nešto da promenite, a to ste uočili tek pošto ste više puta gledali gotovu video priču. Radni projekat se čuva pritiskom na taster Save Project (Sl. 12.) u internom formatu .wp3 i ne može se pregledati niti modifikovati na računarima na kojima nije instaliran program. Gotov proizvod u formatu .wmv se dobija (Sl. 12.) odabirom naredbe Save you story for playback on your computer, zatim odabirom mesta i imena za video zapis (File name i taster Browse). Pritiskom na taster Next dobija se ekran kao na slici 13. Time nam program stavlja do znanja da mu damo malo vremena da generiše samostalni video zapis, posle čega ga možemo pogledati bez otvaranja programa Photo story.

Sl. 12. Sačuvajte svoj projekat

15

Sl. 13. Generisanje samostalnog video zapisa Program nudi još dosta mogućnosti oko podešavanja krajnjeg proizvoda (Settings...), ali se te mogućnosti uglavnom odnose na veličinu video priče i kvalitet slike. Ukoliko ništa od ovoga ne dirate, program će sam za vas potražiti optimalno rešenje, tako što će napravi pristojan kompromis između veličine krajnjeg fajla i kvaliteta slike. .

To naravno ne treba da koči vašu radoznalost, pa slobodno dajte sebi malo prostora i isprobajte opcije koje vam se nude. Napravljeni i ovako sačuvani projekat se otvara i prikazuje u Windows Media Player-u koga sigurno imate instaliranog na svom računaru ako imate Windows operativni sistem. Uočite da postoje i druge opcije da zapamtite svoj rad, npr. ako želite da rad prikazujete na mobilnom telefonu sa Windows Mobile operativnim sistemom. Pozivamo Vas da sa svojim učenicima istražite mogućnosti ovog za rad jednostavnog programa u kome i učenici sa slabijim znanjem rada na računaru mogu da ispolje svoju multimedijalnu kreativnost. Uživajte u radu sa učenicima i uz pomoć ovog jedinstvenog programa napravite puno lepih video priča!

16

Maturski rad je stručni rad koji učenik četvorogodišnjeg srednjeg obrazovanja izrađuje na izabranu temu uz pomoć nastavnika – mentora. Ukoliko učenik završava trogodišnje obrazovanje on izrađuje završni rad. Svaki učenik ima svog mentora koji ga vodi i usmerava kroz izradu rada. Mentor ga upućuje na izvore informacija bilo da su to knjige, stručni časopisi, katalozi, zbirke propisa, preporuke, enciklopedije ili dr. Pored štampanih izdanja učenici mogu koristiti i sadržaje sa interneta. Tačnost ovih podataka treba uzimati sa rezervom i ukoliko je moguće obavezno ih proveriti. Nakon prikupljanja materijala koji će se koristiti za izradu maturskog rada učenik pristupa proučavanju materijala, pravljenju beleški, razradi teza, struktuiranju svog rada, pisanju i tehničkoj obradi. Naravno, sve se ovo odvija uz stalne konsultacije sa mentorom. Ovaj članak ima za cilj da bar malo olakša ovaj posao mentorima, ukoliko je to moguće. Pošto deo izrade koji se odnosi na struku mora ostati pod nadzorom mentora, evo uputstva kako da učenici samostalno napišu i tehnički obrade svoj rad.

Maturski rad se sastoji od:

• naslovne strane,

• sadržaja,

• uvoda,

• razrade,

• zaključka,

• priloga,

• bibliografije ili popisa literature i

• strane za upis podataka sa odbrane rada.

Naslovna strana – Tačno je definisano šta se piše na naslovnoj strani i gde.

• Naziv škole, sedište i adresa pišu se u gornjem levom uglu,

• „Maturski rad iz“ (naziv predmeta) se piše na sredini strane a ispod naslov maturskog rada, odnosno naziv teme,

• U donjem delu sa leve strane piše se „Mentor“, a u istom redu sa desne strane „Učenik“

• U narednom redu sa leve strana piše se ime i prezime nastavnika i titula, a sa desne ime i prezime učenika, razred i odeljenje

• Na dnu strane po sredini stavlja se mesto, mesec i godina izrade rada

Sadržaj – stavlja se mahom na početku rada posle naslovne strane ili predgovora, a pre uvoda. Sadrži naslove i podnaslove koji se najčešće obeležavaju arapskim brojevima i broj strane na kojoj se naslov nalazi. Ukoliko su naslovi i podnaslovi formatirani određenim stilovima, može se iskoristiti mogućnost automatskog pravljenja sadržaja. Uvod – prvi stručni deo rada. Obuhvata jednu do dve strane teksta. Ima za cilj da pobudi interesovanje čitaoca i da ga preliminarno upozna sa tematikom koja se obrađuje u radu. Objašnjava organizaciju rada, šta koje poglavlje obuhvata, zašto je rad tako koncipiran i dr. Može da sadrži i razloge zašto se učenik opredelio za konkretnu temu i svoj stav o temi.

Izrada maturskog rada

17

Primer sadržaja:

Razrada – sledi nakon uvoda, a počinje na novoj strani. Obuhvata do maksimalno 20 stranica teksta. To je glavni deo rada u kome se tema detaljno i dokumentovano razvija. Tu se iznose činjenice, informacije, podaci, zapažanja ideje i sl. Obično se ovaj deo deli na više poglavlja. Poglavlje se može deliti na manje celine (podpoglavlja), i na odeljke (paragrafe). Mora se voditi računa da razvoj teme bude dobro struktuiran i logičan. Treba ići od jednostavnijeg ka složenijem, od opšteg ka posebnom. Tekst se može upotpuniti primerima, tabelama, grafikonima, crtežima, fotografijama, ali samo ako ovi elementi bolje objašnjavaju ili predstavljaju dati tekst. Ukoliko se ubacuje slika, ispod nje treba da stoji broj slike i naziv (npr. Slika 1. Paketska adresnica). Numerisanje slika omogućava lako pozivanje na sliku u samom tekstu (npr. ... kao što je prikazano na sl. 1). Isto važi i za grafikone, šeme, formule, primere. Za razliku od predhodnog, numeracija tabela se vrši mahom iznad tabela.

Nekada je potrebno citirati reči nekog autora kako bi se istakla njegova misao. Citati se stavljaju pod znacima navoda i obeležavaju brojevima iza navodnika. U fusnotama se navode tačni podaci o delu odakle je korišćen citat (ime autora, naziv dela, izdavač, mesto i godina izdavanja, broj strane sa koje se preuzima citat).

Zaključak – obično se piše na jednoj strani. Sadrži najbitnije elemente koji su navedeni u radu. U njemu se iznose i zapažanja do kojih je učenik došao proučavajući datu temu, ocene stanja, pravci daljeg razvoja. Po pravilu zaključak ne sadrži tabele, ilustracije, citate.

