oshmes 2014 n8

8
ЭСТОНИЫСЬ УДМУРТЪЁСЛЭН ГАЗЕТСЫ / EESTI UDMURTIDE AJALEHT • Номер 8 / Number 8 • ШУРКЫНМОН 2014 / NOVEMBER 2014 КЫӴЕ УМОЙ – ТОН ВАНЬ. АНАЙ ШӦМО, АНАЙ ТУСО, АНАЙ СЯМО УДМУРТ КЫЛЫ. Трошкина луиз Егорова пъёсмы ӧй вал, нош ик ӝыны ар ортчыса пумиським ини, со дырысен ик ӵош луим. Нырысь со дышетске вал Таллинын, нош мон – Тартуын. Огпол гинэ арняяз адӟиськиськом вал. Ко- нечно, туж мӧзмиськом вал ог-огмылэсь. Собере со мыным дэмлаз ӵош Таллинын улыны но мон соглаш луи. Ӵош квар- тира снимать карыса улӥмы отын. Таяз аре, оштолэзе, кыш- нояським ини. Картэдлэн семьяяз удмурт калык сярысь тодо вал-а азьло? Картэ точно уг тоды вал сыӵе калык вань шуыса, кытын соос уло. Монэн тодматскем бераз, верам анаезлы, собере со ин- тернетысь информация бича- ны кутскем. Собере ини, куке тодматскимы анаеныз, со мын- эсьтым юалляськиз но аслэсь- тыз тодэмзэ вераз, созэ но, мае мон ачим но уг тодӥськы. Таллинн но Тарту каръёсын улыса, кудӥз кельшегес? Кудӥныз герӟамед потэ пиналъёсыдлэсь улонзэс? Нырысь Тартуысь кошкыкум, туж жаль потӥз вал. Котькудаз Тартуэ ветлыкумы, сюлмы ик позырске вал. Тартуэ пырыку ик, аслам кадь потэ вал. Нош али Тартуэ выжим но, Таллин- лэсь но мӧзмисько, отын ар но ӝыны улӥм ук. Нош Таллинэ выжем берамы, квартираысь но потаны кышкасько вал. Кышкатӥзы монэ, отын, пе, Ка- лашников автоматъёсын вет- ло. Оскыны но уд оскы, кадь, но кыре потаны шимес потэ вал. Жаг куштыны но даже бызьы- са потасько вал, нош ӧсме вань замоклы ворсасько вал. Али се- рем потэ. Таллинлы но дыши, квартирае но аслам кадь потэ ни вал, корка котырмы но туж шулдыр вал. Таллинын луон- лыкез тросгес, малпасько. Тар- ту, бен, пичи гинэ мусо город. Котькытчы но пыдын вуыны луэ, соиз ласянь туж кельше. Пичи ке но, озьы ик туж трос луонлыкъёсыз. Ачим пичи гинэ Орлой гуртын будэмысьтым-а мар-а, пичи городлы синмась- кисько. Пиналъёсылэсь улон- зэс герзасал, дыр, Тартуэн. Татын, шуо, нылпи будэтыны умой, гань-гань, татын ик карт- элэн анай-атаез, песянаез уло, соос туж юртто милемлы. Марлы Тон Эстониын самой зол паймид вал? Самой зол пайми вал нырысь ик чылкытэзлы. Нырысь ик мон Тартуэ вуи бере, туж пай- ми, таӵе пичи городын гинэ но, ваньмыз вань шуыса. Собыдӟа университет, сомында торго- вый центръёс, торговой центр пушкын ик каток, сомында ре- сторанъёс-баръёс, котькытын интернет вань но сыӵе ваньмыз шулдыр. Таӵе пичи городлэн но собыдӟа историез. Пайми на университетысь дыше- тисьёслы. Соос котьку дась юрт- Оля, нырысь ик, кытысь луиськод? Кыӵеесь выжыосыд? Мон вордски Пичи Пурга ёро- сысь Орлой гуртын. Выжыосы чисто удмуртъёс. Атае ворд- скемын Орлой гуртын ик, нош анае – Гожня гуртын, но улыны выжем Баграш-Биграе, солэн вань родняез отысь. Со, пе, туж чебер удмурт эктонъёсты эктэ вал. Эктэмезлы ик атае синмаськем но анайме кышно вайем. Кызьы тапалъёсы вуид? Зэмзэ верса, удмурт универ- ситетэз йылпумъяса, туж ик дышетскем уг пот ни вал, но эшшо но золгес ужам уг на поты вал. Татын дышетске вал мынам эше Чиркова Катя, со ик мыным дэмлаз Тарту универ- ситетэ дышетскыны пырыны. Мынам 5-тӥ курс бере кытчы мыно шуыса чик но малпась- конэ ӧй вал, малы ке шуоно, 3-тӥ курсысен ик льӧль малпа- нам Тарту университетэ посту- пить карон вал ини. Паймытӥз, нокыӵе экзамен сётытэк но пыри шуыса. Озьы ик Эстон шаере вуи, Тарту городлы туж зол синмаськи. Картэд – Тартуысь ӟуч адями, кызьы озьы луиз? Тодматӥзы милемыз эшъёсмы «Атлантис» клуб дорын, ӵош ик эктыны пыримы. Со ӝытэ со монэ азьысьтыз ӧз лэзья. Ӵош эктӥмы, олокызьы но со монэ бералляз-позыръяз. Ох, кыӵе со мыным соку ӧз кельшы! Эк- тӥм-эктӥм но адямие кытчы ке но ышиз. Мон соку малпай: «Ух! Слава Богу!» Собере эшшо оло ӝыны ар улыса гинэ ми соин пумиським. Соку со мыным кельшиз ини, нош со али шуэ, мыным, пе, с первого взгляда синмаськи. Собере со нош ик кытчы ке ышиз, нокыӵе кусы-

Upload: nadi-mush

Post on 06-Apr-2016

221 views

Category:

Documents


2 download

DESCRIPTION

 

TRANSCRIPT

Page 1: Oshmes 2014 N8

ЭСТОНИЫСЬ УДМУРТЪЁСЛЭН ГАЗЕТСЫ / EESTI UDMURTIDE AJALEHT • Номер 8 / Number 8 • ШУРКЫНМОН 2014 / NOVEMBER 2014

КЫӴЕ УМОЙ – ТОН ВАНЬ. АНАЙ ШӦМО, АНАЙ ТУСО, АНАЙ СЯМО УДМУРТ КЫЛЫ.

Трошкина луиз Егорова

пъёсмы ӧй вал, нош ик ӝыны ар ортчыса пумиським ини, со дырысен ик ӵош луим. Нырысь со дышетске вал Таллинын, нош мон – Тартуын. Огпол гинэ арняяз адӟиськиськом вал. Ко-нечно, туж мӧзмиськом вал ог-огмылэсь. Собере со мыным дэмлаз ӵош Таллинын улыны но мон соглаш луи. Ӵош квар-тира снимать карыса улӥмы отын. Таяз аре, оштолэзе, кыш-нояським ини.

Картэдлэн семьяяз удмурт калык сярысь тодо вал-а азьло?Картэ точно уг тоды вал сыӵе калык вань шуыса, кытын соос уло. Монэн тодматскем бераз, верам анаезлы, собере со ин-тернетысь информация бича-ны кутскем. Собере ини, куке тодматскимы анаеныз, со мын-эсьтым юалляськиз но аслэсь-тыз тодэмзэ вераз, созэ но, мае мон ачим но уг тодӥськы.

