nur_35

8/19/2019 NUR_35

1/75

UVOD3 Istina, pravda i lepotaU II5 Sliènosti izmeðu hrišæanstva i islama

Srðan SimiæKULTURA I DRUŠTVO12 Kultura i subjekt kulture

Sejjid Ali Hamnei18 Intervju: Rade Booviæ

razgovarao Aleksandar Dragoviæ24 Pokrivanje i islamska kultura

Gholam Ali Hadad’adel 29 Orijentalizam danas / Edvard Said FILOZOFIJA I GNOZA47 Istorija islamske filozofije:

Duodecimalni šiizam / Anri Korben53 Derviši i tekije na prostoru Srbije iCrne Gore / Jašar Red epagiæ62 Najznaèajnije filozofske škole

i pravci u Iranu / Gholam Vafaei68 Pogledi islamskih filozofa na

pravednost / Sejjid Hašem GolestaniKNJIEVNOST72 Omer Hajjam ponovo meðu nama

Sedam princeza / Nizami Još jedno priznanje FehimuBarjaktareviæu /Anðelka Mitroviæ

86 Poezija: Kad su gorjele Bo ije kuæeHusein Bašiæ

88 ÐulistanUMETNOST90 Intervju: Dragomir Milenkoviæ,

voða etno grupe Hazari / A. Dragoviæ97 Pogled na iranske muzeje

Neda Jevremoviæ VERSKE TEME

102 Buduænost sveta – ka vladavini pravednosti / Morteza Motahari108 Fatima je Fatima / ’Ali Šarijati114 Traèak tajni namaza / M. Ghera’ati117 Sloboda i samoodreðenje

Morteza Motahari124 Staza reèitostiS ÈITAOCIMA126 Putopis: Persija – putovanje kroz

istoriju / Mila StarèeviæAKTIVNOSTI139 Meðunarodni sajam knjiga u

Beogradu140 Promocija Rubaija Omera Hajjama141 Novi kurs persijskog jezika142 Predstavljanje IKC u Novom Sadu143 Studenti Pravnog fakulteta u

Kragujevcu u poseti KC Irana VESTI

ÈASOPIS ZA KULTURUI ISLAMSKE TEME

Glavni i odgovorni urednikGholam Vafai

UrednikAleksandar Dragoviæ

Lektura i korekturaMirjana Abdoli

Dizajn i likovna opremaAleksandar Dragoviæ

Èasopis izlazi tromeseènou izdanju Kulturnog centraIslamske Republike Irana

Mišljenja i gledišta iznetau objavljenim èlancima

ovog èasopisa ne morajuda predstavljaju gledišta

Kulturnog centraIslamske Republike Irana

Objavljivanje èlanaka iilustracija dozvoljeno je sa

obaveznim navoðenjem izvora.NUR toplo doèekuje mišljenja

i gledišta svojih èitalaca

Adresa redakcijeÈasopis NUR

Poštanski fah 43111001 Beograd, Jugoslavija

Tel: 011/367-1416011/367-2564

Fax: 011/666-980E-mail: [email protected]

SLIÈNOSTI IZMEÐUHRIŠÆANSTVA I ISLAMA

DERVIŠI I TEKIJENA PROSTORU SRBIJE

ETNO GRUPAHAZARI

PUTOPIS IZ IRANA

8/19/2019 NUR_35

2/75

U ime Boga, Milostivog, Samilosnog

Istina, pravda i lepota

Fritjof Šuon, savremeni predstavnik tradicionalističkog pravca mišljenja, u jednom odsvojih intervjua kaže: „Versko stanovište temelji se na Objavi kao takvoj; prevashodno,vera ne nastoji da bude tumač suštine stvari ili univerzalnih principa, već da ljudimaukaže na put izlaska iz greha i nesreće, i uspostavi objektivnu i soc ijalnu ravnotežu”. Mnogi svetski mislioci smatraju da uzrok dezorijentisanosti i uznemirenostidanašnjeg čoveka leži u previđanju važnosti Objave i debelom prekrivaču greha kojise nalazi na čovekovom duhu. No, kada je, na drugoj strani, Niče objavio Božijusmrt, rekavši da se svet, u svojoj celosti, ne može spoznati ni vrednovati, otvorio seput onim misliocima postmodernizma, kao što su Liutar, Derida i Fuko, da se uspro-tive svim univerzalnim i globalnim tvrdnjama, verujući da idealistička stanovišta iprezentovanje globalnih ideja znači ubistvo onih lepota koje dobijaju priliku da se

ispolje tek u raznolikosti mnoštvenih formi. Postmodernizam je naglašeno pesimi-stičan prema velikim predanjima, i odatle, njegov glasnik, Francuz Liutar, verujeda ova epoha označava kraj velikih predanja.Pozitivni aspekti postmodernističkog mišljenja, kao što je neminovnost kultur-ološke raznovrsnosti, ne sme da bude uzrok zanemarivanja fatalnog napada na čistumudrost, intuitivno opažanje i ljudski moral od strane takvog načina rasuđivanja.Težište poruke koje su preneli poslanici poput Muhammeda i Isusa - neka je mir nadnjima – temelji se na pojmovima istine, pravde i lepote, pojmovima kojima su lj udi,od svoje najranije prošlosti do danas, težili. Ljudi će okusiti slast istine i pravdesaglasno tome koliko se udalje od greha. U svom izvornom i neiskvarenom obliku,vera poziva ljude lepom, jer, „Bog je Lep, i On voli lepo».Časopis Nur je uvek težio da objasni i ukaže na unutrašnje slojeve vere, iako to ne mora značiti da su i tekstovi koji se u njemu pojavljuju isključivo verski.Kao što i naši čitao-ci uviđaju, njegov značajan deo posvećen je književnosti, umetnosti i istoriji. U tomsmislu, mi toplo pozdravljamo one koji promišljaju nemire ljudskih teškoća i slede trag pozivanja ljudi ka svetlu.

Gholam Vafaei

ataše za kulturu I.R. Irana u Beogradu

8/19/2019 NUR_35

3/75

Đ

Đakon Srđan Simić je asistent na Bo- goslovskom fakultetu Srpske pra-voslavne crkve pri Katedri za isto-

riju religije (uža specijalnost kur’anska hri- stologija). Živi i radi u Beogradu. Tekst nastoji da ispita uzajamne sličnosti između dvereligije i pod kojim zajedničkim aspektimahrišćani i muslimani ispovedaju veru u Jed-noga Boga, prvenstveno na planu molitve.

Neistraženost problema međusobnihuticaja raznih religija, prvenstveno hrišćan-stva i islama i faktora koji su uticali na njiho-vu pojavu i razvoj, usmerili su ovaj prikaz kanjihovom boljem međusobnom razumeva-nju. Možda je manje poznato da Koran, kaoknjiga kazivanja i recitovanja, ne govori sa-mo u slici i alegoriji koristeći se paranezom,nego govori i u stilu biblijskih priča. Termintehnikus za poređenje je mathal (jev. maschal,aram. matla), to jest, Tebi je sličan.

Nije naodmet napomenuti i to da kakohrišćanstvo, tako i islam, smatraju sebe legi-timnim nosiocima „religije Avramove“ koji jeverovao samo u Jednoga Boga. Ipak vera uAvramovog, Isakovog i Jakovljevog Boga setokom istorije različito reflektovala: Novoza-vetna zajednica vidi ulogu Avrama kao „iza- branika Božijega“ (2. Knj. Moj. 3, 6) i uzoraverujućim, a Koran ga vidi kao proroka i pr-voga muslimana, to jest hanifa. Da bismo u

pozitivnom svetlu prezentovali ulogu Avramanavešćemo neke primere iz Sv. pisma, Novo-ga zaveta i Korana: „Odgovoriše mu: Mi smoseme Avramovo, i nikad nikome nismo robo-vali. Kako ti govoriš: postaćete slobodni?... AIsus im reče: Zaista, zaista, vam kažem: prenego Avram nastade, Ja jesam“ (Jov.8,33.56.58), a Koran veli: „I dok su Ibrahim(Avram) i Ismail temelje hrama podizali, onisu molili: Gospodaru naš, primi od nas, jer Ti,uistinu, sve čuješ i sve znaš! Gospodaru naš,učini nas dvojicu Tebi odanim, i porod naš ne-ka bude odan Tebi...“ (sura 2, 127-128).

Važno je napomenuti da vera u ranijaotkrivanja predstavlja srž islamske veroispo-vesti. Uostalom, još je Muhamed, kao Alla-hov poslanik i „pečat svih proroka“ (hatamen-nebiin), tvrdio da su ne samo hrišćani (Je-vanđeljem) nego i Judeji (Torom) posedova-li ovo otkrivenje. 1 „Recite: Mi verujemo uAllaha i u ono što se objavljuje nama, i u onošto je objavljeno Ibrahimu (Avramu), i Isma-ilu i Ishaku (Isaku), i Jakubu (Jakovu), i unu-cima, i u ono što je dato Musau (Mojsiju) iIsau (Isusu) i u ono što je dato verovesnicimaod Gospodara njihova; Mi ne pravimo nika-kve razlike među njima, i Mi se Njemu samo pokoravamo“ (sura 2, 136). Sa druge strane,novozavetna zajednica vidi „sliku Avrama“kao događaj koji se u Isusu Hristu ispunio:„Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, Bog ota-

Nº 35, jesen 2002. godine 5

S

Sl

l i

iè

èn

no

os

st

t i

i i

iz

zm

me

eð

ðu

uh

hr

r i

iš

šæ

æa

an

ns

st

tv

va

a i

i i

is

sl

la

am

ma

aðakon Srðan Simiæ

U II

8/19/2019 NUR_35

4/75

Mi budemo davali; i onima koji u onaj svet budu čvrsto verovali. Njima će Gospodar nji-hov na pravi put ukazati i oni će što želeostvariti“ (sura 1, 1-5).

U ovom kontekstu spomenućemo još ievharistijsko eklisiološke karakteristike sle-deće pravoslavne molitve: „Koji je ikonaBoga nevidljivoga Prvorođeni pre svakestvari, Jer njime bi sazdano sve, što je na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prestoli ili gospodstva, ilinačalstva ili vlasti: Sve je Njime i za Njegasazdano. I on je pre svega, i sve u Njemu po-stoji. I on je glava tela, Crkve, koji je poče-tak, Prvorođeni iz mrtvih, da u svemu On bude prvi“ (1. Kol. 1, 15-20). A u Koranustoji: „Ja sam Allahov rob – ono reče – me-ni će On Knjigu dati i verovesnikom me uči-niti i učiniće me gde god budem, blagoslo-vljenim, i narediće mi da dok sam živ moli-

tvu obavljam i milostinju udeljujem i damajci svojoj dobar budem, a neće mi dopu-stiti da budem drzak i nepristojan. I neka jemir nada mnom na dan kada sam se rodio ina dan kada budem iz mrtvih ustao! To je Isa(Isus), sin Merjemin (Marijin), – to je pravaistina o njemu, – onaj u koga oni sumnjaju“(sura 19, 30-34).

Međutim, da bismo što bolje ukazalina svakodnevnu brigu Tvorca za njegovastvorenja i celokupnu tvorevinu ponovo će-mo navesti i neke druge sličnosti: „Jer on re-če, i postade, zapovedi i pokaza se “ (Ps. 33,9), a Koran veli: „On je Stvoritelj nebesa iZemlje, i kad nešto odluči, On za to samorekne: Budi! – i ono bude“ (sura 2, 117). Istotako, ovde možemo konstatovati da postojeizvesni teološki pojmovi i predstave koje sa-mo pobliže ukazuju na neshvatljivu tajnuBožiju. Ne samo hrišćni nego i muslimani


ca naših, proslavi Sine svojega Isusa...“ (De-la apost. 3,13). Dakle, hrišćani u ličnosti Hri-stovoj vide događaj ovaploćenja i celokupno-ga spasenja koji se jednom i za svagda dogo-dio u istoriji. Shodno tome, i Koran govori ukontinuitetu otkrivenja i o bezuslovnoj veri uJednoga Boga: „I sa sledbenicima Knjigeraspravljajte na najlepši način –, ne sa onimameđu njima koji su nepravedni, – i recite: Miverujemo u ono što se objavljuje nama i uono što je objavljeno vama, a naš Bog i vašBog jeste Jedan i mi se Njemu pokoravamo“(sura 29, 46). „Otac Avram“ je tako u obe re-ligije uzor i model verovanja, u kojima se ve-rujući svome Tvorcu bezuslovno predaju.Ali, uprkos kontinuitetu istorije otkrivenja,islam se shvata kao jedna samostalna religijakoja je saglasna sa biblijskom tradicijom, bezobzira što nije identičan sa hrišćanstvom.Štaviše, da bi se shvatile sličnosti između hri-šćanstva i islama naglašavamo da se ovde neradi o veri u opšta otkrivenja, nego konkret-no o veri u biblijska otkrivenja. Upravo je isama Avramova vera i Avram kao „otac ve-rujućih“ bio ishodišna tačka islamskog vero-ispovedanja i stoga možemo konstatovati da je i Muhamedova vera biblijska vera.

