mpp, predavanja nedelja vi

Međunarodno privatno pravoPredavanja, 5.4.2013.

Pravna i poslovna sposobnostPravna i poslovna sposobnost

• Pravna sposobnost: svojstvo jednog lica, na osnovu kojeg ono može biti nosilac prava i obaveza.

• Smatra se da je svaki čovek subjekt prava – da ima pravnu sposobnost.

• U najvećem broju zemalja pravna sposobnost nastaje rođenjem, ali se ponegde zahtevaju i dodatni uslovi: da je dete živo rođeno, sposobnost za vanmaterični život, minimum 24 časa života.

• Mogući problemi se mogu javiti kod pitanja:

Nasciturusa (začeto, a nerođeno dete) –kada može imati neka prava

Lica proglašenih za umrle i komorijenata (lica koja su umrla pod istim okolnostima) – da li su umrli istovremeno ili su pojedinci nadživeli druge.

Doc. dr Žaklina Spalević


• Poslovna sposobnost: sposobnost da se izjavama volje ili sopstvenim radnjama stiču prava i zasnivaju obaveze.

• U pogledu poslovne sposobnosti razlike su mnogo veće i za praksu neuporedivo značajnije, čime i problemi sukoba zakona postaju teži i brojniji – postoje razlike između apsolutne sposobnosti, apsolutne nesposobnosti i delimične nesposobnosti , s posebnim razlikama u pogledu starijih maloletnika (koje ugovore mogu zaključiti, kada se traži odobrenje, mogu li ući u brak, mogu li se zaposliti, itd); razlike u pogledu uzrasta za sticanje poslovne sposobnosti; razlike u pogledu emancipacije (sticanja poslovne sposobnosti pre punoletstva); razlike u pogledu shvatanja ograničene poslovne sposobnosti, razlike koje se kreću od duševne bolesti, preko rasipništva (razlog nepoznat common law sistemima), pa do udaje.



• Tri osnovna koliziona rešenja u pogledu određivanja merodavnog prava za sposobnost fizičkih lica su: državljanstvo, prebivalište i mesto nastanka obaveze.

• Državljanstvo kao pravna kategorija: javnopravni odnos između države i lica na osnovu kojeg lice, državljanin, stiče najširi status – dostupna su mu sva prava (privatna, politička, ekonomska i druga) koja obezbeđuje pravni sistem dotične države za svoje građane; lice, državljanin, ne gubi navedena prava ako boravi van države. Propise o državljanstvu suvereno donosi i izvršava domaća država, što znači da samo domaća država može – na bazi svojih normi, dati svoje državljanstvo pojedincu ili mu ga oduzeti.

• Dva osnovna načina sticanja državljanstva su:

Ius sanguinis – preko roditelja (deca nasleđuju državljanski status roditelja); problem nastaje u slučaju dece iz mešovitih brakova

Ius soli – po teritoriji rođenja, bez obzira na državljanstvo roditelja.Doc. dr Žaklina Spalević


• Državljanstvo kao tačka vezivanja:

Kod određivanja merodavnog prava za statusna, porodična i nasledna pitanja

Tipično rešenje za emigrantsku državu iz koje se lica uglavnom iseljavaju, na koji način se emigranti u pogledu navedenih oblasti vezuju za domaću zemlju i pored višegodišnjeg boravka u drugim državama

Javlja se kao problem kada se radi o apatridima i bipatridima – razlog za to leži u činjenici što različite države poznaju različite načine sticanja državljanstva

Supsidijarne tačke vezivanja kod apatrida: prebivalište i boravište; lex fori se primenjuje u slučaju kada nije moguće utvrditi ni prebivalište, ni boravište.



• Prebivalište kao pravna ustanova: mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi – mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se nastanio, te su njegovi osnovni elementi:

1. Faktički – faktičko nastanjenje u jednom mestu (mesto stanovanja; protek vremena; odnos prema društvenoj sredini)

2. Voljni – namera nastanjenja u jednom mestu; manifestuje se putem konkludentnih radnji – kupovina kuće, otvaranje zanatske radnje, dovođenje porodice u mesto stanovanja, prijavljivanje na birački spisak; kupovina grobnice.

3. Poslovna posobnost.

• Prestanak prebivališta: prema mišljenju koje dominira u našoj pravnoj teoriji – prebivalište ne prestaje gubitkom jednog elementa.



• Prebivalište kao tačka vezivanja: u kolizionim normama ZMPP prebivalište se koristi kao supsidijarna tačka vezivanja (u situaciji kada državljanstvo ne daje konačno određenje).

