8/14/2019 narhizam - Trivo Ini

1/12

narhizam

- jedna mogua enciklopedijska odrednica -

(Trivo Ini)

Od gre rei anarchia, izvedene od prefiksa (an) ''ne'' i korena imenice (arkho)''poglavar'', ''voa'', ''prvak'', ''vladalac'', u znaenju ne-vlast, odsustvo vlasti, stanje u komenijedan pojedinac nema vlast nad drugima. Ova polazna konotacija rei omoguava da se onarazliito tumai ve prema tome kako se gleda na odsustvo autoriteta ili vlasti: bilo kao na jedan

poeljan ideal bilo kao na stanje haosa koje treba izbei. U imenici anarhizam nalazi se pozitivnisadraj koji opisuje stanje samoorganizovane ljudske zajednice koja tei da bude u najveojmoguoj meri slobodna i pravina i koja je utemeljena na uzajamnom potovanju slobodnih linosti

i ljudskog dostojanstva. U tom smislu anarhizam se definie kao uenje i revolucionarni pokret kojiodbacuje svaku spoljnu prinudu nad ovekom i njegovim drutvenim ponaanjem, a koja dolazi izautoritarnih, hijerarhijskih i represivnih institucija i odnosa, posebno onih ustrojenih na svojini,klasnim i politikim razlikama, tj. odnosa i ustanova koji se zasnivaju na prinudi, sili, pravu jaegaili izrabljivanju. Meu takve institucije, pored religije, patrijahalne porodice, vojske i drugih oblikasocijalne kontrole i autoritarno ustrojenih organizacija, anarhisti ubrajaju pre svega dravu, pa jeanarhizam najee prepoznatljiv kao kritika i negacija etatistikih institucija i odnosa.

Kao jedna od teorija o slobodi i jednakosti anarhizam je uenje o mogunosti organizovanjadrutva kao slobodno, autonomno opredeljenih i udruenih pojedinaca i zajednica, sa ciljemostvarivanja takvog drutva koje bi izbeglo svaki autoritarni princip svoje organizacije ili prinudno,represivno hijerarhijsko ustrojstvo. Suprotstavljanje, kontrast autoriteta i slobode je radikalan, pa se

smatra da se ostvarenje slobode nikada ne moe postii uz upotrebu prinude ili autoritarnihinstitucija, ve samo posredstvom slobode. Samo sloboda i borba za slobodu, uvek je isticaoMalatesta, moe biti kola slobode, i to samo u dobrovoljnoj asocijaciji (kooperaciji i federaciji)slobodnih i jednakih ljudi. Upravo je kritika autoriteta i autoritarnosti , sveta dominacije i represije,u ime slobode i jednakosti okosnica razuenih anarhistikih koncepcija i pokreta. Tako an Grav(Jean Grave) odreuje anarhizam kao teoriju sa racionalnom osnovom, a koju ini sistematskakritika institucija drutva koje se zasniva na autoritetu ili prinudi. Sebastijan Fore (Sbastien Faure)u Enciklopediji anarhizma kae da je anarhizam negacija naela autoriteta u drutvenojorganizaciji i mrnja na svaku prinudu koja izvire iz institucija utemeljenih na ovom naelu. Ko god

porie autoritet i bori se protiv njega taj je anarhista, dodaje on. Za Erika Malatestu (ErricoMalatesta), anarhizam je nain individualnog i socijalnog ivota koji se ostvaruje radi najvieg

dobra svih, ivot bez prinude i autoriteta. Malatesta takoe odreuje anarhizam kao ,, najveumoguu koliinu komunizma da bi se ostvario maksimalno mogui individualizam , tj. maksimumsolidarnosti da bi se uivao maksimum slobode. Rezolucija o organizaciji usvojena naMeunarodnom kongresu anarhista u Amsterdamu 1907. istie i sledee: Odbacuje se autoritarni,

prinudni ili hijerarhijski tip organizacije, u ime slobodnog sporazumevanja nezavisnih grupa, ukojima e se ouvati mogunost za puni razvoj ljudske linosti. U zaglavlju treeg broja lista KrsteCicvariaHleb i sloboda - list za radniki socijalizam (Beograd, subota, 24. septembra 1905, god. I, br. 3) pie: ,,Anarhija je red, sloboda i blagostanje za sve ljude.,,

Poredak utemeljen na anarhistikim principama naziva se anarhija, a takoe mu je vrlo blizaki termin, skoro sinonim, akratija ( od grke rei , ,,ne,, i , ,,sila, nasilje,, odnosno odsustvo

prinude, primoravanja). Akrate ne priznaju legitimnost bilo koje prinude, a da bi neko delanje zanjih imalo moralnu vrednost ono mora proizilaziti iz slobodne odluke delatnika, tj. ljudske

8/14/2019 narhizam - Trivo Ini

2/12

aktivnosti treba da budu plod dobrovoljnih sporazuma, pristanaka. Za akrate ovek se ne raa da bise pokoravao, ve da sam odluuje za sebe. U ovom smislu je i Elise Rekli (Elise Reclus) govoriokako je anarhija smaksimalni izraz poretka, utemeljenog na prirodi stvari, bez prinude i nasilja. Nijemalo onih mislilaca anarhije (Malatesta, Rikardo Melja, Gustav Landauer, Fidel Miro, Diego Abad

de Santiljan, itd) koji istiu kako anarhizam nije odreeni politiki ili ekonomski sistem, ve presvega jedna humanistika tenja (anarhizam kao humanizam) koja ne kulminira u idealnim,savrenim porecima ili strukturama lienih sukoba interesa ili ambicija za moi i u kojima eljudsko bie biti osloboeno svih problema a ivot tei bez napora. Takve ljudske rajeve, kako pieDiego Abad de Santiljan, grade drugi, prezentirajui ih kao vrhunska reenja, uz pomo savrenihaparata represije: autokratije, kraljevi po milosti bojoj, demokratije stalea, diktature nepogreivihefova, bezgrenih kao pape, diktature proletarijata ili parlamentarnih reima koji se samoimenujukao predstavniki,itd. Dakle, anarhizam prema ovom uvidu nije politiki recept, savreni program,

panacea, ve veita ambicija oveka da brani svoje dostojanstvo i svoju slobodu od svih formiopresije, i kao takav se esto naziva anarhizam bez prideva(kao to su pridevi: mutualistiki,komunistiki, kolektivistiki, individualistiki,i sl.). To ne znai, prema Abad de Santiljanu, da

anarhizam odbacuje vrednosti utopije, ali ne eli nikako da ih zatvori u jedan definitivan, savrensistem, stajui tako na stranu onog to bi Bloh nazvao ontologijom otvorenog bitka, bitka kaomogunosti ili procesualnosti.

