mpp, predavanja nedelja vii

8/13/2019 MPP, Predavanja Nedelja VII

1/33

Meunarodno privatno pravoPredavanja, 12.4.2013.


2/33

Dejstva braka

Dejstva braka:

Imovinskaobuhvataju pitanja reima imovine branih partnera (unete u braki steene tokom braka) i pitanja ovlaenja za upravljanje tom imovinom;razlikujemo:

Zakonski reim: univerzalna zajednica dobara, sistem zajednike tekovine isistem odloene zajednike tekovine

Ugovorni brano-imovinski reim

Lina (opta)imaju osnov u braku, ali ne spadaju u brano-imovinskeodnose; odnose se na pitanja: poslovna sposobnost ene, porodino ime,mesto stanovanja, profesionalna aktivnost ene, izdravanje...

Osnovna dilema: da li na linopravna i na imovinskopravna dejstva brakaprimeniti iste ili razliite kolizione norme; mogu je i mobilni sukob zakona,zbog promene dravljanstva ili prebivalita.

Doc. dr aklina Spalevi


3/33

Dejstva braka

Reenja prema ZMPPprihvata se isto reenje i za lina i za imovinskadejstva brakaime se eliminie eventualni sukob kvalifikacija, i ne pravise razlika izmeu dejstava braka za vreme trajanja braka i dejstava kojanastanu po prestanku braka (nakon razvoda, a pre isticanja

imovinskopravnog zahteva):

Zajedniki lex nationalis branih partnera

Zajedniko prebivalite ako su brani partneri razliitog dravljanstva

Poslednje zajedniko prebivalite ako nemaju ni zajedniko prebivalite

lex foriako nemaju ni poslednje zajedniko prebivalite

U sluaju ugovornih imovinskih dejstava braka (postojanje branog ugovora):merodavno je izabrano pravo, ali samo pod uslovom da je takav izbor moguprema pravu na koje ukazuju nae kolizione norme (tzv. izvedena autonomijavolje); u suprotnom e se primeniti gornja reenja.



4/33

Dejstva braka

U sluaju mobilnog sukoba zakona kod dejstava braka, prema ZMPP:

Za ugovorne imovinske odnosemerodavno jepravo koje je u vremezakljuenja ugovora bilo merodavno za line i zakonske imovinske odnose

(kasnije promene dravljanstva ili prebivalita su bez znaaja)

Za line i zakonske imovinske odnosemerodavno je dravljanstvo iliprebivalitekoje brani partneri imaju u vreme kada se problem postavlja.



5/33

Imovinski odnosi u vanbranozajednic

Vanbrana zajednica: zajednica ivota mukarca i ene koja njieformalno ozvaniena; drutvena pojava koja moe imati znaajneposledice na line i imovinske odnose samih vanbranih partnera i treihlica; u pogledu dejstava vanbranih zajednica, prihvaena su dva reenja:

1. Teorija analogijeanalogno se primenjuju norme koje se odnose na dejstvabraka:

Za konstituisanje zajedniceprava dravljanstva kumulativno

Za lina i imovinska dejstva supsidijarno postavljene take vezivanja odzajednikog dravljanstva, preko zajednikog prebivalita do mesta suda

Za ugovorne imovinske odnoseizabrano pravo, ako je izbor doputen popravu mesta zakljuenja ugovora ili lex loci contractus

2. Konstruktivna teorijaprimenjuje se pravo drave u kojoj partneri ive(zajedniko prebivalite ili zajedniko boravite).



6/33

Imovinski odnosi u vanbranozajednic

Reenje prema ZMPP:

Za imovinske odnose

Zajedniko dravljanstvo

Zajedniko prebivalite

Za ugovorne imovinske odnosezajedniko dravljanstvo ili prebivalite uvreme zakljuenja ugovora.