• Uobičajeno (redovno) boravište: boravak na određenoj teritoriji (konstantno, znatnije dužine, ali ne i neprekidno); te su njegovi elementi boravak na određenoj teritoriji i navika, odnosno regularnost, pravilnost boravka.

• Boravište: mesto u kome jedno lice faktički boravi; ovde nema ni voljnog elementa ni navike, odnosno regularnosti, pravilnosti boravka.

• Dilema – kome dati primat: državljanstvu (jača veza, manje podložna promenama, lakše se utvrđuje, ide u prilog emigracionim državama) ili prebivalištu (mnogo realnija veza sa jednom teritorijom, nema teškoća kao prilikom utvrđivanja državljanstva kod apatrida i bipatrida, ide u prilog imigracionim državama)?



• Kolizione norme za pravnu i poslovnu sposobnost fizičkih lica u našem pozitivnom pravu:

U pogledu pravne sposobnosti – merodavno je državljanstvo kao jedina tačka vezivanja

U pogledu opšte poslovne sposobnosti (ne i posebne, npr. deliktne) – merodavno je državljanstvo, dopunjeno sa lex loci actus (samo za ugovorne odnose, ali ne i za porodične i nasledne, gde važi samo lex nationalis).

U pogledu apatrida, umesto lex nationalis, supsidijarno se primenjuje lex domicilii, pa boravište i na kraju lex fori. Sva ova rešenja se kod ugovornih odnosa kombinuju sa lex loci actus.

U pogledu pravne i poslovne sposobnosti lica koje je proglašeno umrlim – merodavno je državljanstvo lica u vreme nestanka.



• Sposobnost pravnih lica: pripadnost pravnog lica predstavlja pravnu vezu jednog pravnog lica i određene države, preko koje pravno lice postaje titular određenih prava i dužnosti i potpada pod jurisdikciju odnosne države. Pripadnost se stiče priznanjem države – na osnovu njenih kriterijuma, pa tako postoji:

Sistem slobodnog udruživanja

Sistem koncesije

Normativni sistem.

• Država daje svojstvo pravnog lica samo onom obliku udruženja koje ima veze sa dotičnom državom. Dva osnovna oblika povezivanja države sa udruženjem su: sistem inkorporacije (osnivanja) – ako je osnovano po domaćim propisima i sistem stvarnog sedišta – ako ima sedište u domaćoj državi.



• Multinacionalne kompanije: mogu biti organizovane na različite načine, sastavljene od delova sa različitim pravnim statusom u pojedinim državama – moguća rešenja su:

Državljanstvo članova glavnog odbora – nepodoban kriterijum zato što mogu biti državljani različitih država;

Registracija pravnog lica – nepodoban kriterijum zato se može izvršiti fiktivna registracija u zemlji za koju nije stvarno vezano (off shore kompanije u zemljama tzv. poreskog raja: Kajmanska, Sejšelska ostrva, itd.;

Stvarno sedište pravnog lica – sedište glavnog odbora;

Centar eksploatacije/centar privredne aktivnosti – nepodoban kriterijum zato što se to može menjati i što može biti u više zemalja (npr. građevinska preduzeća);

Princip kontrole – pravno lice pripada onoj državi čiji državljani to pravno lice efektivno kontrolišu u vanrednim prilikama radi sprečavanja trgovine sa neprijateljem u vreme ratnih sukoba.



• Naše pravo: prihvata državljanstvo (pripadnost) pravnih lica kao tačku vezivanja za određivanje merodavnog prava u pogledu sposobnosti pravnih lica. Kao merila se koriste: sedište i mesto registracije.

• Ukoliko je pravno lice osnovano i ima sedište u istoj državi – pripada toj državi

• Ukoliko pravno lice nije osnovano u državi gde ima sedište, primenjuje se sledeće rešenje:

1. Ako po pravu stvarnog sedišta pravno lice ima pripadnost te države – smatraće se da pripada toj državi

2. Ako po pravu stvarnog sedišta pravno lice nema pripadnost te države – pravno lice ima pripadnost države u kojoj je osnovano: merodavno je najpre sedište, pa onda mesto registracije.


