Meunarodno privatno pravoPredavanja, 22.3.2013.

Izigravanje zakonaIzigravanje zakona: Kada se vetakim stvaranjem ili menjanjem injenice koja je taka vezivanja neke kolizine norme postie primena nekog drugog prava, a ne onog koje bi bilo merodavno da do promene nije dolo. Efekat za kojim tei "fraus legis se" oslanja na kolizionu normu: sankcionisanje fraus legis se moe shvatiti kao odstupanje od kolizionog pravila , odnosno od merodavnog prava , ali istovremeno i kao zatita principa na kojima su graena domaa koliziona pravila.Najei sluajevi izigravanja zakona: u oblasti porodinih odnosa najee kao instrument za izbegavanje nazadnih normi (promena dravljanstva, prebivalita) i statusa pravnih lica najee radi izbegavanja poreskih propisa (preregistracija, promena sedita).

Doc. dr aklina Spalevi

Izigravanje zakonaElementi izigravanja zakona: Vetako stvaranje ili menjanje take vezivanja na dozvoljen nain. U sluaju simulovanja take vezivanja ( npr. kao mesto zakljuenja ugovora se navede neko drugo mesto, a ne mesto gde je ugovor zakljuen), primenjuje se disimulovana taka vezivanjaNamera izigravanja (voljni element) potrebno je da su uesnici odnosa u pitanju promenili odluujue injenice upravo u nameri izbegavanja primene domaeg pravaIzbegavanje domaih imperativnih propisa Do "fraus legis" dolazi radi izbegavanja primene imperativnih normi, ali to ne treba da budu istovremeno i norme javnog poretka. Sud nije duan da vodi rauna da li su izigrane materijalne norme stranog prava bitne su samo domae imperativne norme.

Doc. dr aklina Spalevi

Izigravanje zakonaSankcionisanje "fraus legis" u meunarodnom privatnom pravu Uestalo izigravanje jednog domaeg propisa treba da poslui kao opomena domaem zakonodavcu da preispita odnosnu normu.Argumenti koji se istiu protiv sankcionisanja "fraus legis" odneli su prevagu u nemakom i anglo-amerikom pravu. Argumenti koji se zalau za sankcionisanje "fraus legis" odneli su prevagu u francuskoj teoriji i praksi.ZMPP:Prihvata "fraus legis" u oblasti primene pravaNe prihvata "fraus legis" u postupku priznanja strane odluke.

Doc. dr aklina Spalevi

Vremenski faktor u MPPGranice vaenja pravnih normi mogu biti: prostorne (teritorijalne), vremenske i personalne.MPP se esto naziva pravom sukoba zakona: granice vaenja pravnih normi nisu uvek jasne, nesporne i jednostavne.Prostorni sukob zakona: elementi jednog pravnog odnosa se vezuju za vie zemalja (npr. kod ugovora mesto zakljuenja ugovora, mesto prodavca, mesto kupca, itd.) postavlja se pitanje: koje je od vie zainteresovanih prava merodavno u konkretnom sluaju?Vremenski sukob zakona (intertemporalni): izaziva injenica to se, tokom vremena, najee voljom legislativne vlasti odreene drave, menja sadrina prava (donose se novi zakoni, menjaju stari), te se postavlja pitanje odnosa u primeni novog i starog opteg akta.

Doc. dr aklina Spalevi

Vremenski faktor u MPPPersonalni sukob zakona: zbog postojanja plemenskih i verskih pravila, kao i pravila koja se odnose na odreene manjine ili nacionalne zajednice (pre svega na pitanje njihovog identiteta i kulture).Vremensko razgranienje normi u domenu MPP: vremenskim promenama podloni su razni elementi na koje se oslanja MPP, te se na vie naina javlja pitanje vremenskog razgraniavanja dejstva normi uporedo ili kombinovano sa prostornim razgraniavanjem.Uporedno javljanje vremenskog i prostornog sukoba zakona: pojava vremenskog sukoba zakona na specifinom terenu MPP, do koga dolazi zbog:Promene kolizionih normi ovde vai zabrana retroaktivnostiPromene merodavnog prava (domaeg ili stranog) U sluaju promene domaeg prava vai kasniji zakon, osim ako kasnijim zakonom nisu propisani izuzeci.

