mpp, predavanja nedelja x

8/18/2019 MPP, Predavanja Nedelja X

1/21

Međunarodno privatno pravo Predavanja

Predmetni nastavnik: Doc. dr Žaklina Spalević e-mail: [email protected]


2/21

X nedelja predavanja

Vanugovorna odgovornost sa elementom inostranosti

Određivanje merodavnog prava za građanskopravne delikte

Pravila Haške konvencije o merodavnom pravu za drumskesaobraćajne nezgode

Prava stranaca

Opšta, relativno rezervisana i apsolutna prava stranaca

Prava stranih ulagača

Doc. dr Žaklina Spalević


3/21

Određivanje merodavnog prava zagrađanskopravne delikte

• Građanskopravni delikti sa elementom inostranosti – prirodnapropratna pojava međunarodne komunikacije, razmene dobara i usluga idrugih međunarodnih kontakata; povod sukobima zakona su:

Različiti sistemi određivanja odgovornosti (u nekim državama se polazi odsubjektivne, u drugim od objektivne odgovornosti, a postoje i brojna prelazna i

kompromisna rešenja) Različite vrste naknada štete koje predviđaju pojedina zakonodavstva

Različiti pristupi načinu odmeravanja štete...

• Određivanje merodavnog prava:

Lex loci delicti commissi – prema mestu gde je izvršen delikt

Lex fori kao dopunski princip za protivpravnost – radnja će se smatratiprotivpravnom samo ako je takvom smatraju kako zakon mesta izvršenjadelikta, tako i zakon suda; u pogledu ostalih pitanja primenjuje se samo zakon

mesta izvršenja delikta. Doc. dr Žaklina Spalević


4/21


• Teškoće u primeni načela lex loci delicti commissi:

Kada posledica delikta ne nastupa u istoj državi u kojoj je izvršena i radnja – javlja se složeni problem kvalifikacije pojma mesta izvršenja delikta

Kada se delikt dogodi na ničijoj zemlji – na brodu na otvorenom moru ilivazduhoplovu.

• Kritika principa lex loci delicti commissi – posebno su snažne kritike upogledu saobraćajnih delikata; alternative principa lex loci delicti commissiu američkom pravu:

Lex fori – kada se pitanje vezano za naknadu štete kvalifikuje kao proceduralno

Princip najtešnje povezanosti – kada se zaključi da je deliktni odnos u tešnjojvezi sa nekim drugim pravom, na osnovu:

Mesta gde je natupila šteta, mesta deliktne radnje, mesta registracije,domicila, državljanstva...

Sadržine propisa koji se nalaze u sukobu. Doc. dr Žaklina Spalević


5/21


• Odjeci američkih stanovišta: nova shvatanja o merodavnom pravu zagrađanskopravne delikte u američkom pravu imala su veliki odjek u teorijidrugih zemalja, ali nisu odlučno uticala na pozitivna prava drugih zemalja;najviše se približilo američkim koncepcijama englesko pravo.

• ZMPP:

Osnovno rešenje – lex loci delicti commissi

Dopunsko rešenje: u slučaju kada mesto radnje i posledice nisu u jednoj državi,prema teoriji žrtve – merodavno je ono pravo koje je povoljnije za oštećenog(žrtvu); u želji za još jačom zaštitom žrtve – uslov protivpravnosti je zadovoljenukoliko je radnja protivpravna po pravu bilo kog mesta: ili mesta radnje ili mesta

nastupanja posledice U slučaju kada štetna posledica proizilazi iz događaja koji se odigrao na brodu

koji se nalazi na otvorenom moru, ili u vazduhoplovu koji leti iznad otvorenog

mora, ali i iznad neke zemlje – pravo države kojoj pripada brod ili vazduhoplov.



6/21

Haška konvencija o merodavnom pravuza drumske saobraćajne nezgode

• Haška konvencija: tekst Konvencije je sačinjen oktobra 1968. godine;stupa na snagu 4. maja 1971. godine; od strane bivše JugoslavijeKonvencija je ratiikovana juna 1976. godine; sama Konvencija nastoji da

pomiri različite pristupe i tendencije.

• Konvencija se primenjuje na: građansku vanugovornu odgovornost kojaproistekne iz saobraćajne nezgode – obuhvata sve oblike i vidoveodgovornosti sem krivične i ugovorne; vrsta postupka nije odlučujuća – Konvencija se odnosi i na određivanje merodavnog prava povodomimovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku.