Anarhizam je poznat i po sinonimu antiautoritarni ili liberterski (slobodarski) pokret, odnosnou novije vreme i kao liberterski komunizam ili liberterski socijalizam. Zato se anarhisti estonazivaju i slobodari, tj. liberteri. S obzirom na bogatu tradiciju ovog uenja, anarhizam se razuujeu brojne, razliite socijalne pokrete i socijalna uenja, meusobno veoma esto u velikimsporovima, i meu kojima su, na primer, individualistiki anarhizam , kolektivistiki anarhizam,

pacifistiki anarhizam, anarhosindikalizam, anarhofeminizam, liberterski municipalizam,slobodarski marksizam, mutualizam, anarhizam saveta (consejismo, councillism,Rtesystem, bliski tzv. Pokretu saveta, socijalizmu saveta ili komunizmu saveta), ekoanarhizam(koji razreenje problema degradacije ovekove prirodne sredine vidi u radikalnoj promeni modeladananje civilizacije, na pr. Mari Bukin ( Murray Bookchin) u Ecology of Freedom iz 1982.) ,razne varijante kontrakulture (nadrealisti, dadaisti, letristi, situacionisti, Living Theatre, bitnici,vegan anarhisti, provosi, hippy pokret, punck, antiautoritarne komune ), itd. To su uglavnomsporovi o metodama ostvarivanja zajednikog cilja ili, pak, o prioritetima koji vode ka cilju. Na

primer, kod anarhista individualista naglasak je vie na slobodi linosti i potrebi da se kultivie tzv.antiautoritarna linost: samostalna, autonomna , odgovorna, produktivna linost, neprilagoenaneovenim uslovima ili uslovima neslobode ( tip Kamijevog ,,pobunjenog oveka,,, tirnerov Ego,Mozes Hes, Toro, Oskar Vajld, Doua Voren i njegove zajednice, Bendamin Taker, itd). Anarhisti

kolektivisti se usmeravaju na izgradnju kolektivnih institucija na kojima e poivati anarhistiko

drutvo (razni tipovi dobrovoljnih asocijacija, posebno proizvodnih i radnikih, koje eobjedinjavati drutvene interese, federalistike ustanove, komune, zadrugarstvo, itd), a meu njimasu Bakunjin, Kropotkin (posebno u knjizi Osvajanje hleba), braa Rekli, Varlen, Malon, Riar,odnosno iskustva Pariske komune 1871., Jurske federacije, Internacionale iz Sen- Imiera, itd. Kod

pacifista akcent je na nenasilnim sredstvima socijalne borbe ( Domela Nivenhojs (Nieuwenhuis),sledbenici Tolstoja, Gandi, Vinoba Bhave, Albert de Jong, Bart de Ligt, Herbert Rid (Read) , AleksKomfort (Alex Comfort), hippy pokret, amsterdamski kabauteri, razne verzije mirovnih pokreta,itd). Tako je Rid pisao: Mir je anarhija.Vlast je sila;sila je represija, a represija vodi u reakciju ili u

psihozu moi koja, zauzvrat, ukljuuje pojedinca u destrukciju i narode u rat. Rat e postojati svedok postoji Drava. Jedino drutvo lieno vlasti moe pruiti one ekonomske, etike i psiholokeuslove u kojima je mogue raanje miroljubiva mentaliteta.

Anarhosindikalizam je sredstvo organizacije i metod socijalne borbe ili direktne akcije radnika

8/14/2019 narhizam - Trivo Ini

3/12

okupljenih u sindikate, koji se zalazu ne samo za neposredna ekonomska poboljanja svoga statusa(kao klasini sindikati) ve za radikalnu promenu drutva na naelima anarhistikog projekta.Svojekorene ima u naelima Prve Internacionale i tzv. revolucionarnog sindikalizma, u optemnepoverenju u politike stranke koje su manipulisale sindikalnim pokretom i paternalistiki se

odnosile prema radnitvu koristei ga u svoje dnevnopolitike svrhe, kao i u iskustvu datradicionalni sindikalni pokret sam po sebi ne moe da dovede do socijalne revolucije. Ukidanjeeksploatacije, kapitalistikog sistema i svih formi represije posredstvom sindikalnog organizovanja,kao elije budueg drutva (uzajamna pomo i solidarnost kroz dobrovoljno udruivanje i federacije

proizvodnih i socijalnih jedinica) jeste nain da se ostvare naela liberterskog socijalizma, odnosnokomunizma.narhosindikalizam je do danas jedan od najvitalnijih anarhistikih praktinih

projekata, sa izuzetnim iskustvom u borbi za socijalnu pravdu i protiv sistema kapitalistikeeksploatacije, posebno od 1922.godine kada je u Berlinu osnovano Meunarodno udruenje radnika(IWA- AIT ), anarhosindikalistika internacionala, koja je i danas aktivna. Od njegovih metodadelovanja svakako treba pomenuti direktnu akciju, generalni trajk, bojkot, sabotau, okupacijufabrika, radniku samoupravu, berze rada, itd. Meu njegovim istaknutim organizacijama i

linostima nalaze se, primera radi, panska Nacionalna konfederacija rada (CNT), nemaka FreieArbeiter Union, Industrijski radnici sveta (IWW Wobblies) u SAD, tzv. Forismo (akronim odnziva regionalnih radnikih federacija) u Latinskoj Americi, brojne sindikalne unije u Francuskoj(rana CGT posebno), Holandiji, vedskoj (Sveriges Arbetares Central), Italiji (Unione SindicaleItaliana), Rusiji (Savez ruskih radnika),itd., ili tumai i akteri kao to su Gustav Landauer, KristianKornelisen (Christian Cornelissen), Rudolf Roker (Rocker), Pjer Monat (Pierre Monatte), FernanPelutie (Fernand Pelloutier), Pue (Pouget), Domela Nivenhojs, Dejms Gijom (s Guillaume) ,

Noam omski (Chomsky), itd.Slobodarski ili liberterski marksizam je nastojanje da se priblie gledita anarhizma i

marksizma, da se iz polemika Marksa i antiautoritarne Internacionale (posebno Marksa i Bakunjina)izvuku pouke i odbaci rigidna, dogmatska teorijska konstrukcija tzv. marksizma lenjinizma i njenaodbrana prakse autoritarnog, etatistikog, staljinistikoj socijalizma ili birokratskog kolektivizmakoja je tua ideji demokratije i slobode, ueu graana u javnim poslovima . Liberteri posebnouvaavaju Marksovo antropoloko i ekonomsko uenje , ali se razlikuju od njega i njegovihsledbenika u pogledu metoda ostvarivanja zajednikog cilja besklasnog, komunistikog drutva.Ovde su znaajne polemike tzv. komunistike levice sa oficijelnim komunistikim partijama,iskustva pokreta saveta (Vajmarska Republika, Ordine Nuovo u Torinu, itd) i tzv. autonomista,luksemburgista (po Rozi Luksemburg), situacionista, Frankfurtske kole Kritike teorije drutva(Markuze, From, Adorno, Horkhajmer, itd), Nove levice 60-tih godina XX veka, jugoslovenskePRAXIS grupe, postmarksista, Karla Kora, Viktora Sera, Abrahama Giljena, Daniela Gerena,E.P. Tompsona, itd.

Jo je Lj. Tadi primetio kako se autoritarnoj ideologiji i praksi koja vladavinsku samovoljusaima u poznatoj formuli ,,sic volo, sic iubeo, stat pro ratione voluntas(,,tako hou i takozapovedam, umesto razloga dovoljna je volja,,) suprotstavlja iz tradicije prosvetiteljstva proisteklateorija i praksa racionalnog utemeljenja i osporavanja (dravne) vlasti, koja se razlae i grana uteorijama liberalizma, anarhizma i socijalizma. Tadi e jo zapaziti kako sve autoritarne teorije

polaze od fundamentalnog pesimistikog stava o permanentnom nepunoletstvu, nezrelosti ovekada upravlja sobom i svojim poslovima, pa stoga i od neminovnosti zauzdavanja ,,zle ljudske

prirode,, , a nasuprot tome racionalne teorije, bez obzira na to da li sadre u izvesnoj meripesimistiku ili optimistiku notu, rukovode se temeljnim ubeenjem da je ovek umom obdarenobie i da sve ljudske tvorevine na ovom svetu moraju polagati rauna pred forumom uma iznadkojega nema vieg autoriteta i moi. I drava i svaki drugi oblik organizacije vlasti, kao iskljuivo

ljudske tvorevine moraju biti podvrgnute merilima ljudskog uma, odnosno autoritetu argumenata.