Dodatak ili prilog – nije obavezan deo rada. Kao prilog mogu se staviti veće tabele (koje se prostiru preko više strana), kopije dokumenata ili obrazaca, statistički podaci, izvorni kod, ilustracije. Ako je nešto stavljeno kao prilog ono mora biti spomenuto u samom radu i komentarisano (npr. vidi prilog 1). Prilozi se obeležavaju brojevima (prilog 1, prilog 2) ili slovima (prilog A, prilog B), i počinju na novoj strani rada. Bibliografija ili popis literature – To je spisak korišćenih izvora podataka, štampanih i elektronskih. Spisak je uređen po azbučnom redu, a sadrži prezimena i imena autora, nazive izvora (knjiga, stručnih časopisa, ...), izdavače, godine i mesta izdavanja. Ako delo ima do tri autora onda se svi navode, a ako ima više od tri navodi se prvi i stavlja skraćenica i dr. koja ukazuje da ima više autora. U slučaju da se koristi internet kao izvor informacija, navodi se adresa početne stranice (home page) na kojoj je pronađen sadržaj i u zagradi dodaje cela adresa (link). Potrebno je napisati i datum pristupa konkretnoj web stranici (budući da se sadržaji na intenetu mijenjaju iz dana u dan). Primer:

Strana za upis podataka sa odbrane rada – poslednja strana maturskog rada. Sadrži datum predaje rada, datum odbrane rada, članove ispitne komisije, prostor za komentar i ocenu rada. Primer:

18

Stil i pravopis maturskog rada

Maturski rad treba da predstavlja jednu skladnu, jasnu, logičku i dobro struktuiranu celinu. Misli treba pažljivo upakovati u rečenice, a rečenice u pasuse. Pasuse naglasiti uvlačenjem prvog reda ili dodavanjem praznog prostora iznad i ispod. Svaka rečenica u pasusu kao i svaki pasus mora se odnositi na obrazlaganje teme maturskog rada. Rad treba pisati jezikom primerenim naučnoistraživačkom radu, odnosno treba izbegavati esejni stil. Nije poželjna upotreba arhaizama, lokalizama, slenga i sl. Posebnu pažnju treba obratiti na pravopis, interpunkciju i greške u kucanju. Evo par saveta:

• iza svake reči i znaka interpunkcije (tačka, zarez, upitnik, uzvičnik, dve tačke, tačka zarez) treba staviti jedan razmak;

• znakovi interpunkcije pišu se odmah iza reči koje im predhode, kao i znakovi koji slede nakon broja (%, °);

• oznake mernih jedinica i oznake valute odvajaju se jednim razmakom od broja koji im predhodi;

• navodnici na početku navoda pišu se uz reč koja sledi, a na kraju uz reč koja predhodi;

• iza reči pre objašnjenja u zagradi ide jedan razmak, posle otvorene zagrade odmah se kuca tekst – bez razmaka između zagrade i reči, a zatvorena zagrada ide odmah posle poslednje reči u zagradi. Posle zatvorene zagrade kuca se ili znak interpunkcije ili razmak ako sledi reč.

• kada se radi o složenici crtica se piše zajedno sa r e č i m a i z m e đ u k o j i h s t o j i (društveno-ekonomski), a odvojeno ako se koristi u neku drugu svrhu;

• ako se datum piše arapskim brojevima iza svakog broja piše se tačka i stavlja razmak (npr. 29. 01. 2008.).

Tekst na strani treba da je udaljen po 2,5 cm od gornje i donje, 3 cm od leve (zbog koričenja) i 2 cm od desne ivice papira veličine A4 (297 x 210 mm). Svako poglavlje početi na novoj strani. Strane numerisati po sredini ili sa desne strane, na vrhu ili pri dnu strane.

Ukoliko se koriste fusnote numeraciju treba postaviti na vrhu zbog preglednosti. Prva strana se ne numeriše. Za pisanje rada treba koristiti standardne fontove (Times New Roman, Courrier New, Arial, Tahoma i sl.), veličine 12 tačaka. Prored između redova je 1 ili 1,5 (npr. ako koristite Times New Roman veličine 12, stavite prored 1, ili ako koristite Courrier New veličina fonta može biti 10, a prored 1,5). Da bi se naglasile ključne reči slova se mogu boldirati, iskositi ili podvući. Rad se štampa u dva primerka, jedan se predaje mentoru a drugi ostaje učeniku. Nadam se da će ovo uputstvo najviše koristiti maturantima, kako pri izradi maturskih radova tako i u daljem školovanju pri izradi seminarskih i diplomskih radova. Srećno!

19

Nastavnički materijali Pregled U ovom poglavlju učenici uče kako se izvršava prvi korak rešavanja problema – uočavanje kategorije podrške u koju najverovatnije spada problem koji je korisnik prijavio. Takođe uče o preventivnoj podršci i beleže preventivne mere koje postoje ili koje bi trebalo da postoje u vašoj školi. Na kraju, uče kako se koristi „Pomoć sa udaljene tačke“, alatka od neprocenjive vrednosti za pružanje računarske podrške u realnom vremenu. Priprema za predavanje Pojedinačne teme

Uobičajene kategorije podrške

U ovom poglavlju se uvodi pet uobičajenih kategorija podrške o kojima se govori u ovom udžbeniku. Iako se podrška može kategorizovati na razne načine, ovaj sistem je osmišljen za tehničare početnike. Podsetite učenike da su sve ove oblasti podrške oblasti u okviru kojih su ranije tokom kursa pokušali da definišu opseg delovanja. Takođe, naglasite veze sa drugim poglavljima u udžbeniku, na koje se upućuje u okvirima „Više informacija“. Recite učenicima da će naučiti nešto više o rešavanju problema u svakoj od ovih oblasti podrške.

Korisnička podrška

Prilikom predavanja ove teme morate naglasiti da je veština tehničara da pruži uslugu korisniku, posebno njegov stav kad komuniciraju sa krajnjim korisnikom, glavni kriterijum po kojem će biti procenjivani. Odličan tehničar sa lošim stavom će škoditi reputaciji tima službe za pomoć, čak i ako uspešno reši korisnikov problem.

Hardverska podrška

Prilikom predavanja ove teme obavezno istaknite razliku između mehaničkih problema, koji predstavljaju fizički problemi sa komponentama ili periferijskim uređajima,

i konfiguracijskih problema, koji su izazvani neodgovarajućim konfigurisanjem komponenti. Ukoliko dođe do mehaničkog problema, komponenta mora da se zameni ili popravi. Ukoliko dođe do konfiguracijskog problema, komponenta obično može da se pokrene ispravnim konfigurisanjem.

Podrška za operativni sistem

Prilikom predavanja ove teme naglasite da će u ovom odeljku naučiti najviše novih stvari tokom celog kursa.

Podrška za mrežu

Prilikom predavanja ove teme naglasite da se ovaj kurs bavi mrežama samo sa strane klijenta.

