mpp, predavanja nedelja ii

Međunarodno privatno pravoPredavanja, 8.3.2013.

Pojam kolizione normePojam kolizione norme

• Pojam kolizione norme: pravna norma koja upućuje da se na jedan odnos sa stranim elementom primeni domaće ili strano pravo.

• Osnovni zadatak kolizionih normi: utvrditi koje će pravo biti merodavno za dati privatnopravni odnos sa elementom inostranosti.

• Kolizione norme upućuju postupajući organ na merodavno pravo tako što među brojnim kontaktima koje pravni odnos ima sa pojedinim zemljama izaberu jedan kao najrelevantniji, odlučujući.

• Izbor najrelevantnijeg, odlučujućeg kontakta čini zakonodavac: na osnovu pravne politike u svojoj državi, polazeći od kategorije pravnih odnosa (ne od pojedinačnog slučaja za koji treba naći rešenje).

Doc. dr Žaklina Spalević

Struktura kolizione normeStruktura kolizione norme

• Kolizione norme imaju dva osnovna elementa: pravna kategorija i tačka vezivanja.

• Pravna kategorija: pod koju se podvodi konkretno pravno pitanje.

• Kao pravna kategorija kolizione norme može da bude izdvojen ceo pravni institut (ugovor), grana prava (porodičnopravni odnosi), a mogu da se koriste i znatno uže kategorije (forma, prava i obaveze, zastarelost, rok isporuke, mesto isporuke).

• Tačka vezivanja: izdvajanje jedne odlučujuće veze koja će u konkretnom slučaju dovesti do merodavnog prava.

• Tačka vezivanja je element kroz koji se neposredno ostvaruje dejstvo kolizione norme – određuje koje je pravo merodavno, ali ne daje konačno rešenje u pogledu datog spornog odnosa.


Struktura kolizione normeStruktura kolizione norme


Koliziona norma upućuje na primenu merodavnog privatno-

pravnog poretka – ne sadrži konačno materijalnopravno rešenje

DISPOZICIJA PRAVNA POSLEDICA

Kategorija za nadovezivanje

Odlučujuća činjenica Primena merodavnog privatnopravnog poretka (lex causae)

Član 14. ZMPPPravna sposobnost fizičkog lica

Državljanstvo fizičkog lica Primena merodavnog privatnopravnog poretka (pravo državljanstva fizičkog lica)

primer

Metod međunarodnog privatnog Metod međunarodnog privatnog prava – kolizionopravno upućivanjeprava – kolizionopravno upućivanje


Polazna situacija:Pravni odnos (činjenični sklop) koji u jednom ili više svojih elemenata dolazi u konflikt sa više privatnopravnih subjekata

1. Pravno pitanje: Pod koju kategoriju za nadovezivanje polaznog kolizionog prava (lex fori) može da se podvede pravno pitanje koje proizilazi iz građansko pravnog odnosa (činjeničnog sklopa) sa elementom inostranosti?

2. Odlučujuća činjenica: Koja je odlučujuća činjenica za odgovarajuću kategoriju za nadovezivanje?

3. Merodavno pravo: Na primenu kog privatnopravnog poretka upućuje odlučujuća činjenica polaznog kolizionog prava?

Karakteristične odlučujuće činjenice Karakteristične odlučujuće činjenice za pojedine pravne odnoseza pojedine pravne odnose

• Za statusne i porodične odnose:

lex nationalis – zakon državljanstva

lex domicilii – zakon prebivališta, odnosno redovnog boravišta.

• Za stvarnopravne odnose:

lex rei sitae – zakon mesta nalaženja stvari.

• Za ugovorne odnose:

lex loci contractus – zakon metsa zaključenja ugovora

lex loci solutionis – zakon mesta izvršenja

lex loci venditoris – zakon mesta prodavca

princip najtešnje povezanosti (princip najbliže veze).


Karakteristične odlučujuće činjenice Karakteristične odlučujuće činjenice za pojedine pravne odnoseza pojedine pravne odnose

• Za građanskopravne delikte:

lex loci delicti commissi – zakon mesta izvršenja delikta.

• Za formu pravnih poslova:

locus regit actum – mesto gde je pravni posao preuzet.

• Za procesnopravne odnose, kao i kada primena drugih odlučujućih činjenica nije moguća:

lex fori – zakon suda, foruma (organa koji postupa u određenom slučaju).


Podela tački vezivanjaPodela tački vezivanja

• Prema širini ovlašćenja, odnosno uputstvu koje daju organu koji primenjuje kolizionu normu:

Neposredno vezujuće

Okvirne.

• Prema složenosti u određivanju merodavnih prava:

Proste

Kompleksne.

• Prema mogućnosti promene tačke vezivanja:

Stalne

Promenljive.