Таллинн но Тарту каръёсын улыса, кудӥз кельшегес? Кудӥныз герӟамед потэ пиналъёсыдлэсь улонзэс?Нырысь Тартуысь кошкыкум, туж жаль потӥз вал. Котькудаз Тартуэ ветлыкумы, сюлмы ик позырске вал. Тартуэ пырыку ик, аслам кадь потэ вал. Нош али Тартуэ выжим но, Таллин-лэсь но мӧзмисько, отын ар но ӝыны улӥм ук. Нош Таллинэ выжем берамы, квартираысь но потаны кышкасько вал. Кышкатӥзы монэ, отын, пе, Ка-лашников автоматъёсын вет-ло. Оскыны но уд оскы, кадь, но кыре потаны шимес потэ вал. Жаг куштыны но даже бызьы-са потасько вал, нош ӧсме вань замоклы ворсасько вал. Али се-рем потэ. Таллинлы но дыши, квартирае но аслам кадь потэ ни вал, корка котырмы но туж шулдыр вал. Таллинын луон-

лыкез тросгес, малпасько. Тар-ту, бен, пичи гинэ мусо город. Котькытчы но пыдын вуыны луэ, соиз ласянь туж кельше. Пичи ке но, озьы ик туж трос луонлыкъёсыз. Ачим пичи гинэ Орлой гуртын будэмысьтым-а мар-а, пичи городлы синмась-кисько. Пиналъёсылэсь улон-зэс герзасал, дыр, Тартуэн. Татын, шуо, нылпи будэтыны умой, гань-гань, татын ик карт-элэн анай-атаез, песянаез уло, соос туж юртто милемлы.

Марлы Тон Эстониын самой зол паймид вал?Самой зол пайми вал нырысь ик чылкытэзлы. Нырысь ик мон Тартуэ вуи бере, туж пай-ми, таӵе пичи городын гинэ но, ваньмыз вань шуыса. Собыдӟа университет, сомында торго-вый центръёс, торговой центр пушкын ик каток, сомында ре-сторанъёс-баръёс, котькытын интернет вань но сыӵе ваньмыз шулдыр. Таӵе пичи городлэн но собыдӟа историез. Пайми на университетысь дыше-тисьёслы. Соос котьку дась юрт-

Оля, нырысь ик, кытысь луиськод? Кыӵеесь выжыосыд?Мон вордски Пичи Пурга ёро-сысь Орлой гуртын. Выжыосы чисто удмуртъёс. Атае ворд-скемын Орлой гуртын ик, нош анае – Гожня гуртын, но улыны выжем Баграш-Биграе, солэн вань родняез отысь. Со, пе, туж чебер удмурт эктонъёсты эктэ вал. Эктэмезлы ик атае синмаськем но анайме кышно вайем.

Кызьы тапалъёсы вуид?Зэмзэ верса, удмурт универ-ситетэз йылпумъяса, туж ик дышетскем уг пот ни вал, но эшшо но золгес ужам уг на поты вал. Татын дышетске вал мынам эше Чиркова Катя, со ик мыным дэмлаз Тарту универ-ситетэ дышетскыны пырыны. Мынам 5-тӥ курс бере кытчы мыно шуыса чик но малпась-конэ ӧй вал, малы ке шуоно, 3-тӥ курсысен ик льӧль малпа-нам Тарту университетэ посту-пить карон вал ини. Паймытӥз, нокыӵе экзамен сётытэк но пыри шуыса. Озьы ик Эстон шаере вуи, Тарту городлы туж зол синмаськи.

Картэд – Тартуысь ӟуч адями, кызьы озьы луиз? Тодматӥзы милемыз эшъёсмы «Атлантис» клуб дорын, ӵош ик эктыны пыримы. Со ӝытэ со монэ азьысьтыз ӧз лэзья. Ӵош эктӥмы, олокызьы но со монэ бералляз-позыръяз. Ох, кыӵе со мыным соку ӧз кельшы! Эк-тӥм-эктӥм но адямие кытчы ке но ышиз. Мон соку малпай: «Ух! Слава Богу!» Собере эшшо оло ӝыны ар улыса гинэ ми соин пумиським. Соку со мыным кельшиз ини, нош со али шуэ, мыным, пе, с первого взгляда синмаськи. Собере со нош ик кытчы ке ышиз, нокыӵе кусы-

Page 2: Oshmes 2014 N8

2

тыны, соос доры пыриськод ке, одно ик кофе но чай дэмлало, ваньмыныз тодмато, урамысен дугдытыса ик верасько. Талли-нын пайми Старый городэзлы, со мыным выжыкыл кадь потӥз вал, нош Выль ар дыръя али но выжыкылын кадь потӥсько, Старый городэ мынӥсько ке. Озьы ик море но бадӟым па-ромъёслы пайми вал. Туж потэ, аслам анай-атае но мед адӟозы шуыса сое ваньзэ.

Маиз Эстониын Тыныд кельше, маиз уггес кельшы?Эстония мыным оглом туж кельше. Калык но умой потэ. Уг кельшы соиныз, аслам родняе но эшъёсы туж кыдёкын шуы-са, куддыръя туж зол мӧзмоно. Но соиз ини мынам аслам про-блемае.

Тон «Юмшан гурын» но, «Ошмесын» но кырӟамын. Маин та ансамбльёс пӧртэмесь луо?Мыным туж кельшо кыкез ик ансамбльёс. «Юмшан гуре» вет-лӥсьёс туж ик кема уг на уло Эстониын, нош «Ошмесэ» вет-лисьёс Эстон шаерын кемалась ини. Туж тунсыко, котькудӥз соос пӧлысь ас сяменыз вуэ-мын таӵе кыдёке. «Ошмесын» кырӟасьёс ярато кырӟаны тод-мо кырӟанъёсты, нош «Юмшан гуръёс» кырӟало сооссэ, мае мынам кылылэме ӧй вал на. Но кыкез ик туж тунсыко ан-самбльёс пото мыным. Кыказ ик кырӟасьёсыз туж матын пото ини, кыказ но ӟеч омыр.

Кулэ-а удмурт огазеяськон вообще? Та газетэз но лыдӟись-гожъясь ачим сяна ӧвол кадь потэ куддыръя. Мар малпаськод тон?Мынам малпамея, удмурт ога-зеяськон одно ик кулэ. Ми ведь сыӵе кыдёке ас шаермылэсь кошкемын, нырысь татын чик но ӧвӧл тодмоосмы, эшъёсмы, нош асьме ик удмуртъёс туж юртто, поддержать каро. Собе-ре таӵе кыдёкын мӧзмоно уд-мурт кыллэсь но, удмурт адя-миослэсь но, всё-таки асьмен характермы но огкадьгес, дыр. Татын трос пӧртэм адямиос люкаськемын, котькудӥзлэн аслаз историез, кудзэ тунсыко кылзӥськыны. Собере, мынам малпамея, аслам анай-атае, пе-сянае, сузэр-вынъёсы кыдёкын бере, татысь удмуртъёс борды сыӵе герӟаськоно, аслам род-няе кадь пото ини. Нош газет-мы сярысь. Мон но лыдӟисько, даже куд-огзэ распечатать ка-рисько аслым. Тунсыко ук уд-мурт кылын лыдӟыны, эшшо ик Таллинын потэ та газет. Ру-брикаосыз но кельшо.

Тау, Оля! Вуоно вордӥськем нуналэныд!

ШУРО-ОШМЕСО ШАЕРЫСЬ ВИЗЬНОДЭН – ЕВРОПАЕ!14.шуркынмонэ вордӥськем нуналыз Татяна Миннияхметовалэн. Со дышетскемын Тарту университетын, «Ошмес» эштослэн сюресэз но солэн нимыз кылемын. Ойдолэ вераськомы Татьянаен.

Нырысь ик – кытысь Тон, кытын Тонэ будэтэм ошмесъёсыд?Мон Байшады гуртын вордскемын но будэмын. Милям гурт кузя Варзи шур бызе, отчы Байшады шур усе, гуртын но котыраз трос ик ошмесъёс. Палэнынгес, бусы-нюлэсъёсын, туж трос ошмесъёс; шаер-мы милям туж шулдыр. Соин ик ми палъёсты но ошмес шаер шуыса ниманы луэ. Гуртмы табере пичи гинэ на. Мон пичи дыръям трослы бадӟым вал, улӥсез но лыдызъя бадӟым вал соку. Котькуд куаесын 5-6 нылпи, соин ик школамы но тыр вал нылпиосын.