Softverska podrška

Softverska podrška je kategorija koja se primarno bavi pružanjem pomoći korisniku prilikom izvršavanja zadataka. Ovaj kurs se ne bavi softverskom podrškom.

Metodologija rešavanja problema

Ovde uvedite dijagram toka rešavanja problema iz priloga A.

Vežba 4-1: Određivanje kategorije podrške prijavljenih računarskih problema

U ovoj vežbi učenici pomoću dijagrama toka određuju kategoriju podrške prijavljenog problema. Komentari u vezi sa ispitivanjem tokom rešavanja problema navedeni su kurzivom.

1. Korisnik kaže da ne može da štampa na mrežnom štampaču sa Računara23. Prilikom ispitivanja utvrdite sledeće:

• Pokušavate da odštampate probnu stranicu sa Računara23 na istom štampaču i ništa se ne događa. (Stoga nije korisnička greška.)

• Proveravate sve kablove i veze Računara23 i štampača i sve je uključeno u struju i čini se da radi pravilno. (Stoga nije mehanički problem.)

• Pokušavate da štampate na istom štampaču sa Računara24 i ništa se ne događa. (Štampač NIJE na mreži ili ne radi ispravno.)

• Čini se da aplikacija iz koje korisnik pokušava da štampa ispravno radi. (Nije u pitanju softver.)

Uvod u rešavanje problema

20

• Koja je najverovatnija oblast podrške ovog problema? Hardver – štampač je uključen, ali ne radi ili nije na mreži.

2. Korisnik prijavljuje da ne može da sačuva dokument na server. Prilikom ispitivanja utvrdite sledeće: • Pravilno pokušavate da sačuvate dokument i ne

uspevate u tome. (Nije korisnička greška.) • Čini se da hardver i softver klijentskog računara

rade normalno. (Nije u pitanju hardver, softver ni operativni sistem.)

• Pokušavate da sačuvate dokument na drugi udaljeni računar i ne uspevate u tome. (Serveri nisu dostupni ili korisniku nije dozvoljen pristup serverima.)

• Koja je najverovatnija oblast podrške ovog problema? Mreže

3. Korisnik prijavljuje da je računar prestao da reaguje na sve komande. Prilikom ispitivanja utvrdite sledeće: • Računarski hardver i softver su normalno radili

ranije tokom dana. • Korisnik je sa Interneta preuzeo novi čuvar ekrana.

Kada je pokušao da ponovo pokrene računara, ponovno pokretanje nije ispravno radilo.

• Koja je najverovatnija oblast podrške ovog problema? Operativni sistem – čuvar ekrana je verovatno oštetio neku neophodnu datoteku.

Preventivna podrška U ovom odeljku razgovarajte o konceptu preventivne podrške kao načinu da se minimalizuje reaktivna podrška. Za svaku kategoriju preventivne podrške razgovarajte o tome šta bi odgovaralo vašoj školi (na primer, neke stvari zavise od toga da li ste u domenu ili radnoj grupi). Ove mere preventivne podrške će se verovatno oblikovati ili kao zadaci održavanja ili kao specijalni projekti. Ukoliko je moguće, neka vam osoba koja je trenutno odgovorna za računarsku podršku i bezbednost mreže pomogne tokom ovog predavanja. Razgovor može da pokrije mere koje trenutno postoje i zbog čega one postoje, kao i mere koje ne bi mogle da se primene u vašoj školi i razlog zašto je tako. Tokom ovog odeljka u vodiču za učenike videćete okvire „Više informacija“. Pokažite kako se pretražuje centar za pomoć i podršku.

Ideja za vežbu Neka se učenici vrate na vežbu 1-5 u poglavlju 1 gde su definisali opseg službe za pomoć i neka utvrde šta bi promenili, s obzirom na podatke koje su dosad dobili. Neka učenici izvrše neke od ovih zadataka na tri različita računara, a zatim neka procene koliko bi vremena bilo potrebno da se zadatak izvrši na svim računarima. Vežba 4-2: Odredite mere preventivne podrške za vašu školu Rešenje ove vežbe zavisi od mreže i konfiguracije računara koji postoje u vašoj školi. Korišćenje pomoći sa udaljene tačke „Pomoć sa udaljene tačke“ je alatka sistema Windows XP Professional za rešavanje problema koja je napravljena da omogući pomoćnicima, kao što su tehničari službe za pomoć, da se sa udaljene tačke povežu sa korisničkim računarom i rešavaju probleme. Objasnite učenicima da, dok god su računari umreženi, mogu da pomognu prijatelju ili rođaku u drugoj prostoriji, školi ili državi! Kako se koristi „Pomoć sa udaljene tačke“ Za ovaj odeljak će vam biti potrebna dva umrežena računara da biste pokazali proces pružanja pomoći sa udaljene tačke. U idealnom slučaju, možete da projektujete ekran svog računara da bi svi videli šta se dešava na njemu. Ukoliko nemate mogućnosti za to, neka učenici gledaju ekran vašeg računara dok se povezujete i pomažete korisniku. Ukoliko je moguće, neka vas učenici prate na svojim računarima; za ovo ćete morati da odredite parove učenika, kao i za sledeću vežbu. Naglasite koliko je važno da se odrede lozinke i vremenski rokovi na zahtevima za pomoć sa udaljene tačke, kao i to koliko je važno dozvoliti samo proverenim ljudima da se povežu sa vašim računarom. Vežba 4-3: Korišćenje pomoći sa udaljene tačke za povezivanje sa udaljenim računarom U ovoj vežbi parovi učenika se smenjuju u ulogama tehničara i korisnika tokom sesije pružanja pomoći sa udaljene tačke. Korisnik mora da pozove tehničara da se poveže, a zatim da dozvoli tehničaru da deli kontrolu nad korisnikovim računarom. Tehničar mora da se poveže sa korisnikovim računarom, ode u dijalog „Informacije o sistemu“ i pronađe koliko korisnikov računar ima RAM memorije.

21

Materijal za učenike

Uvod u rešavanje problema

Suština računarske podrške je pomaganje korisnicima u rešavanju problema na koje naiđu. Ovo se često spominje kao „rešavanje problema“. U ovom poglavlju učićete o kategorijama u koje spadaju uobičajeni računarski problemi. Prvi korak u rešavanju problema je uočavanje prave kategorije podrške. Takođe ćete učiti o preventivnoj podršci i načinima na koje je možete koristiti za izbegavanje uobičajenih računarskih problema. Na kraju, učićete kako se pomoću moćne alatke za rešavanje problema koja se zove „Pomoć sa udaljene tačke“ povezuje sa udaljenim računarom i rešava problem na njemu.