7/33


8/33

Merodavno pravo u pogledu statusa

dece U pravo koje je merodavno za brano poreklo spada i pitanje

osporavanja branosti obaranja pretpostavke branosti:javlja se

spor o tome da li aktivna legitimacija, rokovi za podizanje tube radiosporavanja branog porekla, teret dokazivanja, doputenost pojedinihdokaznih sredstava predstavljaju pitanja materijalnog ili procesnog prava:

Anglosaksonska teorija i praksaova pitanja tretira kao proceduralna, te nanjih primenjuje lex fori

Veina drava kontinentalne Evropeova pitanja tretira kao materijalna, tena njih primenjuje lex causae; nesporno je da izvoenje dokaza spada pod lex

fori.

Merodavno pravo za osporavanje branog porekla: pravo drave iji jedravljanin u vreme roenja deteta bilo lice ije se oinstvo osporava;osporavati se moe brano oinstvo ustanovljeno na osnovu zakonskepretpostavke, priznato vanbrano oinstvo, kao i utvreno (brano ilivanbrano) oinstvo. Doc. dr aklina Spalevi


9/33

Merodavno pravo u pogledu statusa

dece Vanbrano poreklo deteta: vanbranim detetom se smatra dete koje rodi

ena koja nije u braku, dete koje rodi ena u pogledu koje se ne moeprimeniti zakonska pretpostavka branosti deteta (izuzetno kratak protekvremena izmeu zakljuenja braka i roenja deteta), ili dete koje rodi udataena, ali je oinstvo uspeno osporeno.

Reenje prema ZMPP: Za priznanje, utvrivanje ili osporavanja oinstva,odnosno materinstva, merodavno je pravo drave iji je dravljanin uvreme roenja deteta bilo lice ije se oinstvo, odnosno materinstvopriznaje, utvruje ili osporava.

Pozakonjenje: promena statusa deteta iz vanbranog u brano(naknadnim zakljuenjem braka ili odlukom nadlenog organa).

Merodavno pravo prema ZMPP: zajedniko dravljanstvo roditeljavanbranog deteta, pravo drave roditelja po kome je pozakonjenjepunovano, domae pravo.



10/33

Merodavno pravo za odnose izmeuroditelja i dece

Konvencija o pravima deteta UN iz 1989. godine: postavlja naelaureenja odnosa izmeu roditelja i dece; potvruje princip nediskriminacije,princip najboljeg interesa deteta i pravo deteta da iznosi svoje miljenje popitanjima koja se tiu njega samog.

Roditeljsko pravo: skup dunosti i prava roditelja prema deci, u odnosuna linost deteta i u odnosu na imovinu deteta.

Roditeljsko pravo mogu da vre: zajedniki oba roditelja ili samostalnojedan roditelj.

Ostvarivanje roditeljskog prava: zajedniko (bez obzira na to da li su

roditelji u braku ili nisu, da li vode zajedniki ivot ili ne) ili samo od stranejednog roditeljana osnovu meusobnog sporazuma iliodluke nadlenog

organa o poveri deteta na uvanje i vaspitanje, s tim to drugi roditelj imapravo da odrava line odnose sa detetom.



11/33

Merodavno pravo za odnose izmeuroditelja i dece

Merodavno pravo prema ZMPP:

Zajedniko dravljanstvo roditelja i dece

Zajedniko prebivalite roditelja i dece

Domae pravo ako je dete ili jedan od roditelja domai dravljanin

Dravljanstvo deteta

Merodavno pravo se odreuje prema stanju u trenutku kada se postavlja

sporno pitanje.

Merodavno pravo za poveravanje dece na uvanje i vaspitanje: ZMPP

nema posebnu kolizionu normu za poveravanje dece na uvanje ivaspitanje, te se gornja reenja primenjuju i za regulativu ove situacije.

Opravdano bi bilo da se kao taka vezivanja koristiprincip najblie vezepri ijem opredeljivanju bi se moralo voditi rauna o zatiti i najboljeminteresu deteta.