Da je islam zaista bio privržen biblij-skoj tradiciji svedoči i čitav niz biblijskih pro-roka koji se u Koranu spominju: „Adem(Adam) i oba sina Ademova (Kain i Avelj), Nuh (Noje), Ibrahim (Avram), Ishak (Isak),Jakub (Jakov), Ismail, Lut (Lot), Jusuf (Josif),Musa (Mojsije), Harun (Aron), Talut (Saul),Davud (David), Sulejman (Solomon), Iljas(Ilija), Ejjub (Jov), Junus (Jona), Eljesje (Jeli-sej), Zekerijja (Zaharija), Jahjaa (Jovan), Isaa(Isus), Idris (Andrija)“ (upr. sa surama 6, 84-90 i 4, 163-165). Isto tako važno je napome-nuti da srž celokupnog islamskog vervanja je-ste pokoravanje volji Jednog i Jedinoga Boga

(Ahad), Koji je Nedeljiv i niko Mu nije ra-van.2 Toj apsolutnoj jedinosti Božijoj se nesme pripisati druga suština (šaraka) jer je OnJedini gospodar (rab) i Vladar (mulku) i to jenjegova suštastvenost. Kao eklatantan primer stvaralačke Reči Božije Koran navodi sledećereči: „...Allah stvara što On hoće. Kad neštoodluči, On samo za to rekne: Budi! – i ono bu-de...“ (suru 2, 117 upr. sa 16, 40).

Vera u Jednoga Boga, Stvoritelja svegastvorenog, a Koji je istovremeno Gospodar iSudija, predstavlja osnov islamske vere. Ona je delom formulisana i u hrišćanskom i uislamskom ispovedanju vere: „Verujem uJednoga Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje... (Nikejsko-carigradski Simbolvere iz 325 g.). A u Koranu stoji: „Nema Bo-ga osim Allaha, a Muhamed je njegov posla-nik“. Svakako da su hrišćani i muslimanitvorevine Ovoga Jednoga Boga kojima je Ongovorio i kojima još uvek govori. Stoga se i postavlja pitanje po kojim zajedničkimaspektima hrišćani i muslimani ispovedajuveru u Jednoga Boga i molimo li se mi uop-šte Jednome i Istome Bogu? Da bi ovu pro- blematiku vere u Jednoga Boga rasvetlili na-vešćemo neke sličnosti između hrišćanskih imuslimanskih molitvi: „Ovako, dakle molitese vi: Oče naš koji se na nebesima, da se sve-ti ime tvoje; Da dođe carstvo tvoje; Da budevolja tvoja i na zemlji kao na nebu; Hleb našnasušni daj nam danas; i oprosti nam dugovekao što mi opraštamo dužnicima svojim; I neuvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga.Jer je tvoje carstvo i sila i slava u vekove.Amin.“ (Mt. 6, 9-14). A Koran veli: „U imeAllaha, Milostivog, Samilosnog! Ova Knji-ga, u koju nema nikakve sumnje, uputstvo jesvima onima koji se budu Allaha bojali; oni-ma koji u nevidljivi svet budu verovali i mo-litvu obavljali i udeljivali deo onoga što im

Nº 35, jesen 2002. godine6

S

S v

v e

e t

t a

a M

M a

a r

r i

i j

j a

a ,

, c

c r

r k

k v

v a

a s

s v

v .. G

G r

r e

e g

g o

o r

r i

i j

j a

a u

u T

T e

e h

h e

e r

r a

a n

n u

u

8/19/2019 NUR_35

5/75

sim vam dokaz od Gospodara vašeg, – zato seAllaha bojte i mene slušajte, –...“ (sura 3, 50).

Novozavetna čuda, najčešće svedoče oBogočoveku: Isusu Hristu, Njegovom rođe-nju, i o Bogu neprijateljskim silama. 4 Uz-gred, radi poređenja, pomenućemo ukratko ihristološke iskaze Korana o Isusu Hristu i oBogorodici. Po Koranu, Isus je primio od Bo-ga Jevanđelje, kao Muhamed Koran, a Mojsi- je Toru. Da bi Bog Sebe otkrio, On i stvaraIsusa Hrista u jednom znaku, kroz zapovednuReč Božju, što po islamskim egzegetima iznači da je Hristos rođen snagom TvorčeveReči. Termin Kelam po Muhamedu označavaIsusovo suštastvo, koje su možda islamski eg-zegeti pogrešno povezali sa hrišćanskim po- jom Logosa.5 Ideju o devstvenom začeću, pu-tem stvaralačke Reči Božije i javljanjem ar-hanđela Gavrila, islamolozi pripisuju stvara-lačkom Duhu Božijem. Oni ovde navode dvasuštnska stava u vezi ličnosti Hristove. Kao prvo, „Duh od Njega“ je uzročnik začeća, akao drugo, kroz „Reč i silu Duha“ formirao seIsusov život kao poslanika Božijega. Iz toga je i rezultiralo i islamsko shvatanje Trijadolo-gije (Bog, Isus i Marija) koje je pogrešno pri-menjeno na hrišćansko učenje o jednosušti-nosti Triipostasnoga Boga.6

Očigledno je da je Muhamed Isusovučovečansku prirodu shvatio kao fizički aktstvaranja, koje je isključivo zavisilo od dej-stva Božijeg i on je po Koranu samo običančovek a ne Bogočovek. To i znači da je za ve-ćinu muslimana neshvatljiva tajna Jedinstva iTrojičnosti u Bogu jer je Allah samo JedanBog. Ispovedanje Jedinstva Božijega sastojise iz recitovanja najlepših imena Božijih i Njegovih atributa, što kod verujućih musli-mana izaziva osećaj reaktulizacije duhovnogiskustva proroka u momentu primanja koran-skog otkrivenja.7 Isto tako, i ideja o čude-

snom i devstvenom začeću Bogorodice i ov-de dobija svoju novu koransku interpretaciju.Apsolutno Transcendentni Bog objavljujeMariji „Reč od Njega“ (sura 4, 171) koja je projavljena u pozdravu arhanđela Gavrila(sura 19, 16-21). U Sv. pismu Novoga zave-ta blagovest o rođenju obećanog Mesije opi-sana je na sledeći način: „I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla blagodat u Boga!I evo začećeš i rodićeš sina i nadenućeš muime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se SinSvevišnjega i daće mu Gospod Bog prestoDavida oca njegova; i carovaće nad domomJakovljevim vavijek, i carstvu njegovu neće biti kraja“ (Lk. 1,30-34), a u Koranu stoji: „Akada meleki (anđeli) rekoše: O Merjema(Marijo), Allah ti javlja radosnu vijest, od Njega riječ; ime će mu biti Mesih (Mesije),Isa (Isus), sin Merjemin (Marijin), biće viđeni na ovom i na onom svetu i jedan od Allahu bliskih... (suru 3, 45 upr. sa 4, 171).

Iz priloženoga uviđamo da apsolutnoTranscendentni Bog ispoljava i moć stvaranjani iz čega, što predstavlja osnovno obeležje Njegovoga suvereniteta. Isto tako, akt stvara-nja se može shvatiti i kao lični čin Svevišnje-ga kroz imperativ – budi! pri čemu ta ista rečsadrži u sebi i objavu Njegovoga otkrivenja. Naravno, osim ukratko pomenutoga učenja o promislu Božijem, važno je pomenuti i pita-nje ljudske slobode koja je tesno povezana sa pojmovima greha, pokajanja i opraštanja. Na-

ravno da su ovi aspekti u obe religije različitoinstitucionalizovani, ali oni istovremeno uka-zuju na čovekov mogući put spasenja, odno-sno iskupljenja. Ni jedna od dve religije nedoživljava put spasenja kroz etičko delanje i ponašanje ljudi, nego kroz veru u milost i mi-losrđe Božije. Hrišćani doživljavaju spasenjesamo u zajednici sa Hristom (u liturgiji), dokKoran sve podređuje veri u Božije milosrđe:


Boga doživljavaju kao Nekoga Kome semogu obratiti u molitvi, Koji je čoveku„...bliži od vratne žile kucavice“ (sura 50,16). Naravno da vernici ovu blizinu Božijudoživljavaju na različite načine. Na osnovuzajedničke vere u Ovoga Jednoga Boga obeove zajednice vide ljudsku egzistenciju kao početak i kraj tvorevine Božije, iako se onau detaljima razlikuje. Hteo bih ovde istaći dahrišćani i muslimani imaju iste poglede naovozemaljsku ljudsku egzistenciju i njen po-četak i kraj kao tvorevinu Jednog i JedinogaBoga, pošto jedni i drugi imaju nepromenji-vu veru u Jednoga Boga, Tvorca, Otkrovite-lja, Sudiju i Promislitelja. Kao Tvorac neba izemlje, On je čoveka stvorio po svome po-dobiju (hrišćanski, ikoni) i kao svog sledbe-nika (islamski, halifu). Sledeća mesta i z Bi- blije i Korana mogu nam pomoći u ovimrazmišljanjima: „A Utješitelj Duh Sveti, ko-ga će Otac poslati u ime moje, On će vas na-učiti svemu i podsetiće vas na sve što vamrekoh... A ima i mnogo drugo što učini Isus,koje kad bi se redom napisalo, ni u samisvet, mislim, ne bi stale napisane knjige.Amin. „Jov. 14, 26 i 21, 25), a u Koranu stoji: „Kad bi more bilo mastilo da se ispišu re-či Gospodara moga, more bi presahlo, ali nei reči Gospodara moga, pa i kada bi se po-mogli još jednim sličnim“ (sura 18, 109).

Oba ova mesta pokazuju neprestanu brigu Tvorca za ljude i tvorevinu, iako musli-

mani Boga ne nazivaju Ocem: „On je mudronebesa i Zemlju stvorio; neka je On vrlo viso-ko iznad onih koje Njemu ravnim smatraju“(sura 16, 3). O Milosrdnom Bogu Koga veli-čaju Koran i Biblija veli se: „Ako vi budete brojali Allahove blagodati, nećete ih nabrojati, – Allah, uistinu, prašta i Samilostan je... (sura16, 18), a isto tako veličaju Ga i starozavetni psalmi: „Kako je mnogo dela Tvojih, gospo-

de! Sve si premudro stvorio; puna je zemlja blaga Tvojega. Sve tebe čeka, da im daješ hra-nu na vreme“ (Ps. 103, st. 24 i 27). Interesant-no je spomenuti da Koran stvaralačku silu imoć Božiju, kao i činjenje proročkih čuda,opisuje znacima (aja). Znaci kao takvi, sa jed-ne strane, imaju svoju potvrdu u prirodi, a sadruge strane, Bog se preko njih otkriva ljudi-ma. Manifestacije znakova su različite: razvi-će žita i voća (sura 16, 30); voda i zemlja oži-vljavaju (16, 67); a istovremeno, njima se vršei raznovrsna čuda Božijih poslanika: na primer 9 Mojsijevih čuda (sura 17, 101), Nojev potopi ljudi spašeni u njemu (sura 25, 39), rezultati bitke kod Badra (sura 3, 13) i drugo.3

Radi poređenja sa Koranom navešće-mo dva biblijska mesta koja nam govore štasve Gospod Bog može znacima i čudima daučini: „A Ja ću učniti da otvrdne srce faraono-vo, i umnožiću znamenje i čudesa svoja u ze-mlji egipatskoj“ (2. Knj. Moj. 7,3) i „Je li ikadkoji bog pokušao da dođe da uzme sebi narodiz drugoga naroda, podvizima, znacima i ču-desima...“ (5. Knj. Moj. 4, 34). Sva ova čude-sa su samo dokazi preko kojih Bog otkrivaSvoju volju i veličanstvenost: „Jer si Ti veliki tvoriš čudesa; Ti si jedan Bog“ (Ps. 85, st.10) i „Blagosloven Gospod Bog, Bog Izrai-ljev, koji jedan čini čudesa“ (Ps. 71-72, st.18).