8/14/2019 narhizam - Trivo Ini

4/12

Ovaj proces kritikog osporavanja vlasti, ustanova zasnovanih na dominaciji i represiji ima svojeduboke korene jo u antikim vremenima.

Ve kod starih Grka, posebno u njihovom uenju o prirodnom pravu, nalazimo rane koreneodbijanja legitimiteta vladama i pojedincima koji su uzurpirali vlast i nameu je drugima, odbijanje

hijerarhije i dominacije u ime slobode (eleutheria) i ivota u slobodnim zajednicama i premavlastitoj savesti. Ova gledita izraavaju epikurejac Aristip (mudri ne treba da predaju svojuslobodu dravi), sofista Antifont, Zenon iz Kitije i stoiari uopte, Periklova demokratija, kiniari(Diogen iz Sinope i drugi), Sokrat, kao i neke od antikih utopija. Zenon iskljuuje svaku spoljnu

prinudu nad ovekom i proglaava moralni poriv pojedinaca kao jedini i dovoljan vodi zapojedinano i zajedniko delovanje, uz suprematiju prirodnog prava nad onim pravom koje stvarajuljudi. Branei ideal slobodne zajednice bez vlade, isticao je da treba iveti u skladu sa prirodom, ato je ivot u skladu sa razumom.ovek je od prirode stvoren da ivi u drutvu i za akciju, a vrlina je

jedino poeljno dobro. U Zenonovoj Republici nema sudova, policije, vojske, hramova, kola,novca ni braka. Ljudi ive u grupama, bez porodice i svojine, bez razlika prema poloaju, rangu ilirasi, bez potrebe za novcem ili sudovima, tj. za prinudom ili silom. ivi se u punoj jednakosti i

slobodi, koje se ire celim svetom (stoici su, dakle, graani sveta, dok je Platon strance iskljuivaoiz svoje drave). Mudar ovek uestvuje u politici, ako ga nita ne spreava. A u prirodi je drave daspreava. Kako je ovek obdaren razumom i ima socijalne nagone, to je drava u svakom oblikunepotrebno zlo. Iz ovoga je jasno zato Kropotkin naziva Zenona najboljim zastupnikomanarhistike filozofije u staroj Grkoj. I jedan od glavnih taoistikih spisa, iz Kine estog veka prenove ere, Tao te ching(Put i njegova mo), smatra se jednim od velikih anarhistikih klasinih dela.Rani hriani su takoe zastupali i u svojim zajednicama praktikovali razliite oblike komunizma,zajednicu dobara i meusobne bratske ljubavi i mira, to se kasnije obnavljalo u nizu uenja i

pokreta: jeretikih, milenaristikih, disidentskih i drugih koji su se suprotstavljali zvaninoj ili podravljenoj crkvi. Takvi su bili joakimisti (sledbenici Joakima de Fiorea) Braa i sestreslobodnog duha, adamiti, Husiti ili Taboriti u ekoj u XV veku, Moravska braa (pod vostvomPetra Helickog (1390-1460), u mnogo emu prethodnika LavaTolstoja),Klompai(Klompdraggers) u Holandiji i Flandriji XV veka, radikalni anabaptisti izMinstera (1534) i Jakob Huter (Jacob Hutter) u Moravskoj i huteritske kolonije kasnije, libertini izAntverpena iz XVI veka, bogumili, katari i albiani, itd. Liberterskom iskustvu srednjeg veka

pripadaju i borbe za lokalnu samoupravu gradova i regija, kao i ideje i slobodarska praksa u okvirubrojnih seljakih ustanaka, pokreta neposlunosti i dobrovoljnih graanskih udruenja, a posebno projekti socijalnih utopija i egalitarnog komunizma.

Iz tog iskustva izdvojiemo pokrete Levelera (Levellers- Jednaara), Digera (Diggers-Kopaa) i Rantera u okviru revolucionarnih, ekstremnih republikanskih pokreta seoske i gradskesirotinje Engleske sredinom XVII veka, koja je zauzimanjem neobraenog zemljita krenula da

stvara zajednice slobodnih i jednakih, kako u imovini tako i u pravima. Politiki spisi DeraldaVinstenlija (Gerrard Winstanley, 1609-1676), ija je osnovna inspiracija bila Biblija, jesu teorijska iprogramska platforma nenasilnom pokretu direktne akcije Digera i prvi znaajni, profetski tekstovianarhizma (The New Law of Righteousness, 1649., The Law of Freedom, 1652., itd). Slaemo se saMaksom Netlauom, istaknutim istoriarem anarhizma, da srednji vek nije mogao proizvestiracionalno i temeljito slobodarstvo, ali bi ipak dodali da je i to razdoblje ostavilo dragocenoiskustvo, i socijalno i intelektualno, koje je i danas relevantno. Ovde se pre svega misli na raspravuEtjena de la Boesija (tienne de La Botie, 1530-1563) Discours de la servitude volontaire(Rasprava o dobrovoljnom ropstvu, pisana 1548-1549), koja je, prema reima njegovog prijateljaMontenja, napisana u slavu slobode a protiv tiranije, sa idejama oprenim onima koje je njegovsavremenik Makijaveli izloio u Vladaocu (1513). Gustav Landauer, vodei anarhista Bavarske

revolucije 1918-1919.,pisao je kako La Boesijev spis najavljuje ono to e kasnije govoriti drugim

8/14/2019 narhizam - Trivo Ini

5/12

reima Godvin, tirner, Prudon, Bakunjin i Tolstoj. I u okviru onoga renesansnog misaonogkorpusa poznatog kaostudia humanitatis, naroito u njegovom ciklusu o ljudskom dostojanstvu (dehominis dignitate), takoe nalazimo na mnoge podsticaje liberterskoj misli i praksi. Takav je iOracio de hominis dignitate (Govor o dostojanstvu oveka) ovanija Pika dela Mirandole (1463-

1494) iz 1486.godine, koji slavi ovekovu slobodu delovanja u svetu , slobodu samoostvarenja iprometejski duh i misao ljudskog dostojanstva. Neto bi se slino moglo rei i za Fransoa Rablea(1494-1553) i njegovu satiru na raun verskih, politikih, pravnih i drugih socijalnih institucijaFrancuske esnaestog veka iz knjige Gargantua i Pantagruel koja je pravo renesansno slavljeslobode.

ad je re o socijalnim utopijama, koje su kao vid socijalne kritike i osobenog slobodarstvapripremile duh novovekovnog prosvetiteljstva i uticale na mnoge anarhistike mislioce i projekte,ukazujemo kako je prva egalitaristika utopija koja je osmislila drutvo bez vlasti bila ona Gabrielade Foanjia (Gabriel de Foigny, ro.1630)Les Aventures de Jacques Sadeur dans la dcouverte dela TerreAustrale (1676). Ovome su sledili spisi Fenelona, ana Mesliera, Morelija, Denija Veira,Donatana Svifta, Silvena Mareala, Didroa, Lesinga, dama Vajzhaupta, Rusoa, itd.

Moderna epoha, najavljena Prosvetiteljstvom (izlaskom oveka iz njegovog nepunoletstva zakoje je sam kriv, kako kae Kant) i Francuskom revolucijom iz 1789., raa se iz sukobagraanstva sa apsolutizmom i svemoi dravne vlasti, i na planu ideja nudi liberalne i liberterske

projekte socijalne obnove ija su okosnica vera u razum i nauku, slobodu, napredak, ljudska pravai ekonomski prosperitet. Spona slobode i uma, gde sloboda vai samo kao umna sloboda, u krajnjojliniji znai odbijanje da se prizna bilo kakva veza oveka sa nekim viim principom ili autoritetomod koga se on osea zavisnim, izuzev one koju je sam ovek opravdao svojim saznanjem (Tadi). Uovom istorijskom ciklusu, a posebno njegovim prelivanjem u revolucije XIX veka, u kontekstuindustrijske revolucije, sindikalnih i socijalistikih pokreta i masifikacije drutva u celini, ianarhizam e dobiti novo vaenje, a njegove ideje e se kristalizovati u masovan politiki pokret.