Вера вал семьяед сярысь.Мынам аслам семьяе ӧвӧл. Мон огнам, аслым ачим семья. Нош мы-нам вань на анае, атаймы кемалась ӧвӧл ни, ми ваньмы куать нылъёс анаймылэн.

Шуо, палэнысь удмуртъёс – татын вералом Башкорт удмуртъёс сярысь – соос зэмос удмуртъёс, соос вазиськисесь но ӟеч мылкыдоесьгес, Удмуртиысь удмуртъёсын ӵошатыса.Ми асьмеос башкорт удмуртъёс ум шуиське. Зэмзэ но, ми палась уд-муртъёс азьвылгес «ми чын (зэмос) удмуртъёс» шуо вал. Шаплыесь-гес но кадь, соиз но зэм.

Кызьы Тон Тартуэ вуид?Мон нырысьсэ Тартуэ вуи вал университетын дышетскыкум диплом гожтыку практикае шуыса, 30 ар но ӝыны талэсь азьло; ми лыктӥмы 6 кузя, библиотекаын ужамы, трос выльзэ кылӥмы но адӟимы отын. Таллинэ вуылӥм Петер Пялльёс доры куное. Солэн анаез милемыз туж но кунояз. Ми соос доры вуэм бере, анаез лыктӥз пумитамы но шуэ, ой кыӵе пичиесь вылӥллямды тӥ, Петер трос, пе, мадьылӥз солы удмуртъёс сярысь. Петер милемлы ваньзэ мадьылыса возьматылӥз, сыӵе пыр-поч, Таллин мыным кулоно кадь кельшиз соку. Али но туж кельше. Мон соку Пауль Аристэен пумиськылӥ университетлэн кафеяз. Мыным Риф Ш. Насибуллин аслэсьтыз диссертацизэ солы сётыны куриз вал, тӥни озьы мон сыӵе бадӟым но гажано муртэн пумиськылӥ соку. Ми ваньмы П. Аристэлэн лекцияз но ветлӥмы, со лыдӟиз ӟуч кылын, милемыз мед валалозы шуыса.

Кызьы кылдӥз «Ошмес» эштос? Петер Пялль вераз, эштослэсь уставзэ удмурт кылын Тон гожъяд вал шуыса. Озьы-а со?Таиз сярысь мон пыр-поч вераны уг быгатӥськы, кызьы со кылдӥз. Милям вал Петер Пялльмы – со сыӵе визьмо но гажано адями, ваньзэ тодэ кадь потэ мыным. Удмурт кылын мон гожтӥ, соиз шонер. Тал-линэ ветлӥ мон люкаськыкумы но устав сярысь вреськон нуимы. Отчы кӧня ке удмуртъёс лыктэмын вал. Нырысьсэ ми коньдон лю-камы соку, Петер лад-лад папкае понӥз, со туж визьмо юморен коты-ръяса вераськыны быгатэ, со коньдон понэм папкаез вӧяса но кӧяса шкап вискы донгиз но вешаса кельтӥз на бӧрсяз.

Маин герӟаськемын Тынад тодос ужед?Мынам тужгес но сюлмам ярамонэз ужам – мон сое вань мылкыды-

ным яратӥсько. Огъя ке верано, асьме пал удмуртъёслэсь осконэ-нызы герӟаськем йылолъёссэс эскерисько мон.

Кытын Тон али улӥськод, мар ужаськод?Али мон Австриын, Инсбрукын университетын, демонологияя энциклопедия гожтон проектын ужасько.

Тодосчи луыса, мар Тон дуннелы вераськод, мар дуннелы выльзэ вераны луэ на туннэ нуналэ?Огез но нырысетӥез – та пала но удмуртъёс сярысь ивор вӧлмыны кутскиз. Мон лыктыкум кылэмзы но ӧй вал удмуртъёс сярысь, сыӵе калык вань шуыса, кытынзэ но уг тодо вал. Табре юри монэ отьыло ни отчы но татчы удмуртъёс ся-рысь вераськон нуыны. Конфе-ренциосын котьку но удмуртъёс сярысь вераськон нуыны тыр-шисько. Огъя ке верано, шуом, быдэс индо-герман культура вылэ пыкиськыса, асьме ӵыжы-выжы калыкъёслэн дунне шоры учкон тодон-валанзы пыр асьме калыклэсь зэмос визь-нодзэ но улон шӧмзэ тодыны но сое эске-рыны вырисько мон. Сыӵе тун-сыко макоесты шедьтыны луэ, трос но мургес ке малпаськылӥд, мыным со туж кельше озьы ужа-ны но мукетъёсын со сярысь чен-гешыны но вераськыны.

Кызьы кутске, кызьы ортче Тынад огшоры нуналыд? Номыр оломар уг кариськы мон. Ӵукна султэм бере котьку но лэ-сьтӥсько гимнастика. Сое мон Уфаын дышетскыкум лэсьтыны кутски вал ог врачлэн ӵектэм огъя юн возиськыны быгатон понна малпам сямъёсызъя. Сись-кисько – со мынам туж лад-ад мед луоз, ог-кык минутскын гинэ медаз ортчы. Таиз но котьку озьы вал улонам, пичиысен. Собере мынӥсько уже (нуналлы быдэ уг – милям нунал одно ик ветло-но ӧвӧл университетэ), пыдын ветлӥсько мон котьку, туж зоро я тӧло дыръя гинэ пуксисьско ав-тобусэ я таксие. Быдэс нунал мы-нам ужаса ортче – номыр сыӵе-таӵе ужпумъёс уг луо, огшоры гинэ. Сиськисько одно ик умой, аслым кельшем сиён-юонъёсты, ачим пораса котьку кадь ик. Ӝы-тазе лыдӟисько яке гожъяськыса ик пукисько. Мыным нош ноку но мӧзмыт ӧвӧл, тодосчиослы котькудӥзлы но озьы ик, дыр, шуыса малпасько.

Вань-а кыӵе ке но хоббиед? Мар ужаны яратӥськод?Пӧраны!

Ку-о Эстон палъёсы вуод? Ми Тынэсьтыд мӧзмиськомы.Тау бадӟым! Одно ик вуо, кыӵе ке мугез гинэ мед кылдоз. Мынам аслам но туж мынэме потэ Эстон шаере.

Page 3: Oshmes 2014 N8

3

Meie muinasjutuline AikiUdmurdi eeposes on lugu Kõldõsinist. Ta on udmurtide elu korraldav ja neid aitav jumal. Kuid ei saanud ta enam udmurtide seas elada, sest udmurdid hakkasid unustama rahvakombeid, ei pidanud nad enam Kõldõsinist lugu. Kõldõsin muutus siis kalaks. Rääritakse, et elab ta vee sees praeguni. Udmurdid tänapäevani palvetavad tema poole ja paluvad teda tagasi tulla ja udmurte aidata. Mulle kohe tuli see eepose lugu meelde, kui sõprade sõbra kaudu leidus meie udmurdi lauluansamblile lauluõpetaja, kelle nimeks oli Aiki Haug. Minu jaoks oli Aiki ilmumine meie seltsi ellu kui jumala Kõldõsini tulek. See huvi udmurdi laulude vastu, meie seltsi elu vastu, mis Aikil on, on hindamatu. Meie õpime Aikilt laulmist, ja mitte ainult laulmist. Aikil tuleb novembri lõpus sünnipäev. Tahaks nüüd rohkem teada saada Aiki eluloost.

Aiki, kust oled pärit, kes on Sinu vanemad?Mina olen pärit Harjumaalt Riisi-perest. Meie peres olid isa, ema, vanem õde, mina ja noorem vend. Käisin Nissi koolis, see asus ko-dust kilomeetri kaugusel. Ma mäletan, et talvel pani ema mei-le kinda sisse kuuma keedetud muna, et käed ei külmuks ja oleks söök kaasas. Ema oli pärit suu-rest talust, ta oli alguses kodune, pärast töötas Riisiperes toidulao juhatajana. Tema õpetas mind armastama loodust ja talutööd. Isa oli pärit meremeeste perest. Ta õpetas mind püüma ikka pare-ma poole. Isa töötas raudtejaama korraldajana, see amet päästis teda ka küüditamisest. Ta on õp-pinud laulmist.