• Konvencija precizira domašaj termina "saobraćajna nezgoda":nezgoda u kojoj su učestvovala motorna ili nemotorna vozila, a koja sedogodila na javnim drumovima ili drugim površinama otvorenim za javnost,ili pak na privatnim površinama na koje određena lica imaju pristup.



7/21


• Mesto registracije vozila – u sklopu Konvencije, ova tačka vezivanja je nagotovo ravnopravnoj nozi sa lex loci delicti commissi:

Kada vozilo nije registrovano ili je registrovano u više država – merodavno će

biti pravo zemlje redovnog smeštaja vozila: u ovom slučaju mesto redovnogstacioniranja vozila ne zamenjuje mesto registracije vozila, međutim

Mesto redovnog stacioniranja vozila zamenjuje mesto registracije vozila – uslučaju kada se mesto registracije vozila ne poklapa sa redovnim boravištem nivozača, niti vlasnika ili držaoca vozila.

• Preciziranje pojma lex loci delicti commissi: Konvencija pod mestomdelikta podrazumeva mesto radnje (odnosno nezgode), a ne mesto

posledice.



8/21


• Primena Konvencije:

Bez obzira na reciprocitet – bez uslova reciprociteta

Tačke vezivanja Konvencije biraju neposredno pravno područje unutar državesa nejedinstvenim pravnim sistemom.

• Konvencija se ne primenjuje: Na odgovornost proizvođača, prodavca i servisera vozila

Na odgovornost vlasnika puta ili lica čiji je zadatak održavanje puteva

Na odgovornost za postupke drugih lica, izuzev ako se radi o odgovornosti

vlasnika vozila ili nalogodavca

Na regresne zahteve između lica odgovornih za štetu

Na regresne zahteve u pogledu osiguravajućih društava

Na regresne zahteve u pogledu ustanove socijalnog osiguranja.



9/21


• Određivanje merodavnog prava: lex loci delicti commissi, zakon zemlje ukojoj se dogodila nezgoda – ako se okolnosti slučaja ne bi mogle podvestipod jedan od izuzetaka koji upućuju na pravo zemlje registracije vozila.

• Pravo zemlje registracije vozila: ukoliko je ispunjen opšti uslov koji setiče vozila i aktera nezgode i još jedan od alternativnih uslova koji se tiču

podnosioca zahteva, tj. lica prema kojem se javlja odgovornost: Opšti uslov – da vozilo, odnosno vozila koja učestvuju u saobraćajnoj nezgodi

budu registrovana u istoj zemlji; ako u nezgodi učestvuje i lice koje se nalazilovan vozila – da to lice ima redovno boravište u istoj zemlji u kojoj jeregistrovano vozilo

Alternativni uslovi – Da zahtev postavlja vozač, vlasnik, držalac ili drugo licekoje polaže neko pravo na vozilo; da zahtev postavlja žrtva koja je bila putnik;da zahtev postavlja žrtva koja nije bila putnik, već se nalazila van vozila.

U slučaju većeg broja žrtava: merodavno pravo se određuje prema svakoj od

njih. Doc. dr Žaklina Spalević


10/21


• U pogledu štete na stvarima:

U pogledu štete na stvarima koje su se nalazile u vozilu, a koje pripadajuputniku ili su mu bile poverene – primenjuje se pravo merodavno zaodgovornost prema putniku

U pogledu štete na stvarima u vozilu koje ne pripadaju putniku, niti su mu bilepoverene – primenjuje se pravo merodavno za odgovornost prema vlasnikuvozila, tj. koje je merodavno u slučaju da zahtev postavlja vlasnik vozila

U pogledu štete na stvarima van vozila (npr. ograda, objekti) – primenjuje sepravo mesta nezgode, osim ako je reč o ličnim stvarima žrtve koja se našla vanvozila

U pogledu štete na stvarima žrtve koja se našla van vozila – merodavno jepravo koje se primenjuje na odgovornost prema žrtvi.



11/21


• Merodavno pravo po kojem će se ceniti mogućnost postavljanjadirektnog zahteva prema osiguravaocu odgovornog lica: pravo mesta

nezgode, pravo koje je merodavno za ugovor o osiguranju, a kao trećaalternativa javlja se pravo mesta registracije vozila u slučaju da primenaovog prava inače dolazi u obzir u datom slučaju na osnovu članova same

Konvencije.• Saobraćajna i bezbednosna pravila (čija sadržina može biti od uticaja

na utvrđivanje odgovornosti) – dolazi u obzir samo primena pravila kojasu na snazi na mestu nezgode i u vreme nezgode.