Na sličan način i jevanđelist Matej sve-doči: „Slepi progledaju i hromi hode, gubavise čiste i gluvi čuju, mrtvi ustaju i siromašni-ma se propoveda jevanđelje“ (Mt. 11,5), a uKoranu „... I iscijeliću slepa od rođenja, i gu- bava, i oživljavaću mrtve, voljom Allaho-vom...“ (sura 3, 49); „Ne mislite da sam došaoda ukinem Zakon ili proroke; nisam došao daukinem nego da ispunim“ (Mt. 5, 17) a Koranveli: „i da vam potvrdim istinitost Tevrata(Tore), objavljenog pre mene, i da vam dopu-stim nešto što vam je bilo zabranjeno. I dono-


8/19/2019 NUR_35

6/75

vas je o Allahu ob-manuo!“ (sura 57,12-15).

Na sličan na-čin Biblija i Korangovore i o vaskrse-nju mrtvih, o po-slednjem sudu, kojiće delimično zavisi-ti od naše lične od-govornosti, koji je,kako Koran ističe,samo prolazni stadijum, kao mesto istine(spasenja) ili mesto prokletstva. Ishod posled-njeg suda u obe religije zavisiće na samo oddobrih dela nego i od međuljudskih odnosa:„Jer ogladneh, i dadoste mi da jedem; ožed-njeh, i napojiste me; stranac bijah, i primisteme“ (Mt. 25,35), „... one koji veruju i dobradela čine, – njih čeka oprost i opskrba velika...(sura 34, 4). O tome da je želja za isticanjemsebe pogrešan motiv pokazuju sledeće slično-sti: “Pazite da milostinju svoju ne činite predljudima da vas oni vide: inače plate nemate odOca svojega koji je na nebesima. Kada, dakle,daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao štočinite pred ljudima da vas oni vide: inače pla-te nemate od Oca svojega koji je na nebesima.Kada, dakle, daješ milostinju, ne trubi predsobom, kao što čine licemeri po singogama iulicama da ih ljudi hvale. Zaista vam kažem:Primili su platu svoju” (Mt. 6, 1-3). Koran

veli „O vjernici, ne kvarite svoju milostinju prigovaranjem i uvredama, kao što to čine onikoji troše imetak svoj da bi se ljudima poka-zali, a ne veruju ni u Allaha ni u onaj svet; onisu slični litici sa oskudnom zemljom kad sena nju sruči pesak, pa je ogoli; oni neće dobi-ti nikakvu nagradu za ono što su radili. – Aonima koji neće da veruju Allah neće ukazatina pravi put“ (sura 2, 264).

Iz priloženoga uviđamo da mi kao„deca Avramova“ i sledbenici večne RečiBožije, iako Boga na različite načine traži-mo, znamo da će nam se On otkriti u merinaše ljubavi prema Njemu. Stoga i ovajskroman prikaz predstavlja pokušaj novoga pristupa boljem upoznavanju srodnosti iz-

među hrišćanstva i islama. Na kraju, neka mi bude dopušteno da ucilju mogućnosti i neophodnosti musliman-sko – pravoslavnog dijaloga navedem sledećereči Svetoga pisma i Korana: „Ovo je zapo-vest moja: da ljubite jedni druge kao što ja vasljubim“ (Jov. 15, 12). „... i svakako ćeš naći dasu vjernicima najbliži prijatelji oni koji govo-re: Mi smo hrišćani...“ (sura 5, 82).

1 W. Rudolf „Die Abhangigkeit des Korans vonJudentum und Christentum“, Stuttgart 1922, str. 51.

2 Vidi o tome opširnije u delu, „Šta je Islam“,Beograd–2001. g, str. 45-49.

3 H. Raisanen, „Das Koranische Jesusbild“,Helsinki 1971, str 45.

4 Theologisches Begrifflexikon zum N:T. Bd.III, st. 1447.

5 Cl. Schedl, „Muhammad und Jesus“, Wien1978, str. 194.

6 Isto, str. 473.474.7 Vidi o tome opširnije kod: N. Smailagića,

„Leksikon islama“, Sarajevo 1990. g, str. 99-100.


„ne očekujući da mu se sa zahvalnošću uzvra-ti, već jedino da bi naklonost Gospodara svo-ga Svevišnjega stekao, i on će, zbilja, zadovo-ljan biti!“ (sura 92, 19-21).

Svakako da su svi motivi usko skopča-ni sa verom u budući život i zato ćemo nave-sti sledeća poređenja između Novoga zavetai Korana: „Drugu priču kaza im govoreći:Carstvo nebesko je kao zrno goruščino kojeuzme čovjek i posije na njiivi svojoj. Ono je,istina, najmanje od sviju semena, ali kad uz-raste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze i nastanjuju se na grana-ma njihovim“ (Mt. 13,31-33); A u Indžilu(Jevanđelju): oni su kao biljka kad izdanaksvoj izbaci pa ga onda učvrsti, i on ojača, i is- pravi se na svojoj stabljici, izazivajući divlje-nje sijača, – da bi On s vjernicima najedio ne-vjernike. A onima koji veruju i dobra dela či-ne Allah obećava oprost i nagradu veliku“(sura 48, 29). Dalje se veli: Kaza im pak pri-ču govoreći: U jenoga bogatoga čoveka rodinjiva. I razmišljaše u sebi govoreći: Šta da či-nim, jer nemam u šta sabrati letinu svoju? Ireče: Ovo ću učiniti: srušiću žitnice svoje isagradiću veće: i onde ću sabrati sva žita moja i dobra moja; I kazaću duši svojoj: Dušo,imaš mnoga dobra sabrana za mnogo godina; počivaj, jedi, pij, veseli se. A Bog mu reče:Bezumniče, ove noći tražiće dušu tvoju odtebe; a ono što si pripremio, čije će biti? Ta-ko biva onome koji sebi teče blago, a ne bo-

gati se Bogom“ (Lk. 12, 16-22); „I navedi imkao primer dva čoveka: jednom od njih smodva vrta lozom zasađena dali i palmama ihopasali, a između njih njive postavili. Oba vr-ta su davala svoj plod, ničeg nije manjkalo, akroz sredinu njihovu smo rijeku proveli. On je i drugog imetka imao. I reče drugu svome,dok je sa drugom razgovarao, zar ne veruješu Onoga Koji te je od zemlje stvorio, zatim

od kapi sjemena, i najzad te je potunim čo-vjekom učinio?...“ (sura 18, 32-34, 37). O projavi budućeg Carstva nebeskog svedočinam jevanđeljska priča o deset mudrih i ne-razumnih devojaka, koja je u Koranu na sli-čan način interpretirana: „Tada će biti Car-stvo nebesko kao deset devojaka koje uzešesvetiljke svoje i iziđoše u sretanje ženiku. A pet njih bijahu mudre i pet lude. Jer lude,uzevši svetiljke svoje, ne uzoše sobom ulja.A mudre uzeše ulje u posudama sa svetiljka-ma svojim. A budući da ženik odocni, zadri- jemaše sve, i pospaše. A u ponoć stade vika:Evo ženik dolazi, izlazite mu u sretanje. Tadaustadoše sve devojke one i ukrasiše svetiljkesvoje. A lude rekoše mudrima: Dajte nam odulja vašega, jer se naše svetiljke gase. A mu-dre ogovoriše govoreći: Da ne bi nedostajaloi nama i vama, bolje idite prodavima i kupitesebi. A kad one otidoše da kupe, dođe ženik,i spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvori-še se vrata. A posle dođoše i one druge devoj-ke govoreći: Gospodaru, Gospodaru! Otvorinam. A on odgovarajući reče im: Zaista vamkažem ne poznajem vas“ (Mt.25,1-14).

A Koran veli: „na Dan kada budeš vi-dio kako se pred vjernicima i vjernicama, i sdesne srtane njihove, svijetlo njihovo budekretalo: Blago vama danas: dženetske baščekroz koje teku reke u kojima ćete večno bo-raviti, – to je veliki uspeh! na Dan kada će li-cemjeri i licemjerke vernicima govoriti: Pri-

čekajte nas da se svetlom vašim poslužimo! – Vratite se natrag, pa drugo svetlo potražite,- reći će se. I između njih će se pregrada po-staviti koje će vrata imati, i unutar nje bićemilost, a izvan nje patnja. Zar nismo s vama bili? – dozivaće ih. – Jeste – odgovoriće aliste pritvornošću upropastili, i iščekivali ste, isumnjali ste, i puste želje su vas zavarale,dok nije došla Allahova odredba, a šejtan


8/19/2019 NUR_35

7/75

ni za rad u profesijama koje zahtevajumnogo posla, ostvaruju malu zaradu i do-nose neznatnu slavu. Oni biraju lake po-slove koji zahtevaju male napore. To činikulturološku pošast.

Najvažniji medijum i glavni kanal prenošenja kulture naroda jeste jezik. Da-nas, moćne države sveta pokušavaju da

putem širenja njihovog jezika raseju svojumodu, običaje,norme, verova-nja i kulturolo-ška i socijalnaubeđenja. Da-nas, globalnesile za postiza-nje tog ciljaupošljavaju čak vojnu moć, i

putem slanjatrupa u udalje-ne krajeve sve-ta pokušavajuda nametnudrugim narodi-ma svoje siste-me upravljanja,kao i svoje eko-nomske i dru-štvene sisteme.

Kultura jevrlo značajan

fenomen, jer je povezana sa ljudskom na-ravi, opažajnom sposobnošću i formira-njem ličnosti – zato ne može biti suprot-stavljena bilo kojoj drugoj strukturi.

Nerazumevanje, loš ukus i pogrešnotumačenje u stvarima kulture doveli bi dovelike nesreće, a rezultat toga bi bio da is-

pravne ideje ne bi našle podlogu na kojoj bi se ostvarile.

Značaj kulturološkog delovanja ležiu taktičnoj, disciplinovanoj selekciji. Znak ispravnog kulturološkog delanja jeste is-

pravno uočavanje cilja zbog koga je izvr-šeno selektovanje. Radi sprovođenja kori-sne, efektne kulturološke aktivnosti, po-trebno je obratiti pažnju na njen kvalitet,raznovrsnost, eleganciju i lepotu, obziromda nije značajno preduzimanje kulturolo-

ških aktivnostiu širem obimu.Ono što je uovom nastoja-nju od značaja

jeste obuhvata-nje svih tih kva-liteta.

P i t a n j ekulture se morasmatrati prvim

problemom ovezemlje, jer, bezsvake sumnje,razvoj ove zem-lje na svim po-ljima biće obez-

beđen kroz kul-turološku podr-šku i pomoć. Usvakom sluča-

ju, ukoliko kul-tura zemlje nije

reformisana, a njeni temelji učvršćeni,najverovatnije će planiranje u svim obla-stima ostati bezuspešno i nećemo se moćinadati konačnim rezultatima.

Islamski revolucionarni duh se morauzimati u obzir pri svim kulturološkim od-lukama, kao i kod upravljanja i organizo-vanja poslova iz kulture. Revolucionarnetendencije i, takođe, islamski pokret, mo-


Definicija kulture

U svom posebnom izrazu, kulturaobuhvata sećanja, naravi, misli, verova-nja, vere, tradicije i intelektualne i mental-ne potencijale nacije.

Kultura je poput vazduha i vode. Ve-zana je za tradiciju i običaje koji utiču nanaš život. Kultura podrazumeva naša ve-rovanja, ubeđenja i pitanja sa kojima seljudi u društvu suočavaju u svojim ličnimi društvenim životima, kao i tokom svogzaposlenja. Priroda religijskog društva jetakva da sledi kulturuloški cilj, jer su cilje-vi religije kulturološki i duhovni – oniimaju vezu sa dušom, razumom i srcem.Otuda, religiozna osoba ili religijsko telone mogu ukloniti kulturološke težnje, že-lje i porive. Zato je religijsko društvo, pri-rodno, i potencijalno kulturološko, ali nijezaista kulturološko. Drugim rečima, imanedostatke sa stanovišta prilaza, svesnosti,razumevanja i kulturoloških uzroka. Na

primer, naši ljudi nemaju običaj čitanja

knjiga, što je ozbiljan propust. Veliki brojnaših ljudi čak ne čita novine. Radio slu-šaju samo radi zabave, ne da bi naučili,slušali vesti, programe iz kulture, ili stica-li informacije koje su neophodne za sva-kodnevni život. Zato moramo odstranitiove ozbiljne nedostatke. Kulturološki cen-tar mora sprovoditi ovaj ozbiljan zadatak u zemlji.

Pisani materijali, hartija i pero, i slič-no, su kulturološka odeća, ali nisu kulturo-loške aktivnosti. Kulturološka delatnost jeona koja sadrži duh kulture, to je kulturo-loški pokret, vodi ka razvoju i aktivira čo-vekovu misao, mozak, dušu i osećanja.