Kust on Sul lõpmatu energia ja huvi maailma vastu?Meie Nissi kooli direktor Salme Kallaste pööras tähelepanu keel-te õppele, teisest klassist alatest õpetati meile koolis vene keelt. Oli moes omada sõpru Nõuko-gude Liidu vabariikidest. Nii olid mul kirjasõbrad Ukrainast ja Uz-bekistanist. Meie kool oli sõprus-kool ka ühe Saksamaa kooliga. Meil olid alati sõprussidemed. 14-aastasena olin kaks kuud Ar-tekis Lazurnõi laagris. Aga juba koolis ma unistasin stjuuardes-siks saamisest, et siis saan palju reisida ja maailma näha, ju ma olen väga uudishimulik.

Kuidas arenes Su elu?Keskkooli läksin Inglise kolled-žisse, ema ja isa teadmata tegin ma katsed ära ja sain sisse. Nii 14-aastasena läksin ma kodust Tallinna, elasin ühe vana proua juures üürilisena. Peale keskkooli lõpetamist läksin laulmist õppi-ma Georg Otsa nimelisesse muu-sikakooli. Edasi läksin Konserva-tooriumisse, kus lõpetasin ooperi lauljanana Ludmilla Issakova juu-res. Kolmandal kursusel läksin tööle Estonia Rahvusooperi koori. Algas tormiline elu, olid proovid, etendused, ringreisid - oli väga huvitav seal töötada. Üliõpilaste ehitusmalevas olen käinud ka, ehitasin Hiiumaal ja Saksamaal, see oli romantiline aeg.

bovj Arhangelskaja pealt õppisin ma seda, kuidas udmurdi laule laulda. Ma jõudsin lähemale ud-murdi kultuurile. Nüüd on meil üks aasta olnud ja meil tuleb esi-mene välisreis Lätisse.Väga huvitav on olnud käia koos udmurditaridega erinevatel sündmustel, kohe tuleb meelde Gerber-pidu Peipsi järve ääres. See oli nii õige, südamlik ja loo-duslähedane. Ja siis udmurdi ee-pose “Kõldõsini aeg” ettelugemi-ne! See oli võimas elamus!Esinesime ka Setu Kuningriigi päeval, kuhu meid oli kutsutud. Ilus päev oli, kui käisime Raasiku vallas ja esinsime Aruküla rahva-majas!Praegu olen ma väga õnnelik, et olen kasvõi natukegi saanud kaasa aidata “Ošmes´i” ansamb-

Milline on Su pere?30-aastasena abiellusin ja sün-dis poeg Allan. Siis vahepeal olid õnnetused, oli tunne, et kõik mis taevas halba on, kukkus korraga minu peale. Poeg jäi pimedaks, abikaasa suri ära. Teatris tööta-mine aitas mind, sest ma pidin laulma, mul olid head sõbrad teatris, nad aitasid mind palju, ma pidin töötama. Kolmkümmend kolm aastat töötasin teatris.Aga 2000. aastal esimesel jaanua-ril kell üks abiellusin ma teist kor-da. Me oleme siis sajandi esimene paar. Siis oli väga lõbus pidu. Poeg Allan lõpetas Euroülikooli inglise keele filoloogina, lisaks veel õppis ta massööriks.

Heast massöörist Allanist meie teame, aga on kuulda, et tuleb film Allanist?Allanist on tehtud kaks filmi. Esi-mene oli tehtud kakskümmend aastat tagasi, selle filmi nimeks on „Pilv peopesal“. Ja nüüd tuleb teine film, mille pealkiri on „Al-lan“. Filmi „Allan“ esietendus tuleb 6.novembril kell 19.00 kinos „Ar-tis“.Koos Allaniga tõlkisime ühte raa-matu inglise keelest ja see ilmub novembri lõpus. Detsembri algu-ses tuleb selle raamatu esitlus, raamatu autor tuleb Ameerikast siia. See on väga huvitav, julgustav ja väga vajalik raamat!

Mis veel Sinu elu huvitavaks teeb?Need on minu mehe Arvo hobid: mootorrattad ja vanad autod.„Kellukese“ seltsis olen juhatuse liige. „Kelluke“ on Spina bifida diagnoosiga laste ja noorte selts, mina tegelen seal muusikaga, meil on ilmunud kaks CD-plaati, olen korraldanud mitmeid kont-serte nii Estonia kontserdisaalis kui ka Niguliste kirikus ja mujal.Salvestan raamatuid Eesti Pime-date Raamatukogu jaoks. Praegu-seks olen sisse lugenud umbes 30 raamatut.Mu kõige suurem rõõm on mu „Ošmes“. See oli ootamatu. Al-guses ma kartsin, et kuidas ma hakkama saan, sest ma ei tunne udmurdi rahvamuusikat ja olen õppinud ooperilauljaks. Aga Lju-

li tegevusele, kuid on suur õnn, et sellel aastal tuli Tallinnasse, Eesti Muusika- ja Teatriakadee-mia doktorantuuri õppima Maria Korepanova, nimekas udmurdi rahvalaulude esitaja ja õpetaja. Vaimustav, kuidas ta oskab laul-jatest välja võluda just selle, mis on õige!Mul on väga hea meel, et meie an-sambel “Ošmes” saab juba 1-aas-tast sünnipäeva pidada ja tahak-sin õnnitleda kõiki meie vapraid lauljaid, kes on vastu pidanud ja võtnud oma töö ja pere kõrvalt aega, et kokku tulla ja laulda - oma emakeeles, oma kalleid ud-murdimaa viise!

Aitäh teile, sõbrad!!!

Page 4: Oshmes 2014 N8

4

«КЕНЭ ФИЛИППИНЫЫСЬ»потэ, татчы вуыса, со нырысьсэ лымыез адӟиз. Кельше солы вуж кар но, милям семьямы но. Солы паймымон потэ татын мӧйы адямиослы нимын гинэ вазиськемзы, соос палан со гажамтэез возьматысал.

Мар сярысь Тӥ тодӥды, Кейтэн тодматскыса.Мон тодӥ, Филиппиныосын люкиськыны но аборт лэсьтыны уг яра шуыса. Соос дорын ӵем ортчо фестивальёс, карнавалъёс, тужгес но чеберез – тулыспалэ ортчись сяська фестиваль.

Мар ужаськоды ваньмон дыръяды?Хоббие мынам – керттӥськон, сяська но емыш будэтон, табере тани, конечно, удмурт кырӟан но.

Кызьы тодӥды «Ошмес» огазеяськон сярысь?«Ошмесэ» монэ эше Надежда Грицак ӧтиз вал.

Мар кароно «Ошмес» ансамбльмылы азьланяз?Ӵемгес репетировать кароно, репертуарысьтымы вань кырӟанъёсты нош но нош кырӟано.

Кыӵе луоз «Ошмес» ансамбль, шуом, 5 ар, 10 ар ортчыса?Оскисько, ваньмыз умой луоз, тросгес луомы, кужмо куараос лыктозы дорамы, ми сярысь быдэс Эстония тодоз!

Вуоно вордӥськем нуналэныды, Алевтина! «Ошмес» ансамбльлы сӥзём Филиппиные сюрес!

шуэ аспал эшмы Алевтина Терехова. Со но вордӥськем нуналзэ шуркынмон толэзе пусъе. Озьыен, тодматском!

Алевтина, кытын вордӥськиды?Мон вордӥськи Якшур-Бодьяын, Эстоние карт луонэ доры лыктӥ. Собере кузпалъяськимы, Таллиннын улом шуыса малпамы.

