mpp, predavanja nedelja iii

Međunarodno privatno pravoPredavanja, 15.3.2013.

Prethodno (incidentalno, prejudicijalno) Prethodno (incidentalno, prejudicijalno) pitanjepitanje

• Prethodno pitanje: za rešavanje o jednom tužbenom zahtevu u jednoj pravnoj stvari, pored glavnog pitanja može se postaviti problem rešavanja prethodnog pitanja, od čijeg rešenja zavisi odgovor na glavno pitanje.

• Sa stanovišta MPP, prethodno pitanje se postavlja ako su ispunjena 3 uslova:

1. Za glavno pitanje, a na osnovu domaće kolizione norme, mora biti merodavno strano materijalno pravo, jer ako je merodavno domaće pravo problem ne postoji, lex fori = lex causae

2. Prethodno pitanje mora sadržati strani element, mora biti samostalna pravna celina i za to pitanje mora postojati specijalna koliziona norma

3. Materijalnopravni rezultat do kojeg vodi povezivanje sa osloncem na lex fori treba da bude različit od materijalnopravnog rezultata do kojeg se dolazi ako se tačka vezivanja usvoji prema lex causae.

Doc. dr Žaklina Spalević


• Rešavanje problema u teoriji i praksi:

1. Zavisno povezivanje: merodavno pravo za prethodno pitanje određuje se primenom kolizione norme prava koje se ima primeniti na glavno pitanje – povezivanje po lex causae. Ovakvo rešenje favorizuje međunarodnu harmonizaciju – suditi o prethodnom pitanju onako kako bi o njemu sudilo pravo koje je inače merodavno za glavno pitanje.

2. Nezavisno povezivanje: tretiranje prethodnog pitanja na način kao da se radi o glavnom pitanju – lex fori, čime se favorizuje interna harmonizacija. Opravdanje: ako bi se jedno pravno pitanje jednom povezivalo po lex fori, a drugi put po lex causae može doći do situacije da pred sudom jedne zemlje jedan brak bude ništav (kao glavno pitanje), a pred sudom druge punovažan (kao prethodno pitanje) i obrnuto.

3. "in concreto" povezivanje: povezivanje s obzirom na okolnosti svakog slučaja pojedinačno.



• Opredeljenje autora (Prof. dr Tibor Varadi, Prof. dr Bernadet Bordaš, Prof. dr Gašo Knežević, Prof. dr Vladimir Pavić):

• Povezivanje po lex causae se koristi kada odluka o prethodnom pitanju ulazi u dispozitiv odluke (zbog toga što je prethodno pitanje pokrenuto incidentalnom tužbom).

• Povezivanje po lex fori se koristi:

Kada sud po sopstvenoj inicijativi razmatra prethodno pitanje ili kada nisu ispunjeni preduslovi o nadležnosti, neophodni za incidentalne zahteve

Ako sud prekine postupak i sačeka odluku stranog organa o prethodnom pitanju (u slučaju međunarodne litispendencije).


Uzvraćanje i upućivanje na dalje pravo Uzvraćanje i upućivanje na dalje pravo (preupućivanje) - Renvoi(preupućivanje) - Renvoi

• Merodavno pravo (određeno na osnovu kolizione norme domaćeg prava) ima svoje kolizione norme, koje mogu biti različite od kolizionih normi domaćeg prava. Pitanje koje se tada postavlja od strane organa koji primenjuje kolizionu normu je: da li je, kada primenjuje merodavno pravo, potrebno da uzme u obzir i koliziona pravila tog prava – da li domaća koliziona norma upućuje na strano pravo uzeto u celini ili samo na njegove materijalne norme? Ako primenjujujući merodavno pravo uzme u obzir i njegove kolizione norme, iste ga u prisustvu određenih pretpostavki mogu odvesti dalje – do prava druge države kao merodavnog (upućivanje), odnosno mogu ga dovesti do primene domaćeg prava kao merodavnog (uzvraćanje). Uzimanje u obzir kolizionih normi merodavnog prava vodi odstupanju od kolizionih pravila domaćeg prava.

• Pojava problema uzvraćanja i preupućivanja na dalje pravo vezuje se za odluke Kasacionog suda Francuske u sporu oko zaostavštine Forgo.