Sve zavisiod kulture

Spoznaja prirode, čoveka, istorije iostvarivanje načina života, kao i korektni,

bratski odnosi, vezani su za kulturu. Ni je-dan moćan sistem ne može stvoriti ovevrednosti i etičke norme u društvu dok ne

postigne reformisanje i pročišćavanje kul-ture i ljudskog stava.

Za svaki moćni sistem je neophodnoda reformiše i pročisti ljudska shvatanja ikulturu, kao preduslov vođenja društva kanapredku i uzdizanju.

Nemoguće je dostići društvenu prav-du, kao čisto društvenu stvar, vezanu za

politiku vlade i metod upravljanja, sem u

svetlu ustanovljavanja ispravne kulture uglavi svakog građanina. U suprotnom,društvena pravednost će biti nametnuta,

poput vrlo iskvarene, pogrešne i nesavrše-ne pravednosti kakva je bila predlagana ukomunističkim zemljama.

Vidimo da su kompetentni intelektu-alci na univerzitetima, u istraživačkimcentrima i fabrikama manje zainteresova-


K

K u

ul

l t

tu

ur

ra

a i

i s

su

ub

bj

je

ek

kt

t k

ku

ul

l t

tu

ur

re

eSejjid Ali Hamnei

KULTURA I DRUŠTVO

H

H a

a m

m n

n e

e i

i

8/19/2019 NUR_35

8/75

sa ljudskom dušom, srcem i idejama. Otu-da je, radi ostvarivanja te unutrašnje priro-de, nužno širiti kulturološko razumevanje,svest i viziju. Opšta kultura islamskogdruštva bi morala rasti i postati toliko te-meljita da može dostići svoj kulturološkizenit. U iranskom društvu, u kome ljudi

prirodno poseduju kulturni i umetnički ta-lenat i smisao, moraju se činiti napori zanjegovo unapređenje do najvišeg stepenana svim kulturnim i umetničkim poljima.

Kultura je temeljsvega

Marljivost u kulturološkom delova-nju jeste predu-slov uspeha uekonomskoj, in-dustrijskoj i po-ljoprivrednoj ob-lasti. To je raz-log zbog kogavlada mora o-

braćati veću pa-žnju na kulturo-loške problemeu svojim budu-ćim planovima.

Prikladno je reći da dru-štvo mora bitikultivisano. Če-

sto sam govorioo tom problemudok sam obra-zlagao pitanjekulturološkogdelovanja. Usvakom slučaju,mi smo ipak tek na početku puta. Naime,naše društvo je kulturno po prirodi, ali ni-

je u praksi. Iako je ono religijsko društvo,a njegova priroda zahteva postojanje kul-turoloških težnji, ipak, ono nije kulturno u

praksi. Ima pomanjkanja u kulturološkojsvesti, razumevanju i viziji.

Napredak na polju ekonomskog raz-voja nije moguć bez uzdizanja i širenjaopšte kulture.

Nećemo biti gubitnici ukoliko odre-dimo veći budžet i obezbedimo više po-godnosti za kulturne aktivnosti. Ulaganjeu kulturno-obrazovni sektor stvoriće u bu-dućnosti više pogodnosti za budućnost ze-mlje, jer su ljudski resursi sve za zemlju.

Odgajanje elite ili odabrane grupenije uvod u šire-nje kulture, većse može reći dase radi o suprot-nom. Drugimrečima, mi želi-mo da širimoopštu kulturu da

bismo društvu pripremili osno-vu za dostizanjezenita svoje kul-turološke subli-macije i ostvare-nje novih po-stignuća.

Kulturolo-

ške aktivnosti sumeđu onima ko-

je imaju stopo-stotni učinak, tj.,ukoliko se kul-turološko dela-

nje obavlja is- pravno, daće željeni učinak u odnosu nadruštvo.


gu se obezbediti putem odgovarajućegupravljanja. Otuda je kulturološko pona-šanje društva na osnovama revolucionar-nih tendencija neophodno.

Kultura je jedno važno pitanje i kul-turološke štete se iskazuju tokom dugogvremenskog perioda. Zato će i kompenza-

cija tih gubitaka biti podjednako naporna.Ovoj zemlji je potrebna kulturološkareformacija i samo će kroz nju biti mogu-će rešiti ove probleme. Zato se pitanja kul-ture moraju posmatrati sveobuhvatno i te-meljito. U tom nastojanju, islamska obe-veza, revolucionarni duh i spremnost iran-ske nacije moraju se koristiti kao važnifaktori u sprovođenju kulturoloških i etič-kih reformi.

Moraju se činiti napori na najboljimogući način na polju kulturološkog raz-

voja a islamski seminari, pripovedači, pi-sci i mislioci imaju najveću odgovornost uovom smislu.

Ukoliko naše kulturne i intelektual-ne aktivnosti daju slabe plodove, moramo

posumnjati u kvalitet naših sopstvenih planova. Kulturološke aktivnosti moraju biti sto posto delatne. Ukoliko kulturolo-ške aktivnosti budu vođene na pravi način,one će ostaviti učinak. Nemoguće je dakulturne aktivnosti budu bez učinka ukoli-ko se sprovode na ispravan način. Ukoliko

ustanovimo da su naše kulturološke aktiv-nosti bez učinka, moramo shvatiti da suosnovi takvog rada nepotpuni i da je on ni-

je obavljen na zahtevani način. Tada mo-ramo nastojati da otkrijemo njegove nedo-statke i otklonimo ih uz Božiju milost.

Kulturološke delatnosti su relativnoznačajnije od ekonomskih, obzirom dakulturološke aktivnosti imaju odlučan uti-

caj na ekonomske. Kultura utiče na sve,uključujući kvalitet rasta i razvoja.

Stubovinacionalne kulture

Islam je najvažniji stub naše nacio-nalne kulture. Danas je iranska nacija po-nosna na činjenicu da su, nakon protekačetrnaest vekova njene kulture, jezik i obi-čaji isprepletani sa islamom. Islamska kul-tura, običaji i praksa su delovi naše kultu-re i u tom smislu, biti nacionalan svodi sena biti islamski i ta dva aspekta se nikadne suprotstavljaju jedan drugome.

Ukoliko su se neprijateljska i stra-načka kultura, moral, verovanja i ubeđenjaraširila u narodu, takav narod, bez obzirana nezavisnost u političkom i ekonom-skom smislu, ne može pretendovati na ne-zavisnost. Ljudsko društvo se može sma-trati nezavisnim samo ukoliko je u stanjuda sebe imunizuje protiv otrovnih kulturo-loških talasa koje stvaraju tuđinci.

Iran zaostaje za Zapadom u industri- ji i modernoj tehnologija know-how. Ali,ne zaostaje iza njega u kulturi. Mi nismoiza Zapada u kulturnom nasleđu. Našaknjiževnost, poezija, proza i ukupna kultu-ra–nacionalna kultura– nemaju bilo ka-kvih nedostataka. Onda, zašto bismo osta-

jali pozadi?Kako je iransko društvo religijsko,

ono je po prirodi kulturno i ima kulturolo-ške zahteve i ideale. Takvo društvo je du-

boko različito od materijalističkih, svet-skih društava koja obraćaju pažnju na pu-ke materijalističke segmente života, a uodnosu na kulturu i umetnost postupajukao sa izvorom zadovoljavanja njihovihličnih potreba. Ciljevi religijskih društavasu duhovni, kulturološki, oni su povezani


Ukoliko kulturološke aktiv-

nosti budu vođene na pravi način, one će ostaviti učinak. Nemoguće je da kulturneaktivnosti budu bez učinkaukoliko se sprovode na ispravan način. Ukoliko usta-novimo da su naše kulturo-loške aktivnosti bez učinka,moramo shvatiti da su os-novi takvog rada nepotpuni i da je on nije obavljen na

zahtevani način. Tada mo-ramo nastojati da otkrijemonjegove nedostatke i otklo-nimo ih uz Božiju milost.

8/19/2019 NUR_35

9/75

direktnoj vezi sa opštom kulturom i mora-lom društva.

Moda, kao kodeks odevanja muška-raca i žena, jeste očiti primer opšte kultu-re. Arhitektura je, takođe, među značaj-nim i efektivnim faktorima koji utiču nametode podizanja i metnalitet članova po-rodice u dugom periodu. Ponašanja, dru-štveni međuuticaji i uzajamni uticaji među

pojedincima imaju svoj poseban učinak uformiranju ličnosti pojedinaca u društvu.

Intelektualci, pokrovitelji kulture istručnjaci za kulturu su ranije poklanjalimalu pažnju ovom pitanju i slabo verova-li u nužnost formulisanja posebnog planaradi upravljanja i rokovođenja opštomkulturom društva. Zato je opšta kultura unašem društvu ostavljena sama sebi. Zavi-sno od toga čiji je glas bio jači, čija rukačvršća, a čija veština i pronicljivost veće,u životu naroda bi se mogla pojavljivatiodređena ličnost i voditi ga ka ekspresijiove ili one kulturološke pojavnosti. Odre-đivanje grupe koja bi mislila i planirala,

pronalazila ispravan način za uobličavanjeopšte kulture, njenog vođenja u ispravnom

pravcu i njenog čišćenja od nečistih ele-menata, jeste nova pojava.

Stvaranje fondova i finansiranje ne bi smeli biti ozbiljni problemi na putu kul-turoloških aktivnosti. Kulturološka pitanjane bi smela biti na dnu naše liste priorite-

ta zbog budžetskim problema. Ukoliko pi-tanja kulture nisu na vrhu naše budžetskeliste, ona bi morala biti među prvim prio-ritetima, jer će za privredu zemlje biti ko-risno ukoliko ovo pitanje ocenimo na pra-vi način.

Pitanja koja se odnose na opštu kul-turu su važna. Opšta kultura obuhvata sveelemente koji stvaraju kulturu društva.

Naše društvo je veliko, sa populacijom odoko 60 miliona. Toj populaciji je neop-hodno trajno napajanje ispravnim ideja-ma, kulturom i moralnošću. Ovog puta

bih, među pitanjima kulture, istakao etiku – individualnu, kolektivnu i društvenu.

Ukoliko obratimo pažnju na opštukulturu–definisanu kao ispravljanje običa-

ja, pravila ponašanja, morala i načina ži-vota ljudi, što čini značajne komponente isastojke kulture zemlje – naši ekonomski

problemi će biti rešeni, naša potrošnjasmanjena, naša proizvodnja povećana, anaš dohodak uvećan.

Veći dohodak i manja potrošnja su pitanja koja su direktno povezana sa op-štom kulturom. Ukoliko želite povećanjenacionalnog dohotka, morate stvoriti sve-snost o radu među ljudima. Morate stvori-ti duh kooperacije u procesu rada i pobolj-šati kvalitet rada.

Radi reformisanja opšte kulture mo-ramo izdavati knjige i stvarati filmove.Radio-televizija Islamske Republike Irana(IRIB) bi morala uvek obraćati pažnju naovo pitanje u svojim artističkim programi-ma, izveštajima i vestima. Ulema, vođedžuma-namaza, propovednici, naratori iduhovnici bi morali analizirati pitanja ko-

ja se odnose na opštu kulturu i svoje ana-lize potkrepiti Božanskim ajetima, kao iizrekama bezgrešnih imama (a.s.). Štampa

bi se morala fokusirati na reformisanje op-šte kulture a Islamska organizacija za pro-

pagandu (IPO) i njoj pridružena tela nesmeju štedeti napore u tom smislu.

prevelaMirjana Abdoli


Neprijatelji Islamske Republike Ira-na su kulturološkim sredstvima ciljali poli-tička i religijska verovanja i dobre običajenaše nacije. U tom nastojanju su vrlo pre-cizni i danas je izvorna islamska kultura,na kojoj počiva Islamska revolucija, metaneprijatelja islama. Zato je, u cilju princi-

pijelne, planske konfrontacije ovom jurišu,neophodno obrazovati integrisani centar zaupućivanje u kulturološkim aktivnostima,koji bi neutralisao njihov napad putem kul-turoloških sila i instrumenata.

Naša politika je podložna našoj kul-turi. Međunarodna, simbolička slika Re-volucije je, takođe, kulturološka. Našakultura je proiz-vod istorije našereligije i Revo-lucije. Zato uodnosu na ovuveliku odgovor-nost, ljudi imaju

brojna očekiva-nja u odnosu nanas, koja mora-mo ostvariti. Ta-kođe, moramo

biti vrlo ozbiljniu otklanjanju

postojećih nedo-stataka.

