mpp, predavanja nedelja ix(1)

Međunarodno privatno pravoPredavanja, 26.4.2013.

Određivanje merodavnog prava za Određivanje merodavnog prava za menicu i čekmenicu i ček

• Menica i ček: najvažniji i najšire korišćeni instrumenti platnog prometa i kredita; načela formalnosti i strogosti su posebno karakteristična za ove hartije od vrednosti; postoje bitne razlike između anglosaksonskog i kontinentalnog meničnog i čekovnog prava:

U pogledu menične pravne i poslovne sposobnosti nema većih razlika od onih koje se pojavljuju po pitanju opšte pravne i poslovne sposobnosti pojedinca; menična sposobnost se izjednačava sa pravnom i poslovnom sposobnošću – značajnije razlike su uočljive po pitanju ko može biti trasat po čeku:

Trasat (platiša) može biti svako lice

Trasat može biti banka

Trasat može biti banka ili lice koje ima svojstvo trgovca

Značajnije razlike postoje po pitanju forme menice i čeka

Značajne razlike su prisutne i u sferi meničnih i čekovnih obaveza.

Doc. dr Žaklina Spalević


• Menična (čekovna) sposobnost: lex nationalis kao osnovno pravilo ima dve dopune:

1. Ranvoa – primenjujući zakon državljanstva meničnog obveznika domaći sud treba da konsultuje i kolizione norme tog prava

2. Teorija najveće vrednosti menične obaveze – ako menični dužnik ne bi bio sposoban prema pravu na koje lex nationalis upućuje, treba konsultovati pravo države u kojoj je menična obaveza preuzeta

• Forma meničnih (čekovnih) obaveza i radnji za održavanje meničnih (čekovnih) prava: locus regit actum; za oblik primanja meničnih obaveza predviđene su dve dopune uz locus regit actum:

1. Kada je obaveza primljena u inostranstvu između domaćih državljana i nije zadovoljena forma prema pravu zemlje gde je obaveza primljena, ali su zadovoljeni uslovi u pogledu forme prema domaćem pravu, primeniće se domaće pravo i smatraće se da je obaveza preuzeta u punovažnoj formi



2. U pogledu sukcesivno preuzetih meničnih obaveza, za naknadno preuzete obaveze važi načelo njihove samostalnosti, ali ako sama menica nije punovažno izdata, po opštem pravilu locus regit actum, ništa ne može da spase docnije obaveze; druga dopuna pravila locus regit actum primenjuje se upravo onda kada se neregularnost forme odnosi na izdavanje menice – izdavanje menice koje nije punovažno prema locus regit actum ipak neće onemogućiti punovažnost docnije obaveze, ako prema pravu države gde je preuzeta docnija obaveza važe i docnija i ranija.

• Prava i obaveze kod menice (čeka):

1. Zakon mesta gde je menica plativa – za prava i obaveze glavnih meničnih dužnika

2. Zakon mesta preuzimanja menične obaveze – za prava i obaveze svih ostalih meničnih dužnika.


MMerodavno pravo za vanugovornu erodavno pravo za vanugovornu odgovornost odgovornost

• Sfera vanugovornih obaveza:

Građanskopravni delikti

Kvazikontrakti

Sticanje bez osnova

Poslovodstvo bez naloga

Upotreba stvari bez poslovodstva

Sve druge vanugovorne obaveze koje ne proizilaze iz odgovornosti za štetu.

• U oblasti vanugovorne odgovornosti centralni značaj imaju građanskopravni delikti – taj se značaj ogleda i u kolizionom regulisanju; deliktima se, po pravilu, posvećuje mnogo veća pažnja, za razliku od ostalih oblika vanugovorne odgovornosti.


Određivanje merodavnog prava za Određivanje merodavnog prava za kvazikontraktekvazikontrakte

• Sticanje bez osnova – razlike su primetne:

Po pitanju da li je neosnovano obogaćenje jedinstveno regulisano ili se kondikcije i verzije tretiraju odvojeno

Po pitanju bitnih elemenata instituta – dok pomeranja u imovinama (osiromašenje i obogaćenje) nisu sporna, razlike postoje kod zahteva za korelaciju

Pri plaćanju nedugovanog različite formulacije zakonodavaca dovode do razlika u teretu dokazivanja

U domenu primene kondikcijskih zahteva

U domenu obima restitucije.

• U pogledu kolizionog regulisanja sticanja bez osnova, alternative sa kojima se suočavaju teorija i praksa su: tražiti merodavno pravo sa oslonom na neku vrstu osnove za neosnovano obogaćenje ili sa oslonom na mesto gde se ostvarilo obogaćenje.