• Supstancijalno upućivanje: pravo zemlje suda (A) će nas direktno uputiti na supstancijalno pravo određene zemlje (B) koje će meritorno rešiti slučaj (A-B).

• Koliziono upućivanje – tri logičke situacije:

1. Pravo zemlje suda (A) upućuje , kao na merodavno, na celokupno pravo određene zemlje (B). Kolizione norme te zemlje (B) mogu smatrati da je supstancijalno pravo te zemlje (B) i merodavno pravo (A-B-B).

2. Pravo zemlje suda (A) upućuje , kao na merodavno, na celokupno pravo određene zemlje (B). Kolizione norme te zemlje (B) mogu smatrati da je supstancijalno pravo zemlje suda (A) merodavno pravo, te dolazi do uzvraćanja na polazno pravo, odnosno pravo zemlje suda (A-B-A).

3. Pravo zemlje suda (A) upućuje , kao na merodavno, na celokupno pravo određene zemlje (B). Kolizione norme te zemlje (B) mogu smatrati da je supstancijalno pravo neke treće zemlje (C) (A-B-C).



• Ranvoa ne znači da sam predmet, akta, šetaju od jednog do drugog suda: uzvraćanje, kao i upućivanje na dalje pravo je jedna misaona operacija u glavi sudije polazne države, koji traži odgovor na pitanje koje je merodavno pravo (predmet se ne šeta između država).

• Pretpostavke za uzvraćanje i upućivanje na dalje pravo:

1. Kolizione norme treba da upućuju na jedno pravo u celini (ne samo na materijalne norme tog prava)

2. Kolizione norme države suda i kolizione norme države na čije pravo kolizione norme upućuju treba da budu različite

3. Potrebno je da postoji određeni činjenični sklop.

• Retko koje pitanje je dalo povoda tolikim diskusijama i kontroverzama u međunarodnom privatnom pravu kao što je to slućaj sa ranvoa.



• Razlozi – argumenti u prilog ranvoa:

strano pravo treba primeniti onako kako bi ga primenio strani sud; izbegava se primena prava koje ima slabije veze sa slučajem – ne bi bilo logično primeniti strano pravo protivno volji dotične strane države; bolja koordinacija pravnih sistema; putem uzvraćanja dolazi do primene domaćeg materijalnog prava koje sud bolje poznaje, tj. dolazi do oživljavanja tzv. egoističkog principa – to stay at home (ostati kod kuće), kojim se podiže kvalitet suđenja.

• Razlozi – argumenti protiv ranvoa:

kolizione norme države suda su pozvane da odrede koje je pravo merodavno, a ne kolizione norme stranog prava; mogućnost začaranog kruga (npr. A-B-C-A); ranvoa nije svojstven ugovornim i deliktnim odnosima.



• Načini primene ustanove ranvoa: foreign court theory i ranvoa " u jednom koraku" predstavljaju rešenja iz uporednog prava koja u slučaju pojave začaranog kruga daju odgovor na pitanje: gde treba stati?

• Po teoriji ranvoa "u jednom koraku" (delimični ili single ranvoa ili kontinentalni ranvoa): činiti samo jedan korak – primeniti materijalne norme prava na koje su ukazale kolizione norme stranog prava na koje su prvo uputile kolizione norme foruma (A-B-A ili A-B-C).

• Po teoriji stranog suda (foreign court theory) – dupli, totalni ranvoa (double, total renvoi): mesto prekida čini se zavisnim od stanovišta koje zauzima pravo na koje je prvo uputilo polazno pravo (ako pravo države B poznaje ustanovu ranvoa A-B-A-B, a ako pravo države B ne poznaje ustanovu ranvoa A-B-A.



• Ranvoa u našem MPP

• ZMPP poznaje ranvoa i prihvata koliziono upućivanje: Uzima u obzir pravila strane države o određivanju merodavnog prava. Ukoliko strano pravo ili preupućeno pravo uzvraća na naše pravo, primeniće se naše pravo. Dakle: prihvata teoriju stranog suda, osim u situaciji kada strano pravo uzvraća na naše pravo, kada govorimo o delimičnom ranvoa.