Kljuna figura ovog razdoblja je prvi moderni anarhistiki mislilac Vilijem Godvin (WilliamGodwin, 1756- 1836). Svoje ideje je izloio u knjizi Enquiry concernig Political Justice and itsinfluence on Genral Virtue and Happiness (Istraivanje o politikoj pravdi i njenom uticaju naoptu vrlinu i sreu), prvoj koherentnoj anarhistikoj misli uopte u literaturi, objavljenoj uLondonu u februaru 1793. Godvin je krenuo od filozofskih pretpostavki na kojima treba utemeljitilibertersku zajednicu, od odnosa politike i etike (politika je proirenje, nastavak etike i mora bitizasnovana na njenim naelima), ispitivanja ljudske prirode , drutvenosti i ideje racionalnosti, sauverenjem da smo (iako proizvod sredine) u mnogo emu tvorci svoje sudbine, da iako nemoemo postii savrenstvo moemo beskonano raditi na tome da budemo bolji. Cilj je slobodnoi ureeno drutvo (ovek je po prirodi drutveno bie, bez drutva ne moe postii svoj puni ugled ikapacitet), gde se ljudi udruuju posredstvom uzajamne pomoi, kao meusobno jednaki, a pravi

poredak moe biti postignut tek u anarhiji. Drutvo i vlast (vlada) su uzajamno suprotstavljeniprincipi, pa je vlast i u svom najboljem izdanju jedno zlo, koje ovekoveuje nepravdu, socijalnerazlike, opresiju, despotizam, ratove, itd. Vlast je odustajanje od naeg vlastitog razuma i naesavesti- pisao je Godvin, ocrtavajui jednostavno i decentralizovano drutvo zasnovano nadobrovoljnoj raspodeli materijalnih dobara, zajednici dobara koja se dele u skladu sa potrebama.Poslednja knjiga (odeljak) Politike pravde, svakako najslavniji deo ovog najpotpunijeg ranogizlaganja liberterske misli, ispituje ustanovu svojine, anticipirajui socijalistiku ekonomiju,osudjujui efekte privatne svojine i ukazujui na tesne veze svojine i sistema vlasti. Akumuliranasvojina (kapitalizam) i perpetuiranje ekonomskih nejednakosti ugroava kvalitativno obogaenjeivota, reducira ogromne delove oveanstva na nedostojne uslove za ivot i glavni je uzroksebinosti, zavisti, korupcije, anksioznosti, nesigurnosti i svakog zloina u drutvu. Izuzetno je

uverljiva Godvinova kritika posledica industrijske revolucije i ekspoatacije i bede koju je doneo

8/14/2019 narhizam - Trivo Ini

6/12

fabriki sistem rada, kao i kapitalistika akumulacija bogatstva u malo ruku. Godvinovo egalitarnodrutvo zasniva se na razvoju proizvodnje, koja e omoguiti maksimum slobodnog vremena zarazvoj svaijih ljudskih i intelektualnih potencijala. ak je i Fridrih Engels upozoravao svoga

prijatelja Karla Marksa da obrati panju na ovo Godvinovo delo, kao na jednu od najboljih rasprava

posveenih problemu komunizma. Godvinovom najuem krugu savremenika i istomiljenika pripadale su mnoge linosti, meu kojima posebno mesto zauzima njegova supruga MeriVolstonkraft (Mary Wollstonecraft, 1759-1797), pionir moderne enstvenosti (kako je nazivaEma Goldman) i prva ozbiljna moderna feministkinja anarhofeminista, pisac izuzetne raspraveVindication of the Rights of Women (Odbrana prava ene, 1792). Tu je i Godvinov zet pesnik eli(Shelly), koji je supstancu anarhije pobunu, slobodu, jednakost, dobrotu i univerzalno bratstvo

pretoio u stihove. Takoe bismo izdvojili i Tomasa Pejna (Thomas Paine) kome je Godvinpomogao da objavi jednu od kljunih knjiga moderne demokratije Rights of Man (Prava oveka,1791).I mnogi drugi, koji su svoju veru u bolji svet nali ili podsticali velikom Francuskomrevolucijom od 1789.

Revolucija koja je istakla naela slobode,jednakosti i bratstva ruei Bastilju 1789. imala je

meu svojim akterima i one koji su prozreli ove krilatice novonastupajueg republikanskoggraanstva utemeljenog na novcu i svetom pravu svojine (aristokratije bogatstva) i koji suukazivali na nove oblike ekonomskog ropstva, socijalnih nejednakosti i klasnih borbi koje su dolesa vladavinom buroaskog segmenta Treeg stalea (montanjara i irondinaca). Ti radikalnikritiari jesu glasovi sankilotske sirotinje (etvrtog stalea), koja je smatrala da je narod (a neKonvent) iju je ogromnu veinu upravo ona predstavljala, jedini i istinski suveren ove republike,

podseajui nas na izvorno, Aristotelovo shvatanje demokratije kao vladavine siromanih. Oviradikalni demokrati jesu onaj anarhistiki otklon na levici francuske revolucije, a meu njima su presvega tzv. Besni (Enrags) : ak Ru (Jacques Roux), an Varle (Jean Varlet), Teofil Lekler(Theophile Leclerc), Claire Lacombe (Kler Lakomb) i njena enska organizacija La socit des

Rpublicaines Rvolutionnaires, itd. Ovde pripada i Silven Mareal (Sylvain Marchal, 1755-1794),pisac vie liberterskih dela i redaktor babuvistikog Manifesta jednakih, iako nije prihvatao dravnikomunizam Babefa i Jednakih. Pomenimo i Anaharsisa Kloca (Anacharsis Clootz, 1755-1794),zagovornika svetske ateistike republike, pisca manifesta Ustavne osnove oveanske republike, uijoj se prvoj reenici kae: Zakonodavci, zahtevamo ustav, koji sjedinjuje stalnu sreu saneprestanom slobodom. Kloc je preneo suverenitet na itavo oveanstvo i isticao da ne postojiautoritet s veim pravima od ljudskog roda, branei republiku Prava oveka. Ovaj kosmopolita,

promotor solidarnosti sankilota i jednakosti u slobodi, koji se odrekao baronske titule i golemerente, okonao je pod giljotinom saboraca, kao i neki drugi koje smo ovde pomenuli.

ak Ru, bivi seoski svetenik, siromaan kao i svaki pariski plebejac, propovednikkomunizma slobode i jednakosti, svakako je bio u ovom vremenu najradikalniji buntovnik protiv

boga, kralja i bogataa, bespotedni kritiar Konventa i senatorskog despotizma, kao ijoakobinskog ustava koji nije titio interese sirotinje. U poslanici koju je sutradan posle donoenja jakobinskog ustava proitao sa govornice Konventa, poznate kao Manifest besnih, Ru kae:

Sloboda je samo prazna tlapnja, kad jedna klasa ljudi moe, nekanjeno da izgladni drugu.Jednakost je prazna tlapnja, kad bogati imaju monopolsko pravo na ivot i smrt sebi

jednakog.Republika je prazna tlapnja, kada se kontrarevolucija moe da ispolji u neprestanomdizanju cena ivenih namirnica, koje tri etvrtine graana ne mogu plaati bez tekih rtava.

