pcelar_mart_2007

^lanstvo u SPOS^lanstvo u SPOS-u-u^lanstvo u Savezu p~elarskih orga-

nizacija Srbije ostvaruje se prekodru{tava p~elara po slobodnom izboru.^lanarina u 2007. godini za ~lanovep~elarskih organizacija iz Srbije iznosi1 100 dinara, iz Republike Srpske 28,8KM, iz Federacije BiH 40,5 KM, izHrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5 273tolara, za p~elare iz Crne Gore,Makedonije i ostalih inostranih zemaljagde se ~asopis {alje obi~nom po{tom 32evra, a gde se {alje avionom 40 evra.^lanstvo podrazumeva dobijanje 12brojeva ~asopisa P~elar.

Ra~un SPOS-a:160–17806–08

Saradnja Saradnja sa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.Redakcija zadràva pravo redigovanjatekstova. Za sadràj tekstova odgovara-ju autori, a za sadràj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasno nave-du izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za p~elare

{tampan je 1883. godine u Beogradupod imenom „P~ela“. Potom je {tam-pan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896.godine u Sremskim Karlovcima. Od1899. godine nastavlja da ga izdajeSrpska p~elarska zadruga u Rumi.„P~elar“, organ Srpskog p~elarskogdru{tva, izlazi od 1. januara 1898.godine u Beogradu. Januara 1934.godine spojili su se „P~elar“ i „Srpskip~elar“ i od tada izlaze pod nazivom„P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ„P~elar“ je 1973. godine odlikovanOrdenom zasluga za narod sa srebrnimzracima za izvanredne zasluge, popular-isanje i unapre|enje p~elarstva, aKulturno-prosvetna zajednica Srbijedodelila mu je 1984. godine Vukovunagradu za rad u razvoju kulture uSrbiji.

Tira`: 13 500. [tampa: Kolorpres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, [email protected]

Fotografija na naslovnoj strani: Napredni novosadskip~elari u prole}nom obilasku p~elinjaka

Foto: Rodoljub @ivadinovi},@itkovac

âsâsopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvo o PÊLARPÊLARSavez p~elarskih organizacija Srbije

Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63 [email protected], www.spos.info, [email protected]

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}024/753-771, 063/510-598, [email protected]

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoljub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510

[email protected]

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Bosiljka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi},Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi},

Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Kreculj (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac),

Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad),

Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Hunjadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brnjada (Bar, CrnaGora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i}

(Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina),Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), AleksandarMihajlovski (Skoplje, Makedonija), Franc Prezelj (Kamnik, Slovenija),

Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad êko (Banja Luka, Bosna i Hercegovina),

Dr vet. med. Irena Dìmrevska (Skoplje, Makedonija), Franc [ivic (Ljubljana, Slovenija)

2007

APIMONDIA Foundation

APISLAVIA

PÊLAR, mart 2007. 97

Sadik âmdì} O IZGRADNJI SA]A IZUGLA FARAROVEKO[NICE 107Davna{nja èlja p~elara je danateraju p~ele da grade sa}ebez oì~avanja satnih osnovaili ~ak i bez satnih osnova.

Fararova ko{nica pruà takvu mogu}nost, {tootvara perspektivu novog na~ina p~elarenjaAnton Zor

PROBLEMISA VOSKOM 111Problem sa zaga|enimsa}em polako se iz teorijeseli u praksu. Apsolvirajteovaj veliki p~elarski prob-lem na vreme, jer su za

njegovo re{avanje neophodne godine radaMilan Jovanovi}

POVRATAK U BUDU]NOST 112Bolje poznavanje uticajaljudi na okolinu utica}ena humaniji odnos premap~elama i dobijanje neza-

ga|enih p~elinjih proizvoda Zvonko Bari{i}

PARAFINISANJE KO[NICA 121Nau~ite kako da efikasnoza{titite ko{nicu od negativnihklimatskih uticaja

KKo ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elaro ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar..KKo zna, neka uìva u obnavljanju gradiva. o zna, neka uìva u obnavljanju gradiva.

KKo zna bolje, neka to i napi{e. o zna bolje, neka to i napi{e.

Milan ]irovi}

PISMO PÊLARIMA ZA MART 99

Dobrosav Be{inovi}

PLASTI^NA FOLIJA U RAZVOJNOM PERIODU 102

Svetislav M. Baki}

PRIPREMA ZA BAGREMOVU PA[U 105

Sadik âmdì}

O IZGRADNJI SA]A IZ UGLA FARAROVE KO[NICE 107

Anton Zor

PROBLEMI SA VOSKOM 111

Milan Jovanovi}

POVRATAK U BUDU]NOST 112

Zoran Rai~evi}

PROJEKAT KONTROLE ZDRAVSTVENOGSTANJA PÊLINJAKA I ISPRAVNOSTIMEDA NA JUGOISTOKU SRBIJE 119

Zvonko Bari{i}

PARAFINISANJE KO[NICA 121

Rodoljub @ivadinovi}

DOMA]A PAMET U SRPSKOJPÊLARSKOJ INDUSTRIJI 123

SKUPOVI 125

SKUPOVI I REPORTA@E 127

KALENDAR VA@NIJIH PÊLARSKIH SKUPOVA U NAREDNOM PERIODU1 – Vinkovci, IV p~elarski dani, 9, 10. i 11. III 2007. 2 – Celje, Me|unarodna prodajna izlo`ba i savetovanje p~elara, 17, 18. III 2007. 3 – Lajkovac, Dani p~elarstva Lajkovac, 25. III 2007. 4 – Istanbul, Prvi kongres p~elarskih organizacija Balkanskih zemalja, 29. III – 1. IV 2007.5 – Crnajka kod Majdanpeka, II Delijovanski dani p~ela, 31. III 2007. 6 – Arilje, Dan p~elarstva u Arilju, 1. IV 2007. 7 – Kamenovo, Dani mlavsko-homoljskih p~elara, 14. IV 2007.