12/33

Haka konvencija o graanskopravnimaspektima meunarodne otmice dece Haka konvencija iz 1980. godine: nudi mehanizam meunarodne

pravne pomoi dravama lanicama, koji treba da obezbede:

Hitan povratak dece (u roku od est nedelja od dana kada je pokrenutpostupak) koja su protivpravno odvedena ili zadrana u bilo kojoj draviugovornici; neophodno je podneti molbu za vraanje deteta u roku manjem od

godinu dana od otmice ili zadravanja posle isteka ovog roka povratak e senaloiti samo u sluajevima u kojima se utvrdi da se dete nije integrisalo u novusredinu

Potovanje u drugim dravama ugovornicama prava na staranje i prava navienje koja su ustanovljena u dotinoj dravi ugovornici

Odreivanje centralnog dravnog organa preko koga se ostvaruju obavezenaloene Konvencijom.

Konvencija prestaje da se primenjuje kada dete napuni 16 godina.



13/33

Haka konvencija o graanskopravnimaspektima meunarodne otmice dece Vraanje deteta se moe odbiti samo u sluajevima navedenim u

Konvenciji:

Neostvarivanje prava na staranje u dravi iz koje je dete odvedeno

Fizike ili psihike traume koje bi povratak izazvao kod deteta

Ako je dete dovoljno zrelo da izrazi svoj stavda se suprostavi povratku

Ako bi povratak deteta predstavljao "krenje osnovnih principa zatite ljudskihprava i osnovnih sloboda drave kojoj je upuen zahtev "to predstavljarezervu javnog poretka.

Organi drave u koju je dete odvedeno ili zadrano ne mogu da odluuju o

pravu na staranje posle obavetenja o nezakonitom odvoenju. injenicada je lice koje je odvelo ili zadralo dete izdejstvovalo odluku o pravu nastaranje (koja je doneta ili podobna da bude priznata u dravi iji organitreba da naloe povratak) nee predstavljati osnovu za odbijanje povratkadeteta. Doc. dr aklina Spalevi


14/33

Merodavno pravo u pogledu obaveze

izdravanja Obaveza zakonskog izdravanja: proizilazi iz porodinog odnosa

braka, roditeljstva, srodstva, i cilj joj je davanje izdravanja jednog lica(dunika izdravanja) drugom licu (poveriocu izdravanja) radipodmirivanja potreba za ivot ovog drugog, te su pitanja koja se ovdepostavljaju:

Odnos iz koga proizilazi obaveza izdravanja

Sama obaveza izdravanja (u emu se sastoji)

Nain ostvarivanja izdravanja

U uporednom pravu postoje razlike u pogledu obima izdravanja, prestanka

obaveze izdravanja, ostvarivanje zakonskog izdravanja sudskim putem... Materiju zakonskog izdravanja ureuje itav niz multilateralnih konvencija:

Hake konvencije, Njujorka konvencija o ostvarivanju alimentacionihzahteva u inostranstvu iz 1956. godine.



15/33

Merodavno pravo u pogledu obaveze

izdravanja Pet pravnih kategorija koje ukljuuju odreene vidove obaveze

izdravanja i koje imaju zaseban kolizioni tretman su:

Izdravanje meu branim partnerima

Izdravanje u vanbranoj zajednici

Izdravanje izmeu roditelja i dece

Izdravanje izmeu usvojioca i usvojenika

Izdravanje izmeu ostalih srodnika.

Izdravanje izmeu ostalih srodnika: retko se javlja pred domaim

sudovima. ZMPP:u pogledu obaveze izdravanja izmeu ostalih srodnika postavlja

kao taku vezivanja lex nationalis dunika izdravanja.



16/33

Izdravanje izmeu roditelja i dece

U uporednom pravu: na kolizionom planu se interesi deteta favorizujukada je dete poverilac izdravanja.

