Milutin Milankovi

Milutin Milankovi (18791958) Milutin Milankovi (1879 - 1958), srpski geofiziar, klimatolog, astronom, osniva katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvaavan naunik, poznat po teoriji ledenih doba, koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugorone klimatske promene. Ova teorija je poznata pod imenom Milankovievi ciklusi. Milankovi je roen 28. maja 1879. godine u Dalju, blizu Osijeka (tada Austro-Ugarska, danas Hrvatska). Pohaao je Beki tehnoloki institut, gde je diplomirao graevinu 1902. i stekao doktorat iz tehnikih nauka 1904. Kasnije je radio u tada uvenoj firmi Adolfa Barona Pitela -{Betonbau-Unternehmung}- u Beu. Gradio je brane, mostove, vijadukte, akvadukte i druge graevine od ojaanog betona, u tadanjoj Austro-Ugarskoj. Milankovi je nastavio da se bavi graevinom u Beu, do jeseni 1909, kada mu je ponuena katedra primenjene matematike na Beogradskom univerzitetu, (racionalna mehanika, mehanika nebeskih tela, teorijska fizika). Godina 1909. oznaava prekretnicu u njegovom ivotu. Mada je nastavio da se bavi istraivanjem raznih problema u vezi sa primenom ojaanog betona, odluio je da se skoncentrie na fundamentalna istraivanja. Tek to se Milankovi doselio u Beograd, usledili su burni dogaaji: Balkanski ratovi, a zatim i Prvi svetski rat. Kada je 1914. izbio rat (tek to se oenio), Austro-Ugarska vojska je internirala Milankovia u Nesider, a kasnije u Budimpetu, gde mu je bilo dozvoljeno da radi u biblioteci Maarske akademije nauka. Ve 1912, njegova interesovanja su se usmerila ka prouavanju solarne klime i planetarnim temperaturama. Dok je bio intrniran u Budimpeti, Milutin Milankovi je posvetio svoje vreme radu na ovom polju, i do kraja rata je zavrio monografiju o ovom problemu, koja je objavljena 1920, u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti u Parizu, pod naslovom -{Thorie mathmatique des phnomnes thermiques produits par la radiation solaire}- (Matematika teorija

termikih fenomena uzrokovanih sunevim zraenjima). Datoteka:Milutin Milankovic.jpg Rezultati ovog rada su mu doneli znaajnu reputaciju u naunom svetu, mahom zbog njegove krive insolacije na zemljinoj povrini. Ova solarna kriva nije potpuno prihvaena sve do 1924. kada je veliki meteorolog i klimatolog Vladimir Kepen (Wladimir Kppen) sa svojim zetom, Alfredom Vegenerom (Alfred Wegener), predstavio krivu u svom radu, pod naslovom Climates of the geological past. Posle ovih prvih priznanja, Milankovo je 1927. pozvan da sarauje u dve vane publikacije: prva je bila prirunik iz klimatologije (Handbuch der Klimatologie), a druga je bila prirunik iz geofizike (Guttenberg's Handbuch der Geophysik). Za nju je napisao uvod Mathematische Klimalehre und astronomische Theorie der Klimaschwankungen (Matematika nauka klimata i astronomska teorija varijacija klimata), objavljen 1930. na nemakom, a 1939. preveden na ruski. Ovde je teorija planetarnih klimata dalje razvijena sa posebnim podacima o Zemlji. Za drugu knjigu, Milankovi je napisao etiri odeljka razvijajui i formuliui svoje teorije: teoriju sekularnih pokreta zemljinih polova i teoriju glacijalnih perioda (Milankovievi ciklusi), koja je izraena na ranijem radu Dejmsa Krola (James Croll). Milankovi je uspeo da unapredi Krolov rad delom zahvaljujui poboljanim raunanjima zemljine orbite, koje je 1904. objavio Ludvig Pilgrim (Ludwig Pilgrim). Svestan da je njegova teorija solarnog zraenja uspeno kompletirana, i da su papiri koji se bave ovom teorijom razbacani u vie radova, Milankovi je odluio da ih sakupi i objavi pod jednim naslovom. Datoteka:Milutin Milankovic Kanon.jpg Pred sam poetak rata u Jugoslaviji, 1941. je zavreno tampanje obimnog i najznaajnijeg dela Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem (Kanon osunavanja zemlje i njegova primena na problem ledenih doba), na 626 strana, objavljenog u izdanjima Srpske kraljevske akademije. Ovo delo je prevedeno na engleski 1969, od strane Izraelskog Programa za Naune Prevode, pod naslovom Canon of Insolation of the Ice-Age Problem. Kritike Milankovieve teorije ledenih doba poele su ' 50 godina. Kritike su potekle uglavnom od meteorologa koji su tvrdili da su insolacione promene zbog promena u zemljinoj orbiti isuvie male da znaajnije izmene klimatski sistem. Ipak, kasnih ' 60. i ' 70, istraivanja sedimenata duboko u morima su dovela do iroke potvrde Milankovievih stavova, jer je otkriven perioditet (100.000 godina), koji se blisko poklapao sa orbitalnim periodom (videti Ledeno doba za vie podataka). Nauni genije Milutina Milankovia dobio je nesumnjivo meunarodno prizanje 10. decembra 1976. godine kada su u asopisu "Nauka" (Science) objavljeni konani rezultati opsenog petogodinjeg projekta iji je predmet bio da da odgovor na pitanje jesu li Milankovievi prorauni bili tani ili ne. Tada je utvreno da su varijacije Zemljine orbite indikacije ledenih doba. Milankovievi radovi tada su postali predmet intenzivnog izuavanja timova strunjaka, budui da je njegov rad duboko zadirao u probleme ne jedne ve vie naunih disciplina. Godine 1988. u Perui (Italija) organizovan je nauni skup pod nazivom "Ciklostratigrafija". Na njemu je zvanino promovisana nova istraivaka metoda koja u osnovi