IIzzddvvaajjaammoo iizz ssaaddrr`̀aajjaa

98 PÊLAR, mart 2007.

Va{ urednik je proteklih dana imao brojneobaveze oko organizacije seminara o HACCP-u i dobroj p~elarskoj praksi, koji je predsta-vljao ogroman izazov za sve p~elare Srbije.Rad bez radnog vremena na tom projektu jeu~inio da ovaj broj P~elara kasni par dana, alise nadam da ne}ete zameriti. Posao koji jeura|en na pomenutom seminaru ima}e dale-kose`ne pozitivne efekte na srpsko p~elarstvoi pomo}i mu da se na vreme prilagodi novimstandardima i propisima koji nas o~ekuju izdana u dan, onim tempom kako se pribliàva-mo Evropskoj Uniji. Prvi korak je na~injen.Svi moraju da ga savladaju kako bi mogli dakrenemo dalje.

Naravno, sve nas ovih dana najvi{e zaoku-plja prole}e koje je poranilo oko 25 dana, akoje suditi prema stanju vegetacije. To ima i do-bre i lo{e strane, kao i sve u ìvotu. Dodu{e,od mnogo presudnijeg zna~aja bi}e vremen-ske prilike u narednom periodu. Li~no sam vi-{e zabrinut zbog izrazito suve zemlje, jer ovezime nije bilo dovoljno padavina u ve}em de-lu Srbije, nego zbog ranog prole}a. Vlage imado dubine a{ova, ispod toga je neverovatnosuvo. Definitivno je da }e prognoza pa{euglavnom zavisiti od koli~ine prole}nih pada-vina, a koliko }e ih biti, vide}emo.

ZA[TO KASNI ISPORUKA PÊLARA U prva dva meseca ove godine, dosta na{ih ~lanova nije dobilo januarski i februarski broj

~asopisa na vreme, saglasno svojoj dosada{njoj navici i ustaljenoj praksi SPOS-a. Mnogi se ja-vljaju telefonom, pitaju za razloge, a po neki i veoma ù~no protestvuju. Po{tovane kolegeni-ce i kolege, molim vas najljubaznije za razumevanje i strpljenje za jo{ malo vremena. Tako|evas molim da imate na umu, da je zna~ajan rast ~lanova i pretplatnika iz inostranstva, da jeove godine zbog registracije p~elinjaka potrebno upisati mnogo vi{e podataka o svakom ~la-nu nego {to je to bilo do sada i da je veoma mali broj dru{tava p~elara koristio digitalnu op-ciju uno{enja podataka za svoje ~lanove. Dakle, preko 90% podataka o na{im ~lanovima uno-si se ru~no u ra~unar, pa sve to traje dosta sporo. Pored sekretara SPOS-a, na unosu podata-ka o ~lanstvu, nedavno su angaòvani i honorarni saradnici kako bi ovu akciju uspe{no prive-li kraju. Imajmo na umu da je pro{le godine bilo ne{to preko 9 400 ~lanova SPOS-a, a da }eu ovoj godini taj broj biti pove}an za oko 50%. Sigurno je da u narednim mesecima ovakvihproblema ne}e biti i ~asopis }e stizati na vreme.

Unapred, hvala na razumevanju! Predsednik SPOS-a, @ivoslav Stojanovi}

NOVI CENOVNIK OGLASA (vaì od aprilskog broja) 1) Zadnja strana korica 20 930 dinara (15 697,50 sa popustom)2) Polovina zadnje strane korica 11 960 dinara (8 970 sa popustom) 3) Unutra{nja strana zadnje korice 17 940 dinara (13 455 sa popustom) 4) Polovina unutra{nje strane zadnje korice 10 465 dinara (7 848,75 sa popustom)5) Unutra{nja strana (134×194 mm) 15 697 dinara (11 772,75 sa popustom)6) Polovina unutra{nje strane (134×95 mm) 8 970 dinara (6 727,50 sa popustom) 7) Tre}ina unutra{nje strane (134×63 mm) 7 475 dinara (5 606,25 sa popustom) 8) êtvrtina unutra{nje strane (134×45 mm) 5 980 dinara (4 485 sa popustom) 9) Osmina unutra{nje strane (65×45 mm) 4 485 dinara (bez popusta) 10) Mali oglasi za ~lanove SPOS-a: – 60 dinara po re~i, uz minimalnu cenu jednog malog oglasa od 600 dinara11) Mali oglasi za organizacije, privrednike i ostale:– 90 dinara po re~i, uz minimalnu cenu jednog malog oglasa od 900 dinara– Popust od 25% se odobrava samo za oglase koji su upla}eni unapred za 6 meseci. – Za ogla{iva~e iz inostranstva cenovnik ogla{avanja se uve}ava za 50%.

Sre}an 8. mart damama èle SPOS i redakcija

~asopisa P~elar!Re~ uurednika


P~elinja dru{tva ulaze u mart sa ve} ranijezapo~etim leglom iz kojeg se ve} ra|aju mladeletnje p~ele. Njihov broj raste iz dana u dan,istim tempom kojim je matica u februaru po-lagala jaja. Istovremeno, postepeno izumirustare zimske p~ele, vr{i se smena generacija,koja }e biti sasvim zavr{ena tek u aprilu.

Zimske p~ele su u to vreme veoma iscr-pljene, zalihe hranljivih materija (belan~evina,masti) u njihovom telu su smanjene, utolikovi{e ukoliko je stepen zaraènosti varoom ve-}i. U jakim p~elinjim dru{tvima zapaà se blagporast brojnog stanja p~ela, u srednje jakimtaj broj ostaje skoro nepromenjen, a u slabimse brojno stanje p~ela ~ak vidno smanjuje.

Pove}anjem broja mladih p~ela, pove}avase i potencijal p~elinjih dru{tava da neguju le-glo, matice pove}avaju tempo leènja jaja, {toobezbe|uje kasnije ubrzano ja~anje zajednica.P~elar treba samo da podrì ubrzanje tog raz-voja.

Utopljavanje ko{nica se obi~no vr{i sa ne-koliko slojeva novinskog papira iznad poklop-ne daske gde su toplotni gubici najve}i. Obla-ganje ko{nica sa strane nekim izolacionim ma-terijalom, u na{im uslovima je necelishodno.