Napadajui trgovaku i finansijsku aristokratiju Ru se pita: zar je vlasnitvo lupea svetije odljudskih ivota ? I dokle e oni i vlast upotrebljavati ropske metode da bi uguila ljubav zaslobodom: Doepali ste se manufaktura, luka, svih grana trgovine, svih proizvoda zemlje, da biusmrtili glau, eu i golotinjom prijatelje domovine i da bi ih prisilili da se bace u naruje

despotima. Najvei od svih zloina jeste postati bogat na raun opte nesree, spekulrati na raun

8/14/2019 narhizam - Trivo Ini

7/12

osiromaenja i suza naroda. Spas naroda je najvii zakon i samo onda kada rad postane naa bira pie Ru- samo onda se raaju sloboda, vrlina i izobilje. Ljubav prema slobodi je najvei prestup uoima tirana, a narod nikada i ni na koga ne prenosi svoju vlast. Oruje i vrlina su obelejaslobodnog naroda, zaloga protiv korumpiranosti vlada, jedina prepreka protiv despotizma, koji

nema ni sna ni mira.Zato ne udi to se moderno negativno znaenje anarhije prvi put javlja u vreme Francuskervolucije. irondinac Briso (Brissot) je pozvao na obraun sa Besnima, nazivajui ih anarhistima, iizjavljujui 1793. kako je potrebno odrediti ta znai njihova anarhija: Zakoni koji se nesprovode, vlasti bez moi i koje se preziru, nekanjen zloin, napadnuta svojina, nasilje nadsigurnou pojedinca, moral korumpiranih ljudi, odsustvo ustava, vlade, pravde to su odlikeanarhije. Kasnije je Direktorijum, kada se okrenuo protiv jakobinaca koje je uspeo da uniti,izjavio: Anarhistima Direktorijum smatra one ljude okaljane zloinima, poprskane krvlju i ugojene

pljakom, neprijatelje zakona koji oni ne prave i svih vlada u kojima oni ne vladaju, koji propovedaju slobodu a praktikuju despotizam, govore o bratstvu a kolju svoju brau...; tirani,robovi, servilni laskavci sposobnog gospodara koji ih moe podjarmiti, sposobni jednom reju za

sve ispade i za sve zloine. Od tada pa do danas svaka vlast, svaki poredak neslobode koristi ovaj jezik da bi obeleio anarhiju.

Ako je liberalizam sa politikim slobodama i graanskim pravima , uz slobodu trita i svetinjuprivatne svojine, ostao zastupnik buroaskih, graanskih institucija i klasnih razlika, liberteri suhteli jo radikalniji zahvat stavljajui znak jednakosti izmeu politike i ekonomske demokratije,ukidanje socijalnih razlika koje je donosila neprikosnovenost neogranienog privatnog vlasnitva iukidanje one koncentracije vlasti i hijerarhije koja se temeljila na organizaciji drave kao zatitnika

privilegija novih oligarhija roenih sa kapitalizmom. Sa graanskim revolucijama novog vekapostalo je jasno da pravna jednakost i politika sloboda nikako ne donose stvarnu jednakost iistinsko socijalno osloboenje oveka, da i dalje sledimo, u formi tzv. graanskog drutva,antagonistike socijalne klase, odnosno prinudnu homogenizaciju drutva pod vidom laike iformalnodemokratske drave. Drava ostaje i dalje imaginarna zajednica opteg interesa, vetaka,

prinudna zajednica graanskog sveta utemeljenog na dominaciji pojedinanog interesa. Kakoslobodna konkurencija tei maksimiziranju profita, uveanju svojine, tako ona tei i maksimiziranju

politike i druge moi, vlasniko pravo se pretvara u vlasniku pravdu, a liberalizam u ideologijuprivatnosti. I sva potonja misao modernog anarhizma jeste u stvari radikalna kritika ovih liberalnihsadraja, odnosno izvitoperavanja slobode u ugnjetaku mo, nastojanje da se izgradi stvarnazajednica univerzalnih ljudskih potreba, osloboena od prinude rada (rada iz nude).odeksploatacije oveka ovekom, i u kojoj se ostvaruje oveno drutvo ili podrutvljenooveanstvo.

Ove ideje nalaze se ve kod De Sada (De Sade, 1740-1814), arla Furijea (Charles

Fourier,1772-1837) i njegovih sledbenika, furijerista, kod Roberta Ovena (Robert Owen, 1771-1858) i u njegovim eksperimentima sa komunistikim zajednicama, Etijena Kabea (Etienne Cabet,1788-1856), Vilijema Tompsona ( William Thompson, 1775-1833., koji je svojom analizom svojinei raspodele dobara i bogatstva uticao i na Marksove ekonomske poglede), Teodora Dezamija(Theodore Dezamy, 1805-1850), Flore Tristan (1803-1844), osefa Deaka (Joseph Djacque,1821-1864, posebno u knjigama LHumanisphere. Utopie anarchique i La Question revolutionnaire),Ernesta Kerdrua (Ernest Coeurderoy, 1825-1862), Lamnea (Felicite Robert de Lammenais,1782-1854), itd. Osobeno mesto u ovom lancu pripada i Maksu tirneru (Max Stirner,1806-1856), kojidolazi iz neohegelijanskog kruga, sa svojom pobunom protiv svih apsoluta, apstrakcija i institucija,zasnovanoj na radikalnom individualizmu, konkretnom Ja, pojedincu, Jedinom( Jedini injegovo vlasnitvo, 1845).

Ali se, ipak, meu najistaknutijima predstavnicima te misli smatra Pjer-ozef Prudon (Pierre-

8/14/2019 narhizam - Trivo Ini

8/12

Joseph Proudhon, 1809-1865) koji je, nakon vie decenija snaenja autoritarizma posle revolucijeiz 1789., podigao u Francuskoj ponovo snaan glas optube svakog autoriteta i prkosa premanjemu(Netlau). On je prvi moderni mislilac koji je sebe nazvao anarhistom (u knjzi ta je svojina,1840). U svom bogatom opusu razvio je mnoge ideje: o slobodi, svojini, autoritetu, ekonomiji,

religiji, pravu, nacionalizmu, radnikoj klasi, ratovima, filozofiji. estok je kritiar laissez-fairekapitalizma, njegovih ekonomskih i politikih ustanova, branei socijalizaciju sredstava zaproizvodnju i kritikujui svojinu koja se ne zasniva na vlastitom radu kao glavni izvor nejednakosti.Ta nejednakost se ne moe eliminisati autoritetom ugraenim u dravu, ak i onda kaka je re odravnom socijalizmu, ve radikalnim preoblikovanjem drutva u kome su sloboda i nezavisnost

pojedinaca temelji svake, pa i ekonomske jednakosti, koristei sredstva i metode federalizma(zajednice zasnovane na solidarnosti se udruuju u federacije, a u samom izrazu federalizam jesadran pojam ugovora ili pakta), decentralizacije, komunalizma, zadrugarstva, mutualizma-uzajamnosti (narodne banke, berze rada, sistem besplatnih kredita, slobodni ugovori meu

privrednim grupama). Pri tome je emancipacija radnike klase stvar samih radnika, a neorganizacija i ustanova koje e im biti nadreene, pogotovu ne prenosom svojih prava na druge ili