ima Milankovieve cikluse osunavanja, a koja u ritmikim smenama slojeva stena detektuje hladnije i toplije cikluse kroz koje je prola naa planeta. Kao dodatak naunom radu, Milankovi je uvek pokazivao veliko interesovanje za istorijski razvoj nauke. Napisao je knjigu o istoriji astronomije, kao i dve knjige za iru italaku publiku: prva - Kroz vasionu i vekove govorila je o razvoju astronomije, a druga, nazvana Kroz carstvo nauka, se bavila razvojem nauka. Datoteka:Milutin Milankovic marka.jpg Milutin Milankovi je u svom bogatom stvaralakom ivotu uradio i predloio, izmeu ostalog, reformu gregorijanskog i julijanskog kalendara, koja je vodila izgradnji jedinstvenog, do sada najpreciznijeg kalendara (Milankoviev kalendar) i koja je prihvaena na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine. Milankovi je detaljno pisao o ovom svom pokuaju u izvetaju Srpskoj kraljevskoj akademiji po povratku sa Kongresa, u svojim memoarima i u "Kanonu osunavanja", napominjui da mu nije jasno zato reforma, koja je jednoglasno usvojena 30. maja 1923. godine u Carigradu, i pored svih svojih prednosti, kasnije nije primenjena. Milankovi je objavio i autobiografiju iz tri dela: Uspomene, doivljaji i saznanja. Ova autobiografija nije prevedena na engleski jezik. Njegov sin, Vasko Milankovi je napisao biografsko delo: Moj otac, Milutin Milankovi. Godine 1920. izabran je za dopisnog lana Srpske akademije nauka i umetnosti, a za redovnog lana 1924. Za dopisnog lana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti izabran je 1925, bio lan Nemake akademije Naturalista "-{Leopoldine}-" u Haleu, kao i lan mnogih naunih drutava kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Kada su nemake okupacione vlasti u Drugom svetskom ratu 1941. godine traile od profesora Beogradskog univerziteta da potpiu Apel srpskom narodu (i podre okupaciju zemlje), Milutin Milankovi je jedan od nekolicine profesora koji je odbio da to uini. Po zavretku Drugog svetskog rata i komunistike revolucije Sud asti Beogradskog univerziteta je procenjujui podobnost Milutina Milankovia, za novi poredak, doneo sledeu karakteristiku u kojoj se priznaje da se Milankovi istakao kao odlian strunjak i naunik koji se bavi astronomijom i nebeskom mehanikom, ali je "vrlo star i o nekom njegovom linom razvoju nema ni govora". Dodue, i on je dobar pedagog, ali "predavanja jedva otaljava". "Po politikoj orijentaciji pripada poznatoj matematikoj kliki... Marksizam-lenjinizam uopte ne poznaje niti pokazuje ikakav interes. Smatramo da je na politiki neprijatelj i da e kao takav umreti. Moe se iskoristiti kao nastavnik i naunik" (1. jul 1950). Milutin Milankovi je jedan od najcitiranijih naunika (svih vremena) u svetu.

2009. godina - Godina Milutina Milankovia

Povodom 130-te godinjice roenja Milutina Milankovia, Udruenje graana Milutin Milankovi organizuje niz akcija i manifestacija. Celokupne aktivnosti mogu se videti iz naeg programa, a u neposredno predstojeem periodu vaoj panji preporuujemo promociju dugometranog dokumentarnog filma Milutin Milankovi - putnik kroz vasionu i vekove reditelja Dragana Elia i sveani skup Milankoviu u ast. Promocija filma e se odrati u sredu 27. maja od 12:00 asova u Muzeju Kinoteke u Kosovskoj ulici broj 11. Sveani skup Udruenja e se odrati 28. maja sa poetkom u 12:00 asova u Privrednoj komori Srbije - sveana sala, Resavska broj 13-15.

PROGRAM OBELEAVANJA 130-te GODINJICE ROENJA MILUTINA MILANKOVIA 1. UvodOve, 2009. godine, u kojoj obeleavamo 130-tu godinjicu roenja Milutina Milankovia, navrava se i 105 godina od sticanja zvanja doktora tehnikih nauka, 100 godina dolaska na Univerzitet u Beogradu, kao i 70 godina od poetka rada na kapitalnom delu Kanon osunavanja. Glavne aktivnosti Udruenja na obeleavanju ovih jubileja e biti usmerene na izradu i prikazivanje filmskog materijala, izdavanje strunih i popularnih knjiga i broura, organizovanje strunih i naunih radionica i seminara, kao i na uee u obeleavanju znaajnih dogaaja, praznika, kolskih sveanosti, naunih i popularnih emisija na radio i TV programima, na izlobama i drugim prigodnim skupovima, pisanjem priloga za dnevne novine i strune asopise, i drugim slinim aktivnostim

Pokrenulo inicijativu za proglaenje 2009. godine Godinom Milutina Milankovia; Zapoelo snimanje TV-serije i dugometranog dokumentarno-igranog filma, kao i izradu prigodne knjige o Milutinu Milankoviu; Aktueliziralo kod gradskih organa predlog Geoloke i hidrometeoroloke kole i Srpske akademije nauka i umetnosti za izradu spomenika Milutinu Milankoviu;

Pokrenulo inicijative da, povodom 28. maja 1879. godine, dana roenja Milutina Milankovia, PTT izda prigodnu marku ili kovertu, Telekom Srbije izda halo karticu, a Narodna banka Srbije komplet kovanih novanica s likom Milutina Milankovia.