Ako je gornje leto bilo otvoreno, treba ga za-tvoriti, a donje otvoriti da bi kroz njega p~elemogle iznositi iz ko{nice mrtve p~ele i drugune~isto}u. Pojava vlage, zbog koje neki p~elariuglavnom i otvaraju gornje leto, sada prakti~-no nije mogu}a jer je za negu legla p~elamapotrebna velika koli~ina vode, a zajednica uovom periodu ve} sasvim korektno moè daorganizuje svaku vrstu ventilacije. Gubitak to-plote moè da se umanji zatvaranjem ulica od-ozgo plasti~nom folijom.

Podsticajno prihranjivanje

To je jedna od najzna~ajnijih mera za ubr-zanje prole}nog razvoja. U prvoj polovinimarta u tu svrhu moè se koristiti {e}erno-medno testo (poga~a), a od polovine martamoè se davati i sirup. Mnogi p~elarski stru~-njaci, jedan od njih je i profesor Lebedev, tvr-de da poga~a isto tako stimuli{e razvoj zajed-nica kao i sirup. Naime, i poga~a stvara utisakunosa, stvara se potreba za ve}im unosom po-lena, {to zajedno pospe{uje razvoj legla. Osimtoga, poga~a data direktno na satono{e zatva-ra ulice sa gornje strane i znatno spre~ava gu-

PISMOPISMOPÊLARIMAPÊLARIMA

ZAZA MARMARTT

Prof. dr Milan ]irovi}Ul. Slova~kih pobunjenika br. 6 34000 Kragujevac (034) 318-037, (064) 58-93-504

Foto: Arsi}


bitke dragocene toplote iz gnezda. Istovreme-no, upija vlagu u ko{nici nastalu pove}anompotro{njom meda koja u martu iznosi bar 3 do4 kilograma.

Poèljno je, makar u prvoj polovini marta,p~elama davati ne obi~nu, ve} oplemenjenupoga~u. U to vreme je unos cvetnog praha re-lativno mali ({to ove godine nije slu~aj), te uishrani p~ela obi~no nedostaju proteini, vita-mini i minerali, pa ih treba dodati bar delimi~-no kroz razne dodatke za oplemenjivanje po-ga~e: suvi polen, kvasac, obrano kravlje mlekou prahu (re|e obi~no), obezma{}eno sojinobra{no i sli~no {to literatura preporu~uje. Tusu i vitaminske tablete, kobalt, morska so(0,5 g na kilogram poga~e). Ako se dodajucvetni prah i med, oni moraju poticati sa vla-stitog (zdravog) p~elinjaka (prisustvo sporaameri~ke truleì u medu moè se proveriti unekim veterinarskim institutima u Srbiji). Pe-karski kvasac prethodno treba inaktivirati,kratkotrajnim kuvanjem, recimo u malo mle-ka (3 do 5 minuta) da se ubiju kvasne gljivice.Proteini iz mleka skoro u potpunosti se koristeza pospe{ivanje razvoja legla, a proteini izkvasca za stvaranje rezervnih hranljivih mate-rija u telu p~ele. Zna~i, u martovskoj poga~imleko je korisniji dodatak od kvasca. Preporu-~uju se slede}i procenti dodataka: 3–7% po-lena, 5% kvasca, 5% sojinog bra{na ili 3%mleka u prahu. Ako se ovi dodaci kombinuju,ukupna njihova koli~ina ne treba biti ve}a od10–15% mase poga~e.

Od polovine marta nadalje, do kraja pod-sticajnog perioda, zbog dovoljnog unosa pole-na iz prirode, moè se p~elama davati obi~napoga~a napravljena samo od {e}era u prahu imeda. Moè se koristiti i sirup 1:1, u malimporcijama svaki ili svaki drugi dan. Napomeni-mo da podsticajna prihrana poga~om ili siru-pom stimuli{e p~ele na ve}e uno{enje polena,{to veoma lepo uti~e na njihov razvoj.

Obezbe|ivanje zaliha meda

Eksperimentalno je dokazano da se u pro-le}nom periodu mogu uspe{no razvijati samoona p~elinja dru{tva ~ije su zalihe meda ve}eod 10–12 kg (3 puna DB ili 4 LR rama), i tajnivo ne sme da se smanji tokom ~itavog raz-vojnog perioda. Samo kod takvih dru{tavapodsticajno prihranjivanje da}e èljeni efekat.Takvo stanje se moè utvrditi pri prvom pro-le}nom pregledu kod onih dru{tava koja su za-zimljena sa dovoljnim zalihama. Ako pomenu-tih zaliha meda nema, p~ele }e instinktivno{tedeti hranu, smanji}e izlu~ivanje mle~a i is-hranu larvi, ra|a}e se sitne p~ele sa skra}enimìvotnim vekom i nedovoljno razvijenim `le-zdama, {to ne samo da }e se odraziti na sma-njenje brojnog stanja p~elinjeg dru{tva i sma-njenje iskori{}enja prve pa{e, ve} takve p~elene}e mo}i adekvatno da odgaje ni naredne ge-neracije p~ela zbog svog sopstvenog nepotpu-nog fiziolo{kog razvoja.

Zato, {to pre, ~im se u martu stvore po-godni uslovi, treba nedostaju}e zalihe nadok-naditi ugroènim zajednicama. Ili ramovimasa medom iz rezerve ili, ako njih nema, dava-njem meda razre|enog vodom ili sirupa. Opti-malna koncentracija sirupa za ovu namenu je3:2 u korist {e}era. P~ele }e od takvog sirupa,na svaki kilogram dodatog {e}era, napravitizalihu od jednog kilograma {e}ernog meda.Ovaj pokazatelj pomo}i }e nam u odre|ivanjukoli~ine dodatog sirupa. Treba ga davati u {tove}im porcijama, uve~e. Tako stvoreni ve{ta~-ki med jeste prazna hrana (bez vitamina, mi-nerala, proteina), ali }e ovi elementi biti iteka-ko nadokna|eni iz obilnog unosa polena uovom periodu.