posredstvom tzv. predstavnike (reprezentativne) demokratije. Prudon je razradio sistemsamoupravljanja, radnike demokratije utemeljene na zemljoradnikim i industrijskimasocijacijama u privredi, i kad se ovaj sistem iz ekonomije prenese na sferu politike, ondamutualizam dobija ime federalizma. Prudon brani ideju opte, univerzalne pravde uije ime jeneprihvatljiva dominacija bilo koga oveka nad drugim ovekom ili bilo koga drutva nad drugimdrutvom. Drutvo je otvoren sistem snaga u stalnoj napetosti i kontradikcijama, koji teiekvilibrijumu, i koji nikad ne dosee do stanja perfekcije (koje prikazuju utopije). Perfekcija bi bilasmrt drutva , kome je potrebno stalno kretanje, promena, stalna negacija svake formule podegidom nezavisnosti, pravde i slobode (Iako sam veliki prijatelj reda, ja sam anarhista i sloboda jemoj sistem). Sa ovakvim idejama, skeptik i antidogmatski duh inae, rano je doao u sukob nesamo sa reimom (trogodinji zatvor, dugo izgnanstvo van zemlje) ve i sa Marksom (od 1847., a

povodom Prudonove knjige Sistem ekonomskih protivurenosti ili filozofija bede iz 1846.), koji muje bio sledbenik. Taj sukob je oznaio poetak nepremostivog razlaza liberterskog i autoritarnogsocijalizma, koji kasnije kulminira u sporu Marksa i Bakunjina u okviru Prve Internacionale.Izuzetan je uticaj Prudona ne samo na svoje savremenike (Bakunjina, Hercena, Tolstoja, Pi iMaragalja, Dejmsa Gijoma, ili na nemaki socijalizam: Mozesa Hesa, Marksa, Lasala, tirnera,Rugea, Karla Grina, ili na leviare u Italiji,SAD, paniji, Britaniji, Srbiji,Belgiji, itd), ve iznadsvega na Parisku komunu iz 1871. i njene ideje demokratije, samouprave, federalizma idecentralizacije, kao i na one koji su se inspirisali njenim iskustvom.

Nakon Prudona anarhistiku teoriju i praksu obeleavaju imena Bakunjina (1814-1876),Kropotkina (1842-1921), Malateste (1853-1932),brae Elisea i Elia Rekli (Elis Reclus,1830-

1905; Elie Reclus, 1827-1904 ), Lava Tolstoja (1828-1910), Benjamina Takera (Benjamin R.Tucker, 1854- 1939), Toroa (Henry David Thoreau, 1817-1862 ), Anselma Lorensa (Lorenzo,1841-1914),Vilijema Morisa (William Morris, 1834-1896), Dejmsa Gijoma (James Guillaume,1844-1916), Manuela Gonzalesa Prada (1844-1918), Anselma Lorensa (Lorenzo,1841-1914),Fransiska Ferera Gvardije (Francisco Ferrer Guardia, 1859-1909), Rikarda Melje (Ricardo Mella,1861-1925), Lujze Miel (Louise Michel, 1830-1905),itd. Sve je manje izolovanih pojedninanih

pobunjenika a sve vie dobro organizovanih liberterskih grupa, pokreta i institucija. Od tzv.individualistikog anarhizma (tipa tirnera) sve je izraenija ekspanzija tzv. socijalnog anarhizma,koji naglaava znaaj socijalne organizacije u ostvarivavanju slobodarskog projekta, a koji biva

prihvaen od sve masovnijeg sindikalnog pokreta radnitva, industrijskog i urbanog ambijenta i stilaivota. Nastaju brojne nacionalne organizacije i udruenja anarhista (federacije, pokreti,

kooperative, sindikati, novine, izdavake kue, kole, pedagoki i umetniki pokreti,itd).Jedan od

8/14/2019 narhizam - Trivo Ini

9/12

najznaajnijih dogaaja je, nakon due saradnje francuskih sledbenika Prudona i britanskihtrejdjunionista, stvaranje Meunarodnog udruenja radnika ( Prve Internacionale) u Londonu 1864.godine, koja je u poetku proeta duhom prudonista mutualista (nri Tolen, Peraon, Lemusen).Marks e kasnije uiniti sve da bi je stavio pod svoju kontrolu. Sukob libertera, koji brane slobodu

federacija slobodnih industrijskih i poljoprivrednih asocijacija, tzv. antiautoritarnih komunista(Dejms Gijom, De Pepe, F.Varlen) i centralista sa Marksom na elu (tzv. autoritarnih socijalista),zaotrie se Bakunjinovim pridruivanjem Internacionali 1868 i njegovim sporovima sa Marksom.

Na kongresu Internacionale u Hagu 1872. anarhisti (Bakunjin, Gijom i drugi) su izbaeni izInternacionale, a njen biro je preseljen u Njujork. Posle ovog raskola, anarhisti su iste godineosnovali novu, antiautoritarnu medjunarodnu federaciju u Sen-Imieru (ija je okosnica bila panskaanarhistika federacija, italijanska anarhistia federacija i Federacija Jura), ime se ulo udalekosean razlaz i konfrontaciju anarhista i autoritarnih socijalista, koja traje sve do naihvremena. Malatesta je pisao (1914) da je ono to je presudilo Internacionali, pre svega drugog, bilainjenica da je izvrna i vladajua manjina bila odve kritina prema masama i nije bila kadraodvojiti stranake funkcije od vlastitih funkcija u radnikom pokretu, tj. da su uski stranaki interesi

nadvladali Internacionalom koja nije bila u stanju da ide u susret dogaajima. Jo jedan epohalandogaaj, prva proleterska revolucija sa radnitvom na vlasti, obeleio je ovo razdoblje Pariskakomuna iz 1871. godine.U njoj je dominantna tendencija bila prudonistiki federalizam,uz nekedruge anarhistike i blankistike varijacije. Tu su znaajna imena liberterskih protagonista EenaVarlena, Benoa Malona, Elisea Reklija, Lujze Miel i mnoga druga. Komuna je ponudila obrazacnove drutvene organizacije, sa radnikom samoupravom u proizvodnji kao osnovom, u kome jeuee naroda u javnim poslovima (od organa komune, do vojske, ekonomije, prosvete)biloimperativ.Ona je pokazala da radnitvo moe biti uspean administrator u svim domenima i javneuprave i proizvodnje.Njeno guenje u krvi dovelo je ozbiljnog, viegodinjeg zastoja svihdemokratskih, socijalistikih ili anarhistikih aktivnosti u Francuskoj.

U linosti Bakunjina (1814-1876) nalazimo prototip liberterskog revolucionara u akciji, kojise rano pridruio revolucijama 1848. u Parizu i Pragu, kao i ustanku u Drezdenu 1849(sa RihardomVagnerom), poljskim ustanicima protiv carske Rusije, itd., spajajui politiku delatnost kako sa

praktinim revolucionarnim i zaverenikim radom irom Evrope (zbog ega je proveo osam godinana robiji u uvenoj Petropavlovskoj tvravi) tako i sa nastojanjem da sve to i teorijski osmisli. UParizu i Nemakoj 1840. doao je u dodir sa najradikalnijim misliocima toga vremena, upoznaoMarksa, Prudona, hegelijansku levicu. Od 1864., posle poraza ustanka u Poljskoj, prihvataanarhizam, osniva Meunarodno revolucionarno bratstvo, a 1868. i Meunarodnu alijansu socijalnedemokratije, snano utie na anarhistike pokrete u Italiji, paniji, slovenskim zemljama, a posebnona Jursku federaciju u vajcarskoj. Rano je uao u sporove sa Marksom, naroito u okviru PrveInternacionale, o strategiji, prirodi i metodama ostvarivanja socijalne revolucije, ulozi drave,

dravnom socijalizmu, principu centralizma,itd. Odbacivao je parlamentarizam i zahtevao razaranjedrave kao parazitske, birokratske ustanove, smatrajui da radnici i seljaci treba sami da seemancipuju kroz slobodne organizacije, nehijerarhijskog tipa, i da to niko i nikakva avangarda nemoe uraditi u njihovo ime. Dobrovoljne federacije autonomnih zajednica organizuju drutvoodozdo navie, a ne odozgo nanie posredstvom bilo kakvog autoriteta. Takve asocijacije su branakoncentraciji drutvene moi i svojine u rukama drave nosioca naela autoriteta. Anarhija jemanifestacija ivota i tenji naroda iz kojih treba da proiziu sloboda, jednakost i pravda, novi

poredak i sama revolucija. Drava, ak i kad je socijalistika, nee raditi na svome ukidanju, arevolucionarna manjina, ak kad je sastavljena i od proletera, ne moe biti imuna pred iskuenjimavlasti i hijerarhije U pismu Hasinu, iz 1868., Bakunjin opominje: Veliki uitelj svih nas, Prudon,rekao je kako je najnesretnija kombinacija to bi mogla doi ta, da se socijalizam povee sa

apsolutizmom: tenje naroda za ekonomskim oslobaanjem i materijalnim blagostanjem sa