3. U 2009. godini predviene su sledee aktivnosti:

Izrada dugometranog dokumentarno-igranog filma Milutin Milankovi, putnik kroz vasionu i vekove Nosilac aktivnosti: Udruenje Rok zavretka: maj 2009. godine Premijera 27. maja Izrada TV-serije o Milutinu Milankoviu u kojoj e se, na osnovu zapisa Milutina Milankovia i kazivanja njegovih savremenika i poznavaoca ivota i rada, na dokumentarno-igrani nain i animacijama prikazati ivotni put, nauni i obrazovni rad velikana srpske i svetske nauke. Nosilac aktivnosti: Udruenje Rok zavretka: kraj 2009. godine Izrada prigodne knjige Milutin Milankovi - putnik kroz vasionu i vekove, koja je namenjena uenicima i studentima. Planirano je da se publikacija tampa u 8.000 primeraka i da se zajedno sa ve ranije uraenim filmom, namenjenim istoj populaciji, besplatno podeli svim osnovnim i srednjim kolama, studentima, naunim i strunim udruenjima, kao i drugim zainteresovanim institucijama i organizacijama u Srbiji, Republici Srpskoj i ostalim krajevima gde ive pripadnici naeg naroda. Nosilac aktivnosti: Udruenje Sarauje: Zavod za u napreenje obrazovanja i vaspitanja Rok zavretka: maj 2009. godine Promocija: 28. maja Izrada programa rada Nauno-istraivakog centra za astro-geo-nauke Milutin Milankovi, u ijem radu bi prvenstveno uestvovali mladi talentovani uenici i studenti, koji bi, kroz letnje kole, strune i naune radionice, obraivali teme iz oblasti klimatskih promena po Milankovievoj teoriji i izvodili razliita geofizika eksperimentalna istraivanja na proveri i dopunama Milankovieve teorije. Nosilac aktivnosti: Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Sarauje: Udruenje Rok zavretka: kraj 2009. godine

4. Organizovanje radionica za mlade uesnike na temu: Povezivanje dostignua prirodnih egzaktnih i deskriptivnih nauka kao osnova astronomske teorije klimatskih promena.Planirano je da se ovim radionicama obuhvate sledee teme:

Primena matematike i astronomije u prouavanju klime Zemlje i drugih planeta;

Uloga meteorolokih, klimatolokih, paleoklimatolokih, biogeohemijskih osmatranja i empirijskih istraivanja u razvoju i kasnijoj proveri Milankovieve teorije; Nosilac aktivnosti: Udruenje Sarauju: Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Matematika gimnazija, Geoloka i hidrometeoroloka kola Milutin Milankovi, Opta gimnazija Milutin Milankovi, Istraivaka Stanica Petnica i dr. Rok zavretka: kraj 2009. godine

5. Organizacija Izlobe projekata i originalnih reenja Milutina Milankovia u graevinarstu, a povodom obeleavanja 105-te godinjice Milankovievog doktorataNosilac aktivnosti: Narodna banka Srbije Sarauju: Udruenje, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu Inenjerska komora Srbije, Savez inenjera i tehniara Srbije i Privredna komore Srbije, a uz podrku Ministarstva zatite ivotne sredine i prostornog planiranja.

6. Izdavaka delatnostU okviru izdavake delatnosti Udruenje je planiralo da u jubilarnoj godini Milutina Milankovia izda tri popularne knjige o Milutinu Milankoviu:

Milutin Milankovi, putnik kroz vasionu i vekove Kako sam doiveo Milutina Milankovia, srpskog genija, autora Aleksandra Trifonija, Milankovievog studenta; Milutin Milankovi i Mika Alas, dr Vlade Milievia i grupe autora; Nosilac aktivnosti: Udruenje Rok: kraj 2009. godine

7. Prigodna izdanjaIzdavanje prigodne koverte i halo kartice sa likom Milutina Milankovia Nosilac aktivnosti: PTT Srbije i Telekom Srbije Sarauje: Udruenje Rok: kraj 2009. godine Promocija 28. maja 2009. godine

8. Podizanje spomenika Milutinu MilankoviuNosilac aktivnosti: Skuptina grada Beograda- Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica

Sarauju: Urbanistiki zavod Beograd, Zavod za zatitu spomenika Beograd i Udruenje Rok: Pripremne aktivnosti do kraja 2009. godine.

9. Pokretanje inicijative za otvaranje muzeja, spomen kue ili zadubine Milutina MilankoviaNosilac aktivnosti: Udruenje Rok: kraj 2009. godine

10. Odravanje sveane godinje skuptine Udruenja sa prigodnim programom, povodom 28. maja, roendana Milutina Milankovia;Nosilac aktivnosti: Udruenje Rok: 28. maj 2009. godine

11. Uee u aktivnostima koje organizuju druge institucije

Pratee aktivnosti na 35. Meunarodnom sajmu graevinarstva u Beogradu Skup: Veliki naunik i veliki graditelj akademik Milutin Milankovi,graevinski inenjer, prvi doktor tehnikih nauka u Srba Nosilac aktivnosti: Inenjerska komora Srbije i Savez graevinskih inenjera i tehniara Srbije 14 decembar Sarauje: Udruenje Rok: 23. april 2009. godine 5. Kongres balkanskih geofizikih drutava u Beogradu Uvodno predavanje: Milutin Milankovi u geofizici Nosilac aktivnost: Unija balkanskih geofizikih drutava Sarauje: Udruenje Rok: 10. maj 2009. godine Obeeavanje 130-te godinjice roenja Milutina Milankovia u Dalju Premijera fila Milutin Milankovi, putnik kroz vasionu i vekove i Promocija knjige Milutin Milankovi, putnik kroz vasionu i vekove Nosilac aktivnosti: Optina Erdut Sarauje: Udruenje Rok: 29. maj 2009. godine