U pitanju

su Iran i islam,najdragocenijerezerve nacije.

Neprija telj se poigrava saovim rezervamai ismeva ih. To jerazlog što moramo stvoriti kulturološkefrontove i rovove, jer je danas dan borbe i

svako bi morao učestvovati. Vreme je ukome svi sposobni građani moraju raditina polju kulture. Postoje brojni, do sadanepokrenuti zadaci. To je razlog zbog ko-ga se obraćam misliocima i pokrovitelji-ma kulture, umetnosti, književnosti, spo-znaje, informacija i nauke.

Iran je u kulturi vodeća zemlja uislamskom svetu. Najprestižnije knjige izknjiževnosti, filozofije, pa čak i jurispru-dencije i tradicije napisane su od straneIranaca.

Opšta kultura

Opštu kulturu čine dva dela. Jedannjen deo obuhva-ta očite i sasvimvidljive feno-mene. Oni su

pred nama i tičuse sudbine naci-

je. Na primer,odeća i moda sudeo opšte kultu-re. Takođe, po-stoje pojediniaspekti opštekulture čiji uti-caji su očiglednii neposredni. Ia-ko ovi aspektinisu opipljivi

sami po sebi,njihov učinak na sudbinu dru-štva i njegov

pravac je vrloočigledan. Gla-vne komponente

ove kulture su indivudualne i socijalne na-ravi društva i naroda. Sve anomalije su u


Pisani materijali, hartija i

pero, i slično, su kulturo-

loška odeća, ali nisu kul-

turološke aktivnosti. Kul-

turološka delatnost je ona

koja sadrži duh kulture, to

je kulturološki pokret, vodi

ka razvoju i aktivira čove-

kovu misao, mozak, dušu i

osećanja.

8/19/2019 NUR_35

10/75

Književnost objavio prikaz Hajjamovihrubaija u izboru i prevodu profesorovom.Sećam se kako je pitao, tada, pokojnu prof. Mariju Đukanović: „Gde je taj mla-di kolega koji je napisao ovaj zgodni pri-kaz?“ Bio je to, ujedno, i prvi prikaz rubaija u prevodu F. Bajraktarevića. Potomsam se od pre dvadesetak godina počeo baviti folklorom, tačnije epikom pa samse, naravno, morao sresti, po drugi put uživotu, i sa Firdusijevom Šahnamom. Onekim direktnim uticajima na moj kultur-ni identitet ne mogu govoriti, ali ćete odinderktnog uticaja prepoznati ponešto,nadam se, iz mojih odgovora.

Nedavno je Narodna knjiga objavila jednu antologiju palestinske savremene poezije koju ste Vi priredili. Recite namnešto više o tome.

Moj rad na toj antologiji, makar sam jatako shvatio, bio je i dug prema patnji i borbi jednog naroda, naroda koji mi je blizak i po profesionalnoj ali i ljudskojvokaciji. To je, ono što pomenuste kao in-telektualno, bio i moj intelektualni dug. Načinio sam jedan širi i bolji izbor odonog iz osamdesetih godina i na krajunjemu priključio i dva-tri prevoda mog bivšeg studenta i našeg potvrđenog pesni-ka Slavka Pavićevića. Antologija je, da-

kle, izraz našeg razumevanja za borbu palestinskog naroda, koji možda nije dobro razumeo borbu srpskog naroda za dr-žavu pa se u krizi koja se zove raspad Ju-goslavije opredeljivao prema verskoj so-lidarnosti a ne ljudskoj i slobodarskoj.Možda ova antologija može biti primer zarazmišljanje. U svakom slučaju, zahva-ljujem se i izdavaču Narodnoj knjizi i

vlasniku g. Miličku Mijoviću koji se nije plašio da objavi antologiju niti se obazi-rao na uvek i u svim vremenima prisutnu„cenzuru“ moćnika.

Vi ste, takođe, aktivni i u Društvusrpsko-arapskog prijateljstva.

Mogu s ponosom reći i njegov osni-vač, i to u najtežim vremenima, za vremegrađanskog rata u Bosni koji mnogi nisurazmeli i tretirali ga, po načelu verske so-lidarnosti, kao verski rat. Istina, bilo jenekih činilaca koji su i na takva razmi-šljanja mogli uticati, pogotovu zbog me-šanja sa strane. Ipak, radilo su tu o nečemdrugom. U to vreme i neke ekstremnestrane nisu razumele gorko iskustvo Srbaiz prošlog veka sa imperijalnim silamaZapada, i od novijih vremena sa SAD.Zapadna propaganda je bila moćna, a misvi prilično naivni. Neki i profitabilni.Možete misliti kako je u opštoj hajci koja je protiv Srba dolazila iz nekih rigid-nih „islamskih“ sredina bilo izazovnoosnivati Društvo prijateljstva s Arapi-ma?! Bio sam ne samo osnivač toga Dru-štva, nego i njegov generalni sekretar inekoliko puta predsednik.

Koliko je, po Vašem mišljenju, situa-cija u proteklih 10-ak godina, tu mislim

na raspad zajedničke države i ono što je potom usledilo, a posebno događaji po-sle 11. septembra prošle godine, uticalaili će uticati na ovdašnje shvatanje i od-nos javnosti prema islamskom svetu i kulturi uopšte?

Deo odgovora sam već dao na pret-hodnom pitanju. Mislim da je dobar deo


S S a prof. dr Radetom Božovićem,uglednim domaćim arabistom, raz- govarali smo neposredno posle

njegove posete I.R. Iranu, gde je na čelu ju- goslovenske naučno-prosvetne delegacijeboravio septembra meseca 2002. godine.

Možete li nam, na početku našeg raz- govora, reći neštoo sebi i vlastitomintelektualnomangažmanu?

Uvek je teškogoviriti o sebi. Neki puta je to ineukusno, jer smosmrtni. Veliki po-litičar i humanista Nehru govorio jeda svaki čovek ima svoju šansuda se dokaže kao

ljudsko biće. Našnarod mudro veli:Dela govore o čo-veku, a ne reči. Je-dan hadis kaže:Ljudi su decaAdamova, aAdam je stvoren od zemlje. U ljudskomtrošnom životu može se puno zla učiniti,

ali i mnogo više dobra no što činimo. Pre-ko četrdeset godina sam u arabistici, akose računaju i studentski dani, i moglo semnogo toga i više uraditi, mada mi je bi- bliografija podugačka. Ipak, vreme jenajbolji presuditelj. Intelektualni anga-žman? Pa sve je to što sam proživeo i in-telektualni angažman. Nastava, rad sa

studentima, član-ci, studije, simpo-zijumi, prevodila-štvo, knjige, broj-ni susreti sa arap-skim intelektual-cima...

U kom perioduVašeg života ste seupoznali sa per-sijsko-islamskomkulturom, i kako je ona uticala naVas?

Još na studija-ma, daleke šezde-sete. Na predava-njima iz istorije persijske knjiže-vosti kod prof. dr

Fehima Bajraktarevića. A prvi pravi su-sret je bio kada sam u poznatom časopisu


intervju: prof. dr Rade Bo oviæ

PPoobbooll jjššaatt ii mmeeððuussoobbnnuukkoommuunniikkaaccii jjuu

8/19/2019 NUR_35

11/75

univerzalnu, čovečansku solidarnost i ta-da ćemo svi lakše nastupati prema uvek obnavljanom imperijalizmu. Iran sa ta-kvim intelektu-alnim potencija-lom koji prepo-znajem krozstručnu literatu-ru i kroz viđenja prilikom kratke posete toj lepojzemlji, ima šan-se da bude, kao iuvek, avangar-da. U njegovojmentalnoj ma-trici upisana jesnažna i ponese-na duhovnost,šarm gnostičkogmišljenja i za-ključivanja, sa-mo treba probu-diti pozitivnuusnulu dinami-ku tog naroda.Potrebne su ma-le reforme, veli-ko otvaranje prema svetu, uzsnažno samopoštovanje vrednosti sop-stvenog identiteta.

Zaključci nakon posete Iranu, šta je postignuto, može li to na konkretannačin uticati na međudržavne odnoseizmeđu Islamske Republike Irana i Savezne Republike Jugoslavije, kakoocenjujete to putovanje, koga ste svesreli i o čemu je bilo reči na tim susre-tima.

Putovanje jedne delgacije ovakvog sa-stava kakvog je bila naša, može samo bitikorisno. Potrebno je ćešće se sretati na inte-

lektualnom ni-vou kako bi serazbile predra-sude o onomdrugom. S an-tropološkog isociološkog sta-novišta samovaljano prepo-znavanje drugogmože donetimeđucivilizacij-ski dijalog. Rav-nopravan i pro-duktivan. Stogasu naša poseta isat vremena provedenih uCentru za među-civilizacijski dijalog bili vrlokorisni. Valjalo je upoznati ta-kve intelektual-ce kao što su dr al Muhadžerati injegovi saradni-

ci. Naravno, još mnogo toga valja uraditi natom planu. Lepa je uspomena i iz sureta u

Zavodu za međunarodnu kulturnu razmenui sa g. H. Muhamedijem, sa dr al Iragijem,ajatolahom, sa kolegama sa Fakulteta saimenom imam Sadika, itd.

Da li se razgovaralo o uvođenju srp-skog jezika u iranske obrazovne institu-cije, kao što je ranije pominjano, ili je toi dalje samo želja?


islamskog sveta, kada je reč o raspadu Ju-goslavije, naseo na banalnu, ali efikasnu propagandu i bio je iskorišćen protivSrba. Naravno da se u savremenom svetuteško može očekivati da se na mržnju od-govori ljubavlju. Ipak, islamske zemljekoje nisu slale mudžahedine i oružje, i naovaj ili onaj način učestvovale u našojkrizi, i dalje nalaze na razumevanje u na-šoj javnosti. Zanimljivo je da se, poslemitinga solidarnosti sa palestinskim naro-dom, kod nekih organizovanih pravosla-vaca javilo interesovanje da pristupe na-šem Društvu. Znači, i u našoj sredini ima,kao i svugde, i onakvih i ovakvih. I sve semože razumeti osim terorizma. Mada milako ne prepoznajemo definiciju ovesvetske pošasti. Dakle, prosečan Srbin,mislim, a možda je neskromno, ima, činimi se, bolje mišljenje o muslimanima iislamu nego što je to obratno slučaj. Akone zbog čega drugog, ono što on ne funk-cioniše na osnovu religijske solidarnosti inema u tom smislu predrasuda. On tražisamo Slobodu i Pravdu, one vrednostikoje su univerzalne bez obzira na različi-te religije i različita politička iskustva. Naravno, islamska kultura je stara, potvr-đena i naš prosečni čitalac dobio je mno-go, najčešće objektivnih informacija oislamu i njegovoj kulturi, preko brojnihknjiga koje su objavljene na srpskom je-

ziku u poslednjih trideset godina. I to je bila dobra preventiva protiv veće omraze.

Posle 11. septembra 2001. u mediji-ma je prisutna jedna vrsta nastojanjada se islamski svet poveže ili izjednači sa terorizmom. Koliko to pojednosta-vljeno „sravnjenje“ šteti progresivnimsnagama u islamskom svetu i u kojoj

meri ta činjenica može uticati na među-religijski i, ako hoćemo, međuciviliza-cijski dijalog?

Naravno, negativna hipoteka koja stoji nad islamom posle 11. septembra nijelaka za podneti. Ona je, štaviše, i opasna,diskriminaciona. Tu se pravoslavna Srbi- ja sa islamom, nažalost, srela i neće nam biti lako da zajedno dokažemo da smonešto drugo od onoga kako želi da nas vi-di Zapad i njegova civilizacija. Ja sam seovde lično veoma trudio posle septembrada objasnim, i preko štampe i preko tele-vizije, šta je džihad. Nisam pristao na profitabilnu trgovinu znanjem, na formu-le i šablone kao što neki i u nas i u svetuzloupotrebljavaju septembarsku tragedi- ju. Progresivne snage i u islamu i u pra-voslavlju imaće težak zadatak, ali je, mo-

žda, najteži kako poboljšati međusobnukomunikaciju. Zapad poštuje samo jake,a ako se budemo bolje upoznali i jedandrugog razumeli, ne toliko na religijskimosnovama, koliko na onim svetim potrebama kao što su Sloboda, Istina i Pravdalakše ćemo izdržati i nove napade, napa-de koji zasigurno i dalje predstoje. Nikorat ne vodi a da ga ne pokuša dobiti.

Kako vidite islamski svet danas i me-sto Irana u njemu?