Prema ZMPP: primenie se pravo koje je blie detetu i u onim sluajevimakada je dete dunik, a ne poverilac obaveze izdravanja ovakvo reenje

zasluuje kritiku: Zajedniki lex nationalis roditelja i deteta (dece)

Zajedniki lex domicilii roditelja i deteta (dece)

Domae pravo, ako je dete ili neko od roditelja domai dravljanin

Lex nationalis deteta.

Meutim,do favorizovanja deteta dolazi samo u sluaju da roditelji i decanisu dravljani iste drave, da nemaju domicil u istoj dravi, niti je bilo kood njih domai dravljanin ZMPP se opredelio za jednu veoma blagufavorizaciju deteta na kolizionom planu.



17/33

Izdravanje izmeu usvojioca usvojenika

ZMPP: kao i u pogledu drugih pitanja u oblasti porodinopravnih odnosa ini pokuaj da se odredi pravo koje ima jednake kontakte sa obe strane ipostavlja sledee koliziono reenja:

Zajedniki lex nationalis usvojioca (usvojilaca) i usvojenika

Zajedniki lex domicilii usvojioca (usvojilaca) i usvojenika Domae pravo, ako je usvojenik ili usvojilac domai dravljanin

Lex nationalis usvojenika.



18/33

Merodavno pravo za usvojenje sa

elementom inostranost Materijalno uporedno pravo u materiji usvojenja daje povoda sukobu

zakona zbog razlika koje postoje po pitanjima: pravne prirode

usvojenja, uslova za zasnivanje usvojenja, saglasnosti prirodnih roditelja,

prestanka usvojenja, dejstva usvojenja...

U uporednom kolizionom pravu: merodavno pravo u pogledu zasnivanjai prestanka usvojenja:

Lex forireenje u anglosaksonskom pravu i pravu vajcarske

Personalno pravo.

Prema ZMPP: kumulativna (obina kumulacija) primena prava

dravljanstva usvojioca (usvojilaca) i usvojenika u vreme zasnivanja,odnosno prestanka usvojenja.

Za formu usvojenja: pravo mesta zasnivanja usvojenja.



19/33

Merodavno pravo za usvojenje sa

elementom inostranost Dejstva usvojenja: odnos izmeu usvojenika i usvojioca i njegovih

srodnika, odnos izmeu usvojioca i usvojenika i njegovih potomaka, odnosizmeu usvojenika i njegovih prirodnih roditelja...

Merodavno pravo za dejstva usvojenjauuporednom kolizionom

pravu: merodavno pravo u pogledu zasnivanja i prestanka usvojenja: Lex forireenje u common law sistemima

Personalno pravo, najee u formi prava dravljanstva usvojioca.

Merodavno pravo za dejstva usvojenjaprema ZMPP:

Zajedniki lex nationalis usvojioca (usvojilaca) i usvojenika

Zajedniki lex domicilii usvojioca (usvojilaca) i usvojenika

Domae pravo, ako je usvojenik ili usvojilac domai dravljanin

Lex nationalis usvojenika.Doc. dr aklina Spalevi


20/33

Merodavno pravo za naslednopravne

odnose Sukobi zakona nastajuiz razloga to prava razliitih drava na razliite

naine odreuju: krug naslednika, ograniavaju slobodu raspolaganjaimovinom za sluaj smrti, pitanje imovine prelaska zaostavtine nanaslednike, ustanovu nunog dela, formu testamenta, uzrast potreban zasastavljanje testamenta...

Za nasleivanje sa elementom inostranosti problemi se javljaju i u oblastisukoba jurisdikcijaiprava stranaca da stupaju u privatnopravne odnose;

est je iproblem kvalifikacijeu ovom domenupre svega, kvalifikacijapravne kategorije (dilema: da li jedan problem treba shvatiti kao

naslednopravno ili kao statusno, odnosno kao porodinopravno pitanje).