• Ustanova javnog poretka: Konvencija uvažava primenu ustanove javnog

poretka, ali samo u slučajevima kada se radi o očitoj suprotnosti sadomaćim javnim poretkom – čime je izraženo zalaganje za restriktivnuprimenu ustanove javnog poretka.



12/21

Prava stranaca

Pojam stranca:

Negativna definicija – stranac je svako fizičko lice koje nema domaćedržavljanstvo

Pozitivna definicija – stranac je svako fizičko lice koje ima državljanstvo nekestrane države, ili je apatrid

Pripadnost pravnog lica određuje se po pravu države u kojoj je osnovano, osimukoliko ima sedište van zemlje svog osnivanja, a država sedišta ga smatradomaćim

U propisima o stranim ulaganjima – stranac je i domaći državljanin koji boravi uinostranstvu

U deviznim propisima – stranac je lice koje nema prebivalište u domaćoj zemlji.



13/21

Prava stranaca• Prava stranaca se razlikuju prema:

Prirodi prava

Privatna – brak, strateljstvo, nasleđivanje

Javna – glasačko pravo, ekstradicija, pravo nastanjenja, državljanstvo

Učešću državnih organa u konstituisanju prava

Prava koja nastaju uz učešće državnih organa – državljanstvo, dozvolastalnog nastanjenja, nasledno pravo, brak

Prava koja nastaju bez učešća državnih organa – sticanje svojine na većinipokretnih stvari

Dostupnosti prava

Opšta – stranci izjednačeni sa domaćim državljanima

Relativno rezervisana – prava dostupna strancima, ali uz dodatne uslove:reciprocitet, domicil, odobrenje...

Apsolutno rezervisana.Doc. dr Žaklina Spalević


14/21

Prava stranaca

• Prava stranaca da stupaju u porodičnopravne odnose:

• Pravo stranca na brak

• Pravo stranca da bude usvojilac ili usvojenik

• Pravo stranca da bude staralac ili štićenik.

• Pravo stranca na brak: opšte ljudsko pravo, koje u okvirimameđunarodnog bračnog prava znači da je ono jednako dostupno domaćimi stranim državljanima, kao i apatridima.

• Pravo stranca da bude usvojilac ili usvojenik:

Kada stranac (strani državljanin ili apatrid) želi da usvoji pred domaćim

organom dete koje ima strano državljanstvo – opšte pravo

Kada domaći državljanin želi da usvoji stranca pred domaćim organom – opštepravo

Kada stranac želi da usvoji dete, domaćeg državljanina – postoji ograničenje. Doc. dr Žaklina Spalević


15/21

Prava stranaca

• Pravo stranca da bude staralac ili štićenik:

Pravo stranca da bude staralac ili štićenik drugog stranog lica – opšte pravo

Pravo stranca da bude štićenik domaćeg državljanina – opšte pravo

Pravo stranca da bude staralac domaćem državljaninu – relativno rezervisanopravo.

• Nasledna prava stranaca: Pravo stranaca da nasleđuju – relativnorezervisano pravo. Strani državljani imaju ista nasledna prava kao i domaćidržavljani, pod uslovom reciprociteta, koji može biti: diplomatski, zakonski ifaktički.

• U odsustvu ugovorenog (diplomatskog) reciprociteta, faktički reciprocitet sepretpostavlja sve dok se ne dokaže suprotno.

• U slučaju apatrida – pravo da nasleđuju je opšte pravo.



16/21

Prava stranaca

• Prava stranaca da stupaju u stvarnopravne odnose:

Stvarna prava na pokretnim stvarima – opšte pravo

Stvarna prava na nekretninama – relativno rezervisano pravo.

• U uprednom pravu – stvarna prava na nepokretnostima se uglavnom

tretiraju kao relativno rezervisana, negde i kao apsolutno rezervisanaprava; najčešća ograničenja su:

Nemogućnost kupovine poseda u pograničnim oblastima

Odobrenje nadležnih organa

Ekonomski razlozi

Određeni limit…

• Prava stranaca da stiču obligaciona prava: uz manje izuzetke – uglavnom se svuda priznaje kao opšte pravo.