Sveani skup povodom 130-te godinjice roenja Milutuna Milankovia u Banja Luci Nosilac aktivnosti: Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske Sarauje: Udruenje Rok: oktobar 2009. godine Projekat Srbija u Srbiji Nosilac aktivnosti: Ministarstvo kulture

Sarauje: Udruenje Rok: Tokom 2009. godine Sveani skup povodom 130-te godinjice roenja Milutuna Milankovia u Novom Sadu Nosilac aktivnosti: Privredna komora Vojvodine Sarauje: Udruenje Rok: septembar 2009. godine

Udruenje e uzeti aktivno uee u svim manifestacijama u koje bude ukljueno od strane drugih organizacija i institucija.

Vlada Republike Srbije je 2009. godinu proglasila Godinom Milutina Milankovia i donela Odluku o obrazovanju Odbora za obeleavanje jubileja sto trideset godina od roenja Milutina MilankoviaNa svojoj sednici od 26.februara 2009. godine Vlada je donela Odluku o proglaenju 2009. godinom Milutina Milankovia, dok je na sednici od 05.marta ove godine donela i Odluku o obrazovanju Odbora za obeleavanje jubileja stotrideset godina od roenja Milutina Milankovia. Obe odluke su objavljene u Slubenom glasniku br. 16 od 06.03.2009. Upravni odbor Udruenja sa zadovoljstvom pozdravlja ove odluke Vlade i smatra da su one od izuzetnog znaaja za revalorizaciju linosti i dela Milutina Milankovia. Na taj nain se realizuje jo jedna u nizu aktivnosti koje su inicirane Programom Udruenja graana Milutin Milankovi za obeleavanje jubileja. Saglasno taki 5. Odluke o obrazovanju Odbora, Udruenje e predloiti Ministarstvu za nauku i tehnoloki razvoj da se formira posebno radno telo za realizaciju PROGRAMA OBELEAVANJA 130-te GODINJICE ROENJA MILUTINA MILANKOVIA, kojeg realizuje Udruenje.

TV serija o Milankoviu uskoro pred gledaocimaRealizujui program vizualizacije linosti i dela Milutina Milankovia, a u okviru programa obeleavanja 50-togodinjice smrti i 130-togodinjice roenja, Udruenje graana Milutin Milankovi radi na snimanju TV serije o toj grandioznoj linosti nae i svetske nauke. elja autora, saradnika i prijatelja velikana srpske i svetske nauke, je da se kombinacijom dokumentarne grae, igrane strukture i grafiki dizajniranih segmenata dobije moderna i kompleksna video prezentacija Milankovievog dela, ali i da se emotivno doivi njegov ivot, rad i ljubav prema svome narodu. Ekipa autora, od kojih neki ve godinama rade na istraivanju arhivskog materijala, prouavanju dela i sagledavanju pozicioniranosti u svetskoj nauci u svetlu aktuelnih

globalnih klimatskih promena, prikupila je znaajnu grau koja e posluiti kao osnova za izradu serije. Serija je dokumentarna forma modernijeg izraza, emu e znatno doprineti igrana struktura kojom se prati odrastanje, stasanje i zrelost Milutina Milankovia. Serija e prikazati Milankovia kao svestrano obrazovanog oveka, koji je sa velikom strau upijao klasike svetske knjievnosti, operske i pozorine predstave, remek dela renesansnih i drugih slikara, ne propustivi nijednu priliku koja mu se ukazivala, da svoje znanje i afinitete zadovolji i upotpuni sa novim sadrajima. Ali i linost koja je do krajnjih svojih granica posveena problemu koji eli da rei, sistematian, uporan, matematiki do perfekcije precizan i metodian, na sretan nain spajajui raskoan sanjarski talenat i upornost jednog istraivaa. Njegova dela, posebno autobiografska kazivanja, obiluju lepotom najboljeg knjievnog pripovedaa, nezaobilazan su izvor za svakoga ko eli da neto kae o Milankoviu, bilo na precizan nauniki nain, bilo poetino odabranom formom, poput filma ili TV serije, baleta, romana ili na neki drugi nain.

Duan Poek u ulozi zrelog Milankovia nemakim oficirima

Vladan Dujovi u sceni sa

Kazivanjem naunika iz razliitih oblasti stvaranja, TV serija e pribliiti gledaocima deo Milankovievog naunog opusa i zbog ega je on na najcitiraniji naunik, zato je nezaobilazan kada se govori o nastanku ljudske civilizacije ili njenoj perspektivi u svetlu globalnih klimatskih promena. Animacijama nekih segmenata njegove teorije doarae se jednim delom veliina i znaaj teorije osunavanja Zemlje i problem periodizacije ledenih doba na njoj. Manje poznati doprinos i ostvarenja Milankovia na planu inenjerske prakse, graevinarstva, prorauna astronomskog kalendara i drugi doprinosi, nai e svoje mesto u TV seriji. Kamera e pokazati i najznaajnije lokacije na kojima i gde je Milankovi, odrastao, kolovao se, ivio, stvarao - od rodnog Dalja u Slavoniji, Osijeka, Bea, Budimpete, do Beograda, u kome je iveo i stvarao 50 godina. Veliina dela i bogatstvo stvaranja i ivljenja uslovljavaju obim TV serije, tako da e ista imati 10 epizoda po 55 minuta, ime e se u godini jubileja 130 godina od roenja Milutina Milankovia, na dostojan nain zaboravljeni naunik vratiti meu svoj narod koji je tako zaduio.