Izvori meunarodnog naslednog prava: savezni Zakon o nasleivanju iz1955., ZMPP, pravila bilateralnih konvencija, multilateralnih konvencijaHaka konvencija o sukobima zakona u pogledu oblika testamentarnihodredaba iz 1961. i Konvencija o jednoobraznom zakonu o obliku

meunarodnog testamenta, doneta pod okriljem OUN 1973. Doc. dr aklina Spalevi


21/33

Merodavno pravo za naslednopravne

odnose Dve osnovne koncepcije o odreivanju merodavnog naslednog

prava:

1. Princip jedinstvene zaostavtine

Bez obzira to se razliiti delovi zaostavtine nalaze u razliitim dravama i

bez obzira na to da li zaostavtinu ine pokretne ili nepokretne stvari Merodavno pravo jepersonalno pravo ostavioca (lex nationalis ili lex

domicilii)

2. Princip podeljene zaostavtine

Ne tei za primenom razliitog tretiranja zaostavtine u razliitim dravama

Insistira na razliitim pravilima u pogledu pokretne i nepokretne imovine.

Na pravni sistem: prihvata princip jedinstvene zaostavtine, s tim to se unekim situacijama dozvoljava odstupanje od ovog principa (npr. u pogledu

zaostavtine bez naslednika).Doc. dr aklina Spalevi


22/33

Merodavno pravo za zakonsko

nasleivanje ZMPP: Za nasleivanje je merodavno pravo drave iji je dravljanin bio

ostavilac u vreme smrti.

U sluaju bipatrida: prebivalite; princip najblie veze

U sluaju apatrida: prebivalite; boravite; lex fori.

Da bi se postavilo pitanje nasleivanja: mora doi do smrti fizikog lica imora postojati imovina.

Da li e posledicaproglaenja umrlim ili nestalim dovesti do otvaranjanaslea: o tome ne odluuje pravo merodavno za nasleivanje, ve pravomerodavno za sposobnost tog lica.

Lex causae za nasleivanje odreuje sledea pitanja: krug lica koja mogubiti pozvana na naslee, zakonski nasledni red, veliina delova, trenutaksticanja nasledstva, da li je imovinska masa zaostavtina bez naslednika...



23/33

Merodavno pravo u pogledu

testamentarnog nasleivanja Testamentarno nasleivanje sa stranim elementom obuhvata:

Odreivanje merodavnog prava za testamentarnu sposobnost

Odreivanje merodavnog prava za sadrinska pitanja testamenta

Odreivanje merodavnog prava za formu testamenta.

Merodavno pravo u pogledu testamentarne sposobnostidravljanstvo zavetaoca:

U vreme sastavljanja testamenta (ako testament kasnije nije menjan ili

opozvan),

U momentu modifikacije (ako je promenjen)

U momentu opoziva (ako je testament opzvan).

Merodavno pravo u pogledu sadraja testamenta: dravljanstvozavetaoca u vreme njegove smrti.



24/33

Merodavno pravo u pogledu

testamentarnog nasleivanja Merodavno pravo u pogledu forme testamentatenja za odranjem

testamenta:

1. Pravo mesta gde je testament sastavljan

2. Pravo drave iji je dravljanin bio ostavilac u momentu sastavljanja testamenta

3. Pravo drave iji je dravljanin bio ostavilac u momentu smrti

4. Pravo drave u kojoj je ostavilac imao domicil u vreme sastavljanja testamenta

5. Pravo drave u kojoj je ostavilac imao domicil u vreme smrti

6. Pravo drave u kojoj je ostavilac imao boravite u vreme sastavljanjatestamenta

7. Pravo drave u kojoj je ostavilac imo boravite u vreme smrti

8. Mesto nalaenja nekretnina

9. Lex fori.



25/33

Kolizione norme za stvarnopravne

odnose Zbog velikih razlika u ovoj oblastikoliziono reenje sukoba zakona je

veoma dragoceno.