Кызьы Тӥ шуиськоды, кин Тӥ: эстон-а, удмурт-а, ӟуч-а?Мон асме ӟуч удмурт шуисько.

Ӵем-а бертаськоды Удмуртие?Ӵем. Анай-атае ӧвӧл ини, но братэ но племянникъёсы вань.

Мар кельше Эстониын?Нырысьсэ Таллиннлы туж пайми вал, мон синмаськи вуж карлы, со мыным выжыкылысь кадь потӥз вал.

Мар дышымтэ яке выль потӥз?Дышымтэ вал кезьыт гужем но, конечно, эстон кыл но.

Семьяды сярысь вералэ вал.Семьяе – со картэ, кык пие, кенэ. Бадӟымезлы пиелы 32 арес, со инженер. Пичиезлы – 25 арес, ужа Финляндиын. Кенэ улэ али милемын ӵош, ужа ту-роператор луыса.

Кыӵе кылын семьяяды вераськиськоды?Дорын ми калыккуспо ӟуч кылын вераськиськомы, картэ мынам ӟуч.

Кенды Тӥляд – палэнысь кунсьӧрысь.Бен, кенэ Филиппиныысь, нимыз Кейт. Кейт понна Эстониын тол куазь паймымон

ELEN но удмуртъёс

4 октябре 2014.арын Хельсинкиын ортчиз ELEN (European Language Equality Network) ассамблеялэн пумиськонэз, кытчы ӧтемын вал 30 адями пала.

ELEN огазеяськон ужаны кутскиз 2010. арысен. Та огазе-яськонэ пыре 21 кунысь 42 национальной ичи лыдъем калык. ELEN пумиськонъёс ортчыло 2 пол араз, но отын верасько ичи лыдъем калыкъёслэн улон-вылонзы сярысь. Бадӟым саклык висъяло анай кыллы: кызьы но кытын анай кылын верасько, кызьы утё, дышето но азинто анай кылзэс.

Эстониысь мынӥмы 11 кузя. Пумиськонмы ортчиз Хель-синкиын Kotimaisten kielten шоринтыын. Туж бадӟым тау кузёезлы, Пиркко Нуолиярвилы, шуныт пумитамез понна.

Пумиськонэз усьтӥз Девид Хикс, ELEN-лэн генеральной се-кретарез, кудӥз вераз Евросоюзын ужпумъёс сярысь но ужъёс сярысь, мар каремын ӝыны ар куспын но мар кароно луоз. Та пумиськонын туж трос докладъёс вал. Туж умой доклад лэсь-тӥз Италиысь Istituto di Linguistica Computazionale институтысь лингвист Клаудия Сория. Солэн докладэз сӥземын вал Италия региональной кылъёслэн но диалектъёслэн ужпумъёссылы. Румыниын венгер кылын вераськисъёс сярысь вераськиз Аттила Бены. Аландской островысь парламентлэн ёзмуртэз Элизабет Научер вераз, кыӵеесь соослэн ужпумъёссы инты нимъёсын швед кылын. Финн культураез азинтон огазеяськон сярысь вакчияк вераз огазеяськонлэн кивалтӥсез Тойво Каба-нен. Нош Юло Калм вераз ранна-роотси калык сярысь.

Эстон делегациысь 6 адями доклад лэсьтӥз. Эстон пар-ламентлэн ёзмуртэз Март Раннут пыр-поч вераз Европаысь региональной но пичи лыдъем кылъёслэн хартазы сярысь. Эстониысь Региональной но пичи лыдъем калыкъёслэн огазе-яськонзылэн кенешезлэн ёзчиез Каллу Эллер сюлмысь вераз урал кылъёслэн югдурзы сярысь. Эстон-Мордва огазеяськон-лэн кивалтӥсез Наталья Ермаков лэсьтӥз доклад анай кылэз но культураез утён сярысь. Мон ачим верай удмурт кыл ся-рысь, кӧня милям удмурт кылын вераськисьмы, кыӵе милям гожпуслыкмы (алфавит). Удмур огазеяськон «Ошмес» сярысь но верай, возьматӥ трос тунсыко туспускэмъёсмэс.

Та ужрад вал туж азинлыко но пайдаё. Тау шуэме потэ Ти-мур Сейфулленлы, Эстон калыкъёслэн огазеяськонлэн кивал-тӥсезлы, кин та пумиськонэз радъяз. Вуоноез пумиськон орт-чоз ини 2015. арын тулыс.

ЕЛЕНА КИРТ

Page 5: Oshmes 2014 N8

5

Мар тусбуё туала финн-угоръёс?17-тӥ октябре (коньывуонэ) Эстон калык музейын «Гондыр, Ö но Йошкин кот» (Karu, Õ ja Joškin kot) нимо финн-угор брендъёслы сӥзем адӟытон усьтӥськиз. Туала дырын пӧртэм кылъёсын пумиськись анг-ли «бренд» кыл герӟаськемын астэ яке фирмадэ мукетъёсызлы тодмо но адскымон карыны но ас товардэ вузаны быгатонлыкен. Вашкала дырын нош со кыл тыл вылын ӟыр-датэм кортэз возьматэ вылэм, кудӥ-ныз кузёос пудозылы тус пуктылӥл-лям, мукет гурт пудо-животлэсь вӥсъян понна. Кык таӵе пус пуктон кортъёс адӟытонэ но пуктэмын – музей коллекциысь эстон но ливи арбериос. Удмурт, пор но мукет гурт урамъёсын али ке но пӧртэм буёлъ-ёсын буям ӟазегъёсты пумитаны луэ ук – та но пудодэ (арберидэ) пусъён асвыллем амал луэ ук.

Туала брендъёслы сӥзем адӟы-тон эскерыны тырше, мае финн-у-гор калыкъёс асьсэлэн аспӧртэм-лыкенызы нимало, кин но мар пыр асьсэды дуннелы возьмато, кызьы но мар тусбуё соос мукетъёс понна адӟисько. Огкылысь, кыӵе но мар тусо-шӧмо луо туала финн-угоръёс? Адӟытонэз дасясьёс та юанъёслы пӧртэм арбериос пыр валэктыны тыршо. Озьы, татын пумисько ту-ристъёслы малпам сувениръёс но пӧртэм калыкъёслэн ас пӧлазы гинэ кутӥськись тодметъёс, кылсярысь, «мон вераськисько удмурт сямен», «малпа удмурт кыл», «mari ulam», «сылне марий ӱдыр», «ме сёрни-та комиӧн»но мукет со выллем кылъёсын значокъёс, футболкаос но наклейкаос. Экспозицие кутэм арбериосты Эстониын улӥсь финн- угоръёс но финн-угор темаосын тунсыкъяськись адямиос люканы юрттӥзы. Отысь-татысь вайем туа-ла сувениръёс но дӥсьёс-чеберъ-яськонъёс сяна, адӟытонэ кутэмын вашкала музей арбериос но. Музей экспонатъёс пыр туж умой адске, туала авторъёс инспирация ка-лык культураысь, вашкала пусъё-сысь, вашкала улонэн герӟаськем арбериосысь басьто шуыса.

Валамон, пичигес гинэ залын вань финн-угоръёсты но соосл-эсь вань аспӧртэмлыко пусъетъ-ёссэс возьматыны уг луы, соин ик адӟытонын саклык висъяське одӥг-ог темаослы но калыкъёслы гинэ. Темаос пӧлысь со финн-угор кылын вераськись калыкъёслэн улон интызы, соослэн сиён-юонъ-ёсты, туала этнической мода но чеберез валан, вордскем кылэн но политикаен герӟаськем юанъёс. Калыкъёс пӧлысь умойгес возь-матэмын, кылсярысь, удмуртъёс, комиос, поръёс, хантыос но ман-сиос, одӥг-ог арбериос пыр озьы ик мадьяръёс, мордваос, эстонъёс но саамъёс. Озьы, экспозициысь адзыны луэ, кылсярысь, пельнянез но пельнянлы сӥзем памятникез. Та

дэм бренд, Йошкар-Ола карын 2011 арын пуктэм коӵышлы скульптура. Али каре вуэм туристъёсты одно ик та интые ваё, коӵышлэсь, пе, нырзэ но пыдзэ вешано, соку уло-над ваньмыз умой луоз… Со дыре ик, ӟуч кылын «Ёшкин кот» шуыса пӧртэм мылкыдъёсты но верало, куд-ог дыръя со шуш ( похабной) но луыны быгатэ. Со сяна, 1990-тӥ аръёсын гинэ но ай Йошкар-Олаысь ӟучъёс поръёсты «йошка» шуыса нимало вылэм, со удмуртъёсты «во-тяк» шуэм кадьгес ик луэ. Али нош «Ёшкин кот» нимо водка но пот-то. Паймоно кадь, кызьы та дунне вылын пӧртэм пусъёс-тодметъёс но валанъёс ог-огенызы герӟаськы-ны быгато.