Otvaranje }elija sa medom

Razvoj p~elinjih dru{tava u martu moè seznatno podsta}i ve~ernjim otvaranjem sa}a samedom u maloj povr{ini (oko 1 dm2). Pogre-{no je otvarati }elije sa medom na krajnjim ra-movima u prole}e, jer jedan deo tog medap~ele odnose u centralni deo gde je leglo i blo-kiraju maticu u leènju jaja. Bolje je otvaranjevr{iti na ramovima sa leglom jer }e se na tajna~in, osloba|anjem od meda, stvoriti dodat-na povr{ina sa}a pogodnog za zaleganje. Isto-vremeno, to }e stimulativno delovati na mati-

Sl. 1

Leglo

Med

Leto


cu da ubrzanije polaè jaja, a same larve u le-glu bi}e bolje hranjene. Dakle, ova operacijapogoduje i pove}anju brojnosti p~elinjeg dru-{tva, ali i pove}anju kvaliteta odgajenih p~ela.Osim toga, smanjenje mednih venaca (mednekape) u centralnim ramovima, obezbe|uje ka-sniji lak{i prelazak p~ela u medi{ni prostor.Naime, prime}eno je da veliki medni venci ugornjem delu medi{nih ramova, mogu ne sa-mo oteàti prelazak p~ela u medi{ta, ve} u ne-kim slu~ajevima predstavljati i nepremostivubarijeru za taj prelazak.

Okretanje ramova ili plodi{tau celini za 180°

Krajem marta i na dalje, podsticajni razvojja~ih p~elinjih dru{tava moè se vr{iti okreta-njem svakog drugog plodi{nog rama za 180°.Kako je leglo uvek bliè letu, a med udaljenijiod njega (slika 1), to se okretanjem rama vr{ireme}enje gnezda, leglo se udaljava od leta, amed mu se pribliàva. P~ele ne trpe „razore-no“ gnezdo, teè da uspostave prirodno sta-nje, pa med na okrenutom ramu koji se na{aou blizini leta intenzivno odnose i razme{tajuna „bezbednija“ mesta, udaljenija od leta, dokjedan deo pojedu. Tako se osloba|a veliki broj}elija u koje matica moè poloìti jaja, a isto-vremeno se dodatnom ishranom p~ela vr{ikontinualna stimulacija matice da zaleè.

Treba imati u vidu da ovo ne smemo pri-menjivati kod slabih dru{tava, jer mali brojp~ela ne moè pokriti razbijeno leglo, pa seono moè prehladiti. Okretanje ramova se ne

preporu~uje (bar u martu) u brdskim reoni-ma, zbog o{trije klime.

Manje opasan na~in, {to se ti~e prehla|i-vanja legla, jeste okretanje celog plodi{ta za180°. Ovim okretanjem, celokupno leglo sepribliàva zadnjem zidu ko{nice, a med pred-njem zidu, ka letu. Leglo zahteva veliku koli-~inu vazduha (zato ono i kre}e u delu ramakoji je najbliì letu), dok je med u blizini letau opasnosti da bude „oplja~kan“. To inspiri{ep~ele da med sa tog mesta odnose dublje u ko-{nicu, jedan deo pojedu, pa se opet vr{i stimu-lacija matice da polaè vi{e jaja. Ovakav na~inrada se moè primenjivati u bilo kom delumarta. Jedina mu je mana {to je to fizi~ki itehni~ki veoma zahtevan posao.

Metoda Blinova

Metoda Blinova sluì za podsticanje razvo-ja srednje jakih i slabih zajednica. Po~etkommarta, po lepom vremenu i temperaturi iznad15 °C, svi ramovi sa leglom, p~elama i mati-com premeste se uz topliji bo~ni zid ko{nice.Do njih se stavi pregradna daska, a iza nje ra-movi sa medom i pergom oivi~eni drugompregradnom daskom (slika 2). Korisno je do-datno utopljavanje gnezda sa boka i odozgo.Leto {irine 2–4 cm treba da bude naspramramova sa leglom. Pregrupisavanje ramova naopisani na~in veoma je korisno:

1) Na ramovima sa leglom grupi{e se naj-ve}i broj p~ela {to pogodujeostvarivanju optimalne tem-perature i vla`nosti u tom de-lu.

2) Med koji se prete`nonalazi iza pregradne daske,p~ele ne smatraju „svojim“,pa ga nemilosrdno „plja~ka-ju“, prenose u plodi{ni deo, a delimi~no poje-du. Sve to pogoduje ubrzanom razvoju zajed-nice.

P~elar samo treba povremeno da vr{i pre-bacivanje ispra`njenih ramova u prostor samaticom ili da dodaje izgra|eno sa}e iz re-zerve da bi omogu}io matici maksimalno leè-nje. Kad se na ovaj na~in dru{tvo dobro razvi-je, treba pregradne daske izvaditi, a ramoverasporediti kao kod normalnih p~elinjih dru-{tava. U na{im uslovima, to se obi~no vr{i kra-jem aprila.

Sl. 2

U brdskim reonima u martu jo{ uvek moè da ima snega, pa tamo treba biti oprezan

sa primenom razvojnih mera koje razbijaju kompaktnost p~elinjeg gnezda


Prema pisanju Ljubena Radojeva, prime-nom metode Blinova, leglo moè da se pove}aod 50% do 80%. Kod jakih p~elinjih dru{tavaova metoda ne daje zadovoljavaju}e rezultate.

Glavni prole}ni pregled

Vr{i se u martu pri temperaturi iznad15 °C. Cilj pregleda je da se procene zalihehrane, zdravstveno stanje p~ela i ja~ina dru-{tva i ustanovi prisustvo matice.

Procenjivanje zaliha hrane vr{i se radieventualnog blagovremenog dopunjavanjaistih, o ~emu je ve} bilo re~i. Ako se prona|ebezmati~no dru{tvo, dodaje mu se matica izrezerve. Slabo, a zdravo, bezmati~no dru{tvotreba pripojiti nekom srednje jakom koje imamaticu.