Određivanje merodavnog prava za Određivanje merodavnog prava za kvazikontraktekvazikontrakte

• Neosnovano obogaćenje: ukoliko se plati nepostojeći dug (dva puta se plati jedan dug, ili se plati u uverenju da postoji); ukoliko se plati dug pogrešnom poveriocu; ukoliko se plati po osnovu koji je ništav, ili je kasnije otpao, ili je prestacija izvršena po osnovu koji se očekivao ali do njega nije došlo – u svim takvim slučajevima treba ugovorno povezivati.

• Upotreba stvari bez poslovodstva: slučajevi u kojima se iskorišćena stvar pretvara u nešto drugo, ili prestaje da postoji, ili joj se smanjuje vrednost (npr. upotreba tuđeg građevinskog zemljišta, građenje na tuđem zemljištu, neosnovano korišćenje tuđeg stana) – merodavno je pravo mesta nalaženja stvari (lex rei sitae) u momentu njene upotrebe.

• Poslovodstvo bez naloga: merodavno je pravo zemlje u kojoj je radnja poslovođe izvršena – lex loci actus.

• Ostale osnove za vanugovorne obaveze (npr. upotreba stvari u tuđu korist, upotreba tuđe stvari u svoju korist) – merodavno je pravo zemlje u kojoj su se dogodile činjenice koje su prouzrokovale obavezu.


Određivanje merodavnog prava za Određivanje merodavnog prava za građanskopravne deliktegrađanskopravne delikte

• Građanskopravni delikti sa elementom inostranosti – prirodna propratna pojava međunarodne komunikacije, razmene dobara i usluga i drugih međunarodnih kontakata; povod sukobima zakona su:

Različiti sistemi određivanja odgovornosti (u nekim državama se polazi od subjektivne, u drugim od objektivne odgovornosti, a postoje i brojna prelazna i kompromisna rešenja)

Različite vrste naknada štete koje predviđaju pojedina zakonodavstva

Različiti pristupi načinu odmeravanja štete...

• Određivanje merodavnog prava:

Lex loci delicti commissi – prema mestu gde je izvršen delikt

Lex fori kao dopunski princip za protivpravnost – radnja će se smatrati protivpravnom samo ako je takvom smatraju kako zakon mesta izvršenja delikta, tako i zakon suda; u pogledu ostalih pitanja primenjuje se samo zakon mesta izvršenja delikta.



• Teškoće u primeni načela lex loci delicti commissi:

Kada posledica delikta ne nastupa u istoj državi u kojoj je izvršena i radnja – javlja se složeni problem kvalifikacije pojma mesta izvršenja delikta

Kada se delikt dogodi na ničijoj zemlji – na brodu na otvorenom moru ili vazduhoplovu.

• Kritika principa lex loci delicti commissi – posebno su snažne kritike u pogledu saobraćajnih delikata; alternative principa lex loci delicti commissi u američkom pravu:

Lex fori – kada se pitanje vezano za naknadu štete kvalifikuje kao proceduralno

Princip najtešnje povezanosti – kada se zaključi da je deliktni odnos u tešnjoj vezi sa nekim drugim pravom, na osnovu:

Mesta gde je natupila šteta, mesta deliktne radnje, mesta registracije, domicila, državljanstva...

Sadržine propisa koji se nalaze u sukobu.Doc. dr Žaklina Spalević


• Odjeci američkih stanovišta: nova shvatanja o merodavnom pravu za građanskopravne delikte u američkom pravu imala su veliki odjek u teoriji drugih zemalja, ali nisu odlučno uticala na pozitivna prava drugih zemalja; najviše se približilo američkim koncepcijama englesko pravo.

• ZMPP:

Osnovno rešenje – lex loci delicti commissi

Dopunsko rešenje: u slučaju kada mesto radnje i posledice nisu u jednoj državi, prema teoriji žrtve – merodavno je ono pravo koje je povoljnije za oštećenog (žrtvu); u želji za još jačom zaštitom žrtve – uslov protivpravnosti je zadovoljen ukoliko je radnja protivpravna po pravu bilo kog mesta: ili mesta radnje ili mesta nastupanja posledice

U slučaju kada štetna posledica proizilazi iz događaja koji se odigrao na brodu koji se nalazi na otvorenom moru, ili u vazduhoplovu koji leti iznad otvorenog mora, ali i iznad neke zemlje – pravo države kojoj pripada brod ili vazduhoplov.


Haška konvencija o merodavnom pravu Haška konvencija o merodavnom pravu za drumske saobraćajne nezgodeza drumske saobraćajne nezgode

• Haška konvencija: tekst Konvencije je sačinjen oktobra 1968. godine; stupa na snagu 4. maja 1971. godine; od strane bivše Jugoslavije Konvencija je ratiikovana juna 1976. godine; sama Konvencija nastoji da pomiri različite pristupe i tendencije.

• Konvencija se primenjuje na: građansku vanugovornu odgovornost koja proistekne iz saobraćajne nezgode – obuhvata sve oblike i vidove odgovornosti sem krivične i ugovorne; vrsta postupka nije odlučujuća – Konvencija se odnosi i na određivanje merodavnog prava povodom imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku.