• Prema širini ovlašćenja, odnosno uputstvu koje daju organu koji primenjuje kolizionu normu: neposredno vezujuće i okvirne.

• Neposredno vezujuće – kojima je zakonodavac sam izvršio vrednovanje mogućih oblika povezanosti jedne pravne kategorije sa raznim suverenitetima i izabrao jednu vezu koja će nas neposredno povezati sa merodavnim pravom. Većina je ovakvih tački vezivanja, izuzev principa najtešnje povezanosti.

• Okvirne – kod kojih je ovo vrednovanje bitnim delom prepušteno sudiji, a zakonodavac samo postavlja okvire i smernice. Takva je tačka vezivanja "princip najtešnje povezanosti". Postoji tendencija sve češćeg korišćenja principa najtešnje povezanosti, ali putem uvođenja klauzule izuzetka, što znači da se ova tačka vezivanja ne može koristiti ukoliko se radi o izuzetku koji je unapred definisan.



• Prema složenosti u određivanju merodavnih prava: proste i kompleksne.

• Proste – tačka vezivanja nas vodi do jednog merodavnog prava (našeg ili stranog).

• Kompleksne – tačka vezivanja nas vodi do više merodavnih prava (npr. za materijalne uslove za zaključenje braka – pravo državljanstva budućih bračnih partnera i lex fori).

• Kompleksna tačka vezivanja može biti postavljena kumulativno, alternativno (jedna ili druga) i supsidijarno (jedna pa druga).

• Bez obzira da li je više tačaka vezivanja postavljeno kumulativno, alternativno ili supsidijarno sve zajedno se tretiraju kao jedna ista (kompleksna) tačka vezivanja.



• Prema mogućnosti promene tačke vezivanja: stalne i promenljive.

• Stalne – tačke vezivanja koje su vremenski i prostorno fiksirane (npr. mesto zaključenja ugovora, mesto nalaženja nepokretnih stvari).

• Promenljive – tačke vezivanja koje nisu vremenski i prostorno fiksirane (npr. mesto nalaženja pokretnih stvari, državljanstvo, prebivalište).

• Promenljive tačke vezivanja se mogu definisati i kao stalne (npr. ako se precizira da je reč o državljanstvu u momentu smrti, činjenica postaje vremenski fiksirana, te tačka vezivanja postaje stalna, nepromenljiva).

• Poželjno bi bilo da zakonodavac ostavi što manje tački vezivanja kao promenljive tako što bi ih, uz odgovarajuća preciziranja, pretvorio u stalne.


Vrste kolizionih normiVrste kolizionih normi

• Podela kolizionih normi:

1. Prva podela:

Jednostrane – u svakom slučaju dovode do primene istog i to domaćeg prava i određuju samo opseg važenja vlastitih (nacionalnih) materijalnih normi

Višestrane – u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja ukazuju na pravo bilo koje države sveta. U uporednom pravu preovlađuju višestrane kolizione norme.

2. Druga podela:

Samostalne – ukazuju na merodavno pravo

Nesamostalne – dopunjuju samostalne kolizione norme tako što sadrže objašnjenja, uputstva koja utiču na utvrđivanje konkretnog merodavnog prava (npr. norma koja govori da se neće primeniti strana norma ako su efekti njene primene u suprotnosti sa javnim poretkom).


Pravna priroda kolizionih normiPravna priroda kolizionih normi

• Pravna priroda kolizionih normi:

Tiče se obaveznosti primene kolizionih normi od strane suda

Može biti imperativna i dispozitivna.

• Kolizione norme imperativne prirode: u svakom slučaju ih treba primeniti, pa i onda ako to nijedna od stranaka ne traži, čak i ako obema strankama odgovara da se spor jednostavno reši po domaćem pravu, bez postavljanja kolizionog pitanja.

• Kolizione norme dispozitivne prirode: ponašanje stranaka, njihovi predlozi (ili odsustvo predloga) mogu da utiču na to da li će sud uopšte da primeni svoje kolizione norme u sporu sa elementom inostranosti ili će odlučiti prema svom pravu.

• U uporednom pravu najčešća je imperativna priroda kolizionih normi.


Pravna priroda kolizionih normiPravna priroda kolizionih normi

• Do dstupanja od imperativne prirode kolizionih normi dolazi na zaobilazan način – dozvoljavanjem da se kolizione norme ne primene ako to neko ne zatraži blagovremeno i u odgovarajućoj formi.

• Negativne posledice dispozitivne prirode kolizionih normi: pravna nesigurnost, nejednak tretman suštinski jednakih slučajeva, mogućnost (namerne ili nenamerne) diskriminacije prema pojedinim pravima.