Kada je re~ o zdravstvenom stanju p~ela, umartu najve}u pa`nju treba obratiti na noze-mozu. Da sumnjamo na ovu bolest, upu}uju

nas primetne tamne mrlje na satono{ama, zi-dovima ko{nice i na prednjem zidu ko{nice, iz-nad leta. Kona~nu dijagnozu postavlja veteri-narski institut. Obolela slaba dru{tva trebaspaliti, a ja~a dru{tva le~iti. Za le~enje se ne-kada koristio antibiotik fumagilin. Danas sete{ko nabavlja, a i saznalo se da je jako {tetanpo zdravlje ljudi i p~ela. âsopis P~elar je ve}pisao o alternativnim metodama suzbijanjanozemoze (italijanski ApiHerb, ekstrakt peli-na i ljuta paprika Milo{a Milosavljevi}a iz Ba-ljevca na Ibru, razne apitehni~ke mere i sli~-no). U Rusiji se ~esto koristi lek od ljute papri-ke. Dve veoma ljute paprike treba sitno isec-kati i preliti litrom toplog {e}ernog sirupa. Po-sudu poklopiti i ostaviti da stoji 24 sata. Zatimdobijenu masu treba izgnje~iti i bez ce|enja si-pati u hranilicu. Na ovaj na~in se le~e p~ele namanastirskim p~elinjacima u Rusiji i tamo no-zemoze nema, ali je ima na okolnim p~elinja-cima, gde se primenjuju hemijski lekovi.

PLASTI^NA FOLIJPLASTI^NA FOLIJA UA URRAZVOJNOMAZVOJNOM PERIODUPERIODU

Ing. Dobrosav Be{inovi}Ul. Proleterska br. 137/21, 19250 Majdanpek, (030) 582-130, (064) 381-7844

Izimljavanje je najkriti~niji period u ìvotup~ela. Tada p~elinje dru{tvo prelazi iz stanjarelativnog mirovanja u stanje velike aktivno-sti. Pri temperaturi u klubetu od 34–35 °C,matica po~inje da polaè jaja i novo leglo vi{ene dozvoljava da se klube pomera u pravcuhrane. To je po~etak zamene zimskih p~ela,koji kod optimalnog zazimljenog dru{tva trajeoko 30–35 dana. Ali taj period od izimljava-nja do po~etka bagremove pa{e je dosta nesta-bilan i kratak za optimalni razvoj p~elinje za-jednice. êsto p~elari smatraju da }e se jakadru{tva sa mladim maticama i dovoljnom koli-~inom hrane, dobro razvijati i napredovati bezpomo}i p~elara i bez obzira na vremensku ipa{nu situaciju. To nije uvek tako, jer p~elenerado otklapaju poklopljen med tako da dru-

{tva u izvesnom smislu gladuju, a matica pola-è jaja samo u ograni~enoj meri.

Mart i april su odlu~uju}i za razvoj. Tadase p~elinjoj zajednici mora pomo}i (hrana,utopljavanje, prostor, voda i drugo) kako biubrzali razvoj, jer su nauka i praksa potvrdileda je to i mogu}e i opravdano.

O ~emu moramo voditi ra~una tokom razvoja dru{tava za bagremovu pa{u?

Hrana nije samo osnov za opstanak p~ela,nego od njene koli~ine u ko{nici zavisi i brzinarazvoja. Utvr|eno je da se potro{nja hranemenja po periodima i to od oktobra do martaiznosi oko 53 g dnevno, u martu oko 195 g,

dok u aprilu kada ima i najvi{e legla dru{tvopotro{i oko 308 g hrane dnevno.

Ruska istraìvanja (N. G. Bila{) govore i otome da kod prisustva koli~ine meda u gnezduod 8–12 kg, p~ele su bolje odnegovale larve{to se odrazilo na ve}u prose~nu duìnu ìvo-ta p~ela, nego kada je u gnezdu bilo manjehrane. Bilo je vi{e legla za 24%, a u pa{i su vi-{e sakupljale meda (40,5 kg, dok su dru{tva samalim rezervama donela samo 26,9 kg). Pro-fesor Farrar je prvi utvrdio zna~aj snage dru-{tva, da jedno dru{tvo od 6 kg p~ela donosi 1,5puta vi{e meda nego {to bi zajedno donela ~e-tiri dru{tva od po 1,5 kg p~ela. Zato kod glav-nog prole}nog pregleda moramo pored oceneukupnog stanja p~elinjeg dru{tva da utvrdimokoli~inu i kvalitet hrane, da preduzmemo me-re utopljavanja, obezbedimo pojilice i napra-vimo plan razvoja.

Ako hrane ima dovoljno, moramo je stavi-ti u „aktivan“ poloàj kako bi se p~ele prinudi-le da je koriste. U praksi to radim sa plitkimmagacinom hrane koji se podbaci ispod DBplodi{ta.

Treba sagledati i va`nost vode i tehnikuutopljavanja. Utopljavanje tokom zime nijeimalo naro~itu funkciju, ali zato u prole}e ite-kako ima zna~aja. Pove}anjem legla rastu i po-trebe za vodom, pa se mora angaòvati i ve}ibroj p~ela vodono{a. Ustanovljeno je da kadasu p~ele dnevno izletale po nektar 10–15 pu-ta, po polen ne{to manje, dotle su vodono{eizletale i do 100 puta. Ali, u predpa{nom peri-odu veliki broj p~ela je angaòvan na odgojulegla, dok prema nekim podacima izletnicaima maksimalno 28%. Jo{ ako znamo da je-dan deo njih ~ine vodono{e, onda jo{ manjibroj p~ela ostaje na raspolaganju za unos nek-tara i polena. Deficit u vodi dolazi do izraàjaposebno no}u, te su p~ele prinu|ene da ranoizle}u i pri niòj temperaturi (8–10 °C). Nijete{ko predvideti posledice po p~ele koje bimorale da vodu traè u takvom okruènju. Ta-da one utro{e mnogo meda i svoje energije,~esto se vra}aju i bez ili sa zaga|enom vodom,a mnoge se i ne vrate. To umanjuje radnu spo-sobnost i skra}uje ìvot p~ela, {to neminovnouti~e na razvoj legla.