Glumaka ekipa koja tumai lik Milankovia u raznim periodima njegovog ivota na upeatljiv nain doarava njegov lik. Za to su se potrudili deak Mihajlo Andri i glumci Dejan Petoevi, Vladan Dujovi i Duan Poek. Snimanje igranih scena za TV seriju je skoro okonano, kao i dobar deo dokumentarnog sadraja i kazivanja naunika. Preostaje snimanje jo na nekoliko lokacija i sa nekoliko naunika tumaa ivota i dela, ali i uslova u kojima je stvarao i iveo Milankovi. U formi pripovedaa i tumaa ivota i dela u TV seriji je ukljueno blizu 30 eminentnih strunjaka, akademika, doktora nauka i drugih lica iz raznih drutvenih i naunih oblasti, koji ivom reju nastoje da gledaocima priblie ambijent i uslove u kojima je iveo i stvarao Milankovi, te njegov stvaralaki opus. Scenario i reija TV serije su povereni Draganu Eliu, autoru brojnih dokumentarnih, kratkih igranih i igranih ostvarenja, sigurno jednom od najpoznatijih autora tih formi u zemlji, dok je direktor fotografije profesor na katedri kamere Drako Plavi.

Multimedijalno vee u Vankuveru Milutin Milankovi Putnik kroz vasionu i vekoveU subotu, 28. marta u Velikoj sali Srpske Pravoslavne crkve Sveti Sava u Vankuveru, Kanadi, odrano je multimedijalno vee, posveeno genijalnom srpskom nauniku Milutinu Milankoviu. U godini u kojoj se obeleava 130 godina od njegovog roenja, ovo je prva manifestacija kojom se naa dijaspora ukljuila u proslavu lika i dela jednog od najveih svetskih naunika 20. veka. Gost predava bio je lan Udruenja graana Milutin Milankovi, dr Vlado Milievi, jedan od najpriznatijih geologa-geofiziara u Kanadi, koji preko 20 godina istrauje ivot i delo velikog Milutina Milankovia. Vee pod nazivom Milutin Milankovi Putnik kroz vasionu i vekove jedno je u nizu od brojnih deavanja u okviru Dana srpske kulture u Britanskoj Kolumbiji, najvee srpske kulturne manifestacije na Zapadnoj obali Severno-amerikog kontinenta. Po reima Aleksandra Milojevia, izvrnog direktora manifestacije glavni cilj je da se, kroz brojne programe, predstavi srpska kultura ljudima u ovom delu Kanade. I Radio Beograd, u svojoj, veoma sluanoj emisiji posveenoj naoj dijaspori, Veeras zajedno, pruajui svoj doprinos, posvetio je znaajnu panju ovoj manifestaciji i popularizaciji lika i dela Milutina Milankovia.

Tribina u Panevu

U organizaciji Odbora za ekologiju Regionalne privredne komore Panevo i Udruenja graana Milutin Milankovi u Panevu je 29. januara odrana veoma uspela tribina posveena obeleavanju 130-togodinjice roenja Milutina Milankovia. Tom prilikom na tribini su govorili predstavnici Udruenja Milutin Milankovi Jasminka Smailagi, diplomirani meteorolog i Slobodan Stojanovi, lan Upravnog odbora. U ime domaina i organizatora govorila je Jasmina Vladisavljevi, dipl.ing., sekretar Odbora za ekologiju. Nakon projekcije filma Putnik kroz vasionu i vekove i izlaganja uesnika o globalnim klimatskim promenama i moguim scenarijima razvoja klime u budunosti, kao i Programu aktivnosti na planu obeleavanja 130-te godinjice roenja Milutina Milankovia, razvila se vrlo iva diskusija. Gosti su, zajedno sa posetiocima tribine, diskutovali o veoma irokom spektru pitanja koja su se postavljala. Zajednika ocena i elja svih prisutnih bila je da je potrebno organizovati i druge tribine iz oblasti naunog dela Milutina Milankovia, klimatskih promena, ETA modelu, ekolokih posledica i drugih tema i u tom smislu zatraili pomo za naredne aktivnosti. Gospodin Bosilj Dragan, predsednik Privredne komore Panevo, zahvalivi se na pomoi u organizaciji aktivnosti, naznaio je spremnost ove institucije da i ubudue bude organizator i domain slinih manifestacija, ime e se pruiti konkretan doprinos sveukupnim akcijama na upoznavanju javnosti sa likom i delom Milutina Milankovia.

PREDLOG PROGRAMA OBELEAVANJA 50-te GODINJICE SMRTI i 130-te GODINJICE ROENJA MILUTINA MILANKOVIA

1. UVODUdruenje graana Milutin Milankovi, osnovano s ciljem da popularizacijom linosti i dela, valorizacijom naunog rada Milutina Milankovia, i njegovog doprinosa svetskoj nauci otrgne od zaborava i osvetli bogat ivot, svestran rad i ljubav prema otadbini, jednog od najveih naunika u istoriji srpskog naroda. Zahvaljujui dosadanjim aktivnostima Udruenja (dokumentarno-igrani film na srpskom i engleskom jeziku, nekoliko drugih video proizvoda, dvojezina publikacija i nekoliko