Islamski svet samo prividno živi naislamskoj solidarnosti, na solidarnosti pr-vobitne umme. I to samo tada kada tu so-lidarnost Zapad usmeri i ubaci u kanalesvojih interesnih grupa. Islamski svet,inače često i međusobno u ratovima su-kobljen, mora da potraži i u sebi i izvansebe, pored religijske solidarnosti, i onu


Iran sa takvim intelektu-alnim potencijalom koji pre-

poznajem kroz stručnu liter-aturu i kroz vidjenja pri-likom kratke posete toj lepoj

zemlji, ima šanse da bude,kao i uvek, avangarda. U njegovoj mentalnoj matrici upisana je snažna i ponese-na duhovnost, šarm gnos-tičkog mišljenja i zaključi-vanja, samo treba probuditi

pozitivnu usnulu dinamikutog naroda. Potrebne su ma-le reforme, veliko otvaranje

prema svetu, uz snažno sa-mopoštovanje vrednosti sop-stvenog identiteta.

8/19/2019 NUR_35

12/75

Svaki početak je težak, kaže naš narod.Da bi nešto zaživelo u savremenom dobumora biti i rekla-mirano. I zna-nje je danas po-stalo roba. Ništa posebno i razli-čito od drugerobe. Ako vredi prodaćeš je – zato nam je i da-lje značajna na-stavna pomoć izIrana. I hvalairanskoj amba-sadi i Kultur-nom centru nados adaš n j emtrudu. Moramosarađivati mno-

go dok ne stvo-rimo sopstvenekadrove, sop-stvenu bibliote-ku, učila.

Na koji se još način može prezentovati per-sijska kultura ovdašnjoj javnosti. Od smrti F. Barjaktarevića nije bilo pojavesličnog formata u domaćoj iranistici.

Šta se može uraditi po tom pitanju i ko-liko ta oblast može realno biti intere-santna domaćem auditorijumu?

Bezbroj puta smo se uverili da u mo-dernom svetu politika sve diktira. Čak iinterosavanje za neke filološke studije.Samo na mah izgleda čudno od kuda ta-ko trajno zanimanje za učenje arapskog

jezika, za arapsku filologiju u Jugoslaviji,naročito posle besmislenih ratova u su-

sedstvu. Arap-ski svet još imasvoju šansu i to prepoznaju našistudenti, onikoji žele da po-stanu školovaniarabisti. To ćese dogoditi i saIranom čim iza-đe iz veštačkeizolacije. Na-ravno da tomotvaranju po-maže i Iranskikulturni centar svojim raznovr-snim programi-

ma i aktivnosti-ma, svojom iz-davačakom de-latnošću, ali se,kao i poslednji broj Nura, valjaotvarati i prematzv. sekular-nom životu.

Mada nema dobrog sekularnog života bez dobrog poznavanja religija. Pri tom,u prezentaciji činjenica, odnosno znanja i

informacija važno je biti svestan jednevelike, svetske globalne promene: svettraži novi diskurs, nov jezik i nov načinrazmišljanja kod prezentiranja informacija. O tom se mora posebno voditi računa.

razgovaraoAleksandar Dragović


Nažalost, o tome se malo razgovaralo.Kao da iranska strana još nije spremna.Možda je razlog tome što jedan isti jezik,čija je pravila izveo i utemeljio zna se ko(Srbin Vuk Karadžić), a uzeo za književ-ni idiom jezik Srba južne Hercegovine isevrne Crne Gore, izrodio neke nove jezi-ke posle raspada Jugoslavije. Kako Srbi,kao i dobar deo muslimana u svetu, nemogu ni oko čega da se međusobno slo-že, jezik se ovaj i dalje deli. Nama ne bismetalo da se on nazove srpsko-bošnjač-ki-hrvatski, samo ga valja kao značajan jezik slovenskih naroda uvesti u univerzi-tetsku nastavu. Ne zbog sporazuma koji je u tom smislu, na bazi reciprociteta, pot- pisan između Iranskog kulturnog centra iFilološkog fakulteta, već iz kulturalnih inaučnih razloga, pre svega.

Vaša zapažanja o savremenom iran-skom društvu, kulturnim kretanjima, pitanjima ljudskih i prava žena, o ono-me što je s vremena na vreme predmet uglavnom negativne polemike na Za- padu.

Iran je jedna moćna intelektualna zajednica. Ne od juče. Sedam-osam hiljadagodina istorije nije za baciti. Taj intelek-tualni potencijal mora biti probuđen. Većsam rekao kako. Omladina me je oduše-

vila. Ona bi da diše, da se druži, da seupoznaje. Mali im je veliki Iran. I to jedobro.

Naravno o tzv. ženskom pitanju ne bihdiskutovao. Suviše je kompleksno za je-dan novinski intervju. U svakom slučaju,nisam pristalica galame i olakih zaključa-ka. Moral je potreban, i na kraju, sve reli-gije i sve religijske filosofije, da uslovno

tako nazovem neka azijska verovanja,došle su kao izraz društvenih i kulturnih potreba da se svet, zajednica, uredi mo-ralno, da se srede i urede odnosi između polova. Još, čini mi se, nije u svetu ponu-đen pravi koncept, pravo rešenje ženskog pitanja. Od toga je mnogo univerzalnije pitanje ljudskih prava uopšte. Ali ne saonom galamom i zloupotrebom koja do-lazi od nekih krugova. Tzv. demokrat-skih. O tome treba razmišljati a ne ekspe-rimentisati. Ni velike društvene slobodenisu izlaz. Antička Grčka je sve isproba-la, od robovlasničkog uređenja, prekovladavine finasijske oligarhije, polikrati- je, do demokratije, ali je najviše volela di-rigovanu demokratiju. Da li je grčko is-kustvo valjano proučeno?

Kako vidite Iran nakon ove posete, u

odnosu na Vaša saznanja koja ste imali o toj zemlji, kao neko ko godinama ak-tivno učestvuje u kulturnim programi-ma Iranskog kulturnog centra?

Mislim da sam na ovo pitanje već do- brim delom odgovorio. Iran vidim kaoveliku nadu za svet, ako izvrši sitne dru-štvene korekcije i pusti onu za šiiju uvek pritajenu i karakterističnu stvaralačkuenergiju da razmišlja, stvara i deluje. De-latnost Iranskog kulturnog centra može

takođe u tom smislu biti korišćena. Dosada je ona vrlo zapažena. Vidim i neke pozitivne, ili barem zanimljive promene.One se već zapažaju kroz časopis Nur. Napred.

Šta nam možete reći o studiju persij-skog jezika na Filološkom fakultetu, ukojoj je fazi i kako se odvija?


Iran je jedna moćna

intelektualna zajednica. Ne od juče. Sedam-osam

hiljada godina istorije nije

za baciti. Taj intelektual-

ni potencijal mora biti

probuđen. Već sam rekao

kako. Omladina me je

oduševila. Ona bi da diše,

da se druži, da se upo-

znaje. Mali im je veliki

Iran. I to je dobro.

8/19/2019 NUR_35

13/75

telom kao robom, već da svoju dušu poklonisvome Stvoritelju, umesto da svoje telo

proda svetu.1

Pitanje odeće, njen oblik i vrsta, nipoštone spada u jednostavna i površna pitanja, i miga nećemo tretirati kao proizvod ukusa

pojedinca. Ovo pitanje je povezano sa dvemarazličitim kulturama i odvojenim pogledimana svet, ekstremno različitim u svim važ-nijim oblastima, pa tako i u kulturi odevanja.U praksi je najlakše kopirati odeću drugih;međutim, prolaze vekovi, a mi vidimo da nesamo ne kopiraju odeću drugih naroda, većsuprotno tome, svaki narod nastoji da krozkulturu odevanja sačuva sopstvenu tradi-ciju. Oduvek je promena odeće nagoveš-tavala promenu same kulture, a poznato

je da čovek ne može da okrene leđa sop-stvenoj kulturi dok ne odbaci svojuodeću, i da neće obući stranu odeću dok

ne prihvati kulturu drugog naroda.Zbog toga se i kaže „s kim si takav si“odnosno, čovek pripada onome čijuodeću nosi.

Odelo svakog čoveka predstavljazastavu zemlje njegovog bića, koju jeon istakao ispred zdanja sopstvenog

bića i kojom želi da oglasi kojoj kul-turi pripada. Na isti način kaošto jes v a k inarod

veran svojoj zastavi, vernošću kojom iz-ražava svoja nacionalna i politička uverenja,ni svaki pojedinac neće tek tako odbacitiodeću koja je primerena merilima i pogledi-ma onog sistema vrednosti i shvatanjimakojima je privržen i u koja veruje.

Bez namere da opteretimo čitaoca, sma-tramo da je ovom pitanju, to jest uzajamnostioblačenja i kulture, potrebno prići i izlingvističkog ugla. U persijskom jeziku,odeću označavamo izrazima „pokrivač“,„zaštita tela“ i „odelo“, odnosno „obući se“ i„pokriti se“, kada su u pitanju glagoli. U ara-

pskom se koristi „lebas“, a u engleskom„clothes“ i „dress“. Pogledamo li malo bolje, videćemo da persijska reč «lebas»,odnosno pokrivač, dolazi od infinitiva„pušidan“ (obući), koji je kasnije dobilaznačenje „sakriti“ i „maskirati“, što opetdokazuje naše tvrdnje. Iz svih ovih izraza

- „pušeš“, „pušak“ i „pušidan“, da seshvatiti da je odeća za naš narod sredst-vo za pokr„ivanje, a ne za pokazivanjetela. Usled razloga kulturne i duhovne

prirode u svesti našeg naroda, kod izb-ora ovog izraza, prevagnuli su način

njegovog shvatanja pojma i svrheodevanja. Svako ko govori persi-

jski, bio pismen ili ne, kadaupotrebi reči „pušeš“ i „puši-

dan“, u


Do sada je uglavnom bilo reči o odećikoju danas nose žene i muškarci na Zapadu,i o njenoj povezanosti sa pogledom na svet ikulturom Zapada. Sada želimo da ukažemona povezanost između islamske kulture inačina oblačenja.

Glavna razlika između savremenezapadne kulture i islamske kulture nastaje

prilikom pokušaja da se definiše čovek. Ako je čovek u zapadnoj kulturi biće za koje jeduhovnost sporedna i samo nadgradnjamaterijalističke strane njegovog života, uislamskoj kulturi je biće kome je duhovnost

ultimativni ideal i konačni cilj života.Duhovnost je savršenstvo sa kojim treba

brižljivo postupati i uz veliki trud, pažljivo iodmereno, koristiti sve telesne i duhovnedarove koje ona pruža. Duhovnost i spiritual-nost u islamu nisu suprostavljene materijal-nom i telesnom, i čovek ne treba da žtrvujetelesnu, materijalnu stranu svoje ličnostizarad stizanja do viših istina. U islamu,duhovnost i materijalizam nisu rivali i prvone nastoji da eliminiše drugo; duhovnost je

pre vodič i kontrolor telesnog i materijalnog.

Religija nema za cilj povlačenje ljudi odsveta, bekstvo u izolaciju i zanemarivanjetelesnog principa, ona nas uči umerenosti,kako bi se sačuvali ekstremizma i preteriva-nja, i sebe ne bi posmatrali samo kao bića odkrvi i mesa, kojima su telesna zadovoljstva

jedina briga.Jedan od čovekovih instinkata je seksu-

alni instinkt, i jedna realnost njegovog posto-

janja. Islam ne previđa nijednu realnostčovekovog postojanja, pa tako ni seksualniinstinkt, i smatra da zadovoljenje tog instink-ta nije protivurečno duhovnim potrebama.Sva ograničenja i zabrane u islamskom ver-skom zakonu u vezi sa seksualnim instink-tom imaju funkciju da ublaže njegovo ra-zorno dejstvo i zaštite ga od podsticanja sastrane, da se ne bi probudio i zavladao čove-kom, pa čak i odveo na stranputicu.