Međunarodno porodično pravoMeđunarodno porodično pravo

• Međunarodno porodično pravo: najzanimljivija, a u praksi najučestalija i najvažnija oblast MPP, zbog ogromnih razlika između pozitivnih propisa pojedinih zemalja, uslovljenih kulturnim i religijskim specifičnostima. Razlike se sve više smanjuju, jer su pojedina pitanja regulisana:

Poveljom OUN

Univerzalnom deklaracijom o pravima čoveka

Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima

Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda

Multilateralnim konvencijama – Haška konvencija o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece iz 1980. godine; Regulativa saveta Evropske zajednice o nadležnosti i priznanju i izvršenju presuda u bračnim stvarima i stvarima roditeljske odgovornosti.

• I pored određenog približavanja porodičnopravnih regulativa, razlike i dalje postoje i povod su sukobu zakona u u ovoj oblasti.



• Izvori međunarodnog porodičnog prava kod nas:

ZMPP iz 1982. godine - posvećuje relativno mnogo prostora određivanju merodavnog prava u porodičnopravnim odnosima sa elementom inostranosti

Bilateralne konvencije – regulišu pitanja uzajamne pravne pomoći, uzajamne pravne odnose u građanskim i porodičnim stvarima

Multilateralne konvencije – Njujorška konvencija o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu iz 1956. godine i Haška konvencija o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece iz 1980. godine.

• Određivanje merodavnog prava za bračne odnose: brak je ustanova koja je pod posebnom zaštitom države – društveni i javni interes koji se vezuje za njega nalaže da odnosi koji proizilaze iz njega ne budu prepušteni slobodnoj volji njegovih učesnika; u brakovima sa elementom inostranosti neminovne razlike u nacionalnim pravima, različite koncepcije braka, itd. – okolnosti su koje daju povoda sukobu zakona.



• Materijalni uslovi za zaključenje braka: u pogledu materijalnih uslova za zaklučenje braka MPP poznaje dva osnovna pristupa:

1. Merodavno pravo zemlje u kojoj se brak zaključuje – lex fori. Zamerka: omogućuje izigravanje zakona zaključenjem braka u drugoj državi; za zaštitu personalnog prava se može koristiti ustanova javnog poretka

2. Merodavno personalno pravo budućih supružnika – lex nationalis ili lex domicili. Dilema: primat dati državljanstvu ili prebivalištu, kao i kako treba posmatrati slučajeve kada su budući bračni partneri različitog državljanstva ili prebivališta. Ovaj princip je prihvaćeniji u uporednom pravu – poštuje pravo država da uređuju ovu vrstu odnosa u pogledu svojih građana.

• Rešenje prema ZMPP: pred domaćim matičarem će moći da se zaključi brak sa elementom inostranosti samo ako je udovoljeno uslovima prava onih država čiji su državljani budući bračni partneri, kao i osnovnim uslovima domaćeg prava (lex nationalis oba bračna partnera + lex fori).



• Kumulativna primena prava država budućih bračnih partnera: traži se da se ne bi došlo u situaciju da bude zaključen brak koji bi bio punovažan samo u zemlji zaključenja – tzv. šepajući brakovi. Kumulacija može biti:

Obična – moraju biti ispunjeni uslovi u oba merodavna prava, odnosno verenik mora ispuniti uslove koje predviđaju i njegovo pravo i pravo njegove verenice, ali takođe i verenica mora ispuniti uslove koje predviđaju i njeno pravo i pravo njenog verenika

Distributivna – svaki verenik mora ispuniti uslove samo prema svom pravu, čime se uvažava opravdana težnja država da zadrže kontrolu nad statusom svojih državljana i čime se olakšava sklapanje brakova. Distributivna kumulacija ima veliki broj svojih pristalica, kako u teoriji tako i u praksi.

• Zamerka distributivne kumulacije: ovaj način primene merodavnog prava ne može da važi u pogledu svih bračnih smetnji; postoje apsolutne ili dvostrane smetnje koje zahtevaju običnu umesto distributivne kumulacije.



• Rešenje prema ZMPP: u pogledu uslova za zaključenje braka merodavno je, za svako lice, pravo države čiji je ono državljanin u vreme stupanja u brak; međutim, čak i ako su ispunjeni uslovi prema pravu države čiji je državljanin lice koje želi da zaključi brak pred nadležnim domaćim organom, neće se dozvoliti zaključenje braka ako, u pogledu tog lica, postoje po domaćem pravu smetnje koje se odnose na:

Postojanje ranijeg punovažnog braka

Srodstvo

Nesposobnost za rasuđivanje.

• Iako se maloletstvo ne pominje među smetnjama, ako bi neko od verenika bio drastično daleko od uzrasta koji traže naše norme, tada bi matičar, ipak, mogao da otkloni sklapanje braka pozivom na naš javni poredak, bez obzira na to da li nacionalna prava verenika i verenice tolerišu takav brak.