Numerus clausus stvarnih prava donekle olaksava posao MPP, ali neiskljuuje probleme:

Stvarna prava u domaem zakonodavstvu: svojina, slubenosti, hipoteka,runa zaloga, retencija, zakup, pravo graenja, posluga i zakonsko pravo preekupovine

Pitanje: da li i druge zemlje ova prava smatraju stvarnim pravima

Kvalifikacija jednog prava kao stvarnog, obligacionog i sl. ne daje se po lef fori,

vepo zakonu zemlje mesta nalaenja stvari na koju se sporno pravo odnosi

Zatimrazlikuju se pojedini tipovi svojine, stvari se klasifikuju na razliitenaine (negde su pokretne, negde ne; negde su u prometu, negde ne), razlikepostoje u pogledu derivativnog sticanja svojine, sticanja svojine od nevlasnika,

sticanja svojine odrrajem, razlike u pogledu zalonog prava...Doc. dr aklina Spalevi


26/33


odnose Stvarna prava na nekretninama: lex rei sitaeiz sledeih razloga:

Nekretnine su deo suverene drave, te se ne moe dozvoliti da se njihov statusprocenjuje prema nekom drugom pravu, a ne prema pravu suvereniteta iji sudeo

Nekretnine mogu biti posebno relevantne i za bezbednost jedne zemlje (npr.

nekretnine u pograninim pojasevima), te je logino da se nad njima zadravakontrola domaeg prava

Sticanje, gubljenje i menjanje stavrnih prava na nekretninama vezuje se,

gotovo u svim dravama, za neke slubene radnje organa drave gde senalaze nekretnineukoliko bi se primenilo pravo koje ne predvia te slubene

radnje, ili predvia drugaije slubene radnje, odgovarajui organi ne bi moglida sprovedu potrebne formalnosti.

Posebne tekoe nastaju kada je re o stvarnim pravima koja se vezuju zavie nekretnina (npr. stvarne slubenosti, susedska prava).



27/33


odnose Stvarna prava na pokretnim stvarima:

Lex rei sitaeosnovno reenje, i sledea alternativna:

Princip mobilla personam sequnturpokretnosti prate linost (primenapersonalnog prava: dravljanstva ili prebivalita); danas je ovo reenjepraktino naputeno

Lex loci actuspravo zemlje u kojoj se preuzima pravni posao koji se odnosina pokretnost (najee se lex loci actus i lex rei sitae poklapaju)

Princip najtenje povezanosti

Princip autonomije voljekoji moe doprineti efikasnijem reavanju problema

vezanih za stvari u tranzitu i mobilni sukob zakona. Lex rei sitae je vladajue reenje posebne kolizione probleme namee

promena mesta nalaenja stvari, stvari u tranzitu i stvarnopravni poloajosnovnih sredstava prevoza.



28/33


odnose Promena mesta nalaenja stvari razlikujemo 2 situacije:

1. Kada se stvar premeta sa podruja na kojem postoje uslovi za oformljenjeodreenog stvarnog prava, ili stvarnopravnog dejstva, na podruje nakojem ti uslovi ne postoje:

Stvarno pravo koje je punovano steeno prema pravu jedne zemlje dok sestvar tamo nalazilatakvo se stvarno pravo ne gubi ako se stvar premesti uzemlju ije pravo trai vie uslova, ili drugaije uslove za njegovo sticanje

Stvarno pravo koje je punovano izgubljeno u jednoj zemlji prema pravu jednezemlje dok se stvar tamo nalazilanee automatski "oiveti" ako se stvarprenese u drugu zemlju ije pravo ne poznaje gubitak tog stvarnog prava pod

datim uslovima.


K li i


29/33


odnose2. Kada se stvar premeta iz zemlje u kojoj ne postoje svi uslovi za

oformljenje stvarnog prava ili stvarnopravnog dejstva u zemlju po ijempravu ti uslovi postojeu okviru ove situacije razlikujemo dve podvrste:

Stvarno pravo ne nastaje im stvar pree granicu drave u kojoj bi bilopunovano "sticanje" do kojeg je dolo u ranijem mestu nalaenja stvari i koje

je bez efekta prema ranijem lex rei sitae

Stvarno pravo moe nastati samim dolaskom stvari na podruje vaenja novoglex rei sitaekada je u ranijem mestu nalaenja stvari ve stvoreno jednopravno stanje, kome treba da se pridrui jo jedna injenica, do ijegpridruivanja dolazi na podruju vaenja novog lex rei sitae.