Финн-угор калыкъёслэсь тод-метъёссылы-брендъёссылы сӥзем адӟытон астэ тодматонэн, астодон-лыкен герӟаськем темаосты юмор пыр возьматыны тырше. Тодмо «финн-угор» адямиос, нимъёс, ар-бериос вӧзын ик татын, кылсярысь, пранцуз артист Жерар Депардьё но возьматэмын – солы луыса, оло, тросэз нырысьсэ Мордовия ся-рысь но кылӥзы. 2013-тӥ арын со, Франциысь бадӟым налогъёслэсь пегӟыса, Российской гражданство басьтӥз, Саранскын солы кварти-ра сётӥзы. Газетъёсын-интернетын туспуктэмъёс вӧлскизы – пужыя-тыса чебермам пиосмурт дэремен Депардьё, котыраз нош вашкала пӧрма дасям дӥсьёсын мордва кышномуртъёс. Депардьёез сяна, адӟытонлэсь борддоръёсысь-тыз озььы ик пумитаны луэ быд-эс дуннелы удмуртъёсты тодмо карем «Брангурт песянайёсты» (ансамбльын кырӟасьёсыз али во-штӥськемын ни, брендэз-нимыз нош – «Бурановские бабушки» – кылемын, сое мукет муртъёс табе-ре нулло), манси боксерез, 2013-тӥ арын дунне чемпион луэм Роман Проводниковез но мукет тодмо адямиосты, интыосты но пужыосты.

Адӟытонэз дасязы Эстон калык музейысь тодосчиос Пирет Кооса но Светлана Карм, борддоръёсты суредаз но арбериосты чеберак радъяз удмурт выжыё егит эстон су-редась Маария Трейма.

«Гондыр, Õ но Йошкин кот» адӟытон ужалоз 2015 арысь 31-тӥ куартолэзёзь Тартуын Эстон калык музейын (Eesti Rahva Muuseum, Tartu, Kuperjanovi 9). Тар-туэ ке вуиды, пыратэк эн кыле!

Выставка сярысь эстон кылын лыдзыны луэ татысь: http://blog.erm.ee/?p=5299, http://www.erm.ee/UserFiles/TeadusKogud/Trykised/Varat/varat_2014_3.pdf

СВЕТЛАНА КАРМ

пӧртэм калыкъёслы тодмо сиёнэз удмуртъёс но комиос копак асьсэ-лэн шуо, Удмурт шаерын пельнянлы сӥзем памятник вань, фестивальёс ортчо… Аспӧртэмлыко финн-угор тусьты-посудаез ке верано, али но тросэз кибашлыос туж ярато ас киужъёсазы вашкала пужыосты но формаосты кутыны – адӟытэмын коми но удмурт авторъёслэн ӵӧж но ош йыръёсын чеберьям тусьтыос но мукет со-та вашкала тодметъёсъя лэсьтэм сиськон но корка котырын кутӥськись арбериос .

Туала финн-угор этнической мо-даен вырисьёс лэн ужъёсысьтызы адӟытонэ кутэмын удмурт дизай-нерлэн Полина Кубистáлэн дэремъ-ёсыз но монистаосыз, «Брангурт песянайёслы» но дӥсь вурись Та-тьяна Москвиналэн саестэмез. Борддоре озьы ик суредамын коми этнофутуристлэн Павел Микушев-лэн паймымон пӧйшур йыръёсын театральной костюмъёсыз. Туала чеберъяськонъёс пӧлысь трос гинэ возьматэмын тылобурдоосты, чо-рыгъёсты, пӧйшуръёсты, озьы ик инкуазь-дунне сярысь валанъёсын герӟаськем утӥсь-вордӥсьёсты, кутӥсьёсты но сиись-юисьёсты тодэ вайытӥсь чырты ошетъёс, пельу-гыос но мукет со-та арбериос. «Пермь пӧйшур стиль» (пермский звериный стиль) шуыса тодмо лу-ись пичи кортлэсь, ыргонлэсь, аз-весьлэсь но гордсюйлэсь кисьтэм чеберьяськонъёс финн-угор калы-къёс пӧлын али но бадӟым санын.

Финн-угор брендъёслы сӥзем адӟытонлэн нимыз «Гондыр, Õ но Йошкин кот» огазея финн-угор культураосын герӟаськем пӧртэм валанъёсты. Нюлэсо шаерын улӥсь калыкъёс понна гондыр сӥлы кары-мон но кышкыт пӧйшур луэ. Куд-ог калыкъёслэн малпамзыя, адями пе, гондырлэсь потэм, соин ик ыбем гондырлы сӥзем юондыръёс но отрчыло вылэм, уйшор калыкъёс нош али но сое ортчыто. Гондыр финн-угор шаеръёслэн гербъёсазы но возьматэмын. Озьы, гондыр пыр финн-угор брендъёслэн вашкала-енызы герӟаськемзэ возьматэ. Со сяна, кунгож сьӧрын тросэз адями-ос понна Россия но Урал палъёс али но кыр (дикой) пото, отын, пе, али но урамъёсын гондыръёс поръяло…

Õ (Ö) астодонлыклэсь кылын герӟаськемез возьматэ, ас кылдэ гажанэз но ас кылын данъяськемез. Ö буква/пус ӟуч алфавитын ӧвӧл бере, финн-угоръёс сое, соослы гинэ тупась шуыса, нимаз пусйыны выро – Сыктывкарын та буквалы памятник пуктэмын. Удмурт, пор но коми егитъёс пӧлын нимаз Ö бук-ваен значокъёс но футболкаос вӧл-скемын. Эстон Õ кемалась ик ӧвӧл Культурая министерстволэн логоти-паз но вал ай.

Йошкин кот – туала аръёсы кыл-

Пус пуктон кортъёс

Вашкала мордва чыртывесь (вылӥысез) но туала удмурт мо-нистаос. Шораз куинез – Полина Кубисталэн.

Фотоос: Арп Карм

Page 6: Oshmes 2014 N8

6

«Пузкар» – ЭстониынКоньывуон толэзе Эстониысь ньыляз кинотеатрын возь-матэмын вал «Пузкар» фильм. Нырысьсэ сое Эстониын Финн-угор кино фестивальын 2014. арын инвожо толэ-зе возьматӥзы вал. Кино сярысь, отын шудӥсь актёръёс сярысь лыдӟыны луэ татысь: http://puzkar.com/ . Киноез лэсьтон бордын ужаз удмурт-поляк «Инвис» кинопоттон-ни. Киноез Удмуртиын нырысьсэ возьматэмзы берегес ик юанъёсын вазиськи вал фильмез гожтӥсьлы Дарали Ле-лилы но фильмлэн продюсерезлы Петер Палганлы.

Дарали Лели «Пузкар» сярысь: «Пӧрмиз сериал».

ми “избалованноесьгес”, дыр. Плюс – туж кема витим “Пузка-рез”, мылкыд лапказгес. Но, ӧй шуысал, «Пузкар» воксё попо-пулярной ӧвӧл шуыса – вань-мыз солэн азьпалан ай. Ёросъё-сы потӥз ни.