Veliki problem koji mu~i p~elare su nepo-voljne vremenske prilike kada p~ele nisu umogu}nosti da unose potrebnu im vodu. Tadase name}e pitanje kako p~ele re{avaju ovajproblem? Da li ima {tete i kolika je? Literatu-

ra upu}uje na to da vodono{e predaju vodup~elama „cisternama“, a one je svojim surlica-ma predaju p~elama hraniteljicama. Takvihp~ela ima uvek u odre|enom broju i deluju uvanrednim prilikama.

Iz prakse mogu da istaknem da p~elar mo-è i treba da pomogne. Kod prole}nog razvo-ja, va`nu ulogu ima koli~ina prirodne hrane uko{nici i snaga p~elinjeg dru{tva. Tada, pravo-vremeno postavljena plasti~na folija (drugapolovina marta) preko celog plodi{ta ima}e vi-{estruki pozitivni zna~aj (sme se koristiti samofolija sa sertifikatom za prehrambenu industriju– napomena urednika). Ako je dru{tvo solid-no jako i sa optimalnom koli~inom hrane, unjemu }e uvek biti srazmeran broj p~ela „ci-sterni“. Uz pomo} ovih p~ela i uz kondenzova-nu vodu na foliji, ali i vodu iz otklopljenog me-da, lak{e }e se premostiti krizni period kadaunos vode nije mogu}.

Prime}eno je da p~ele izle}u kasnije negoiz ko{nica bez folije. Po meni, razlog ranog iz-leta je è|, a ne nektar.

I u radu sa folijom, kao i kod primene po-ga~a, dolazi do {tetnih posledica ako se neupotrebljavaju u optimalnom vremenskomperiodu. Kada se p~elama rano daje poga~a,one imaju ogroman deficit vode. Za pretvara-nje ve{ta~ke hrane u p~elinju hranu, p~ele tre-ba da utro{e puno energije za razgra|ivanje{e}era (saharoze) u monosaharide, glukozu ifruktozu. Za to su potrebne belan~evine kojep~ele koriste iz polena. Ali ako ga nema, onetro{e belan~evine iz svog tela i kada se i te mo-gu}nosti iscrpe, onda tro{e belan~evine iz tru-tovskog legla ako ga ima, a ako ne, onda izlarvi p~ela radilica. To sigurno nepovoljno uti-


Iz recenzije docentaZlatka Pu{kadije iz Osi-jeka:

Sve navedeno u ovomtekstu video sam kakoupra`njavaju u Austriji,gde su hladne zime i pro-le}a i gde p~ele dugo neizle}u iz ko{nica. Mislimda treba napomenuti ka-

ko su folije potrebnije tamo gde su prole}ahladnija (vi{e nadmorske visine). Autor jejo{ i istakao da prerano stavljanje folije mo-è biti {tetno, {to je tako|e jako va`no.


~e na razvoj i pripremu za pa{u. Zato, poga~utreba dati onda kada p~ele povremeno izle}u,donose potrebnu vodu i polen.

Kako je rana poga~a {tetna (osim ako jedru{tvo ostalo bez imalo hrane, pa predstavljanu`no zlo), tako|e je {tetna i rano postavljenafolija (ima p~elara koji je stave jo{ kod uzi-mljavanja). Ona stvara vlagu koja je opasnijaod zime (detaljnije u P~elaru 2/2006). Folijastimuli{e samo ona dru{tva koja kod DB ko-{nice imaju leglo na 4–5 rama. Na ona sa 3rama legla, folija se ne stavlja. Takva se dru-{tva tretiraju na drugi na~in, kao pomo}na, iliza neku kasniju pa{u. Ona dru{tva ~ije se plo-di{te prekrije folijom, obavezno kontrolisatinakon 24 ~asa. To se radi oko 10 ~asova i akoje folija delimi~no suva (krug oko 20–25 cm)to je znak da je dru{tvo spremno za ubrzanirazvoj do bagremove pa{e uz pomo} folije.

Kod takvih dru{tava treba posebno obrati-ti pa`nju na blagovremeno pro{irenje plodi{takako ne bi do{lo do blokade matice i pojavenagona za rojenje. Kada je u pitanju upotrebafolije, ne moè se ni{ta posebno i odvojeno po-smatrati. Zato se ni rokovi njenog postavljanjane mogu strogo precizirati. Odluka se donosina osnovu lanca uzajamno povezanih faktorauticaja (me|uzavisnost izme|u kvaliteta zim-skih p~ela, kvaliteta i koli~ine hrane, na~inauzimljavanja i izimljavanja, pa{nih i klimatskihprilika, ali i p~elara sa njegovom ve{tinom iznanjem).

Sve {to ovde iznosim je zasnovano na mo-joj praksi i provereno u radu sa DB i Fararo-vom ko{nicom. Provereno je na ko{nicama sa10 i 12 ramova u plodi{tu, sa obi~nim i sa anti-varooznim podnja~ama, sa i bez magacina

hrane, kao i kod dvojnih i dvomati~nih dru{ta-va. Kod svih oblika, primena folije u tehniciutopljavanja daje dobre rezultate. Naravno,ako je sve ura|eno u pravo vreme i na pravimdru{tvima. Ali, ako je pri kontroli, folija pre-krivena kapljicama vode, tada se sklanja (po-meri se ka zadnjoj strani plodi{ta za oko 30%,pa se ponovo utopljava hartijom, jer dru{tvonije zrelo za intenzivan razvoj) jer od te vlagebi}e ve}e {tete nego koristi. Tamo gde folijaostaje, njenu blagodet pokaza}e pa{a jer je po-znata ~injenica da leglo iz marta i aprila dajep~ele medarice. Tu dolazi do punog izraàjakvalitet p~ela, jer folija pored ostalog osloba-|a veliki broj p~ela zaduènih za odràvanjemikroklime, u korist negovateljica legla.

Ako se dodaje poga~a, ona ide ispod folije,dok se za hranilicu napravi otvor u foliji. P~e-le ne stimuli{em sirupom, za nadraàjno sti-mulisanje koristim magacin hrane (P~elar2/2002).

U p~elarskoj literaturi ima dosta tekstovao zna~aju vode za p~ele kao i o upotrebi pla-sti~ne folije. Veliki pobornik bio je pokojniSlavko Jakovljevi}. Pozitivni uticaj folije prou-~avali su V. V. Panjukov i N. L. Popova.