• U našem pravnom sistemu kolizione norme su imperativne prirode i:

Sud mora primeniti kolizione norme po službenoj dužnosti, a ukoliko tačka vezivanja ukazuje na inostrani pravni poredak

Sud je dužan da primeni i strano pravo.

• Nažalost, naša sudska praksa nije dosledna u sprovođenju ovog principa.


Utvrđivanje sadržine i primena Utvrđivanje sadržine i primena stranog pravastranog prava

• Problem utvrđivanja sadržine i primene stranog prava: posledica primene kolizionih normi.

• Ukoliko koliziona norma primenjena na konkretan odnos uputi na pravo druge države, a ne na pravo države čiji je organ nadležan da postupa u konkretnom slučaju, pred nadležni organ će se postaviti dva pitanja:

1. Da li je obavezan da primeni strano materijalno pravo? Ako jeste, postavlja se pitanje

2. Na koji način da sazna sadržinu stranog prava?

• U cilju davanja odgovora na prvo pitanje, javila su se dva shvatanja:

1. Shvatanje o stranom pravu kao činjenici

2. Shvatanje prema kojem nadležni organ ima obavezu da primeni strano pravo.



• Shvatanje o stranom pravu kao činjenici – ima svoje korene u teoriji stečenih prava, po kojoj ukoliko se neko poziva na svoja stečena prava, treba i da dokaže kako je ta prava stekao. Ako ih je stekao na osnovu stranog prava, treba da dokaže sadržinu norme stranog prava koja je osnov njegovom subjektivnom pravu. Shvatanje o stranom pravu kao činjenici došlo je do izražaja u praksi španskih, francuskih i američkih sudova.

• Shvatanje prema kojem nadležni organ ima obavezu da primeni strano pravo – obrazlaže se potrebama međunarodne saradnje i preovlađuje u uporednom pravu.

• Način saznanja stranog prava: Evropska konvencija (zaključena u okviru Saveta Evrope 1968. godine) obavezuje države potpisnice da imenuju organe koji će biti zaduženi da postupaju po zahtevima organa drugih strana ugovornica da daju informacije o domaćem pravu.



• U našem zakonodavstvu, teoriji i sudskoj praksi: strano pravo se tretira kao pravo – saznaje se i primenjuje po službenoj dužnosti od strane nadležnog organa: U cilju utvrđivanja sadržine stranog merodavnog prava:

Nadležni organ može zatražiti obaveštenje (koje nije obavezujuće, već informativno-indiciono) o stanju prava od nadležnog organa strane države

Sa svoje strane, stranke mogu u postupku podneti sudu javnu ispravu o sadržini stranog prava, koja sadrži tri oborive pretpostavke: autentičnosti, istinitosti sadržaja i osnovanosti stava o sadržaju stranog prava koji bi se gradio na njoj.

• Protiv odluke suda u kojoj je, po mišljenju stranke, došlo do pogrešne primene stranog prava ili strano pravo uopšte nije primenjeno, moguća su sledeća pravna sredstva: žalba, revizija (ako su ispunjeni uslovi u pogledu predmeta i vrednosti spora), zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude.


Problem kvalifikacijeProblem kvalifikacije


Izvori problema kvalifikacije

Pravne praznine u materijalnom pravu polaznog kolizionog

prava

Razlike u sistemskom određivanju pravnih pojmova i instituta

materijalnog prava lex fori i pravne kategorije u kolizionoj normi lex fori

Strani pravni instituti koji su nepoznati

materijalnom pravu polaznog kolizionog

prava

Razlike u sistematici i pravnoj prirodi pravnih pojmova i ustanova u

materijalnom pravu lex fori i stranom pravu

Prva kvalifikacija:Podvođenje, subsumiranje činjeničnog sklopa i odatle rezultirajućeg pravnog pitanja pod odgovarujuću kategoriju za nadovezivanje polaznog kolizionog prava ili tumačenje polja,

odnosno obima primene odgovarajuće kategorije za nadovezivanje

Problem kvalifikacije Problem kvalifikacije (sukob kvalifikacija)(sukob kvalifikacija)

• Pitanje kvalifikacije (sukoba različitih kvalifikacija): jedno od najsloženijih pitanja vezanih za kolizioni način regulisanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti zbog postojanja konkurentnih prava.

• Postavlja se pitanje: kako postupiti kada se jedno pitanje postavlja u toku same primene kolizionih normi, tj. u momentu kada još uvek nije poznato koje je pravo merodavno?

• Pojava problema kvalifikacije u teoriji: problem je plod približno istovremenih paralelnih istraživanja Bartena i Kana.

• Pojava problema kvalifikacije u praksi: problem je postojao i pre objavljivanja teorijskih rasprava, ali je rešavan automatski, bez prepoznavanja pravih dilema i pre nego što je teorija reagovala velikim brojem studija o ovom pitanju.