«Пузкарез» нырысьсэ Ижын возьматон, кызьы тодӥськомы, кутскиз министръёслэн вераськеменызы. Коньдон сётӥзы-а яке кызьы юрттӥзы соос?Минмолодежи сетӥз вал 50 сюрс. Ми яратӥськом В. Соло-вьевез! Политикъёсты ӧтён – со азьпалаезлы оскон, дыр. Соос адӟыны кулэ таӵе макео-сты, калыке вӧлмытыны юрт-тыны.

Киноез нырысьсэ возьматон ортчиз “элита” куспын. Собере уно дыр ортчиз на кино дась луытозь. Туала удмурт культураын, озьыен, цензура сярысь вераськыны луэ? Мар воштэмын-тупатъямын вал?Элита кыспын адӟытон ӧй вал. Мон озьы шуыса тодӥсько. Юмшан57 Петырез исан пон-на озьы гожтӥз. Мед дыртоз

Дарали, «Пузкар» фильмез гожтӥсь луыса, кызьы шуысалыд, пӧрмиз-а фильм яке ӧзгес пӧрмы-а?Сценарий секытэнгес гожтӥсь-киз. «Узы-борыез» шудыыса кадь гожтӥ, тазэ нош ялан ча-клкаськыса, Петырен кереты-са: кытчы мар. Мон понна пӧр-миз сериал. Оло озьы кулэ но вал, дыр. Зритель юа: ку про-должениез? Нош азьланьтӥсь-конэз уз луы, конечно. Сыӵе ни сюжет - “пасё”. Одӥгез но линия

пумозяз вуттэымтэ. Сериал лэ-сьтыны “юрттӥзы” операторъ-ёс но.

«Узы-боры» туж вакчи дыр куспын туж популярной луиз вал, «Пузкар» маке шыпыт “кошке”. Малы шуысалыд?«Узы-борыез» лэсьтыку, ми трослы золгес эшъяськиськом вал. Соку ог-огмес ӟеч ӧм на тодэ. Со вал удмурт калыклэн чагыр малапнэз – та малпан ик огазеяз, дыр. Кино соку ик бугыртӥз удмуртлыкез. Али

шуыса. Цензура ӧй вал. Тау, ки-номес “властьёс” ӧз тупатэ. Бу-ямы-утялтӥмы кулэтэмзэ гинэ, ватсамы крезьгур. Со вал чер-новой версия, режиссёръёслы учкыны.

Нырысетӥзэ фильмез Таллиннысь бадӟымаз залын возьматыны кылдӥз вал. Мар малпанъёсыд вань выльзэ киноез Эстон шаере вуттонэн?Шумпотыса возьмато киноез Эстониын! Тем более, сӥзьыл ӧтизы модалиосын Тартуе, пӧрмиз ке – мыном.

Кытчы азинскоз удмурт кинематография азьланяз, мар малпаськод?Малпасько, удмурт кино али азинскоз «Инвис» кинопоттон-нилэн мытэм сюрестӥз. Кыл-доз правильной удмурт кино – совето союзлэн кутсконаз кадь. Александровлэсь кино-оссэ тодады вае, «Свинарка и пастух», «Волга-Волга»... Соин валче кылдэ арт-хаус: Чимали, Чудья Жени, Корнилов. Соос кема уз огазеяське на. Озьы, кызьы огазе уг быгато луыны удмурт кырӟан но удмурт кы-рӟанлы ремикс.

Петер Палган «Пузкар» сярысь:

«Пӧрмысал ке, кино туж шимес луысал» Киноез Даралиен ӵош малпа-мы. Малпанмы сыӵе вал: мед со луоз туала, яркыт, малпась-кытӥсь кино, егитъёс сярысь. Куинь валтӥсь герой сяна ньылэтӥез но вань – Ижкар. Кыкнамылэн улонамы шоркар-мы туж трос инты басьтэ – мон тӥни сое огвакытэ яратӥсько но адӟемпотостэм карисько. Со егит удмуртъёсты ӟучомытэ уго, калыклэсь культуратэк кылем пудо лэсьтэ. Тазэ возь-матыны оло рос-прос ӧм бы-гатэ на. Пӧрмысал ке, кино туж шимес луысал. Зэмос югдур кинолэсь трослы кышкытгес

уго. Нош кызьы ке уг поты вал учкисьёсмес зол вӧсь карем-мы. Соин ик Дарали тыршиз тросгес ирония, юмор пырты-ны. Эффект нош таӵе луиз – ки-ноын трос проблема ӝутэмын. Зэмос улонысь суредъёс вӧзын трос утопия но вань. Куд-ог интыосын трос оскон, мукетъ-ёсаз нош – песимизм. Ваньмыз суро-пожо. Удмурточка блогаз шонер гожтӥз: „Малы одӥг ки-ное одно ик сомында вӧсь ка-рись проблемаосты пыртӥзы?» Азьлань трос удмурт киноос луозы на уго, маке кельтоно вал вуоно ужъёслы но.

Муш НадиЮамын-гожтэмын южтолэзе

Page 7: Oshmes 2014 N8

7

1 • Удмурт ӝыт Муш Нади до-

рын. 13.00.• Удмурт калык та нуналэз

Валъёслы шутэтскон шуэ вылэм. Та нуналэ сиес тӥр-лык вуро вылэм.

• Пиосмуртъёслэн но веганъ-ёслэн калыккуспо нуналзы.

• Финляндиын та нуналэз Kerki шуо. Быро вань сӥзьыл ужъёс, пудо пастуке пота-мысь дугдэ. Вуж ар быре, вы-лез кутске. Та вакытэ, оско финнъёс, кулэмъёслэн лулъ-ёссы берто. Керки кылын финнъёс нимало мае ке но берпуметӥзэ (берпуметӥез куар, берпуметӥез бызьымтэ ныл семьяын) яке мае ке но нырысетӥзэ (нырысетӥ зор, нырысетӥез нунок).

2• Уробо куштон нунал шуо та

нуналэз удмуртъёс.

3• «Ошмес» ансамбльлы - 1

арес!• Лудорвайын луоз Бы-

гатонлык уй: https://w w w . f a c e b o o k . c o m /events/718150021594079/ ? r e f _ d a s h b o a r d _ f i l t e r = upcoming & sid_ remin der = 873137121513177088

4• Удмурт Элькун нунал.• Ижысь «САХАР» магазинын

пуксённуналлы быдэ – уд-мурт ӝытъёс.

• Пудо вандон. Быдэ вуон орт-чытон нунал удмурт дырпу-сын.

6• 6. – 9. шуркынмонэ Тал-

линнын Suurhall-ын ортче Mardilaat.

• Та нунал сӥземын инкуазез утёнлы.

• 19.00 «Artis» кинотеатрын нырысьсэ возьматэмын луоз «Allan» фильм.

7• Корос лэсьтыны пулъёс да-

сян нунал шуо та нуналэз удмуртъёс.

• Россиын пусъё октябрь ре-волюцилэсь нуналзэ.

8• КВН-лэн калыккуспо нуна-

лыз.

9• Та нунал дуннеын сӥземын

фашизмез, расизмез но анти-семитизмез дугдытонлы. Та нуналэ ортчыто ядер ожтӥр-лыклы пумит акциос.

• Эстониын пусъё атайёслэсь нуналзэс.

10• Mardipäev шуо та нуналэз

эстонъёс. Та нуналлы вань сӥзьыл ужъёс йылпумъя-мын, кылемын на етӥн ужъёс. Кенэмлэсь гозы пунылӥзы. Mardipäev нуналэ воргоронъ-ёс, дӥсьсэс мыдлань дӥсяса, ымнырзэс тодмантэм карыса, коркась корка пӧртмаськы-са ветло вылэм. Юало вылэм, нылпиос лыдӟиськыны быга-то-а, егит нылъёс киуж ужа-ны быгато-а, семьяын вань ужъёс ужамын-а. Пӧртмась-кисьёсты куно каро вылэм виртремен, йыды табанен, пӧзьтэм сылалтэм кӧжыен, сурен. Пӧртмаськисьёслы но-мыр но ӧд ке сёты, ар уз удал-ты шуыса оско вылэм.