17/21

Prava stranaca• Prava stranaca da zasnivaju radni odnos: pored uslova koje moraju da

ispune i domaći građani, stranci moraju da ispune i dodatne uslove:

Odobrenje za stalno nastanjenje ili odobrenje za privremeni boravak

Odobrenje za zasnivanje radnog odnosa

Da je reč o radnom mestu koje nije rezervisano samo za domaće državljane

Pismena izjava o prihvatanju nadležnosti domaćih sudova, u slučaju spora saposlodavcem povodom radnog odnosa.

• Privremene ili povremene poslove, u trajanju od najviše tri meseca u jednojkalendarskoj godini, stranac može obavljati bez ikakvih posebnihodobrenja.

• Prava stranih ulagača: osim generalnih garancija koje mogu bitipropisane ustavima, norme kojima se regulišu strana ulaganja, kojima sestrani ulagači štite i daje im se odgovarajuće garancije nalaze se u dvegrupe instrumenata – u zakonima i međunarodnim sporazumima.



18/21

Prava stranaca• Oblici stranih ulaganja:

Osnivanje novog preduzeća (samostalno ili sa drugim domaćim ili stranimulagačima)

Kupovina udela ili akcija postojećeg domaćeg preduzeća

Sticanje svakog drugog imovinskog prava kojim strani ulagač ostvaruje svojeinterese

Ugovor o koncesiji sa BOT aranžmanom.

• Strana ulaganja su moguća u gotovo svim privrednim delatnostima.Ograničenja su zadržana u oblastima koje su identifikovane kao važne zabezbednost države – strano lice ne može samo, ili sa drugim stranim licem,osnovati sopstveno preduzeće za proizvodnju i promet oružja, niti može

osnivati (samo ili sa drugim stranim licem) preduzeće u zabranjenoj zoni.Ovakva preduzeća ono može osnivati sa domaćim licem, a može i ulagatiu već postojeća preduzeća oružja ili preduzeća u zabranjenim zonama, stim da strani ulagač ne sme steći većinski udeo u upravljanju.



19/21

Prava stranaca

• Stranim ulagačem se smatraju:

Fizička lica koja su strani državljani

Apatridi koji nemaju prebivalište u domaćoj državi

Domaći državljanin koji ima prebivalište, odnosno boravište u inostranstvu, utrajanju od najmanje godinu dana

Strana pravna lica koja imaju sedište u inostranstvu.

• Osnovna obaveza stranog ulagača: unos određenog uloga.

• Prava stranog ulagača: pravo na učešće u dobiti i pravo na učešće uupravljanju; garancije u pogledu eksproprijacije, carinska oslobađanja.

• Prava stranog ulagača stečena u momentu upisa stranog ulaganja uregistar ne mogu biti sužena naknadnom promenom propisa.



20/21

Prava stranaca

• Koncesija: ugovor kojim se na koncesionara (strano ili domaće lice)prenosi pravo korišćenja prirodnog bogatstva (npr. minerali ili drugigeološki resursi), ili dobra u opštoj upotrebi, ili mu se daje dozvola zaobavljanje delatnosti koja je od opšteg interesa (npr. vođenje zatvora,aerodroma), od strane koncedenta, pod posebno propisanim uslovima i uz

naknadu.

• Koncesija po BOT sistemu (Bu i ld Operate Transfer – izgradi, koristi,predaj): poseban oblik koncesije – kada investitor ima obavezu da izgradiodređeni objekat (npr. autoput, elektranu), a zatim taj objekat može daeksploatiše određeni period.

• Sporovi iz stranih ulaganja i sporovi iz koncesija (u kojima se kaokoncesionari javljaju stranci) mogu se rešavati pred domaćim sudovima ipred arbitražama, kako stranim tako i domaćim. Nadležnost stranih sudovane može se ugovarati.



21/21

Prava stranaca

• Pravo stranih firmi na osnivanje predstavništva i ogranka: relativnorezervisano pravo.

• Predstavništvo stranog lica: nema svojstvo pravnog lica, ne može daobavlja delatnost osnivača niti da ostvaruje sopstvene prihode, a pretežnicilj mu je istraživanje tržišta, vršenje prethodnih i pripremnih radnji za

zaključivanje ugovora i uspostavljanje poslovne saradnje.• Ogranak: predstavlja jači stepen komercijalnog prisustva – neku vrstu

ekstenzije stranog pravnog lica na domaćoj teritoriji i može, u skladu sadomaćim propisima, obavljati i određene delatnosti za koje nije registrovannjegov osnivač.

• Registracija ogranaka i predstavništava stranih lica obavlja se pri Agencijiza privredne registre.


mpp, predavanja nedelja x

Documents