• Značenje reči "kvalifikacija": određivanje položaja, mesta, nečega ili nekoga u određenom sistemu vrednosti.

• Kvalifikacija u pravnom smislu: postupak traženja mesta činjenica u svetu pravnih pravila, ili primenu prava.

• Kvalifikacija u MPP: (po najširem shvatanju koje zasupa Katičić) kvalifikacija je svaka primena pravnih pojmova na činjenice ili supsumiranje činjenica pod pravne pojmove. Postavlja se pitanje: po kojim ćemo pravnim pojmovima vršiti supsumiranje činjenica u momentu kad tek tražimo merodavno pravo?

• Problem kvalifikacije predstavlja specifičan vid tumačenja: činjeničnim stanjem životni odnos se vezuje za više država, te prava tih država pretenduju da budu primenjena u svim fazama rešavanja datog problema. Ukoliko se ta prava suštinski razlikuju, to otvara problem sukoba različitih kvalifikacija.



• Sukob kvalifikacija se ne javlja: u normama MPP koje neposredno regulišu pravne odnose, npr. u normama o privatnim pravima stranaca.

• Kvalifikacija se može odrediti i kao prejudiciranje – prerano postavljeno pravno pitanje, tj. pravno pitanje postavljeno pre nego što je određeno merodavno pravo, u momentu kada se još uvek ne zna iz kog prava treba uzeti odgovor na pravno pitanje.

• Dva osnovna vida kvalifikacije:

Kvalifikacija pravne kategorije

Kvalifikacija tačke vezivanja.

• Kvalifikacija pravne kategorije: podvođenje jednog odnosa pod pravnu kategoriju, pravu kolizionu normu.



• Čest izvor problema kvalifikacije pravnih kategorija su sledeće granične oblasti: naslednog i obligacionog prava; porodičnog i imovinskog prava; materijalnog i proceduralnog prava; razgraničenja kategorija forme od sadržine pravnih poslova.

• Poseban problem se javlja u situaciji kada je teško uopšte pronaći neku pravnu kategoriju pod koju treba podvesti neki odnos (npr. domaće pravo ne poznaje ustanovu trust-a, svojstvenu anglosaksonskom pravu).

• Kvalifikacija tačke vezivanja: ovde više nema dileme koju kolizionu normu treba primeniti, ali nije jasno kuda ona vodi.

• Tačke koje često daju povoda kvalifikaciji: mesto zaključenja ugovora, mesto delikta i prebivalište.

• Kvalifikacija tačke vezivanja sledi i logički i vremenski iza kvalifikacije pravne kategorije.


Rešenje problema kvalifikacijeRešenje problema kvalifikacije

• Kvalifikacija po lex fori: prema pravu države gde se sudi i od čijih se kolizionih normi polazi prilikom rešavanja spora.

• Kvalifikacija prema lex causae: prema pravu koje je merodavno za odnos koji se raspravlja.

• Stepenasta kvalifikacija: uvek se pri izboru i tumačenju kolizione norme polazi od shvatanja , tj. od prava države suda, dakle od lex fori (prva stepenica), dok se na drugoj stepenici, ukoliko se ima primentiti strano pravo kao merodavno, ono tumači po pojmovima i smislu koje sadrži lex causae – dakle, prvo domaće pa strano.

• Kvalifikacija pomoću autonomnih pojmova: kvalifikaciju ne bi trebalo vršiti sa oslonom na jedno nacionalno pravo, bilo da je to lex fori ili lex causae, već se treba služiti autonomnim pojmovima, nezavisnim od nacionalnih prava. Isti bi se stvarali međunarodnim sporazumima i aktivnošću sudova.


Rešenje problema kvalifikacijeRešenje problema kvalifikacije

• Funkcionalna kvalifikacija: Polazi se od pojmova sadržanih u stranom pravu i pri tom se vodi računa o funkciji koju određena ustanova ima u njemu. Nakon toga se pokušava pronaći ustanova domaćeg prava koja vrši istu ili najsličniju funkciju – dakle, prvo strano pa domaće pravo.

• Funkcionalna kvalifikacija je pogodna ukoliko je ustanova stranog prava (npr. trust) nepoznata domaćem pravu, ili nepoznata u datoj funkciji.

• Domaća teorija i praksa: kvalifikaciju treba vršiti po lex fori.

• Član 9. ZMPP: predviđeno je da se drugostepena kvalifikacija vrši po lex causae, tj. da se pravo strane države (čija je merodavnost već utvrđena) primenjuje prema svom smislu i pojmovima koje sadrži.


mpp, predavanja nedelja ii

Documents