knjiga o Milankoviu, iniciranje davanja imena institucijama i ulicama, nauni i popularni skupovi, izlobe, promocije filma i izdanja u zemlji i inostranstvu), ime Milutina Milankovia znatno vie je zastupljeno u naoj javnosti. Time se stvaraju uslovi i mogunosti za masovnijim i svestranijim radom na potpunoj valorizaciji celokupne aktivnosti i daljnjoj popularizaciji ovog velikana srpske nauke. U promotivnim i propagandnim aktivnostima za te ciljeve treba maksimalno iskoristiti jubileje u ovoj i nastupajuoj 2009. godini. Obeleava se 2008. godine 50-ta godinjica smrti, a 2009. godine, sem obeleavanja 130-te godinjice roenja, navrava se i 100 godina dolaska Milankovia na Univerzitet u Beogradu, kao i 90 godina od poetka rada na njegovom kapitalnom delu Kanon osunavanja. Obeleavanje ovih godinjica treba da poprimi opti karakter i privue panju dravnih, naunih, kolskih i drugih institucija u Srbiji, Republici Srpskoj i drugim krajevima u kojima ive nai sunarodnici, te stoga Program ima inicirajuu funkciju ukljuivanja zainteresovanih institucija u njegovu realizaciju. Glavne aktivnosti programa usmerene su na 2009. godinu, ali e se i u 2008. godini, sem aktivnosti na obeleavanju 50-te godinjice smrti, realizovati veliki broj pripremnih aktivnosti u vezi s obeleavanjem jubileja u 2009. godini. Udruenje e svoje aktivnosti usmeriti na uee u obeleavanju znaajnih dogaaja, praznika, kolskih sveanosti, naunih i popularnih emisija na radio i TV programima, kao i uee na izlobama i drugim prigodnim skupovima, pisanjem priloga, prikazivanjem filmskog materijala, i drugim slinim aktivnostima u cilju popularizacije lika i dela Milutina Milankovia.

2. Program obeleavanja 50-te godinjice smrti Milutina MilankoviaMilutin Milankovi umro je 12. decembra 1958. godine u Beogradu. Prvobitno je sahranjen u grobnici na Novom groblju u Beogradu, ali je, prema sopstvenoj elji i na inicijativu sestre bliznakinje Milene, 1966. godine prenet u porodinu grobnicu na pravoslavno groblje u Dalj, na obali Dunava - rajske reke Fison, odakle je poao na svoj put kroz vasionu i vekove, gde i sada poiva. Blistavi um preselio se fiziki meu zvezde, da veno putuje kroz vasionu i vekove ije je puteve, ve za ivota najbolje, poznavao. Aktivnosti na obeleavanju ovog dogaaja odvijae se uglavnom u toku meseca decembra intenziviranjem nastupa u sredstvima javnog informisanja s detaljima iz ivota i rada Milutina Milankovia, kao i kroz sledee aktivnosti:

Na dan 50-te godinjice smrti (12. decembar) prigodnim napisima i nastupima u TV-emisijama, dnevnim novinama i u radio emisiji Dogodilo se na dananji dan, podsetiti javnost da je toga dana, 1958. godine, preminuo velikan srpske nauke;

Predavanje profesora Aleksandra Trifonija Kako sam doiveo Milutina Milankovia, srpskog genija s projekcijom filma Putnik kroz vasionu i vekove realizovati u sali Konaka knjeginje Ljubice, 01. 12. 2008. godine u 18.00 asova; U drugoj sedmici decembra (8-13), jednu emisiju Radio Beograda Kod dva bela goluba posvetiti najinteresantnijim detaljima iz ivota i rada Milutina Milankovia; Predavanje profesora Zorana Kneevia, direktora Astronomske opservatorije, Milutin Milankovi - astronom uz prikazivanje filma Kroz vasionu i vekove organizovati na Prirodno-matematikom fakultetu u Niu, 05.12.2008. godine u 18:00 asova; U saradnji sa Graevinskim fakultetom iz Beograda organizovati skup Seanje na Milutina Milankovia. Na skupu e, uz glumaku interpretaciju Ljubivoja Tadia, premijerno biti prikazani inserti iz TV-serije o velikanu srpske nauke, govorie savremenica Milutina Milankovia, akademik Mileva Prvanovi, zatim Aleksandar Trifoni i Velibor otra (Milankovievi studenti). profesor Graevinskog fakulteta dr. Dragoslav umarac i profesor Rudarsko-geolokog fakulteta dr. Zoran Stevanovi. Skup e se odrati u Sveanoj sali Graevinskog fakulteta, Bulevar kralja Aleksandra br. 73, 12.12. 2008. godine u 18.00 asova; Poseta rodnom mestu naunika, obilazak njegove rodne kue i groba u Dalju organizovati 13. decembra. 2008. godine u vremenu od 07.00-21.00. asova.

3. Program obeleavanja 130-te godinjice roenja Milutina MilankoviaS obzirom da se oekuje da e obeleavanje 130-te godinjice roenja Milutina Milankovia privui panju i drugih institucija, prvenstveno Srpske akademije nauka i umetnosti i Univerziteta, kao i programa Meunarodne godine astronomije, Udruenje e uzeti aktivno uee u svim manifestacijama u koje bude ukljueno. Udruenje e, takoe, u svoj program ukljuiti sve zainteresovane institucije i pojedince. Glavna aktivnost Udruenja u jubilarnoj godini bie izrada dokumentarno-igrane TVserije o Milutinu Milankoviu; takoe i popularne publikacije, koja bi, zajedno sa ve uraenim filmom, bila besplatno podeljena svim kolama, fakultetima i drugim institucijama u Srbiji i drugim krajevima u kojima ive nai sunarodnici. Udruenje planira da pokrene akcije kojima bi se, i na drugi pogodan nain, obeleili navedeni jubileji, ukljuujui i formiranje sekcija Udruenja u drugim mestima Srbije i u inostranstvu.