8/14/2019 narhizam - Trivo Ini

10/12

diktaturom i koncentracijom svih politikih i socijalnih sila u dravi. Neka nas budunost zatiti odmilosti despotizma; ali, neka nas potedi i kobnih posledica i zaglupljivanja doktrinarnog ilidravnog socijalizma...Nita ivo i ljudsko ne moe uspevati izvan slobode, a socijalizam kojibi je

potisnuo iz svoje sredine, ili je ne bi preuzeo kao jedini stvaralaki princip i kao bazu, odveo bi nas

pravo u ropstvo i bestijalnost. ovek je, prema Bakunjinu, obdaren dvema izuzetno vrednimsposobnostima- da misli i da se buni, i te sposobnosti su u istoriji bile pokretaki faktor stvaranjasvega to je oveno u oveku. Iz ovog antropolokog nauka Bakunjin je izvukao revolucionarnekonzekvence i svojim linim primerom i uenjem zaduio nove generacije libertera.

Ti novi su utemeljivai modernog anarhizma, a meu njima su to pre svega Kropotkin iMalatesta, ali nita manje i Dejms Gijom (sa knjigama Un commune social, 1870 i Ide surlorganization sociale, 1876), Fransoa Dimartre (koji prvi upotrebljava termin anarhistikikomunizam u jednoj publikaciji 1876),Kafiero, Andrea Kosta, Pol Brus, Elise Rekli, Merlino,Johan Most, an Grav, Sebastian For, an Mari Gijo, Anselmo Lorenso, Rikardo Melja, AntonioPeljiser, Varlaam erkezov, Domela Nivenhojs, Pietro Gori, itd. Oni ine jezgro koje prihvatakomunistiki oblik anarhije, anarhokomunizam, tj. stav da budue drutvo treba graditi na naelu

od svakog prema njegovim mogunostima, za svakog prema njegovim potrebama (kako je toformulisao Kropotkin). Sistematsku misao ovog razdoblja, sa ambicijom da anarhistiki poredakzasnuje na nauci razvija Pjotr Kropotkin (1842-1921) u knjigama Osvajanje hleba (1892),Polja,

fabrike i radionice (1899), Moderna nauka i anarhizam (1901), Uzajamna pomo (1902), Etika(posthumno, 1924) i brojnim lancima. Anarhija je u ljudskoj prirodi oveka kao socijalnog bia, adrutvenost i uzajamna pomo (a ne konkurencija koju velia socijaldarvinizam) jesu prednost u

borbi za ivot i glavni agens evolucije i progresa. Iz ove socijalne potrebe izvire i etika ianarhistiki altruizam, pa Kropotkin odbacuje i individualizam i utilitaristiku etiku. Drutvo,sasvojom kooperativnou i moralnou je prirodni fenomen, a drava i njene institucije prinude suvetake i maligne tvorevine. Budue drutvo je mrea meuzavisnih dobrovoljnih asocijacijaslobodnih ljudi kao proizvoaa i potroaa (tzv. komuna), gde je svojina nad zemljom i fabrikamau rukama proizvoaa, a odnosi u njemu su kombinacije obiaja i slobodnih sporazuma zasnovanihna zajednikim interesima i jednake raspodele vlasnitva , a ne na privatnoj svojini i zakonu.Ekonomski komunizam je temelj privrede: sredstva za proizvodnju su vlasnitvo udruenja ilikomuna proizvoaa, svako radi koliko moe, a prima prema svojim potrebama. Svako biraslobodno posao a lina privatnost se potuje kao prirodna potreba. Kropotkin smatra da

predstavnika demokratija (vlada kapitala) ne postie nita, jer e politiki sistem uvek bitimanipulisan od onih koji kontroliu ekonomiju. Samo direktna akcija moe uticati na zakonodavceda ine ustupke.Inherentna tenja predstavnike vlade je da centralizuje i unificira svoje funkcije iona ne moe da odgovori potrebama zajednice. Dravni socijalizam (Volkstaat socializmus) sacentralizovanim politikim autoritetom je uvek kontrarevolucionaran i opasan po slobodu kao bilo

koji oblik autokratije. Vrativi se u Rusiju 1917. bio je otar kritiar boljevike politike iLenjinovih mera (nisu to sovjeti koji vladaju Rusijom ve partijski komiteti) i dalekovido je upismima Lenjinu ukazao na promaaje sovjetske vlasti. Njegov pogreb u Moskvi u februaru 1921.bio je poslednja velika anarhistika manifestacija u Rusiji. Posle toga biljevici su fiziki likvidiralianarhiste, i oni e se ponovo javiti u toj zemlji tek nakon raspada Sovjetskog saveza 90-ih godinadvadesetog veka. Eriko Malatesta (1853-1932), predani revolucionar, zatvarani i proganjanineumorni aktivista i mislilac, dalje razvija anarhokomunistiko uenje korigujui Kropotkinov

prirodnonauni determinizam elementima odlune, voljne akcije u korist revolucije sada i ovde,uz upotrebu nasilja (odbacujui njegovu glorifikaciju i teror kao uvod u stalnu legalizaciju tiranije)kao nunog sastojka svakog delanja u korist emancipacije radnike klase. Takoe je odbacivaoBakunjinovo velianje prirodnih tenji naroda ka anarhiji, verujui u revoluciju kao organizovan,

nuan pozitivni program reavanja drutvenih problema, a ne u revoluciju po svaku cenu i kao

8/14/2019 narhizam - Trivo Ini

11/12

slepu destrukciju. U tom smislu su veoma znaajne njegove polemike sa komunistima- boljevicima, od 1919. pa nadalje, u kojima predvia kao i Fabri, Kropotkin, Pestanja, Roza Luksemburg i drugi, pojavu nove klase rukovodilaca i deformaciju revolucionara u konzervativce, koji se samo golomsilom dre na vlasti.