K li i t


30/33


odnose Stvari u tranzitu: roba koja je u prevozu i nalazi se na teritoriji drave

koja nije ni zemlja odailjanja (izvozna), ni zemlja opredeljenja (uvozna) ilise nalazi u niijem prostoru, tj. na otvorenom moru ili u vazdunomprostoru iznad njega.

Problem stvari u tranzitu: samo u situaciji kada se stvar nae izmeuzemlje odailjanja i zemlje opredeljenja, i to kada se u tom vremenuzakljui pravni posao iji je cilj konstituisanje nekog stvarnog prava na tojstvari.

Neophodno je: da prevozni lanac obuhvata najmanje tri zemlje: izvoznu,tranzitnu i uvoznu.

Lini prtljag vlasnika se ne smatra stvarima u prevozu ovde seprimenjuje lex rei sitae ilipersonalno pravo vlasnika.


K li i t


31/33


odnose Taka vezivanja: ZMPP prihvata lex loci destinationissamo kada se

pravni posao zakljuuje dok je stvar u tranzitu (u tranzitnoj zemlji); ukolikoje pravni posao zakljuen pre nego to se stvar nala u tranzitnoj zemlji,loginija je primena mesta otposlanja.

Nema opravdanja za primenu lex loci destinationis u sluajevima:

Kada se tranzit prekida (npr. zaplena robe u tranzitnoj zemlji)

Ako je re o nekom drugom izvrnom aktu

Ako je re o zakonskoj zalozi na stvari u korist, npr. eleznice tranzitne zemlje

Ako se radi o stvarima koje putuju zajedno sa vlasnikom ili draocem (u ovom

sluaju se primenjuje lex rei sitae ili personalno pravo vlasnika ili draoca).


K li i t


32/33


odnose Osnovna sredstva prevoza: pokretne stvari (brodovi i vazduhoplovi)

koje se zbog svog znaaja (ekonomskog ili bezbednosnog) izjednaavajusa nepokretnostimapo mestu registracije, odnosno prema dravnojpripadnosti.

Dravnu pripadnost mogu stei i brodovi i vazduhoplovi koji jo nesaobraaju, odnosno koji su u izgradnjiprema zakonodavstvudrave gde se grade ili gde e se graditi (ako se samo transportuju udrugu dravu gde e se gradnja dovriti).

Merodavno pravo: pravo drave iju pripadnost ima brod ili vazduhoplov(zakon zastave)a koje se odreuje prema mestu registracije.

Merodavno pravo u sluaju zaplene broda: pravo mesta zaplene.


Stvarna prava na hartijama od


33/33

Stvarna prava na hartijama od

vrednosti i stvarna prava iz hartije od

vrednost Osobeni problemi prilikom utvrivanja merodavnog stvarnog prava:

nastaju usled mogueg razdvajanja i kretanja same stvari i hartije u kojoj jeinkorporisano stvarno pravo na dotinoj stvari.

Merodavno pravo u pogledu stvarnih prava na hartiji: mesto nalaenjahartijelex cartae sitae.

Merodavno pravo u pogledu prava iz hartije prilikom izdavanja hartijeod vrednosti:mesto nalaenja stvari u vreme izdavanja hartije.

Merodavno pravo u pogledu prenosa stvarnih prava iz hartije: mestonalaenja stvari lex rei sitae; ovo reenje bi trebalo dopuniti posebnimpravilima za mobilni sukob zakona i za stvari u tranzitu, naroito ako je reo konosmanu (jer su stvari na koje se on odnosi u prevozu i esto senalaze na otvorenom moru).


mpp, predavanja nedelja vii

Documents