• Ranvoa se ne primenjuje:

Ako na strano pravo ukazuju kolizione norme drugih naših zakona – zato što su van ZMPP ostale oblasti u kojima ranvoa uglavnom nije prihvaćen

Ako je merodavno pravo utvrđeno autonomijom volje (koja je imanentna ugovornom pravu – što je inače opšte prihvaćeno u uporednom pravu)

Ako je merodavno pravo utvrđeno po principu najbliže veze.


Javni poredakJavni poredak

• Javni poredak: osnovna načela domaćeg prava koja se ne smeju žrtvovati zarad efikasne međunarodne saradnje.

• Držeći se načela da uvek treba primeniti ono pravo koje je najlogičnije vezano sa pravnim odnosom koji se raspravlja, sud može doći u situaciju da primeni neko strano pravo i da time povredi neko od osnovnih načela domaćeg poretka (npr. zabrana rasne diskriminacije, načelo nediskriminacije prema vanbračnoj deci).

• U primeni stranog prava: takav rizik uvek postoji – nikada se do kraja ne mogu predvideti svi takvi efekti primene stranog prava.

• Postavlja se pitanje: do koje granice se može ići u primeni stranih pravila koja su suprotna našem poretku? U svakom slučaju, neke razlike se moraju tolerisati – uslov međunarodne saradnje. Ali se ponovo postavlja pitanje: do kog stepena može ići ta tolerancija?



• Termini koji se koriste u teoriji:

Javni poredak

Međunarodni javni poredak.

• Nedostatak termina "međunarodni javni poredak": može se stvoriti utisak da je reč o nekoj naddržavnoj ustanovi, iako je reč o jednoj ustanovi nacionalnog prava – pozvana da štiti vrednosti samo domaćeg poretka.

• Javni poredak i ustanova javnog poretka u MPP:

Javni poredak: same osnovne norme domaćeg prava koje se u svakom slučaju moraju zaštititi

Ustanova javnog poretka: institut MPP koji omogućuje da domaći organ ne postupi po uputstvu domaće kolizione norme ili ne prizna stranu odluku da bi se zaštitio domaći javni poredak.



• Pri utvrđivanju sadržaja i granica javnog poretka moguća su dva pristupa:

Opšta klauzula – krug normi koje čine javni poredak jedne države može se nagovestiti jednom opštom klauzulom (npr. osnovni principi pravnog poretka)

Nabrajanje – Enumeracija normi javnog poretka ili domena u kojima imperativne norme automatski predstavljaju deo javnog poretka. Bilo je pokušaja da neke Haške konvencije nabroje norme koje čine javni poredak. Nedostatak: nije moguće sve ove norme unapred pobrojati, zato što nije moguće unapred predvideti sve probleme koji mogu nastati, zbog inventivnosti života.

• Javni poredak i imperativni propisi: Javni poredak se ne može izjednačiti sa imperativnim normama. Javni poredak je uža kategorija od zbira imperativnih propisa i obuhvata samo one norme kojima se štite najosnovnije vrednosti našeg poretka.



• Relevantnost stepena zainteresovanosti domaće države: da li ćemo u jednom konkretnom slučaju odbraniti rešenje domaćeg prava i otkloniti stranu normu, zavisi od intenziteta veze između konkretnog pravnog odnosa i domaćeg poretka i od toga u kojoj meri je domaća država u datom slučaju zainteresovana, u kojoj meri je domaći poredak tangiran.

• Povreda javnog poretka: povredu javnog poretka mogu da prouzrokuju samo meritorni efekti strane norme (kao primene) ili efekti strane odluke (kao priznanja) – bitan je rezultat (efekat) koji strana norma ili odluka proizvode u domaćem pravnom sistemu.

• Javni poredak se dovodi u vezu kod:

Primene stranog prava i priznanja, i

Priznanja i izvršenja stranih sudskih i arbitražnih odluka.



• Neprimena stranog prava: u slučaju neprimene stranog prava postoji mogućnost primene neke druge norme istog stranog prava ili mogućnost primene domaće norme – vladajuće stanovište. Ako se ustanova javnog poretka stavlja u dejstvo u postupku preispitivanja strane odluke – strana odluka se neće priznati, niti izvršiti na domaćoj teriroriji.