Doc. dr aklina Spalevi

Vremenski faktor u MPP U sluaju stranog prava vai pravilo strano pravo se primenjuje onako kako bi se primenilo u datoj dravi. U sluaju autonomije volje vai izabrano pravo.Promene normi javnog poretka Javni poredak predstavlja vrednosti koje domai poredak nije spreman da rtvuje, te bi bilo logino da se primenjuju uvek pravila novog javnog poretka (bez obzira na to da li su time povreena opta pravila o neretroaktivnosti), kao to se s pozivom na javni poredak uvek mogu otkloniti norme stranog prava (bez obzira na to to bi one inae bile merodavne).Promene suvereniteta promene nad teritorijom cele drave ili nad delom njene teritorije:Sluaj pripajanja Alzasa i Lorene Francuskoj 1918. godine do 1921. godine su se na toj teritoriji primenjivale nemake kolizione norme, tako da je de facto to bilo podruje unutar Francuske sa posebnim kolizionim reenjem.

Doc. dr aklina Spalevi

Vremenski faktor u MPPSluaj Jugoslavije njenim raspadom dolo je na istoj teritoriji do pojave novih suvereniteta; u pitanju je sluaj vremenskog sukoba zakona, iji su elementi: geografski jedna ista teritorija i razliita pravila koja se primenjuju, a koji se reava primenom optih i specijalnih propisa o tranziciji zemlje suda.Mobilni sukob zakona Kombinovano javljanje vremenskog i prostornog sukoba zakona: svojevrsna kombinacija vremenskih i prostornih sukoba zakona, do koje dolazi kada se protekom vremena menjaju injenice na kojima se zasniva taka vezivanja, i to na taj nain to se vezuju za vie pravnih poredaka, potencijalno merodavnih prava.Oblast u kojoj se najee javlja: brano-imovinski odnosi, gde je obino taka vezivanja zajedniki lex nationalis ili zajedniki lex domicilii branih drugova. Problem nastaje kada jedan ili oboje branih drugova promene dravljanstvo ili prebivalite, pa postoji mogunost primene prava ranijeg ili kasnijeg dravljanstva ili prebivalita.

Doc. dr aklina Spalevi

Vremenski faktor u MPPPojave u MPP sline sa mobilnim sukobom zakona: Izigravanje zakona U oba sluaja problem nastaje zbog promene take vezivanja, ali kod mobilnog sukoba zakona nema namere izigravanja. Da bi postojao mobilni sukob zakona mora da postoje minimalni uslovi za primenu vie prava za koje se sukcesivno vezuje taka vezivanja dilema: primeniti pravo ranijeg ili kasnijeg dravljanstva ili prebivalita, jer su oba merodavna. Mobilni sukob zakona predstavlja specifian sluaj tumaenja kolizionih normi, dok se kod izigravanja zakona radi o korekciji kolizionih normi. Menjanje neke norme lex fori ime taka vezivanja dobija novu sadrinu (npr. promena zakonskih uslova za sticanje ili prestanak dravljanstva ili domicila). Kod mobilnog sukoba zakona se zapravo radi o dva ili vie vaeih prava u raznim dravama (koegzistirajua, a ne sukcesivna prava) za koje se, u razliitim vremenskim intervalima vezala injenica koju taka vezivanja smatra odluujuom.

Doc. dr aklina Spalevi

Vremenski faktor u MPPNaini reavanja mobilnog sukoba zakona: Opte pravilo za sve sluajeve:Primenom teorije steenih prava prava, pravilno steena u jednoj dravi imaju se potovati u drugim dravamaSvoenjem na vremensko vaenje pravnih normiPostavljanjem pravila za odreene oblasti (brak, pitanja uvanja i vaspitanja dece)Reavanje od sluaja do sluaja s obzirom na specifinosti svakog privatnopravnog odnosa sa elementom inostranosti koji se raspravlja u datom sluaju.

Doc. dr aklina Spalevi

Nejedinstveni pravni poredak u MPPProblem odreivanja merodavnog prava: u odnosima izmeu drava i na unutranjem planu.Teritorijalni problem odreivanja merodavnog prava na unutranjem planu: izmeu teritorijalnih jedinica (drava lanica, republika, provincija, kantona); izmeu metropola i kolonija; za teritorije pod protektoratom, za pripojene teritorije.Interpersonalni problem odreivanja merodavnog prava: izmeu pripadnika razliitih grupa unutar iste drave karakteristino za drave u kojima je pravo pod uticajem religije (islamske zemlje, zemlje jugoistone Azije, Izrael, Indija).Biva Jugoslavija: sa jaanjem poloaja republika i pokrajina u odnosu na federaciju posle Ustavnih amandmana 1971. i 1974. ovaj problem je bio naroito izraen.