Uobičajene kategorije podrške

Kada korisnici prijavljuju problem koji imaju sa računarom, oni obično prijavljuju simptom koji vide; na primer, možda ne mogu da odštampaju dokument. Kao tehničar podrške, vi imate zadatak da pronađete uzrok problema. Uzroci problema spadaju u različite kategorije, a jedan od prvih koraka u rešavanju problema je uočavanje kategorije u koju uzrok najverovatnije spada. Ovaj kurs govori o sledećim širokim kategorijama podrške: korisnička podrška, hardverska podrška, podrška za operativni sistem, podrška za mrežu i softverska podrška.

Korisnička podrška

U kategoriju korisničke podrške spadaju problemi koje korisnici na neki način sami naprave ili problemi koje imaju prilikom izvršavanja zadataka sa kojima nemaju puno iskustva. Ovi tipovi problema se javljaju kada korisnik nešto ne radi kako treba.

Kada se jave ovakvi problemi, to se naziva „korisnička greška“. Česti primeri korisničke greške: • Korisnik pokušava da izvrši zadatak koji ta aplikacija

ne može da izvrši. Na primer, korisnik pokušava da stvori tekst u boji u aplikaciji koja nema tu mogućnost.

• Korisnik pokušava da izvrši zadatak koji aplikacija može da izvrši, ali to pokušava na pogrešan način. Na primer, korisnik pokušava da odštampa dokument pomoću prečice Ctrl+P, a aplikacija podržava samo štampanje uz pomoć miša.

• Korisnik ne zna kako da izvrši željeni zadatak. Na primer, korisnik pokušava da objedini imena i adrese iz liste slanja u Microsoft Word dokument, ali ne zna kako da to uradi.

• Korisnik je uneo izmene u postavke na računaru zbog kojih računar ne radi ispravno. Na primer, korisnik je izmenio opcije u programu Internet Explorer i više ne može da se poveže na Internet.

Kao tehničar podrške imaćete puno prilika za pružanje korisničke podrške. Važno je da iskoristite tu priliku da naučite korisnike kako da isprave problem koji su napravili ili kako da izvrše željeni zadatak na pravi način. Vaš stav prilikom pružanja korisničke podrške je izuzetno važan. Vi ste vodič i mentor koji velikodušno daje znanje, a ne tiranin koji prekoreva korisnika zbog nedostatka znanja. Uvek imajte na umu da vam se korisnik obratio za pomoć i budite ponosni što možete da mu pomognete uz prijateljski i ohrabrujući stav. Hardverska podrška Hardverska podrška spada u dve potkategorije: mehanički problemi i hardverski problemi. Mehanički problemi su oni koji se tiču fizičkog rada računara ili perifernih uređaja. Hardverski problemi su oni koji se tiču kvarova ili pogrešne konfiguracije internih komponenti računara. Primeri za mehaničke probleme: • Računar ne može da se uključi zato što nije uključen

u struju. • Monitor ne radi zato što je oštećen. • Čvrsti disk ne dobija napajanje iz napajanja računara

zbog oštećenog kabla za napajanje.

Po završetku ovog poglavlja moći ćete da: • Odredite kategorije podrške za prijavljene računar-

ske probleme. • Odredite preventivne mere podrške koje postoje u

vašoj školi. • Koristite „Pomoć sa udaljene tačke“ za povezivanje

sa drugim računarom.

22

Primeri za hardverske probleme: • Nova disk jedinica koja je priključena na računar ne

radi zato što upravljački program nije pravilno instaliran.

• Postojeća komponenta ne radi posle ažuriranja upravljačkog programa.

• Računar ne može da se pokrene sa CD-a zato što nije podešen tako da može to da uradi.

Podrška za operativni sistem U kategoriju podrške za operativni sistem spadaju problemi vezani za operativni sistem i njegovu konfiguraciju pod određenim uslovima. Podrška za operativni sistem takođe uključuje zadatke održavanja, npr. defragmentaciju čvrstog diska ili primeni najnovijih bezbednosnih ispravki. Primeri podrške za operativni sistem: • Vraćanje operativnog sistema u neko prethodno

stanje (koje se zove „tačka vraćanja“) zato što više ne može da se pokrene.

• Nadogradnja računarskog osnovnog ulaznog/izlaznog sistema (basic input/output system – BIOS) do najnovije verzije za određeni model računara.

• Pravljenje virtuelne memorije da bi se poboljšao rad računara.

• Pravljenje nove particije koja će se koristiti za aplikacije.

• Defragmentiranje diska da bi se napravilo više prostora na čvrstom disku.

Podrška za operativni sistem poboljšava rad operativnog sistema, što može da poboljša rad drugih aplikacija koje su korisniku potrebne za efikasno obavljanje zadataka.

Podrška za mrežu Kategorija podrške za mrežu pokriva probleme na koje korisnici nailaze kada pokušaju da se povežu sa resursima koji se ne nalaze na lokalnom klijentskom računaru. Resursi mogu biti datoteke, fascikle, aplikacije, umreženi štampači, Internet odnosno drugi računari ili periferijski uređaji.

Primeri podrške za mrežu:

• Instaliranje štampača na klijentski računar.

• Provera da li klijentski računar ima IP adresu ili da li može da je dobije.

• Podešavanje Internet opcija u programu Internet Explorer kako bi se omogućilo povezivanje klijentskog računara na Internet.

Softverska podrška U kategoriju softverske podrške spadaju problemi sa softverskim aplikacijama koje se nalaze na računaru. Softverska podrška ima tri potkategorije: instalacija i uklanjanje, izvršavanje zadataka i aplikacije.

Primeri za softversku podršku:

• Instaliranje softverske aplikacije.

• Rešavanje instalacionih problema sa softverskom aplikacijom.

• Pomaganje korisnicima u izvršavanju zadataka u određenoj softverskoj aplikaciji.

• Rešavanje problema sa aplikacijom kada ona ne radi onako kako bi se očekivalo.

• Uklanjanje softvera koji više nije potreban ili koji je oštećen.

VIŠE INFORMACIJA O podršci za hardver naučićete više u poglavlju 5, Podrška za hardver.

VIŠE INFORMACIJA O podršci za operativne sisteme naučićete više u poglavlju 6, Podrška za Windows XP Professional.

VIŠE INFORMACIJA O podršci za probleme na mreži naučićete više u poglavlju 7, Podrška za umrežene računare..

SAVET Ovaj kurs se fokusira na mrežu sa klijentske strane, tako da se govori samo o problemima sa mrežom koji se mogu rešiti popravljanjem klijentskog računara. Serverski prob-lemi su izvan domena ovog kursa.

