1. Cerebralna hipoteza2. Agnozije za zvuk

3. Ventralni vizuelni put (sta je I gde) 4.tema strana 8-Delovi sekundarne vizuelne kore locirane pretezno sa donje strane temporalnog reznja (BA 20, BA 21, BA 37 I BA38)

4. Simptomi ostecena frontalnog reznja-Gubitak snage I finoce izvodjenja pokreta u odredjenim delovima tela. Teskoce u usmeravanju pogleda prema izvoru interesovanja/paznje. Teskoce prilikom zapocinjanja govornog iskaza.

5. Sta je prozopagnozija I gde je ostecenje6. Jednostrano zanemarivanje7. Cilj neuropsihologije kao nauke8. Feed back veze9. Proceduralno ucenje10. Orbitofrontalni rezanj

-ORB.oblast locirana je na prednjem polu frontalnog reznja(BA 11 I 13).11. Primarne zone I hipokampus12. Auditivne agnozije

-Teskoce razumevanja znacenja reci,teskoce razumevanja gramatickih odnosa i teskoce razumevanja govorne prozodije.

13. Funkcije sekundarne anteriorne kore

- slanje motornih impulsa u primarnu motornu oblast

-pa sekundarne anter.oblasti su zapravo ceo premotorni korteks area 6 i 8. a oni imaju ulogu u programiranju motornih aktivnosti. prefron.korteks daje plan a premotorni program koje tacno misice treba aktivirati i onda prim.motorni korteks samo izvrsi motornu akciju. eto tako nekako

14. Lezije leve anteriorne kore- autotopoagnozija,dezorijentacija levo-desno,poremecaj sekvenciranja,akalkulija,mozda i aleksija.

15. Pojam praksije-Sposobnost voljnog izvodjenja slozenih motornih akcija sa odredjenim ciljem ili namerom, koji nije zavisan od integriteta elementarnih motornih funkcija, kao ni receptivnih. Za nju je zaduzen parijetalni rezanj.

16. Koje lezije dovode do anozognozija-Do anozognozija dovode lezije parijetalnih sekundarnih i multimodalnih asocijativnih oblasti

17. Dorzalni put-Predstavlja pravac projekcija vizuelnog “gde”podsistem iz okcipitalnih oblasti do parijetalnih oblasti.

18. Redukcionizam-Je jedan od teorijskih pristupa odnosu izmedju mozga I ponasanja. Istice da se sve psiholoske pojave mogu svesti na bioloske.

19. Balintov sindrom- Sastoji se od tri poremecaja: simultanognozije(nesposobnost da se istovremeno percipira

viseod jednog objekta), opticke ataksije(teskoce da se pokret ruke usmeri ka cilju) I

okulomotorne apraksije(problem fiksacije pogleda). Posledica je bilateralne ozlede parijetookcipitalnog spoja.

20. Konvergencija-Igra vaznu ulogu u onome sto je funkcija mozga. To je prenosenje signala od mnogih ka jednom neuron.

21. Sistem u neuropsihologiji22. Lezije desnog parijetalnog reznja

-Taktilna ekstinkcija, apraksija oblacenja, asomatognozija,prostorne dezorijentacije, prostorne diskalkulije,jednostrano zanemarivanje.

23. Aleksija-Nemogucnost citanja. Ozleda leve hemisphere.

24. Razlika izmedju kratkorocne mem.i radne memorije.- Kratkorocna memorija ima za funkciju privremeno skladištenje materijala koji je u datom

momentu predmet pažnje - „preuzima” deo podataka iz senzorne memorije, ima ograničen kapacitet, traje do oko 20tak sekundi; iz kratkoročne, deo podataka se prosleđuje dalje u dugoročno skladište. A radna memorija je multikomponentni sistem čija je funkcija privremeno skladištenje i manipulacija informacijama.

25. Perseveracije-Neadekvatno ponavljanje ili nastavljanje prethodnog odgovora nakon promene zahteva zadatka" karakteristično za prefrontalne lezije mozga.