U jednom takvom poimanju sveta kakvo je islamsko, čovek nije posmatran samo samaterijalnog aspekta, kao telo koje nestaje

smrću i čija jedina prilika da proživi srećno i prepušten telesnim užicima jeste periodizmeđu rođenja i smrti. Pred njim je dugačak

put u kome je smrt samo jedna od preprekakoje treba preći. On je okrenut Bogu, kaoApsolutnom Savršenstvu i Izvoru svekolikogdobra i vrednosti. U telesnim zadovoljstvimauživa umereno, ne konstatno i ne svuda i sasvima. Ne poistovećuje se sa svojim telom,

jer sebe vidi iznad toga, i zna da je bremekoje nosi više od razmetanja izgledom.Prema svim idealističkim poimanjima sveta,

pa i islamskom, funkcija odeće je da pokrijetelo, a ne da ga istakne. Odeća je za čovekasvetilište, ona je bedem koji štiti telo od

pljačke i čuva njegovu veličanstvenost. Onasluži za to da smanji seksualni nagon, a ne daga uveća. Odeća je osnovno stanište čoveka,a ne njegova druga koža. Za čoveka vernogislamu, savršenstvo se ne postiže ukrašava-njem, izlaganjem i trgovanjem vlastitim


K K uull ttuurraa nnaaggoosstt ii ii nnaaggoosstt kkuull ttuurreeGholam Ali Hadad’adel

Pokrivanje i islamska kultura

8/19/2019 NUR_35

14/75

ćemo podsetiti na našu ranije izgovorenumisao „odeća je lična kuća svakog čoveka isvako najpre stanuje u svojoj odeći, a onda usvojoj kući“. Iz ovoga vidimo kako se urazličitim kulturama tretira pitanje odeće ikako se to odražava na jezik; no, mi smo ipak

primorani da ovde okončamo ovaj deo našegizlaganja.

Odeæa i stanje duha

Većina čitalaca čula je za izreku «lice jeogledalo duše» kojom želi da se kaže da sena licu vide sve promene unutrašnjeg stanjačoveka, i da to stanje odražava prirodna pro-mena boje njegovog lica. Mogli bi otići ikorak dalje i reći da stanje duha ne odražavasamo prirodna boja, već i one boje koje seveštački nanose na lice. Vrsta ženske šminkeusko je povezana sa njihovim unutrašnjimstanjem i psihološkim tendencijama; među-

tim, stanje duha ne odražava samo našmin-kano lice, već i ukupni izgled njene figure, iodeća kojom ga ukrašava.

Odeća nije izložena samo uticaju dru-štva kao zajednice koju čine pojedinci,snažne spone, takođe, postoje i između poje-dinih ličnosti zajednice i opšte kulture.

U društvu u kome se duhovne i huma-nističke vrednosti ne kotiraju naročito vi-soko, i u kome su unutrašnji svet čoveka,njegov ugled i smisao u uskoj vezi sa spo-ljašnjim izgledom, ličnost se oblikuje na os-

novu pažnje i mišljenja njenog okruženja.Zato i nije čudno što članovi takvog društvanastoje svim sredstvima, pa i kroz odevanje,da za sebe stvore jednu vrstu individualnostii afirmacije.

Moda i bezbrojne bezrazložne promenekoje se svakodnevno javljaju u odevanjunalaze podlogu u svesti i psihi ljudi. To jenaročito slučaj u zapadnjačkim društvima u

kojima čvrst i usavršen birokratski poredak,mašinerija i dominacija ekonomskih sistemai vladâ nad školstvom i društvenim sredstvi-ma za komunikaciju svakim danom članovedruštva čine sve sličnije jedne drugima,isključujući svaku mogućnost individualnogizražavanja i praktične kreativnosti kodčoveka. Potreba da se pojedinac izrazi i budedrugačiji veoma je izražena i za sobom

povlači to da pojedinac pokušava da na svakimogući način privuče pažnju drugih, pa čak i

promenom svog izgleda, i to najčešće pro-menom svoje odeće i ukrašavanjem glave ilica, i na taj način se spase od nestajanja umasi, pošto već ne uspeva da na logičan irazuman način sebe učini izuzetnim i pre-

poznatljivim. Pošto je za njega najviša istinadruštvo, a ne Bog, u Koga, zapravo i ne veru-

je, gubljenje u masi za njega znači krah nje-gove ličnosti i neminovni kraj.

Onda dolazi red na modne kreatore daodgovore na ovu neutoljivu žeđ i iskoristeovu moralnu slabost izazvanu duhovnom de-kadencijom. Međutim, postoje i drugi raz-lozi, moralne i psihološke prirode, za prih-vatanje mode.

U klasnim društvima, ta razlika se primećuje na kućama, automobilima, načinuživota, a naročito u odevanju: viši slojevi idobrostojeći ljudi svojom odećom nastoje da

pokažu drugima koliko su bogati. Odeća jenajzahvalnije sredstvo za razmetanje jer je

neodvojiva od čoveka, za razliku od automo- bila ili kuće koji nisu uvek uz njega. Čak i na plivanju, kada je svedena na minimum,odeća pokazuje drugima sa kim imaju posla!

Postoji mnogo takvih prljavih komplek-sa koji iz čoveka izbijaju kroz njegov izgledi način odevanja. Jedan od njih je i želja da sena sebe privuče pažnja i da se bude različitod drugih, a drugi razmetanje imovinom i


značenju pokriti, u dubini svoje svesti će pomisliti na odeću („lebas“), jer se ta dva pojma u njegovom shvatanju poklapaju.

Do sličnog zaključka dolazimo ukolikose vratimo korenu reči „lebas“. U arapskom

jeziku, glagolska imenica „labs“ može daoznačava upadanje u grešku, zamenu nečeganečim drugim ili poistovećivanje dve stvari,dok „lebas“ u arapskom označava sumnju,grešku i nedostatak jasnoće. U persijskom

jeziku izrazi „talbis“ i „eltebas“ se koriste uznačenju promeniti, preobratiti ili zavarati.Vidimo da se izraz „lebas“, koji je istog kore-na kao i prethodni izrazi, u svesti Arapa

pojavljuje da označi sredstvo za udaljavanjeod pravog izgleda tela, njegovu promenu ili

preinačenje u nešto drugo i poistovećivanjesa drugom stvari, sredstvo kojim se potirukarakteristike i jasnoća tela. Ponovo vidimona koji način je kultura jednog naroda

sadržana u jeziku i kako se putem jezikamanifestuje.

U arapskom jeziku odeća se još označa-va i izrazom „šeâr“, koji još može označavatiobeležje ili znamenje po kome se prepoznajeodređena grupacija. U persijskom jeziku„šeâr“ se obično koristi u ovom drugomznačenju. Činjenica da se u arapskom jeziku„šeâr“ koristi za odeću, ali i kao znak ili izrazkoji karakteriše neku grupaciju, potvrđuje

predmet naše diskusije. Mi smatramo da jeodevanje svakog pojedinca usko povezano

sa njegovim pogledima i stavovima, darazotkriva tajne skrivene u dubini njegovog

bića i određuje njegovu ličnost. Odelo jeobeležje svakog čoveka, njime on iznosi isaopštava svoj stav drugima i po njemu se

prepoznaje. Ako se pozovemo na rečnik zaista ćemo videti da se kao jedan od izrazaza odeću koristi i „šeâr“, što nas navodi nazaključak da se ne radi o slučajnosti i da mor-

fološka sličnost dolazi od sličnosti u značen- ju i proizilazi iz suštinskog poistovećivanjaova dva pojma u svesti i kulturi ovih ljudi.

U persijskoj književnosti ponekad sesreću zajedno dve reči „šeâr va desar“, rubljei odeća. Tako se, na primer, kaže da neko

pokazuje onoliko brige i pažnje prema svomstavu i mišljenju koliko je brige i pažnjeuložio pri izboru svoje „šeâr va desar“,odnosno odeće. „Desar“ označava odevni

predmet koji se nosi preko „šear“, ili pokri-vač koji se koristi prilikom spavanja (pozovi-mo se na kur’anski ajet «O ti pokriveni...»,LXXIV:1); u ovim primerima, hoće da sekaže da su povezanost, sklonost i odnos nekeosobe sa određenim uverenjem i stavomsrazmerni tome koliko im je verna i koliko ih

je kao odeću ogrnula i njima se odenula,kako bi odredila svoju ličnost i učinila je pre-

poznatljivom. Zato, kada neko obuče odelo,

može se reći, time kao da je uzviknuo paroluu slavu kulture kojoj ta odeća pripada. Takoi mi, koji nosimo zapadnjačko odelo, ne-

prestano veličamo kulturu Zapada.S druge strane, ako ispitamo koren

engleske reči „dress“ (odeća, odelo), ustano-vićemo da osnovno značenje ove reči kojadolazi od latinskog korena direktus jeste„ispraviti, srediti, pripremiti, doterati, ukra-siti“ i slično. U isto vreme, ona označavaodeću i odevanje, i time se, još jednom,

potvđuje da i u ovom jeziku, osnovno i suš-

tinsko značenje pojmova odeća i odevanje jesu doteravanje, ulepšavanje, urednost iusaglašenost.2 Vidimo, dakle, da svaki narod

putem izraza koje koristi za odeću otkrivacilj i svrhu odevanja.

U francuskom reč habit označava rublje,odeću i nošnju, habiter znači smestiti se, nas-taniti se, zasnovati dom ili se okućiti, a habi-tat se koristi za mesto stanovanja. Ovde


8/19/2019 NUR_35

15/75

U U ovom broju objavljujemo posled-nji deo najpoznatijeg Saidovog dela – „Orijentalizam“, objavlje-

nog 1977. godine. Edvard V. Said (Edward W. Said, 1935, Jerusalim) profesor je engle-

ske i komparative književnosti na Univerzi-tetu Kolumbija u Njujorku, književni i mu-

zički kritičar, kulturolog i angažovani borac za prava Palestinaca.

Samo islamTeorija o semitskoj jednostavnosti, kakva

se može naći u modernom orijentalizmu, toliko je duboko ušančena da gotovo na isti način ope-

riše u dobro poznatim antisemitskim evropskimtekstovima kakvi su Protokoli sionskih mudra-ca i u napomenama kakva je ona koju je HaimVajcman uputio Arturu Balfuru 30. maja 1918:

Arapi, koji su površne pameti i bistri,obožavaju jednu jedinu stvar – moć i uspeh ...Britanske vlasti... znajući lažljivu prirodu Arapa... treba da motre pažljivo i neprestano... Što

pravedniji pokušava da bude engleski režim, toarogantniji postaju Arapi ... Sadašnje stanjestvari nužno bi vodilo stvaranju arapske Palesti-ne ako bi u Palestini postojao neki arapski na-

rod. Ali, faktički neće doći do tog rezultata jer felah najmanje četiri veka kasni za današnjimvremenom, a efendi ... je neiskren, neobrazo-van, pohlepan i podjednako nerodoljubiv koli-ko je nedelotvoran.1

Zajednički imenitelj za Vajcmana ievropskog antisemitu je orijentalistička per-spektiva, koja u Semitima (i njihovim podgru-

pama) vidi ljude lišene željenih zapadnjačkih

kvaliteta. No, razlika između Renana i Vajcma-na leži u tome što retoriku ovog drugog već

podupire solidnost institucija, dok sa prvim tonije slučaj. Zar u orijentalizmu dvadesetog vekane postoji isto ono večno mlado „ljupko detinj-stvo“ – čas nehajno udruženo s akademskim ra-dom, čas sa državom i svim njenim institucija-ma – koje je Renan video kao nepromenljivi se-mitski način postojanja?