23

Metodologija rešavanja problema Kada korisnici pozovu službu za pomoć, oni obično prijavljuju problem na koji su naišli. Rešavanje problema je proces određivanja uzroka problema, a zatim i rešavanja problema. Rešavanje problema je glavna dužnost većine tehničara podrške službe za pomoć. Prvi korak u rešavanju problema jeste određivanje kategorije podrške u koju uzrok problema najverovatnije spada. Jedan od načina da to uradite je eliminisanje kategorija podrške u koje znate da taj problem ne spada. Na slici 4-1 je prikazan proces rešavanja problema u obliku dijagrama toka. Kada utvrdite moguću kategoriju uzroka problema, možete da nastavite sa rešavanjem problema unutar određene oblasti. U poglavljima koja slede naučićete više o rešavanju problema u određenim oblastima. Dijagram toka rešavanja problema u prilogu A pomoći će vam da utvrdite u koju kategoriju podrške najverovatnije spadaju prijavljeni problemi. Vežba 4-1: Određivanje kategorije podrške prijavljenih računarskih problema Za svaki dole navedeni problem, pomoću dijagrama toka rešavanja problema iz priloga A, odredite kategoriju (korisnička podrška, hardverska podrška, podrška za operativni sistem, podrška za mreže ili softverska podrška) u koju uzrok problema najverovatnije potpada. 1. Korisnik kaže da ne može da štampa na mrežnom štampaču sa Računara23. Prilikom ispitivanja uzroka utvrdite sledeće: • Pokušavate da odštampate probnu stranicu sa

Računara23 na istom štampaču i ništa se ne događa.

• Proveravate sve kablove i veze Računara23 i štampača; sve je uključeno u struju i čini se da radi pravilno.

• Pokušavate da štampate na istom štampaču sa Računara24 i ništa se ne događa.

• Čini se da aplikacija iz koje korisnik pokušava da štampa ispravno radi.

Koja je najverovatnija oblast podrške ovog problema? 2. Korisnik prijavljuje da ne može da sačuva dokument na server. Prilikom istrage utvrdite sledeće:

Pravilno pokušavate da sačuvate dokument i ne uspevate u tome.

• Čini se da hardver i softver klijentskog računara rade normalno.

• Pokušavate da sačuvate dokument na drugi udaljeni računar i ne uspevate u tome.

Koja je najverovatnija oblast podrške ovog problema?

3. Korisnik prijavljuje da je računar prestao da reaguje na sve komande. Prilikom ispitivanja uzroka utvrdite sledeće:

• Računarski hardver i softver su normalno radili ranije tokom tog dana.

• Korisnik je sa Interneta preuzeo novi čuvar ekrana. Kada je pokušao da ponovo pokrene računara, ponovno pokretanje nije ispravno radilo.

Koja je najverovatnija oblast podrške ovog problema?

Preventivna podrška

Preventivna podrška je praksa izvršavanja postupaka koji sprečavaju pojavu određenih problema. U velikim organizacijama se vrši puno preventivne podrške. U tim organizacijama veliki deo preventivne podrške se vrši kroz primenu računarskih i korisničkih smernica preko mreža koje se zovu domeni. Vaša škola možda nema domen, ali se mere preventivne podrške koje su predstavljene u ovom odeljku mogu sprovesti na pojedinačnim klijentskim računarima (izuzev onih mera obrađenih u odeljku koji se bavi podrškom za mreže).

Uobičajene preventivne mere

Korisnička podrška Preventivna korisnička podrška je napravljena da spreči izvršavanje zlonamernih radnji ili slučajno kvarenje školskih računara od strane korisnika. Evo nekih mera preventivne korisničke podrške:

• Zahtev da svaki korisnik ima korisnički nalog. Kada korisnici znaju da se njihovi postupci povezuju sa njihovim ličnim korisničkim nalogom, manje su šanse da će vršiti zlonamerne radnje. Kao podršku ovoj meri, onemogućite nalog gosta na računaru.

24

• .Zahtev da svi korisnici koriste jake lozinke. Kada korisnici imaju jake lozinke za pristup svojim korisničkim nalozima, manje je verovatno da hakeri mogu da otkriju ili pogode lozinku. Hakeri pokušavaju da ostvare neovlašćeni pristup računaru ili mreži. Jake lozinke imaju najmanje osam znakova i sadrže barem jedan znak koji nije alfanumerički i koji se ne nalazi na prvom ili poslednjem mestu. Primeri za jake lozinke: TH*s0ne$, th@t0ne! i Br(bW#irL. Smernice za lozinke sistema Windows XP kontrolišu zahteve za lozinke. Smernice za lozinke su deo „Lokalnih bezbednosnih postavki“ sistema Windows XP i ne treba ih menjati bez odobrenja i nadzora savetnika iz školskog osoblja ili instruktora.

• Zahtev da svi korisnici često menjaju lozinke. Kada korisnici često menjaju lozinke (obično svakih 30 do 60 dana), manje su šanse da neko otkrije lozinke. Smernice za lozinke su deo „Lokalnih bezbednosnih postavki“ i ne treba ih menjati bez odobrenja i nadzora savetnika iz školskog osoblja ili instruktora.

• Zahtev da svi korisnici naprave disk za poništavanje lozinke. Jedan od najvećih problema bilo koje službe za pomoć jeste poništavanje lozinki kada ih korisnici zaborave. Da biste to izbegli, zahtevajte da svaki korisnik napravi ,disk za poništavanje“ lozinke. Ovaj disk omogućava korisniku da kreira novu lozinku za svoj nalog bez pomoći tehničara.

• Ograničavanje tipova naloga krajnjeg korisnika na „Korisnik“ ili „Ograničeno“. Korisnički nalozi na računarima u domenu imaju statuse naloga „Korisnik“ (najveća ograničenja), „Iskusni korisnik“ (više privilegija) i „Administrator“ (puna kontrola nad računarom). Korisnički nalozi na samostalnom računaru ili u mreži radne grupe imaju statuse naloga „Ograničeno“ (najveća ograničenja) ili „Administrator“ (puna kontrola nad računarom). Kada god je to moguće, nalozi krajnjih korisnika treba da imaju status naloga „Korisnik“ (u domenu) ili „Ograničeno“ (u radnoj grupi ili na samostalnom računaru) tako da korisnici ne mogu da izvršavaju određene zadatke kao što je instaliranje neodobrenog softvera.

Hardverska podrška Preventivna hardverska podrška je napravljena da obezbedi pravilan rad hardvera te redovno i sistematično ažuriranje upravljačkih programa za hardver.

• Onemogućavanje korisnika da instaliraju nepotpisane upravljačke programe za hardver. Upravljački program je program koji omogućava hardveru da radi sa određenim operativnim sistemom. Nepotpisani upravljački program je upravljački program koji ne sadrži digitalni potpis proizvođača.

VIŠE INFORMACIJA Da biste saznali više o korisničkim nalozima, kliknite na Start, a zatim na Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte kreiraj korisnički nalog. Na kartici Predložene teme rezultata pretrage kliknite na Kreiraj i promeni lo-kalne korisničke naloge.

VIŠE INFORMACIJA Da biste saznali više o diskovima za poništavanje lozinke, kliknite na Start, a zatim na Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte disk za poništavanje lozinke. Na kartici Predložene teme rezultata pretrage kliknite na Kreiraj disk za poništavanje lozinke.