26. Eksperimentalna neuropsihologija-Jos od Fluransovog vremena eksperimentalni rada sa zivotinjma predmet je etnicke debate. S druge strane, znacajno je doprineo poznavanju mehanizama neuralne organizacije kao I ponasanja. Eksperimentalne lezione studije oduvek sui male jansu prednost nad izucavanjem posledica prirodno nastalih ozleda time sto sum ogle, mnogo preciznije, eliminisati upravo I samo onu strukturu koja je predmet istrazivanjai ni jendu drugu. I pored tipicnih nedostataka(npr.sto su se zasnivale na eks,sa zivotinjama) eks,studije su postajale sve preciznije. Razvoj tehnologije eksp.metoda doprineo je I kreiranju jendog broja neprocenjivih dijagnostickih procedura, pre svega neurohirurgiji.

27. Uloga I znacaj sekundarnih asocijativnih oblasti

28. Uloga angularne vijuge-uloga u citanju I pisanju, pronalazenju adekvatne reciu sopstvenom leksikonu I sposobnost da se imenuje rpedmet. Nalazi se na donjem delu parijetalnog reznja (BA 39).

29. Laminarna organizacija kore mozga-predstavlja horizontalnu strukturu organizaciju celija u slojeve (lamine). U neokortekstu postoji sest ovakvih slojeva, u limbickoj kori manje. Svaka od lamina ima sopstveni obrazac odakle I kuda projektuje vlakna, taj obrazac je opsti, identican u svim delovima kore.

30. Ostecenje donjeg dela teporanog reznja do cega dovodi?-do poremecaja vizuelne percepcije (teskoce vizuelnog zatvaranja, teskoce vizuelnog maskiranja, deficit izdvajanja dela iz celine I smetnje registrovanja anomalija u vizuelnom materijalu))

31. Prefrontalne dorzolateralne oblasti odakle najvise primaju informacije(iz kojih oblasti)- Iz posteriornih asocijativnih oblasti koje integrisu vizuelne, somestetske I auditivne podatke.

32. Koje oblasti ucestvuju u deklarativnom pamcenju

- središnje strukture temporalnih regiona (hipokampus i pridružene oblasti) i aksijalnie structure diencefalona (mamilarna tela, talamus i njihove veze), ali i neokorteks.

33. Asocijativna kora okcipitalnog reznja-area parastriate (BA18) I area prestriate(BA 19)

34. Anteriorna tercijarna kora (ostecenja)-

35. Ideatorna apraksija- Poremecaj ideje o izvodjenju aktivnosti. Obuhvata raznovrsne greske u sekvenci izvodjenja

kao I greske u upotrebi objekata. (npr.zapaliti svecu sibicom). Rezultat ozlede supramarginalne vijuge ili parijetookcipitalnog spoja.

36. Ostecenje desne posteriorne kore-Asomatognozija, prostorne dezorijentacije, prostorne diskalkulije, jednostrano zanemarivanje.

37. Akalkulija-Nemogucnost manipulacije brojevima ili izvodjenja aritmetickih operacija. Povreda leve hemisphere.

38. Gnozija-sposobnosti da se prepoznaju ili identifikuju poznati objekti (uključujući i ljude) i entiteti, obično nastao kao rezultat neurološkog deficita ili obloljenja.

39. Limbicki sistem- Cine ga limbicke oblasti (cingularna vijuga, subkalosna vijuga I hipokampus) zajedno sa

amigdalom, talamusom, hipotalamusom I bazalnim ganglijama.Ucestvuje u podrzavanju emocionalne obrade, motivacionih aspekata ponasanja, ucenju I pamcenju.

40. Metod u neuropsihologiji-Neuroloska procena I metode posmatranja structure I funkcije mozga (neuroanatomske tehnike, lezione tehnike, neurofizioloske, neuroradioloskem f.MR)

41. Domen specificnosti42. Ablacija43. Poremecaji limbickih oblasti do kojih poremecaja dovode44. Gercmanov sindrom

- Obuhvata poremecaj sekvenciranja, akalkuliju, agnoziju prstiju I aleksiju. . Tipican za ozlede leve hemisphere parijetalnog reznja.

45. Sta izaziva globalnu amneziju?-Bilateralno odstranjivanje temporalnih polova, ukljucujuci hipokampus, veci ili manji deo okolne regije kao I amigdalno jedro. Javlja s ei kao rezultat obostranih lezija srednje temporalne oblasti I kao rezultat vaskularne ozlede koje bilateralno pogadjaju medijalni thalamus.