No, dvadesetovekovna verzija tog mitanačinila je i veće štete. Proizvela je sliku Arapi-na kako ga vidi „napredno“ kvazi-zapadnjačkodruštvo. U svom otporu stranim kolonizatori-ma, Palestinac je bio ili glupi divljak, ili – u mo-

ralnom, pa čak i u egzistencijalnom pogledu – zanemarljiva veličina. Prema izraelskom zako-nu, samo Jevrejin ima puna građanska prava ineograničene imigracione privilegije; mada sustanovnici te zemlje, Arapima su data manja,

prostija prava; oni ne mogu da imigriraju i akoizgleda da nemaju ista prava, to je zato što su„manje razvijeni“. Orijentalizam u celosti vladaizraelskom politikom prema Arapima, kao što

je opširno pokazao nedavno objavljeni KoenigReport. Postoje dobri Arapi (koji čine ono štoim se kaže) i rđavi Arapi (koji to ne čine i zato

su teroristi). A pre svega postoje svi oni Arapiza koje se može očekivati da će, jednom pora-ženi, poslušno sedeti iza nepogrešivo utvrđenelinije, koju čuva najmanji mogućni broj ljudi,

jer su Arapi, teorijski, morali prihvatiti mit oizraelskoj superiornosti i nikada se neće usuditida napadnu. Treba samo pogledati Stavove Ara-

pa prema Izraelu (Arab Attiudes to Israel) odgenerala Jehosafata Harkabija, pa videti – kao


OOrrii jjeennttaall iizzaamm ddaannaass

Edvard Said

bogatstvom. Odelo često otkriva želju za isti-canjem, zavist i rivalstvo. Na izbor odećeutiče prevelika ambicioznost i želja za domi-nacijom. Vojnici i uniformisana lica nisu

jedini koji svoj položaj i čin ističu odećom ioznakama na njoj (naravno, za njih je moždai potrebno da se razlikuju). Ako čista kišaduhovnosti iz ljudskih srca ne spere zaga-đenost nastalu željom da budu superiorni, sviće hteti da u oblačenju postupaju kao pripad-nici vojske i da skupocenim odevanjem

pokažu svoju ličnu vrednost i veličinu.Ženska odeća ponekad ima funkciju razme-tanja i dokazivanja samih muškaraca, koji nasedeljkama, ulicama i javnim mestima, toale-tom svojih supruga žele drugima da demon-striraju sopstvenu veličinu i značaj. Udruštvu bez duhovnosti žena uglavnom isluži kao sredstvo za izražavanje ugleda i

blagostanja njenog muža, koji ističe svoju

ženu i njenu odeću da drugima pokaže vlasti-ti značaj, isto kao što se razmeće automo-

bilom, kućom i garderobom.Vrsta odeće koja se nosi da bi se privuk-

la pažnja, u islamskoj kulturi se smatra ode-ćom slave i popularnosti ( šohrat), a pripadni-ci islama, muškarci i žene, strogo se uz-državaju od nošenja takve odeće. Prenećemodva hadisa iz čuvene zbirke Kafi, iz poglavl-

ja pod nazivom Odvratnost slave ( Karâ-hatu’l-šuhrat ):

Prva predaja koju navodimo dolazi od

šestog šiitskog imama iz Poslanikove (s)Čiste kuće, svetog Džafera Sadika (a.s.):„Jahaće sredstvo i odelo dovoljni su da

prezrenom i poniznom podare ugled i slavu”.(Za poniznog i prezrenog dovoljno je daobuče odelo ili uzjaše neko jahaće sredstvoda postane slavan i da na njega pokazuju

prstom.) Drugi navod se pripisuje Husein ibnAliju (a.s.): „Svakoga ko se obuče zarad

slave, Bog će na Sudnjem danu odenuti uodelo od vatre.“

Rekli smo da pripadnici aristokratijesvojom skupocenom i raznovrsnom odećom,različitom za svaku posebnu priliku, namećui stavljaju na znanje onima oko sebe svojmaterijalno superiorni položaj. Za njima, kaoizgubljeni, jure običan svet i srednji sloj ljudikoje je, zapravo, moda napravila njihovimrobovima, jer dobrostojeći i konformističkisloj neprestano teži da se svojim izgledomizdvoji od običnih ljudi i da svojom moder-nošću skrene pažnju na sebe.

Tada običan svet, u želji da se izjed-nači sa aristokratijom, nagrće na modu kojaubrzo postaje opšta, i kao takva prestaje da bude interesantna aristokratskoj eliti, koja je u stalnoj potrazi za onim što će je izdvo- jiti od ostalih. Zbog toga ona kreće ukreiranje novih modnih stilova, običan svet

je opet na udaru novih modnih strujanja, i ponovo, krotko kao jagnje trči za ukusom bogataša i dobrostojeće elite, a da nije pod-mirio ni račune prethodne modne avanture.Takva zavisnost i ropstvo su itekako bolni, pogotovo što su veoma česti u slobodnimdruštvima.

1. „Ima ljudi koji se žrtvuju da bi Allaha

umilostivili – a Allah je Milostiv robovima svo-

jim” , Kur’an, II:207; takođe „Allah je od vernikakupio živote njihove i imetke njihove u zamenu

za džennet koji će im dati”, IX:111.

2. Zanimljivo je da se u engleskom jeziku za

muškog krojača koristi izraz tailor , a za ženskog

specifično dress-maker .

prevela

Milena Rojai


8/19/2019 NUR_35

16/75

orijentalist piše o Orijentalcu, dok je Orijentalaconaj o kojem se piše. Pretpostavlja se da je Ori-

jentalac pasivan, dok orijentalist ima moć po-smatranja, proučavanja i tako dalje; kao što jerekao Rolan Bart, mit i njegovi korisnici moguneprestano da izmišljaju sebe.4

Orijentalac je dat kao fiksiran, stabilan, potrebno mu je da bude predmet ispitivanja, po-

trebno mu je čak i znanje o njemu samom. Di- jalektika nije ni poželjna, ni dopuštena. Postojiizvor informacija (Orijentalac), i izvor znanja(orijentalist), ukratko – pisac i njegov inert-ni predmet. Odnos između njih u radi-kalnoj meri je stvar moći, za koju po-stoje nebrojene slike. Evo prime-ra uzetog iz Zlatne reke ka

zlatnom drumu od RafaelaPataija (Golden River toGolden Road ):

Kako bi se tačno pro-

cenilo šta će čovek Srednjeg is-toka voljno prihvatiti od neprijatno

bogatih zaliha zapadne civilizacije, tre-ba prvo steći zdravije razumevanje kultureSrednjeg Istoka. Isti preduslov neophodan je da

bi se posmatrali efekti novouvedenih svojstavana kulturalni kontekst ljudi koje usmerava tradi-cija. Isto se tako temeljnije nego do sada mora-

ju proučavati putevi i načini pomoću kojih senove kulturalne ponude mogu učiniti privlačni-ma. Ukratko, jedini način da se razreši Gordijevčvor otpora vesternizaciji na Srednjem Istoku

sastoji se u proučavanju Srednjeg Istoka, u sti-canju bogatije slike o njegovoj tradicionalnojkulturi, boljem razumevanju procesa promenekoji se danas u njemu odigravaju i u dubljemuvidu u psihologiju ljudskih grupa vaspitanih ukulturi Srednjeg Istoka. Zadatak je težak , ali jenagrada, harmonija između Zapada i susednogdela našeg sveta, koje je ključno važno, zaistavredna truda.5

Metaforičke figure koje se pojavljuju uovom odlomku (naznačio sam ih kurzivom) po-tiču iz različitih oblasti ljudske delatnosti, trgo-vine, hortikulture, religije, veterine, istorije. Ali,u svakom od slučajeva je odnos između Sred-njeg Istoka i Zapada u stvari definisan kao sek-sualan: kao što sam rekao kad sam govorio oFloberu, veza između Orijenta i seksa upadljivo

je prisutna. Srednji Istok pruža otpor, kao što biga pružala svaka devica, ali muški naučnikosvaja nagradu snažno rastvarajući, prodirući

kroz Gordijev čvor, uprkos „težini zadat-ka“. „Harmonija“ je rezultat pobede

nad devojačkom stidljivošću; ona niu kom slučaju nije koegzistenci-

ja ravnopravnih. Ispodpovr-šinski odnos snaga izmeđunaučnika i njegovog predmetane menja se ni u jednom tre-nutku – uniformno ide na ru-

ku orijentalisti. Proučavanje,razumevanje, znanje, procena, ma-

skirani kao laskanje «harmoniji», in-strumenti su osvajanja.Verbalne operacije u tekstovima kakav je

Pataijev (koji je u svome nedavno objavljenom Arapskom duhu / Arab Mind 6 / nadmašio čak i svoje prethodno delo) imaju za cilj veoma spe-cifičan vid kompresije i redukcije. Mnogi od njegovih elemenata su antropološki – on opisu-

je Srednji Istok kao „oblast kulture“ – ali rezul-tat je brisanje pluralnosti razlika među Arapi-

ma (ma ko oni zapravo bili), u interesu jednerazlike, one koja odvaja Arape od svih drugih.

Kao predmet proučavanja i analize, oni mogulakše biti kontrolisani. Štaviše, tako redukovani,oni dopuštaju, legitimizuju i valorizuju opštebesmislice od one vrste koju je mogućno naći udelima kakvo je Temperament i karakter Arapaod Sanie Hamadi (Temperament and Character of the Arabs):


što je Robert Alter izvanredno izrazio u Komen-taru (Commentary)2 – kako arapski duh, izopa-čen, do srži antisemitski, nasilan, neuravnote-žen, može da proizvede samo retoriku i ništa vi-še. Jedan mit podržava i stvara drugi. Oni su po-dudarni, teže simetrijama i obrascima koje će,može se očekivati, proizvesti, sami Arapi kaoOrijentalci, ali za koje nijedan Arapin kao ljud-

sko biće neće moći da pruži živi dokaz.Sam od sebe, sam u sebi, kao skup vero-

vanja, kao metod analize, orijentalizam ne mo-že da se razvija. On je, zapravo, doktrinarna an-titeza analize. Njegov centralni argument je mito zaustavljenom razvoju Semita. Iz te matrice

proizlaze drugi mitovi, od kojih svaki pokazujeda je Semit suprotnost zapadnjaku i da je neiz-lečiva žrtva vlastite slabosti. Povezivanjem do-gađaja i okolnosti semitski mit se razračvao ucionistički pokret; jedan Semit otišao je putemorijentalizma, a drugi, Arapin, prisiljen je da

ode putem Orijentalca. Kad god se govori o ša-toru i plemenu, upošljava se mit; kad god seevocira arapski nacionalni karakter, upošljavase mit. Uticaj ovih sredstava na duh povećava-

ju institucije koje su izgrađene oko njih. Sva-kom orijentalisti, sasvim doslovno, pruža podr-šku sistem kolebljive snage, ako imamo u viduefemernost mitova koje orijentalizam propagi-ra. Taj sistem sad kulminira u samim instituci-

jama države. Pisati, stoga, o arapskom orijental-nom svetu znači pisati s autoritetom nacije, i tone uz potvrdu kreštave ideologije nego s neupit-

nom sigurnošću apsolutne istine oslonjene naapsolutnu silu.

U broju od februara 1974. Commentary je svojim čitaocima ponudio članak Gila KarlaAlroja pod naslovom „Do the Arabs Want Pea-ce?“ („Žele li Arapi mir?“). Alroj je profesor

političkih nauka i autor dveju knjiga, Attitudestowards Jewish Statehood in the Arab World (Stavovi prema jevrejskoj državnosti u arap-

skom svetu) i Images of Middle East Conflict (Slike sukoba na Srednjem Istoku). On tvrdi da„poznaje“ Arape, a očigledno je stručnjak za

proizvođenje slika o stvarima. Njegov argu-ment sasvim je predvidljiv: Arapi žele da uništeIzrael, Arapi zaista govore ono što misle (Alrojrazmetljivo navodi dokaze iz egipatskih novina,i neprestano ih identifikuje s „Arapima“, kao dasu arapske i egipatske novine jedno isto), i takodalje, i sve dalje, sa neumornom, jednostranomgorljivošću. U samom središtu njegovog član-ka, kao i u središtu prethodnog rada ostalih„arabista“ (sinonim za „orijentaliste“), kakav jegeneral Harkabi, koji se bavi „arapskim du-hom“, stoji radna hipoteza o tome kako Arapistvarno izgledaju kad se sastružu sve spoljašnje

besmislice. Drugim rečima, Alroj mora da do-kaže da se Arapima ne može verovati – zato štosu, pre svega, po svojoj sklonosti krvnoj osvetisvi jedan drugom nalik, drugo zato što su psiho-

loški nesposobni za mir, i treće zato što su kon-genitalno vezani za pojam pravde, koji je suštasuprotnost miru – i da se protiv njih moramo

boriti uporno, kao što se borimo protiv nekedruge fatalne bolesti. Alrojev glavni dokaz jenavod iz eseja Harolda V. Glidena „Arapskisvet“. Gliden je „veoma dobro“, smatra Alroj,„uhvatio kulturalne razlike između zapadnjač-kog i arapskog shvatanja“ stvari. Alrojev argu-ment je kao stena, i zato – Arapi su nepopravlji-vi divljaci, te autoritet za arapski duh mora dakaže širokoj publici, sastavljenoj pretežno od

zainteresovanih Jevreja, da mora da nastavi daosmatra. A on to čini akademski, bez strasti, po-šteno, služeći se dokazima uzetih od samih Ara-

pa, koji su, kaže on s olimpijskom sigurnošću,„emfatično odbacili ... istinski mir“, i iz psihoa-nalize.3

Ovakve tvrdnje mogu se objasniti akouvidimo da još implicitnija i snažnija razlika iz-među orijentaliste i Orijentalca leži u tome što


8/19/2019 NUR_35

17/75

je, da je plodna i da predstavlja izvor arapskeegzistencije u svetu, takvom kakav je. Ono štoBerger pominje kao „veliku važnost koju čovek

pripisuje vlastitoj seksualnoj moći“11 sugerišeda je arapsko prisustvo u svetu sila koja vreba.Ako je arapsko društvo predstavljeno gotovo is-ključivo pojmovima koji

nur_35

Documents