SAVET Napravite spisak uputstava za kreiranje i korišćenje diska za poništavanje lozinke i neka primerci tog spiska budu dostupni svim korisnicima.

VIŠE INFORMACIJA Da biste saznali više o tipovima računarskih naloga, kli-knite na Start, a zatim na Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte tip naloga. Na kartici Podudaranja pre-traživanja čitavog teksta rezultata pretrage kliknite na Pre-gled korisničkih naloga.

25

• Pravljenje rasporeda ažuriranja upravljačkih programa. Često se mogu nabaviti novi upravljački programi za hardver da bi se poboljšali rad hardvera ili interakcija sa računarskim sistemom. Napravite raspored ažuriranja upravljačkih programa (obično je dovoljno jednom na svakih tri do šest meseci). Da biste nadogradili upravljačke programe, idite na www.microsoft.com/update i pretražite upravljačke programe. Zatim kliknite na Microsoft Download Center: Drivers. Takođe možete da posetite Web lokaciju proizvođača komponente da vidite da li su dostupni novi upravljački programi.

• Pravljenje rasporeda pregleda hardvera. Hardver treba redovno čistiti (posebno tastature i monitore), kao i pregledati zbog eventualnih oštećenja. Prilikom pregledanja hardvera posebno obratite pažnju na veze. Nije retka pojava da se kablovi upletu ili razvuku, što može dovesti do štetnog pritiska na portove.

• Pravljenje inventara svog hardvera i označavanje hardvera školskim obeležjem. Najbolji način da održavate hardver je da znate šta imate. Tu informaciju vam pruža inventar. Uz to, obeležavanje hardvera identifikacionom oznakom olakšava pronalaženje ukoliko neko ukrade hardver. Takođe možete da fizički obezbedite hardver zaključavanjem soba u kojima se on nalazi ili korišćenjem računarskog zaključavanja koje vezuje hardver za radni sto ili drugi komad nameštaja.

Podrška za operativni sistem Preventivna podrška za operativni sistem je izuzetno važna za ispravan rad i bezbednost računarskog sistema i bilo koje mreže na koju je računar povezan. Ovo su neke mere preventivne podrške za operativni sistem:

• Konfigurisanje računara tako da automatski preuzimaju ispravke za Windows XP. Ovo omogućava računarima koji su povezani na Internet da automatski preuzimaju ispravke za Windows XP, što uključuje bezbednosne zakrpe i druge izvršne datoteke. Ukoliko računar nije povezan na Internet, preuzmite ispravke na računaru koji jeste povezan, a zatim ih prekopirajte na CD. Tada ih možete instalirati na računar koji nije povezan na Internet.

• Pravljenje rasporeda instaliranja ispravki za Windows XP. Ispravke za Windows XP koje preuzmete ne instaliraju se automatski, pa bi trebalo da napravite raspored instaliranja. Ispravke treba instalirati barem svake dve nedelje. Međutim, ukoliko Microsoft uoči važnu bezbednosnu ispravku, treba odmah da je instalirate da biste sprečili neovlašćeni pristup vašim računarskim sistemima.

• Obavezno omogućavanje Windows zaštite datoteka. Windows zaštita datoteka sprečava zamenu zaštićenih sistemskih datoteka, kao što su .sys, .dll, .ocx, .ttf, .fon i .exe datoteke. Windows zaštita datoteka štiti sve datoteke koje je instalirao program „Instalacija Windowsa“. Podrazumevano, Windows zaštita datoteka je uvek omogućena i moguće je zameniti postojeće datoteke samo datotekama sa Windows digitalnim potpisom. Ovu opciju nikad ne treba isključivati.

• Instaliranje i redovno ažuriranje softvera za otkrivanje virusa. Softver za otkrivanje virusa je izuzetno važan za održavanje pravilnog rada vašeg operativnog sistema. Antivirusni program treba instalirati na svaki računar, a definicije virusa programa treba ažurirati barem jedno mesečno. Program treba da konfigurišete tako da skenira sve medijume, na primer i diskete i CD-ove, da bi proverio da li na njima ima virusa pre nego što učitate podatke sa tih uređaja.

VIŠE INFORMACIJA Da biste saznali više o upravljačkim programima, kliknite na Start, a zatim na Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte upravljački programi. Na kartici Predložene teme rezultata pretrage kliknite na Podešavanje opcija potvrde potpisa datoteka.

VIŠE INFORMACIJA Da biste saznali više o dopunama za Windows XP, kliknite na Start, a zatim na Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte ažuriranje. Na kartici Predložene teme rezultata pretrage kliknite na Uključi automatsko ažuriranje i Promeni postavke automatskog ažuriranja.

26

• Pravljenje diska za automatsko spasavanje sistema. Automatsko spasavanje sistema (ASS) jeste poslednja opcija u pokušajima da se spase oštećeni operativni sistem. ASS se odvija u dve faze: pravljenje rezervne kopije i spasavanje. ASS pravi rezervnu kopiju i spasava stanje sistema, usluge sistema i sve diskove koji su povezani sa komponentama operativnog sistema. Kada spasete operativni sistem pomoću ASS-a, spasavate samo operativni sistem; moguće je da ćete ostati bez drugih podataka, kao što su programi te datoteke i fascikle sa podacima.

Zahvaljujući programu Microsoft Windows XP Servisni paket 2, pružanje podrške za operativni sistem nikada nije bilo lakše. Dva velika poboljšanja u Windows XP Servisnom paketu 2 jesu Windows Security Center (Windows bezbednosni centar) – centralizovano mesto na kojem korisnici mogu da podese željeni nivo računarske zaštite, i ugrađeni blokator iskačućih prozora (Pop-Ups Blocker) za Microsoft Internet Explorer. Windows bezbednosni centar ima tri funkcije: Zaštitni zid, Automatsko ažuriranje i Zaštita od virusa. Windows bezbednosni centar povremeno pregleda korisničke računare da bi proverio da li je korisnik svestan statusa svake funkcije kada je isključena ili kada nije ažurirana.

Windows zaštitni zid nadgleda sve aplikacije i izvore koji bi potencijalno mogli da naškode korisničkom računaru. Donja slika prikazuje rad Windows zaštitnog zida:

VIŠE INFORMACIJA Da biste saznali više o ASS-u, kliknite na Start, a zatim na Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte Automat-sko spasavanje sistema. Na kartici Podudaranja pre-traživanja čitavog teksta rezultata pretrage kliknite na Pregled automatskog spasavanja sistema. Zatim, na kartici Predložene teme kliknite na Kreiraj set za auto-matsko spasavanje sistema pomoću rezervnih kopija i Spasavanje otkazivanja sistema pomoću automatskog spasavanja sistema.