Promocija knjige Razor obraenih njiva Esej o Milankoviu dr Vlada Milievia u Banja Luci

U organizaciji Udruenja Milutin Milankovi, Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i preduzea Projekt A.D. iz Banja Luke, u

Banja Luci 29.maja je odrana promocija knjige Razor obraenih njiva Esej o Milankoviu autora dr Vlada Milievia. U prepunom Sveanom salonu Banskih dvora, nadahnutim besedama autora i knjievnika Ranka Risojevia, kulturni i nauni dogaaj posveen Milutinu Milankoviu, odisao je ushienjem i ponosom na to to je taj stvaralac srpskog roda zaduio svetsku nauku, kome se srpski narod tek oduuje na pravi nain. Organizatori su se potrudili da obezbede sve organizacijske i medijske uslove da ovaj kulturni dogaaj bude upamen i inicirajui za budue aktivnosti na revalorizaciji Milutina Milankovia. Iz materijala koji je pripremljen za posetioce i sredstva javnog informisanja istiemo sledee: Razor obraenih njiva je knjiga o Milankoviu, globalnom zagrevanju i klimatskim promenama, ovekovom bahatom odnosu prema majci Prirodi, modro plavoj planeti u Sunevom sistemu, radosti ivljenja, tragovima i opomenama iz prolosti. ovek e se uzdizati u sutranjici samo ako bude potovao i sauvao Prirodu: sa njom je gospodar, bez nje je prah.Autor

Piui svoju estu po redu knjigu, autor dr Vlado Milievi, prije njenog zavretka, donio je odluku da njenu promociju odri upravo u Krajini i njenoj Banja Luci, elei da na taj nain pokua da odui dva duga dug prema Milutinu Milankoviu i dug prema svom rodnom kraju, smatrajui pri tom da prua svoj doprinos vraanju Milankovia daljskog argonauta ponovo meu Srbe koji su ga, izgleda, zaboravili. Na taj nain podaruje svima koji je proitaju, svoje misli, svoja intimna osjeanja, znanje i naune dileme, a poklanja i jednog velikog oveka i jedno veliko ime koje se u svetu itekako uvaava i mnogo znai. Postavljajui sebi brojna pitanja - kako to da takva nauna veliina, priznata i poznata u cijelom svijetu, u svojoj Srbiji i srpskom narodu bude zapostavljen, maltene zaboravljen, da nema nastavljaa njegovog djela, dostojnih obiljeja kojima bi svijetu sa ponosom pokazivali koga smo to imali, uz brojna druga, preuzimajui na sebe odgovornost i dio kolektivne krivice srpskog naroda, svojom obavezom smatrao je i smatra da svako ko umije i neto zna i moe, duan je da prui doprinos da se srpski rod, ali i svi drugi koji ive na ovim balkanskim prostorima, upoznaju sa ivotom i djelom Milutina Milankovia. Naunika za koga autor kae da je eraktiki ili mozaiki stenski blok.., ogromna stenska masa, stamena, vrsta, transportovana daleko od od matinog mesta pomou gleera koji je svojom neizmernom snagom uspeo da pokrene tako masivan blok. Prouavajui brojne knjige na zapadu o Milankoviu i njegovim ciklusima osunavanja, nepobitno je utvrdio da skoro i nema strune knjige u kojoj se o njemu ne pie kao tvorcu teorije osunavanja. Utvrdio je, i u svojoj knjizi autor eksplicitno naznaio da, za sva

vremena kada se govori o klimi, njenoj promeni u prolosti ili predvianjima za budunost ne moe se zaobii Milankovi, naprotiv. Autor ove knjige, itaoci e se moi u to uvjeriti, kao i njegov idol Milankovi, pie i itaocima saoptava stvarnost na jedan lirski nadahnut nain, inei tako i teku suvoparnu, matematikih i drugih nauka, terminologiju i proseno obrazovanom itaocu sasvim razumljivom. Stoga ne treba ovu knjigu zaobii, ve ju prigrliti, a nakon njenog itanja sigurno e se osjetiti pomijeano osjeanje ponos da imamo takve svetske veliine poput Milankovia, radost da imamo autore koji su spremni da ogroman rad, znanje i strunost u tumaenju ivota i djela Milankovia saopte drugima, ali i osjeaj krivice to nismo vie znali ili neto preduzeli da se nepravda ispravi. Ali za to nije kasno i treba uiniti sve da se Milankovi po drugi put vrati Srbima, jer ga je svijet ve prisvojio i oznaio kao batinika za sva vremena. Pruajui Udruenju Milutin Milankovi, kao i autorima filma, moralnu, strunu i materijalnu podrku, radovao se svakom uinjenom koraku, a izrazio ogromno zadovoljstvo to je takav projekat filma i publikacije doivio svoje okonanje. Poelio je, i to se realizuje, da se film i knjiga promoviu zajedno u Banja Luci. Milutin Milankovi, Srbin iz Dalja, putnik kroz vasionu i vekove, graevinski ininjer, doktor tehnikih nauka, akademik, profesor Beogradskog univerziteta, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. Naunik koji je matematiki objasnio nastanak ledenih doba, tvorac nove metodologije u klimatologiji, otac klimatskog modeliranja, autor najpreciznijeg astronomskog kalendara i neimar mnogih znaajnih graevinskih objekata u svetu i Srbiji, danas je, po svetskim merilima, priznat kao jedan od velikana nauke XX veka.

Roen je 28. maja 1879. godine u Dalju, gradiu na Dunavu u neposrednoj blizini Osijeka (kao esto koleno porodice Milankovi, koja se u poznatoj seobi pod vodstvom Arsenija arnojevia, doselila sa Kosova).