Sa ovom generacijom otvara se polemika anarhokomunista i autoritarnih socijalista sovjetskogtipa, koja se podkrepljuje revolucionarnom praksom pokreta radnikih saveta nakon Prvog svetskograta (posebno u Italiji, Nemakoj, Maarskoj), Sovjetskom bavarskom republikom (iji su mislioci

bili Gustav Landauer i Erih Mizam), Komunom u Kantonu 1927., liberterskim projektima u panijipre i za vreme graanskog rata 1936-1939.(posebno onima vezanim za Nacionalnu konfederacijuRada CNT), pokretom Nestora Mahnoa u Ukrajini 1919 1921., itd. Anarhizam postajeorganizovana meunarodna familija pokreta, internacionala, sindikata, revolucionarnih grupa iintelektualnih platformi, vrlo razena i sa bogatom teorijskom produkcijom. Ema Goldman, Maks

Netlau, Oskar Vajld, Rudolf Roker, Aleksandar Berkman, Luii Fabri, Kamilo Berneri, Ervin Sabo,Diego Abad de Santiljan, Federiko Urales, Federika Montseni, Duruti, Garsia Oliver, AnhelPestanja, Huan Peiro, Gaston Leval i mnogi drugi teorijski uobliavaju iskustvo anarhizma do

drugog svetskog rata, njegove konfrontacije sa autoritarnim pokretima toga vremena (posebno safaizmom, nacizmom i staljinizmom) ali i sa represivnim tendencijama u okviru liberalno-demokratskih dutava (SAD, Francuska, Velika Britanija, itd).

Sa novim oblicima autoritarnosti i represije od sredine XX veka liberterska misao je u stalnojpolemici, a njeni najpoznatiji predstavnici su Herbert Rid, Pol Gudman, Luis Mamford, Ivan Ili,Mari Bukin, Noam omski, Alber Kami, Hauard Zin, pesnik Dilen Tomas, Erih From, VilhelmRajh, Herbert Markuze, Kornelius Kastoriadis, Gi Debord, A. Panekuk, Dord Vudkok, DanielGeren, Bertrand Rasel, A.Haksli, Martin Buber, Miel Fuko, Kolin Vord, Fredi Perlman, Hakim Bej,Dejms Petras, itd. Meu naim savremenicima anarhistiko naslee je posebno ivo u brojnimalternativnim pokretima (mirovnim, feministikim, omladinskim, ekolokim, indihenistikim tipaZapatisti u Meksiku ili Pokret seoskih radnika bezemljaa u Brazilu-, kontrakulturnim ili Lifestyle

Anarchism, pokretima za teritorijalnu decentralizaciju i regionalnu samoupravu, i sl),anarhosindikalistikim federacijama, i tzv. alterglobalistikom ili kontraglobalistikom pokretu (sanjegovim meunarodnim skupovima pod nazivom Svetski socijalni forum, a koji su odravani uSietlu, Porto Alegreu, Nairobiju, Mumbaju, itd). Znaajan je doprinos anarhista participativnojekonomiji, kao globalnoj alternativi kapitalistikog neoliberalizma i centralizovanoj ekonomijidravnog komunizma. Ova ekonomija prihvata drutvenu svojinu, razvija sistem besplatnihsocijalnih slubi, sistem samoupravljanja posredstvom radnikih i potroakih saveta, potujuinaela jednakosti, pravinosti, slobode i solidarnosti individua i kolektiviteta. Tu je posebnouvaavan teorijski rad Majkla Alberta (Michel Albert: Parecon: Life After Capitalism, 2003).

Anarhizam je u junoslovenskim zemljama takoe jedna od politikih kultura, koja datira jo

od druge polovine XIX veka, zahvaljujui pojedincima koji su radili ili se kolovali u evropskimzemljama. Jedan od prvih koji je prihvatio ideje Prudona bio je srpski socijalista ivojin ujovi(1838-1870), za vreme studija u Minhenu i Cirihu. Kontakte sa Bakunjinom i Jurskom federacijomodravala je brojna kolonija junoslovenskih studenata i revolucionara u vajcarskoj. Jula 1872. uCirihu je odran i kongres srpskih socijalista , kome je prisustvovao i Bakunjin, i na kome jeusvojen program Srpske socijalistike partije. Borba junoslovenskih naroda za nacionalnooslobodjenje (pre svega protiv okupacije ovih zemalja od strane Austro-ugarske i Turske imperije)

podstie i ire prihvatanje slobodarskih ideja. Tako je u Bosansko-hercegovakom ustanku 1875postojala i leva struja sa naglaenim socijalnim programom, koju je predvodio Vasa Pelagi, a ukojoj su sudelovali i anarhisti Manojlo Horvaanin, Kosta Ugrii i drugi. U ovom ustanku suuestvovali i mnogi anarhisti iz Italije (ak je i Malatesta dva puta pokuao da ue u Bosnu i

Hercegovinu), Rusije i drugih evropskih zemalja U Sloveniji je 1871 boravio Johan Most, a preko

8/14/2019 narhizam - Trivo Ini

12/12

Radnikog drutva irene su anarhistike ideje, koje kasnije prihvata grupa Preporod poetkom XXveka.Preko Trsta i Ankone stiu anarhistiki uticaji u Dalmaciju, Istru i Sloveniju (R. Golouh,Djovani Marceti, Ivan Endliher). U Makedoniji je Tajna mekodonsko-odrinska revolucionarnaorganizacija Goce Deleva , posebno u vreme Ilindenskog ustanka (1903) okupljala brojne

anarhiste. U Bosni i Hercegovini je omladinski revolucionarni pokret Mlada Bosna bio anarhistikeinspiracije (eraji, Juki, Gavrilo Princip, Nedeljko abrinovi, Danilo Ili, Vladimir Gainovi,Dimitrije Mitrinovi,itd). Revolucionarni sindikalizam iz Ugarske prihvataju u Vojvodini anarhistiokupljeni oko Krste Iskruljeva (1881-1914), koji je bio blizak saradnik Ervina Saboa, maarskogteoretiara anarhosindikalizma. U Srbiji posle ivojina ujovia , anarhistike ideje prihvatajuDragia Stanojevi, Mita Ceni, Pera Todorovi, zatim tzv. Direktai (pristalice direktne akcije) kaolevo krilo Srpske socijaldemokratske partije., Krsto Cicvari, Milorad Popovi, Nedeljko Divac,Sima Markovi, pesnik Rade Drainac, itd. Meu jugoslovenima koji su uestvovali u panskomgraanskom ratu (1936-1939) bilo je i anarhista. Monarhija kralja Aleksandra i jednopartijski sistemJosipa Broza nisu doputali nikakve liberterske ideje i organizacije. Tek oko 1968. godine uJugoslaviji oivljavaju anarhistike ideje i grupe, prevodi se anarhistika literature, stvaraju prvi

alternativni pokreti koji su bliski liberterskim stanovitima. Od tada pa do danas u Srbiji postoji vieanarhistikih grupa, publikacija i izdavaa, ukljuujui i Anarhosindikalistiku inicijativu od2001. godine, koja je 2004 primljena u Meunarodno udrunje radnika AIT-IWA.

Literatura:Peter Marshall:Demanding the Impossible: A History of Anarchism, Fontana Press, London, 1993.George Woodcock:Anarchism: A History of Libertarian ideas and Movements, Pengin, London,1963.Murray Bookchin: The Ecology of Freedom, Cheshire Books, Palo Alto,1982.

Noam Chomsky: The Chomsky Reader, Serpents Tail, 1987.Ljubomir Tadi:Dijalektika ilegitimnostii legitimnosti vlasti u socijalizmu, u knjizi Tradicija,legitimnost i revolucija (Izabrana dela Ljubomira Tadia, knjiga 2), Zavod za udbenike,Beograd,2007.Mihail Bakunjin:Drav , Globus, Zagreb,1979.Daniel Guerin,ed.:Ni Dieu ni Maitre, antologie de l anarchisme, 4. vol., Maspero, Paris, 1972.Pierre- Joseph Proudhon: to je vlasnitvo i drugi spisi, Globus, Zagreb, 1982.William Godwin:An Enquiry Concerning Political Justice, Pengin, London, 1976.Jose Peirats:La CNT en la revolucion espaola, 1-3, Ruedo Iberico, Paris, 1971.