27

.Windows automatsko ažuriranje Windows automatsko ažuriranje je jedan od mnogih načina na koje Microsoft pokazuje svoju brigu za bezbednost i privatnost svojih korisnika. Microsoftovi inženjeri su vredno radili na tome da operativni sistem Windows XP bude bezbedniji, brži i moćniji, a i dalje jednostavan za upotrebu. Zahvaljujući aplikaciji Windows bezbednosni centar, preuzimanje i instaliranje ispravki je postalo mnogo jednostavnije. Korisnici samo treba da provere da li je Windows automatsko ažuriranje uključeno (što je podrazmevano) i izmene vreme (ako je potrebno) za automatsku proveru, preuzimanje i instaliranje ispravki sa Interneta. Ono na šta korisnici treba da obrate pažnju jeste da računar mora biti uključen u vreme kada je zakazano ažuriranje.

Blokator iskačućih prozora Kad korisnik posećuje nepouzdane Web lokacije, često se pojavljuju iskačući prozori. Neki iskačući prozori sadrže promotivni materijal, a neki mogu da preuzmu i instaliraju špijunski softver bez znanja korisnika. Windows XP Servisni paket 2 ima ugrađenu funkciju blokatora iskačućih prozora koja jača bezbednost programa Internet Explorer. Korisnik može da izabere

da li će blokirati sve iskačuće prozore, dozvoliti pojavu samo pouzdanih iskačućih prozora ili dozvoliti pojavu svih iskačućih prozora.

Podrška za mreže Preventivna podrška za mreže je napravljena da zaštiti vašu mrežu od unutrašnjih i spoljašnjih pretnji i da obezbedi održavanje mrežnih veza kada god je to moguće. Evo nekih mera preventivne podrške za mreže:

• Omogućavanje zaštitnog zida za sve veze vaše mreže sa Internetom. Zaštitni zid je hardver ili softver koji sprečava određenom tipu Internet saobraćaja da uđe u vašu mrežu. Windows XP Professional ima ugrađenu funkciju zaštitnog zida za mrežne veze; međutim, zaštitni zid Internet veze (Internet Connection Firewall – ICF) treba omogućiti samo za direktno povezivanje na Internet. Ne treba ga omogućiti za vezu pojedinačnog računara sa školskom mrežom.

• Podešavanje nivoa bezbednosti za zone programa Microsoft Internet Explorer. Microsoft Internet Explorer definiše različite mrežne zone. Važno je da nivo bezbednosti za svaku zonu bude podešen na odgovarajući način. Da biste pristupili podešavanju nivoa bezbednosti, otvorite Internet Explorer. U meniju „Alatke“, kliknite na „Internet opcije“, a zatim na karticu „Bezbednost“. Kliknite na svaku zonu, a zatim podesite bezbednosne postavke za svaku zonu po dole navedenoj listi.

• Internet zona. Ovo je bezbednosna postavka za sve Internet lokacije koje se ne nalaze ni u jednoj od drugih zona. Podesite nivo bezbednosti na Srednje ili više.

VIŠE INFORMACIJA Da biste saznali više o zaštitnim zidovima, kliknite na Start, a zatim na Pomoć i podrška. U polje za pretragu ukucajte zaštitni zid. Na kartici Predložene teme rezultata pre-trage, kliknite na Pregled zaštitnog zida Internet veze.

28

• Lokalna Intranet zona. Ovo je bezbednosna postavka za mrežu na kojoj se računar nalazi. Ukoliko je mreža bezbedna, podesite na Srednje-nisko. Ukoliko niste sigurni da li je mreža bezbedna, podesite nivo bezbednosti na Srednje ili više.

• Zona poverljivih lokacija. Ova zona je aktivna samo ukoliko su u nju unete neke lokacije. U ovu zonu unesite samo one lokacije kojima apsolutno verujete. Pošto se sadržaj ili vlasnik lokacije (a samim tim i bezbednost) mogu promeniti, podesite nivo bezbednosti za ovu zonu na Srednje ili više.

• Zona ograničenih lokacija. Ova zona je aktivna samo ukoliko su u nju unete neke lokacije. Na ovu listu treba uneti lokacije za koje sumnjate da su opasne pošto imaju zlonamerni kôd. Uvek podesite nivo bezbednosti za ovu zonu na Visoko.

Vežba 4-2: Odredite mere preventivne podrške za vašu školu U ovoj vežbi, radićete sa instruktorom ili savetnikom iz osoblja i školskim osobljem za tehnološku podršku na uočavanju mera preventivne podrške koje već postoje i određivanju onih mera koje se mogu i koje bi trebalo primeniti.

1. Navedite mere preventivne podrške koje već postoje u vašoj školi: Preventivna korisnička podrška ___________________________________________ ___________________________________________ Preventivna hardverska podrška ___________________________________________ ___________________________________________

Preventivna podrška za operativni sistem

___________________________________________

___________________________________________

Preventivna podrška za mreže

___________________________________________

___________________________________________

2. Navedite mere preventivne podrške za koje mislite da mogu i da bi trebalo da se primene u vašoj školi. Za svaku ideju navedite resurse koji bi vam bili potrebni za primenu. Na primer, možda su vam potrebna dva tehničara za ažuriranje koje se sprovodi svake dve nedelje ili vam je možda potrebna disketa da svaki korisnik napravi disketu za poništavanje lozinke.

Preventivna korisnička podrška

___________________________________________

___________________________________________

Preventivna hardverska podrška

___________________________________________

___________________________________________

Preventivna podrška za operativni sistem

___________________________________________

___________________________________________

Preventivna podrška za mreže

___________________________________________

___________________________________________

Korišćenje pomoći sa udaljene tačke

„Pomoć sa udaljene tačke“ je alatka sistema Windows XP Professional koja omogućava tehničaru službe za pomoć ili drugoj osobi zaduženoj za podršku da se sa udaljene tačke poveže sa korisničkim računarom i reši problem. Pomoć sa udaljene tačke se može koristiti za rešavanje velikog broja problema. Posebno je korisna za tehničare podrške koji sa korisnikom pričaju telefonom. Umesto da pokušava da slepo vodi korisnika kroz komplikovane korake rešavanja problema, tehničar može da se poveže sa korisnikovim računarom i da reši problem sa udaljene tačke.

SAVET Pregledajte još jednom okvire „Više informacija“ u odeljku Preventivna podrška ovog poglavlja. Pregledajte pomoćne teme koje ste dobili prilikom pretraga i istražite još neke ideje za mere preventivne podrške.

29

.Pomoć sa udaljene tačke vam omogućava: • Ćaskanje sa korisnikom. • Pregled radne površine korisnika. • Preuzimanje deljene kontrole nad korisnikovim

računarom ako korisnik to dopusti. • Slanje datoteka ka korisniku i primanje datoteka od

korisnika. Pomoć sa udaljene tačke može vam uštedeti mnogo vremena. Ukoliko možete da rešite problem sa udaljene tačke, ne morate da trošite dragoceno vreme za fizički odlazak do radne stanice korisnika. Na primer, kada treba da uklonite neispravan upravljački program sa korisnikovog računara, možete da upotrebite „Pomoć sa udaljene tačke“ za uklanjanje tog upravljačkog programa. Zatim možete da pošaljete ispravni upravljački program i da ga instalirate na korisnikov računar.