S' izvanrednim uspehom 1903. godine zavrava studije na Tehnikom fakultetu u Beu, a ve 1904. godine, kao jedan od prvih doktoranata tehnikih nauka u Beu, polae doktorski ispit sa disertacijom Prilog teoriji armirano-betonskih nosaa, po emu se trajno izdvojio kao prvi Srbin - doktor tehnikih nauka. arko je eleo da se zaposli na Univerzitetu u Beu, ali kao Srbin to nije mogao, pa je nekoliko godina uspeno radio u graevinskoj praksi.

Jo kao mlad graevinski ininjer postao je poznat u tehnikom svetu time to je izveo osnovne jednaine za odreivanje armature betonskih nosaa. Kakvo su poverenje u njega imali njegovi profesori, pokazuje injenica da su mu, iako veoma mladom ininjeru, poverili izradu armirano-betonske konstrukcije jednog krila zgrade Tehnikog fakulteta u Beu. Meutim, treba istai da se on nije pri tome ograniio samo na praktinu ininjersku delatnost, ve je poeo objavljivati naune radove i traiti zatitu svojih patenata. Kao graevinski ininjer imao je est zvanino priznatih patenata, tridesetak sraunatih i izvedenih objekata, a na 25 objekata u Jugoslaviji, Austriji, Italiji, Maarskoj i Rumuniji su primenjena njegova graevinska reenja.

Pored klasinih graevinskih objekata zasnovanih na armirano-betonskim konstrukcijama, znaajni su i projekti za izgradnju armirano-betonskih korita za hidrocentrale i kanalizacione profile. Za vreme veoma kratke ininjerske prakse u graevinarstvu projektovao je, ili je uestvovao u projektu, deset hidrocentrala, od kojih su tri bile na teritoriji Bosne (Banjaluka, Biha i Krupa). Meutim, razvoj svetskih dogaaja spreio je njihovu izgradnju.

1905. godine preduzee barona Pitela iz Bea, zahvaljujui prvenstveno Milankovievoj veoma strunoj obradi tehnike dokumentacije i mudro voenim pregovorima, dobija izradu kanalizacije i savskog kolektora u Beogradu.

Na poziv srpske vlade, poput brojnih srpskih intelektualaca iz rasejanja, noen dubokim patriotizmom, Milankovi 1909. godine naputa udoban ivot, uspean i finansijski veoma unosan posao graevinskog ininjera u Beu, te dolazi u Beograd za profesora primenjene matematike na Univerzitetu.

Odluku da ostane u Beogradu doneo je iz dubokog uverenja da e se samo onda oseati srenim i smatrati da je postigao pravi cilj svoga ivota ako postane naunik od formata.

Radei u miru, koristei svoje izuzetno matematiko znanje, tragajui za naunom oblau gde bi ga mogao primeniti, Milankovi otkriva da je to vasiona, njene tajne i promene koje su se desile u njoj i koje e se u budunosti desiti. Na osnovu svojih naunih istaivanja, u koja je uneo svoj veliki matematiki talenat i poznavanje zakona fizike i astronomije, razvio je astronomsku teoriju klimatskih promena na Zemlji kojom je razjasnio tajnu nastanka ledenih doba na naoj planeti.

1941. godine, u svojoj 63. godini sublimirao je svoj celokupni rad na matematikoj teoriji klime i napisao kapitalno delo Kanon osunavanja zemlje. Time je postigao svoj ivotni cilj i prestaje da se bavi naukom (Kada jednom ulovi krupnu ribu, sitnije ti vie nisu zanimljive. Radio sam 25 godina na svojoj teoriji osunavanja, a sada kada je zavrena, ostao sam bez posla. Isuvie sam star da ponem rad na novoj teoriji, a teorije veliine kao ova koju sam zavrio, naprosto ne rastu na drveu).

Svoje prvobitno profesonalno opredeljenje (svoju prvu ljubav), graevinarstvo, Milankovi nikad u potpunosti nije naputao. Iako je ljubav ka nauci nosila prevagu u odnosu na tehniku, uvek se trudio da prui doprinos i ovoj delatnosti, posebno ako su to zahtevali dravni interesi. Dobro su poznata njegova reenja armirano-betonskih mostova na eleznikoj pruzi Ni-Knjaevac, kojima je dravi utedeo znatna finansijska sredstva. Znatan doprinos dao je izgradnji objekata za potrebe Ratnog vazduhoplovstva, projektu Kovnice novca i mnogim drugim objektima.

Ako se danas, sa praga treeg milenijuma i vremena globalnog klimatskog izazova koji visi nad glavom oveanstva, okrenemo unazad, uoiemo nauni i istraivaki put kojim je Milankovi prokrstario. Istovremeno, pred nama e iskrsnuti genije matematike, paleoklimatologije, geofizike, graevine, ali iznad svega vizionar i projektant sadanjeg i budueg vremena.

Svojevremeno od mnogih neshvaen, po nekada i osporavan, snagom svojih naunih radova, krio je otpore, govorei pri tom da, ukoliko njegova teorija valja, ona e vremenom nai svoje mesto i biti adekvatno valorizovana. Njegovi radovi ostaju buduim generacijama naunika da ih dalje valorizuju i u optem konsenzusu primenjuju, kao to je to sluaj npr. sa najpreciznijim astronomskim kalendarom koji je Milankovi izraunao jo davne 1923. godine.

U znak priznanja za izvanredna dostignua u nauci, velikanu svetske nauke Milutinu Milankoviu, tom jedinstvenom putniku kroz vreme i kroz prostor, svet se oduio na jedini odgovarajui nain. Njegovim imenom nazvani su po jedan krater na Mesecu i Marsu kao i jedno nebesko telo, a od 1993. godine Evropsko geofiziko drutvo dodeljuje medalju Milutina Milankovia kao veliko priznanje za dostignua u oblasti klimatologije i meteorologije.