• Konvencija precizira domašaj termina "saobraćajna nezgoda": nezgoda u kojoj su učestvovala motorna ili nemotorna vozila, a koja se dogodila na javnim drumovima ili drugim površinama otvorenim za javnost, ili pak na privatnim površinama na koje određena lica imaju pristup.



• Mesto registracije vozila – u sklopu Konvencije, ova tačka vezivanja je na gotovo ravnopravnoj nozi sa lex loci delicti commissi:

Kada vozilo nije registrovano ili je registrovano u više država – merodavno će biti pravo zemlje redovnog smeštaja vozila: u ovom slučaju mesto redovnog stacioniranja vozila ne zamenjuje mesto registracije vozila, međutim

Mesto redovnog stacioniranja vozila zamenjuje mesto registracije vozila – u slučaju kada se mesto registracije vozila ne poklapa sa redovnim boravištem ni vozača, niti vlasnika ili držaoca vozila.

• Preciziranje pojma lex loci delicti commissi: Konvencija pod mestom delikta podrazumeva mesto radnje (odnosno nezgode), a ne mesto posledice.



• Primena Konvencije:

Bez obzira na reciprocitet – bez uslova reciprociteta

Tačke vezivanja Konvencije biraju neposredno pravno područje unutar države sa nejedinstvenim pravnim sistemom.

• Konvencija se ne primenjuje:

Na odgovornost proizvođača, prodavca i servisera vozila

Na odgovornost vlasnika puta ili lica čiji je zadatak održavanje puteva

Na odgovornost za postupke drugih lica, izuzev ako se radi o odgovornosti vlasnika vozila ili nalogodavca

Na regresne zahteve između lica odgovornih za štetu

Na regresne zahteve u pogledu osiguravajućih društava

Na regresne zahteve u pogledu ustanove socijalnog osiguranja.



• Određivanje merodavnog prava: lex loci delicti commissi, zakon zemlje u kojoj se dogodila nezgoda – ako se okolnosti slučaja ne bi mogle podvesti pod jedan od izuzetaka koji upućuju na pravo zemlje registracije vozila.

• Pravo zemlje registracije vozila: ukoliko je ispunjen opšti uslov koji se tiče vozila i aktera nezgode i još jedan od alternativnih uslova koji se tiču podnosioca zahteva, tj. lica prema kojem se javlja odgovornost:

Opšti uslov – da vozilo, odnosno vozila koja učestvuju u saobraćajnoj nezgodi budu registrovana u istoj zemlji; ako u nezgodi učestvuje i lice koje se nalazilo van vozila – da to lice ima redovno boravište u istoj zemlji u kojoj je registrovano vozilo

Alternativni uslovi – Da zahtev postavlja vozač, vlasnik, držalac ili drugo lice koje polaže neko pravo na vozilo; da zahtev postavlja žrtva koja je bila putnik; da zahtev postavlja žrtva koja nije bila putnik, već se nalazila van vozila.

U slučaju većeg broja žrtava: merodavno pravo se određuje prema svakoj od njih.



• U pogledu štete na stvarima:

U pogledu štete na stvarima koje su se nalazile u vozilu, a koje pripadaju putniku ili su mu bile poverene – primenjuje se pravo merodavno za odgovornost prema putniku

U pogledu štete na stvarima u vozilu koje ne pripadaju putniku, niti su mu bile poverene – primenjuje se pravo merodavno za odgovornost prema vlasniku vozila, tj. koje je merodavno u slučaju da zahtev postavlja vlasnik vozila

U pogledu štete na stvarima van vozila (npr. ograda, objekti) – primenjuje se pravo mesta nezgode, osim ako je reč o ličnim stvarima žrtve koja se našla van vozila

U pogledu štete na stvarima žrtve koja se našla van vozila – merodavno je pravo koje se primenjuje na odgovornost prema žrtvi.



• Merodavno pravo po kojem će se ceniti mogućnost postavljanja direktnog zahteva prema osiguravaocu odgovornog lica: pravo mesta nezgode, pravo koje je merodavno za ugovor o osiguranju, a kao treća alternativa javlja se pravo mesta registracije vozila u slučaju da primena ovog prava inače dolazi u obzir u datom slučaju na osnovu članova same Konvencije.

• Saobraćajna i bezbednosna pravila (čija sadržina može biti od uticaja na utvrđivanje odgovornosti) – dolazi u obzir samo primena pravila koja su na snazi na mestu nezgode i u vreme nezgode.

• Ustanova javnog poretka: Konvencija uvažava primenu ustanove javnog poretka, ali samo u slučajevima kada se radi o očitoj suprotnosti sa domaćim javnim poretkom – čime je izraženo zalaganje za restriktivnu primenu ustanove javnog poretka.


mpp, predavanja nedelja ix(1)

Documents