Doc. dr aklina Spalevi

Nejedinstveni pravni poredak u MPPZakon o reavanju sukoba zakona i nadlenosti u statusnim, porodinim i naslednim odnosima (koji je ostao na snazi i po konstituisanju SRJ): donet 1979. na saveznom nivou. Od saveznog je postao zakon koji se primenjivao kao republiki (sve do osamostaljenja Crne Gore, Srbija i Crna Gora je bila ne samo drava sa nejedinstvenim pravnim poretkom, ve i je i svaka drava lanica imala sopstvene kolizione norme. U zemljama anglosaksonskog prava i paniji: norme MPP istovremeno slue i za odreivanje merodavnog prava unutar drave.Meunarodna i unutardravna koliziona sfera nisu i ne mogu biti potpuno odvojene Isti pravni odnos moe da stavi u pokret i meunarodni i unutranji kolizioni mehanizam istovremeno: postavlja se pitanje njihovog razgranienja ili sadejstva. Shvatanje koje vlada u uporednom pravu uvek prvo treba konsultovati kolizionu normu MPP.

Doc. dr aklina Spalevi

Nejedinstveni pravni poredak u MPPReenja problema u teoriji, zakonodavstvu i praksi: Pravila MPP istovremeno biraju i merodavna pravila jednostepenostKonaana izbor se preputa unutranjim kolizionim normama drave sa sloenim pravnim sistemom. Prema Bartenu: izbor prava unutar granica jedne drave treba prepustiti zakonodavstvu te drave putem kolizione norme MPP najpre odrediti merodavno pravo odreene drave (koja je sloena), a onda primeniti unutranje kolizione norme dvostepenost. Princip jednostepenosti je prihvaen u brojnim meunarodnim konvencijama (osim ako je re o lex nationalis-u kao taki vezivanja): norme MPP neposredno biraju merodavna pravila (i u unutranjem pravu), a ne samo dravu unutar koje bi se utvrdila ta pravila. U anglosaksonskom pravu: unutranje kolizione norme istovremeno odreuju merodavno strano pravo.

Doc. dr aklina Spalevi

Nejedinstveni pravni poredak u MPPRazlozi za jednostepenost: moe se ostati bez reenja u sluaju nepostojanja jedinstvenih unutranjih kolizionih normi i moe doi do nerazreivih protivurenosti: mogue je da se element pravnog odnosa (koji je priznat kao odluujui u unutranjoj kolizionoj normi) uopte ne vezuje za neku teritoriju unutar date sloene drave. Osnovna razlika izmeu lex nationalis-a i ostalih taki vezivanja: lex nationalis se vezuje za dravu, ostale take vezivanja (npr. lex loci contractus, lex rei sitae) vezuju se za jedno mesto lex nationalis je ira taka vezivanja (nije vezana za jedno mesto).Najbolje reenje Haka konvencija o sukobima zakona u pogledu oblika testamentarnih odredaba iz 1961. godine: ako je pravo dravljanstva pravo sloene drave, merodavno pravo unutar te drave odredie njene unutranje kolizione norme, a ukoliko ih nema, primenie se pravo teritorijalne jedinice sa kojom je lice u najtenjoj vezi.

Doc. dr aklina Spalevi

Nejedinstveni pravni poredak u MPPZMPP: prihvata kombinaciju jednostepenosti i dvostepenosti. Ako je koliziona norma podobna da izvri neposrednu uu lokalizaciju pravnog odnosa, ako je podobna da bira odreeno pravno podruje unutar sloene drave konaan izbor prava odreenog podruja ini sama norma naeg MPP. Ako koliziona norma nije podobna da izvri uu lokalizaciju pravnog odnosa, reenje se trai u unutranjim kolizionim normama zemlje sa nejedinstvenim pravnim poretkom. Ako ta zemlja nema unutranje kolizione norme na saveznom nivou (ili ih ima, ali ne nude reenje), merodavno pravo se odreuje prema principu najtenje veze pravnog odnosa sa podrujem date sloene drave.

Doc. dr aklina Spalevi

Reciprocitet i retorzijaReciprocitet: uzajamnost u primeni prava izmeu razliitih drava instrument usaglaavanja pravnih sistema bez neposrednog dogovora.MPP funkcionie na principima reciprotiteta.U svetu podeljenom na jake i slabije drave, reciprocitet omoguava slabijim dravama da sarauju sa jakim, ouvavi jednu meru dostojanstva koja je suverenitetu neophodna saradnja se obavlja na ravnopravnim osnovama. Nuna saradnja, uz prisustvo principa reciprociteta, prerasta u eljenu saradnju reciprocitet je izvor zatite slabijih.S jedne strane saradnju tei da ouva i pretnja retorzionim merama (merama odmazde). S druge strane sama primena retorzione mere znai i naputanje saradnje.