Kako se koristi pomoć sa udaljene tačke Pre nego što počnete da pomažete korisniku sa udaljene tačke, korisnik mora da započne sesiju pomoći sa udaljene tačke. Uspostavite vezu pomoći sa udaljene tačke Sesija se uspostavlja u tri faze: 1.

2.

3.

1. Korisnik traži pomoć slanjem poziva. a. Kliknite na dugme Start, kliknite na Pomoć i podrška (Help and Support), pod Traženje pomoći (Ask for assistance), kliknite na Pozovi prijatelja da se poveže sa tvojim računarom preko pomoći sa udaljene tačke (Invite A Friend To Connect To Your Computer With Remote Assistance), a zatim kliknite na Pozovi nekog da ti pomogne (Invite Someone To Help You). b. Izaberite način slanja poziva, ispunite podatke pomoćnika, a zatim kliknite na Pozovi ovu osobu (Invite this person). Možete poslati poziv pomoću programa M i c r o s o f t W i n d o w s ® M e s s e n g e r , e-pošte ili tako što ćete sačuvati poziv kao datoteku i poslati je pomoćniku. c. Ukucajte svoje ime i poruku, kliknite na Nastavi (Contiune), podesite rok trajanja poziva, ukucajte i potvrdite lozinku, a zatim kliknite na Pošalji poziv (Send invitation). 2. Tehničar odgovara na poziv za pomoć sa udaljene tačke. a. Za otvaranje poziva, dvaput kliknite na datoteku pod imenom rcbuddy.MsRcIncident. b. Ukoliko se pojavi dijalog „Otvaram prilog e-pošte“, kliknite na Otvori, a zatim kliknite na U redu (OK).

SAVET „Pomoć sa udaljene tačke“ je dostupna samo u sistemu Windows XP.

30

.c. U dijalogu „Pomoć sa udaljene tačke“ ukucajte lozinku, a zatim kliknite na Da (Yes). 3. Korisnik prihvata pomoć tehničara. a. U dijalogu „Pomoć sa udaljene tačke“ kliknite na Da (Yes) da biste omogućili tehničaru da vidi vaš ekran i da ćaska sa vama. Deljena kontrola nad korisnikovim računarom Tehničarova konzola prekriva celi monitor i ima dva okna. Manje levo okno sadrži tehničarovu oblast za ćaskanje, gde pomoćnik šalje poruke i prima poruke od korisnika. Veće desno okno sadrži oblast sa ekranom korisnika, uključujući korisnikovu konzolu za pomoć sa udaljene tačke, Start meni i traku za zadatke. U tom oknu pomoćnik može da vidi sve što se pojavi na korisnikovom ekranu. Tehničarove kontrole se nalaze na vrhu konzole pomoćnika. Nakon što korisnik prihvati tehničarovu pomoć, tehničaru će se prikazati korisnikova radna površina unutar prozora za pomoć sa udaljene tačke. Tehničar tada može da traži deljenu kontrolu nad korisnikovim računarom da bi rešio problem ili izvršio druge zadatke.

Konzola „Pomoć sa udaljene tačke“ sadrži: • Preuzmi kontrolu/Prepusti kontrolu (samo

tehničar). Ova komanda korisniku šalje zahtev za deljenje kontrole nad korisnikovim računarom ili prepuštanje kontrole nad korisnikovim računarom tokom održavanja sesije pomoći sa udaljene tačke.

• Pošalji datoteku. Ova komanda šalje datoteku sa pomoćnikovog računara ili mreže na korisnikov računar.

• Počni razgovor. Ova komanda omogućava glasovnu komunikaciju na računarima sa glasovnim mogućnostima.

• Postavke. Ova komanda vam omogućava podešavanje kvaliteta zvuka i veličine konzole.

• Prekini vezu. Ova komanda prekida vezu pomoći sa udaljene tačke

Razmena datoteka korišćenjem pomoći sa udaljene tačke Korisnik može da vam pošalje datoteku ili vi možete da pošaljete datoteku korisniku preko konzole pomoći sa udaljene tačke. Da bi poslao datoteku, tehničar ili korisnik radi sledeće:

1. Pošiljalac bira datoteku za slanje.

a. U konzoli „Pomoć sa udaljene tačke“ kliknite na Pošalji datoteku (Send a file), ukucajte putanju i ime datoteke ili kliknite na Pretraži (Browse) da biste locirali datoteku, a zatim kliknite na Otvori (Open).

b. Kliknite na Pošalji datoteku (Send a file).

2. Primalac čuva datoteku.

a. Kliknite na Sačuvati kao (Save as) locirajte fasciklu u koju želite da sačuvate datoteku, a zatim kliknite na Sačuvaj (Save).

b. Ukoliko korisnik želi da otvori datoteku, klikne na dugme Da (Yes); u suprotnom, klikne na dugme Ne (No).

3. Pošiljalac potvrđuje da je datoteka poslata.

a. Kliknite na dugme U redu (OK).

Ukoliko ste pomoćnik koji šalje datoteku korisniku, možete da delite kontrolu nad korisnikovim računarom i da sačuvate datoteku na ispravnu lokaciju na korisnikovom računaru.

Vežba 4-3: Korišćenje pomoći sa udaljene tačke za povezivanje sa udaljenim računarom

U ovoj vežbi vi i jedan partner ćete izvesti sesiju pomoći sa udaljene tačke. Svako od vas mora da ima po računar i ti računari moraju da budu u mogućnosti da komuniciraju, bilo preko Interneta ili preko obične mreže.

31

.Vi i vaš partner treba da izvedete ovu vežbu dva puta, tako što ćete naizmenično igrati ulogu tehničara. Korisnik je prijavio da računar radi veoma sporo. Sumnjate da računar možda nema dovoljno RAM memorije za pokretanje aplikacije koju korisnik želi da pokrene. Uradite sledeće. 1. Zatražite od korisnika (vašeg partnera) da pošalje

zahtev za pomoć sa udaljene tačke. 2. Prihvatite zahtev. 3. Tražite deljenu kontrolu nad udaljenim računarom. 4. Na udaljenom računaru idite u dijalog „Informacije

o sistemu“ i pogledajte koliko računar ima RAM memorije (za postepena uputstva o pristupanju dijalogu „Informacije o sistemu“ pogledajte odeljak Utvrđivanje usklađenosti hardvera i softvera u poglavlju 3).

5. Zabeležite količinu RAM memorije na udaljenom računaru : ____________________________________________

6. Zamenite uloge korisnika i tehničara i ponovite ovu vežbu.