• Relevantnost javnog poretka: relevantan je samo javni poredak koji važi u momentu kada se odlučuje o tome da li će se primeniti strano pravo ili priznati strana odluka.

• Pozitivne strane javnog poretka: suprostavljanje ropstvu, nacionalizaciji privatne imovine posle socijalističkih revolucija, raznim vrstama diskriminacije...

• Negativne strane javnog poretka: pravna nesigurnost, nepredvidivost rezultata, mogućnost zloupotrebe.


Norme neposredne primeneNorme neposredne primene

• Norme neposredne primene: pretenduju da budu uvažavane mimo kolizionih pravila, odnosno bez obzira na to na koje pravo u datom slučaju inače ukazuje koliziona norma.

• Sličnost između normi neposredne primene i normi javnog poretka – i jedne i druge će se primeniti bez obzira na to šta kaže koliziona norma.

• Razlike:

Do intervencije javnog poretka dolazi nakon što je utvrđeno da je merodavno pravo pravo određene strane države, dok se norme neposredne primene primenjuju bez prethodne konsultacije kolizionih normi.

Problem javnog poretka je pitanje zaštite osnovnog principa domaćeg prava, dok je problem normi neposredne primene otvoren i u pogledu prava koje je određeno kao merodavno (lex causae), pa i u pogledu normi nekog trećeg prava.



• Fosion Franseskakis: francuski pravnik grčkog porekla je 1958. godine objavio studiju o normama neposredne primene. Sam problem je postojao i ranije, te ono što je novijeg datuma nije sama teorijska opcija, već praktični značaj dilema.

• Ono što je relativno nov fenomen jeste čvrsta i učestana povezanost javnopravnih i privatnopravnih normi u sferi međunarodne trgovine, zbog čega su u vezi sa normama neposredne primene pre svega međunarodni privredni (komercijalni) ugovori, iako se problem može pojaviti i u drugim oblastima/propisima (npr. zabrana monopolskog poslovanja, carinski propisi, devizni propisi, propisi kojima se štiti konkurencija, norme o bojkotu).

• Norme neposredne primene nalaze se uglavnom u odredbama tzv. ekonomskog zakonodavstva – u sferi koju države uređuju kako bi obezbedile osnovne poluge funkcionisanja privrede.



• U cilju davanja odgovora na pitanje koje su norme neposredne primene, date su brojne definicije koje jasno izdvajaju karakteristike ovih normi, ali ne mogu uvek da posluže kao nedvosmisleni kriterijum pomoću kojeg bi se za svaki propis moglo utvrditi da li je reč o normi neposredne primene.

• Definicija koju je dao Fosion Franseskakis: norme neposredne primene predstavljaju one propise (francuskog) prava – bez obzira na to da li spadaju u javno ili privatno pravo – "za koje je interes francuske državne zajednice odviše velik da bi mogli ući u konkurenciju sa inostranim zakonima".

• Definicija koju je dala Bernadet Bordaš u svojoj doktorskoj disertaciji: "Norme neposredne primene su prinudna materijalna pravila koja na eksplicitan ili implicitan način određuju ublast svoje sopstvene obavezne primene, odnosno nameću sopstvenu merodavnost bez posredovanja kolizionih normi".



• Primena normi neposredne primene dolazi u obzir samo kada one same pretenduju da budu primenjene. U cilju davanja odgovora na pitanje kada se zaista primenjuju norme neposredne primene, razlikujemo 3 situacije:

1. Ako je norma neposredne primene deo lex fori – primenjuje se uvek

2. Ako je norma neposredne primene lex causae – primenjuje se uvek, osim ako vređa domaći javni poredak

3. Ako se radi o normi neposredne primene nekog trećeg prava postoji mogućnost primene pod uslovom da norma sama jasno pretenduje na primenu, bez obzira na kolizione norme i ako se traži značajna povezanost sa pravnim poretkom o čijoj normi neposredne primene je reč.

• Norme neposredne primene se ne uzimaju striktno – samo se mogu uzeti u obzir (tada se primenjuje neka norma merodavnog prava: klauzula rebus sic stantibus, princip savesnosti i poštenja ili viša sila).


mpp, predavanja nedelja iii

Documents