Doc. dr aklina Spalevi

Reciprocitet i retorzijaUstupci koji se ine na raun svoje terirorijalne suverenosti, a u cilju meunarodne saradnje, treba da budu uravnoteeni drave moraju da vode rauna kakav stav zauzimaju prema stranim pravima, zato to e se to reflektovati na poloaj domaih graana i pravnih akata u inostranstvu.Meutim, to ne znai da svako uvaavanje stranih lica, stranog prava i stranih odluka treba uslovljavati uzajamnou i da treba pribei retorziji, ako strani organi ne postupaju prema nama na simetrian nain. Svaka drava sama odluuje do koje e mere i u kojim e situacijama uvaiti strano pravo, strane odluke koja e prava uiniti dostupnim strancima.Uslov reciprociteta u pravnotehnikom smislu: konkretno uslovljavanje primene stranog prava, priznanja strane odluke ili nekog prava stranaca istim ili slinim postupanjem tangirane strane drave prema naim graanima, naem pravu i naim odlukama.

Doc. dr aklina Spalevi

Reciprocitet i retorzijaOblasti u kojima se javljaju reciprocitet i retorzija:Odreivanje merodavnog prava Strano pravo na koje ukazuje domaa koliziona norma primenie se samo u sluaju ako se u dotinoj stranoj zemlji u simetrinom sluaju primenjuje nae pravo. Meutim, insistiranjem na identinim kolizionim reenjima i na primeni retorzionih mera u sluaju da koliziona reenja nisu identina samo bi se naruila meunarodna saradnja. Ova ideja je prihvaena i u ZMPP, koji ne poznaje reciprocitet i retorziju u oblasti odreivanja merodavnog prava.Sukob jurisdikcija (domen priznanja i izvrenja stranih odluka) prihvaeno u ZMPP. Domai organi priznaju strane odluke samo u sluaju ako se u zemlji porekla priznaju nae odluke moraju postojati odreena odstupanja gde se ne bi moglo govoriti o nepostojanju reciprociteta u datom sluaju, bez obzira to postoji istovetnost vrsta odluka.

Doc. dr aklina Spalevi

Reciprocitet i retorzijaPrava stranaca: u uporednom pravu se po pravilu ne uslovljavaju sva prava stranaca reciprocitetom, ve samo ona koja zakonodavac tako odredi kao kod nas.U odnosu na sloene pravne sisteme: reciprocitet je nedeljiv odnosi se na celu teritoriju drave.Problem dokazivanja reciprociteta: Ukoliko je reciprocitet uslov priznanja strane odluke mora se dokazati, i to negativno. Ukoliko se ne moe dokazati ima se smatrati da on postoji, ime se ini prvi korak ka uspostavljanju reciprociteta u praksi i korak ka meunarodnoj saradnji. Ukoliko u nekoj zemlji postoji paralelni zakon koji predvia mogunost uivanja pojedinih prava na bazi reciprociteta, smatra se da reciprocitet postoji bez obaveze daljih dokazivanja osim ako se organi strane drave i pored toga ne pridravaju svoje obaveze.

Doc. dr aklina Spalevi

Reciprocitet i retorzijaVrste reciprociteta: po nainu nastanka i po pravnoj sadrini.Vrste reciprociteta po nainu nastanka: diplomatski, zakonski i faktiki.Diplomatski neposrednim sporazumevanjem drava na bilateralnom i multilateralnom planu, putem 4 tipa optih klauzula:Klauzule nacionalnog tretmana izjednaavanjem dravljana date strane drave sa domaim dravljanimaKlauzule materijalne uzajamnosti pruanjem strancu onih prava koja na dravljanin ima u stranevoj draviKlauzule neposredne uzajamnosti taksativno navoenje prava koja ga garantujuKlauzule najpovlaenije nacije garantovanje tretmana dravljanima date drave, koji je dat ili e biti dat dravljanima neke tree drave koja ima status i naziva se najpovlaenija drava.

Doc. dr aklina Spalevi

Reciprocitet i retorzijaZakonski nastaje kada se jednakost, odnosno uzajamnost uspostavlja na zakonskom nivou, donoenjem paralelnih zakona.Faktiki kada sticanje odreenih prava od strane stranaca nije garantovano ni meunarodnim sporazumima, niti zakonima, ali se faktiki obezbeuje u praksi. Ovaj vid rereciprociteta prihvataju naa teorija i praksa.Vrste reciprociteta po pravnoj sadrini uzajamnosti: formalni i materijalni.Formalni: stranci kod nas izjednaeni sa domaim dravljanima, a istovremeno nai dravljani u stranoj dravi izjednaeni sa dravljanima te drave obostrani nacionalni tretman.Materijalni: pruanje strancu onih prava koja na dravljanin ima u stranevoj dravi.

Doc. dr aklina Spalevi

Reciprocitet i retorzijaU naem pravnom sistemu: Reciprocitet koji traimo u pogledu prava stranaca da stupaju u privatnopravne odnose i da budu nosioci privatnih prava formalni; Reciprocitet koji traimo u pogledu priznanja i izvrenja stranih odluka materijalni.

Doc. dr aklina Spalevi