Utvr|eno je: – izlet p~ela vodono{a bio je manji za

1,5–2 puta,– dnevna potro{nja meda smanjena je za

40 g,– p~ele medarice imale su uve}anu duì-

nu ìvota za 15%,– koli~ina legla bila je ve}a za 20% u od-

nosu na kontrolne zajednice, bez plasti~ne fo-lije.

MART

PROGNOZA ZA MARTDejan Kreculj

U prvoj dekadi predvi|eno je prili~no toplovreme sa temperaturama nalik na rano prole}e:jutarnje temperature oko 5 °C i dnevne koje }ebiti idealne za izletanje jer }e dosezati 15 °C pai 20 °C. Ovakvo vreme }e potrajati do polovinemeseca, kada sledi par kratkotrajnih zahla|enja,ali bez zna~ajnijeg pada temperature. Pred krajmeseca o~ekuje se stabilizacija vremena.

Za razliku od ranijih godina, kada smotokom marta imali duge ki{ne periode, meteo-rolozi ne predvi|aju zna~ajnije padavine.O~ekuje se samo po negde kratkotrajna magla iblago, tiho vreme bez zna~ajnijeg vetra.


Naravno da je najbolje ako p~ele prethod-ne godine sakupe dovoljno meda i spremneu|u u zimu. Ali, ako nije takav slu~aj, a u na-{im krajevima je ~esto tako, naro~ito kod sta-cionarnih p~elara, treba u~initi sve da p~elamaobezbedimo dovoljno ve{ta~ke hrane, kako nebi krajem zime i u prole}e morali da interveni-{emo poga~ama.

P~ele se sre|uju oko prvog avgusta tako dau nastavak na vrhu LR ko{nice stavim u sredi-nu 6 do 8 ramova legla, a do zidova med. Do-nji nastavak dobija vi{ak legla u sredini i pra-zno sa}e. Na krajeve nastavka treba staviti vi-{ak meda ako ga ima. Na podnja~u treba sta-viti tre}i nastavak ili polunastavak praznog sa-}a, kojeg p~ele ~uvaju od moljaca do kraja ok-tobra, kada ga moèmo skloniti.

Najva`niji zadatak po~etkom avgusta je za-{tita od varoe nekim od preparata (najboljemravljom kiselinom ako je temperatura ispod26 °C ili Apiguard-om, koji se moè primenji-vati bez obzira ne temperaturu, ~ak daje boljerezultate kada je temperatura vi{a).

Ako p~ele drìmo na terenu gde u avgustuima pa{e, p~ele }e sakupiti dovoljno meda iidealno urediti gnezdo za zimovanje. Ako pa-{e nema, tokom avgusta moramo da dohranju-jemo p~ele sirupom 1:1, svakog drugog dana,a obi~no porcijama od 1 do 1,5 litara. Po~et-kom septembra treba proveriti koli~inu hranekod p~elinjih dru{tava. Dru{tvo koje nemaoko 17 kg meda treba prihranjivati ve}im por-cijama sve do 15. septembra. Krajem oktobramoè se skloniti tre}i nastavak sa podnja~e iproveriti stanje hrane i utvrditi da li ipak ne-kom dru{tvu treba dati poga~u i kada. Nukle-usima nekad treba dati prvu poga~u ve} u de-cembru, a ostalim dru{tvima, ako nismo pri-premili dovoljnu zalihu, u ve}ini slu~ajeva hra-na moè da nedostaje tek u martu.

Kada nema legla, onda je potrebno za{titi-ti dru{tvo od varoe nekim preparatom. Pro{legodine sam u novembru za{titio dru{tva naka-pavanjem oksalne kiseline.

Shodno mojim razmi{ljanjima i zaklju~iva-nju, krajem oktobra zatvaram leta na podnja~ii otvaram rupe, tj. otvore pre~nika 2,5 cm nasredini svakog nastavka. Na hranilice trebapostaviti novine.

Po~etkom marta se utvr|uje stanje dru{ta-va i svima se daje poga~a. Valja naglasiti dagodinama moja dru{tva nisu imala nozemozu,iako nisu dobijala fumagilin. Smatram da surazlozi verovatno slede}i:

a) zazimljavanje u dva nastavka sa zatvo-renim letom na podnja~i, a otvorenim letomna nastavcima;

b) p~elinjak se nalazi na breùljku, na oce-ditom tlu;

v) nikad ne zazimljavam slaba dru{tva.

Formiranje dvomati~nih zajednica

îm dànarika procveta treba izvr{iti pre-gled dru{tava i ustanoviti koja su jaka, kojaosrednja, a koja slabija. Na dru{tva srednje ja-~ine zazimljena u dva nastavka stavlja se ma-ti~na re{etka, a na nju slabije dru{tvo ili nukle-us u jednom nastavku. Svakako, ramove iz nu-kleusa treba prebaciti u jedan nastavak, aostatak popuniti praznim ramovima (ili ramo-vima sa medom, ako ih p~elar poseduje). Netreba ih prskati nikakvom miri{ljavom te~no-{}u. Na svim nastavcima treba otvoriti leta(rupe). Na vrhu gornjeg dru{tva treba postavi-ti zbeg sa hranilicom u koju se sipa 300 ml si-rupa 1:1. U narednim danima, svakog drugogdana, potrebno je podsticajno davati po300 ml sirupa, a dru{tvima koja imaju slabijezalihe hrane treba sipati po 1 litar.

Ro|en je 1934. godine. Pukovnik je u penziji. P~elari LR ko{nicom od1980. godine. Dobitnik je priznanja Zaslu`ni p~elar.

PRIPREMAPRIPREMA ZAZABAGREMOBAGREMOVUVU PPA[UA[U

Svetislav M. Baki}Ul. Paunova 91, 11040 Beograd, (011) 2669-055, (063) 87-45-813


Kad po~ne da cveta tre{nja sva dru{tva tre-ba da dobiju po jednu satnu osnovu do legla.Posle nedelju dana, dru{tvima koja su uradilasatnu osnovu treba dati sa druge strane do le-gla jo{ jednu. Nakon nedelju dana treba doda-ti po jednu satnu osnovu sa obe strane legla.Na ovaj na~in su p~ele svih uzrasta zaposlene.Ako su uslovi povoljni, treba izvr{iti dislokaci-ju nastavaka, {to se svakako ne moè uraditisvake godine i na svakom dru{tvu.