• Та нунал дуннеын егитъ-ёслэн, бухгалтеръёслэн но то-дослэн нуналэнызы ялэмын.

11• Вордӥськем нуналзэ пусъе

Муш Нади.• Польшалэн эрико луон нуна-

лыз.

12• Пневмония висёнлы пумит

нюръяськон нунал.

13• Ремесленниклы курег лым

пӧзьтон нунал шуо та нуналэз удмуртъёс.

• Юзабилити дунне нунал. Озьыен, та нуналэ данъяло котьмае, мар улонмес капчи-ятэ.

• Озьы ик та нуналэ пусъё сукыръёслэсь нуналзэс.

• «Ошмес» кырӟан. 17.00.• Ижын ортче ДАРТ юмшан:

http://vk.com/udmdart

14• Вордӥськем нуналзэ пусъе

тодосчи-этнолог но фолькло-рист Татьяна Миннияхмето-

ва.• 14 – 19. шуркынмонэ уд-

муртъёс сӥзьыл пӧртмаськон дыр шуиллям.

• Диабетлы пумит нюръяськон нунал.

16• Чиданлы сӥзем калыккуспо

нунал.• Озьы ик быдэс дуннеын тун-

нэ тодазы ваё сюрес вылын луэм шудтэм учыръёсын кулэмъёсты.

17• Калыккуспо студент нунал.

18• Латвилэн эрико луэм нуна-

лыз.• Россиын пусъё Дед Морозлэсь

вордӥськем нуналзэ.

20• Йӧ вылэ тылскон шуо уд-

муртъёс та нуналэз.• Философилэн калыккуспо ну-

налыз.• Озьы ик та нунал дуннеын

тамаклэсь куштӥськон нунал луэ.

• «Ошмес» кырӟан. 17.00.• Ижкарын – удмурт позы-

ръяськон: http://vk.com/yumshan57

21• Коньы вуон нунал шуо та ну-

налэз удмуртъёс. Пӧйшурась Нюлэсмуртлы кузьым сётэ вылэм.

• Та нуналэ ик Пинал брагаез пусъё вылэм.

• Дуннеын та нунал ӟечбуръ-яськон нуналэн ялэмын.

• Озьы ик пусъё телевиденил-эсь нуналзэ.

22• Куала ӵогон, Инву утчан ну-

нал шуо та нуналэз удмуртъ-ёс.

• Сильтӧл но Гудыри мумы, пе, сюан шудо та нуналэ, шуо уд-муртъёс.

23• Воршудлы кисьтон нунал та

нунал удмурт дырпусын.

24• Вордӥськем нуналзэ пусъе

Айки Хауг.• Вумурт но Нюлэсмурт, пе,

сюан шудо. Мудорез выльдон

ШУРКЫНМОН / NOVEMBER

нунал но шуо та нуналэз уд-муртъёс.

25• Kadripäev шуо та нуналэз

эстонъёс. Катерина ыжъёсты утись вылэм. Соин ик уг яра вылэм та нуналэ ыжъёсты вандыны яке вӧсь карыны. Та нуналэ пӧзьто вылэм парсь яке ӟазег сӥль. Пудолы но та нуналэ ӟеч сиён сёто вылэм. Толалтэлы дасяло вылэм вӧй. Вӧй шуккыку муртъёсты кор-ка уг лэзё вылэм, вӧй мурт синлэсь кышка шуыса. Вӧй шукко вылэм кезьыт йӧлвыл-лэсь, шунытэзлэсь вӧй че-скыт уг, пе, луы. Кадри нунал йылолъёс Mardipäev йылолъ-ёслы тупало вылэм: калык эктэм, шулдыръяськем, пӧрт-маськем. Пӧртмаськисьёс дӥсяло вылэм тӧдьы дӥсь, сьӧразы куто вылэм пуйы, отчы кӧжы люкало вылэм: кин тросгес кӧжы люкалоз, солэн арез но умойгес ортчоз.

26• Информацилэн калыккуспо

нуналыз.

27• «Ошмес» кырӟан. 17.00.

28• 28.–29. шуркынмонэ «Ошмес»

ансамбль быгатэмзэ возьматэ Ригаын.

• Та нунал октӥськонлы пумит нуналэн ялэмын, та нуналэ вузкаронниосысь номыр но басьтыны уг яра.

29• Вордӥськем нуналзэ пусъе

Алевтина Терехова.

30• Вордӥськем нуналзэ пусъе

Ольга Егорова (Трошкина).• Пельнянь кынтон, тылобурдо

чалмон нунал шуо та нуналэз удмуртъёс. Та нуналэ коркась жагез но поттыны уг яра, пе.

• Эстониын пусъё нырысетӥ адвентэз.

• Россиын пусъё анайлэсь ну-налзэ.

• Дуннеын пусъё информациез утён нуналэз.

Page 8: Oshmes 2014 N8

8

Eesti Folkloorinõukogu KUTSUB!

PÄRIMUSLIKUD PÄRASTLÕUNAD

PEREGA Tallinna Rahvaülikoolis (Vene tn 6) 8. novembril, 13. detsembril 2014

Laupäeva pärastlõuna olgu enda ja pere päralt! Alustame hubaste pärimuslike pärastlõunatega, kuhu on oodatud kõik pereliikmed (vanaemad ja vanaisad, emad ja isad, lapsed,

lapselapsed), et teha midagi päevakohast ja kõigile jõukohast üheskoos ning teadjate ja oskajate juhendamisel.

Toimumisaeg: iga kuu teine laupäev kell 14.00 – 18.00. Jätkub 2015. aastal Mida kaasa: kerget toidupoolist ühisele lauale

Osalustasu: 6 eurot Täpsem teave: Ene Lukka-Jegikjan – Eesti Folkloorinõukogu koolitusjuht ([email protected]; 56240043)

Pärastlõunate sisu 8. novembril: sanditamine, laulud, laulumängud ja tantsud, rahvuslikest paeltest helkurite valmistamine.

Kreete Viira, Lembe Sihvre 13. detsembril: valmistumine jõuluajaks, meeste laulud ja mängud, mänguasjade valmistamine

Eestvedajad Kulgemine aastaringis 2014

Aastaaja laulud, laulumängud, tantsud, kombed ja tavad ja muu asjakohane tegevus – mihklipäev, hingedeaeg, kadri- ja mardisanditamine, jõuluaeg.

LEANNE BARBO (rahvalaul, pillimuusika, pärimustants), AHTO KAASIK (kombestik, laulmine),

TIMO KALMUS (laulmine), KRISTIINA KAPPER (pärimustants, laulumängud),

TARMO KIVISILLA (roo-, kõrre- ja pajupillide valmistamine ja mängimine), LAURI LAASIK (muinasajaloo taaskehastamine),

ENE LUKKA-JEGIKJAN (rahvalaul, laulumängud), MARET LEHTO (muhu laulud, merelaulud),

ILLIKA LÕHMUS (rahvalaulud ja tantsud lastele), ELVI NASSAR (seto laulud ja tantsud),

ÜLLE PALTSER (rahvalaul ja – tants, laulumängud), KREETE VIIRA (rahvalaulud, laululumängud),

JANIKA VIILMAA (rahvalaul ja – tants, laulumängud).

Käeline tegevus Igal kokkusaamisel saab meisterdada midagi kergesti õpitavat.

ULVI KALMET (rahvuslikud paelad, rokokoo-, paeltikand, paberi taaskasutamine, pakutrükk), MARET LEHIS (lihtsad peakatted ja prossid),

MALLE MAARITS (viltimine ja tikkimine), LEMBE SIHVRE (rahvuslikest paeladest helkurid, mänguasjade valmistamine jm),

ANNELI SÄRE (kangakudumine väikestel kangastelgedel kohapeal) jt.