• Forma braka: najznačajniji element koji obezbeđuje odgovarajuće dostojanstvo, pravnu sigurnost i javnost.

• Merodavno pravo za formu braka: pravo mesta gde se brak zaključuje.

• Merodavno pravo za priznanje brakova koji su zaključeni u inostranstvu: određuje se na osnovu maksime brak punovažan u mestu zaključenja, punovažan je svuda.

• Nadležni domaći organ ne može da se izjašnjava o izigravanju domaćih zakona pred inostranim organom, niti je ta činjenica razlog za uskraćivanje priznanja braka prilikom njegove registracije.

• Priznanje inostranog braka državljana domaće države moglo bi da se odbije samo ukoliko bi pravo koje je bilo primenjeno prilikom zaključenja tog braka u konkretnoj formi bilo u suprotnosti sa javnim poretkom domaće države.



• Diplomatsko-konzularni brakovi: u MPP smatraju se domaćim brakovima pošto se zaključuju pred ovlašćenim organom domaće države i na eksteritorijalnom delu domaće države.

• Tretman diplomatsko-konzularnih brakova od strane MPP: MPP diplomatsko-konzularnim brakovima prilazi kao pitanju forme braka i isti se smatraju domaćim brakovima, s obzirom na učešće domaćih organa u postupku zaključivanja, a uslovi koji se moraju ispuniti da bi se ovakav brak mogao zaključiti su:

Ovlašćenje DKP od strane funkcionera koji rukovodi organom uprave nadležnim za inostrane poslove

Saglasnost države prijema

Verenici moraju biti domaći državljani – izuzeci proizilaze iz zaključenih međunarodnih sporazuma.



• Nevažnost braka: ukoliko u vreme njegovog zaključenja nije bio ispunjen neki od formalnih ili materijalnih uslova; bitno je da je uzrok poništaja postojao u vreme zaključenja braka i po pravu koje je bilo merodavno za njegovo zaključenje.

• Do vremenskog sukoba zakona – promene merodavnog prava od trenutka zaključenja braka do trenutka procene njegove punovažnosti, može doći:

U slučaju da bračni partneri promene svoje državljanstvo ili prebivalište – merodavno je personalno pravo (pravo državljanstva ili pravo prebivališta) bračnih partnera u vreme zaključenja braka

U slučaju promene normi (propisa) istog merodavnog prava – primat treba dati ranijim propisima, osim kada norme donete nakon zaključenja braka uklanjaju razlog za poništaj koji je kao takav postojao u vreme zaključenja braka.



• Određivanje merodavnog prava u pogledu razvoda braka: spada među najviše diskutovana pitanja MPP; uporedno koliziono pravo poznaje tri osnovna rešenja:

Primena lex fori – bez obzira da li su oba bračna partnera strani državljani ili je jedan domaći; nedostatak: može se desiti da je brak razveden u jednoj, ali da je još uvek punovažan u drugoj državi

Primena lex domicilii – afirmiše primenu prava društvenog centara života bračnih drugova); problem: u slučaju da bračni drugovi imaju prebivalište u različitim državama, što može otežati razvod usled kumulacije

Primena lex nationalis – zbog veće stalnosti, otežava izigravanje zakona; problem koji nastaje u slučaju da bračni drugovi imaju različito državljanstvo može se rešiti primenom drugih rešenja.



• Rešenja ZMPP: ZMPP odražava težnju da se u prvi plan istakne načelo slobode ličnosti, i sledstveno tome, načelo razrešivosti braka:

Za razvod braka merodavno je pravo države čiji su državljani oba bračna druga u vreme podnošenja tužbe

Ako su bračni drugovi državljani različitih država u vreme podnošenja tužbe, za razvod braka merodavna su kumulativno prava obe države čiji su oni državljani

Ukoliko se ni u ovom slučaju brak ne bi mogao razvesti, za razvod braka merodavno je pravo domaće države, ako je jedan od bračnih drugova u njoj imao prebivalište u vreme podnošenja tužbe

Za razvod braka merodavno je pravo domaće države i u slučaju da je jedan od bračnih drugova državljanin domaće države, bez obzira na činjenicu da prebivalište ima u inostranstvu.

Relevantan vremenski momenat prema kojem se određuje konkretno merodavno pravo je vreme podnošenja tužbe za razvod braka.


mpp, predavanja nedelja vi

Documents