Na 20 dana do cvetanja bagrema, sva dvo-mati~na dru{tva imaju vi{e od 10 ramova, amnoga dostiù i 14 do 18 ramova zatvorenoglegla. Na 10 do 15 dana pre cvetanja bagrematreba podesiti podnja~e za oduzimanje cvet-nog praha. Na ovaj se na~in smanjuje aktiv-nost matice u leènju, kako bi na po~etku ba-grema bilo ne{to manje otvorenog legla.

Prvi, iako jo{ neotvoreni, beli cvetovi ba-grema opominju p~elara da preuredi dru{tvana slede}i na~in. Slabiju maticu iz dvomati~-nog dru{tva sa nekoliko ramova otvorenog le-gla i meda treba prebaciti u nukleus. U nasta-vak na podnja~i treba staviti bolju maticu saotvorenim leglom, jednu do dve satne osnove,lepo sa}e, a do zidova ko{nice po jedan ram samedom i cvetnim prahom. Na nastavak se sta-vlja mati~na re{etka, pa nastavak sa zatvore-nim leglom. Na vrh, iznad nastavka sa zatvore-nim leglom, treba staviti tre}i nastavak sa pra-znim sa}em. Ako u toku pa{e bagrem dobrozamedi, treba dodati jo{ jedan (polu)nastavak.

Nadmo}an na~in borbe protiv rojevog nagona

Od polovine maja do polovine jula trebana svakih 8 do 11 dana (11. dan do podne)obavezno preurediti p~elinja dru{tva. U nasta-vak na podnja~i treba ostaviti otvoreno leglosa maticom, jednu do dve satne osnove i pra-zno sa}e, a u nastavak iznad mati~ne re{etkeramove sa zatvorenim leglom. Radi se o malo-me poslu koji ne zahteva potragu za maticom,ve} samo treba p~ele sa ramova stresti i ovepodi}i u drugi nastavak. Ako se slu~ajno vidimatica, onda nema potrebe za stresanjem p~e-la. Poslednjih 7 do 8 godina na mom p~elinja-ku nije zabeleèn rojevi nagon. Moji prijatelji(Milovan Markovi} sa 40 LR dru{tava, AnteDivi} i \ura Dejanovi} sa po 15 LR dru{tava)

pro{le godine su sledili ovaj metod i nisu ima-li nijedan slu~aj rojevog nagona.

Interesantan eksperiment

Pro{le godine u vreme preure|ivanja p~elana dvomati~ni sistem ostala su mi dva nukleu-sa jedan do drugog. Jedan nukleus bio je punp~ela i imao je tri rama legla, a drugi dostamanje p~ela i dva rama legla. Odlu~io sam dase poigram. Prebacio sam oba nukleusa u pojedan nastavak, dopunio ih ramovima s me-dom i ramovima bez meda, pa sam potom naja~i nukleus stavio mati~nu re{etku, a na njunastavak sa slabijim nukleusom. Zatim samotvorio rupe na nastavcima i dohranio obadru{tva preko jedne hranilice. Na dvadeset da-na do bagrema, donji (nekada ja~i) nukleusimao je pet ramova, a gornji {est ramova za-tvorenog legla. Dalje sre|ivanje je sledilo gorenavedena uputstva. Ova dva nukleusa su, kakoje merenje pokazalo, dala 33 kg bagremovogmeda, dok je najja~e dru{tvo na p~elinjaku da-lo 42 kg na istoj bagremovoj pa{i. Ovaj primernajbolje pokazuje {ta zna~i kompaktnost dvezajednice u dvomati~nom p~elarenju.

Zaklju~ak

Za ve}i prinos meda primenjuju se slede}ina~ini p~elarenja:

– p~elarenje dvojnim dru{tvima;– spajanje slabih sa dru{tvima srednje ja-

~ine neposredno pred pa{u;– poja~avanje dru{tava srednje ja~ine na

dvadeset dana pred bagremovu pa{u leglom iznukleusa i slabijih dru{tava;

– nalet. Navedeni na~ini koje je i pisac ovih redova

li~no primenjivao daju slabije rezultate oddvomati~nog sistema. Po mi{ljenju koje se ov-de zastupa, klju~ uspeha dvomati~nog sistemanalazi se u kompaktnosti dru{tava odvojenihtek jednom mati~nom re{etkom. Naime, iakose radi o dva dru{tva, ona se pona{aju kao daje re~ o jednom jedinom, jer samo matice ne-maju dodira jedna s drugom. Radi se o broj~a-no jakoj jedinstvenoj „vojsci“ koja }e kad joj seskloni slabija matica sa delom otvorenog legla,„pod komandom“ bolje matice posti}i fanta-sti~ne rezultate, pod uslovom postojanja pa{e.

Fararova ko{nica je dobila ime po doktoruFararu (C. L. Farrar), profesoru na Univerzi-tetu u Viskonsinu, koja se sastoji od nastavakavisine 6 i 5/8 in~a, {to je kod nas zaokruènona 170 mm.

Zbog neinformisanosti, pod ovim nazivomse ~esto pojavljuju sve ko{nice ~iji je nastavakniì od LR ko{nice. Farar je eksperimentisaosa 10, 11 i 12 okvira, ali uvek sa nastavkom vi-sine 6 i 5/8 in~a. Zato je ispravno nazvati Fara-rovom ko{nicom samo ko{nicu sa ovom visi-nom nastavaka. I sada sve va`nije firme, kojese bave proizvodnjom ko{nica u SAD-u proiz-vode ovaj nastavak pod nazivom medium su-per (Dadant and sons, Mann Lake, BrushyMountain, Betterbee, The A. J. Root Com-pany).

Sa nastavkom visine 170 mm Farar je izvr-{io rigorozne nau~ne eksperimente i ustanovio~injenice o rasporedu zimske zalihe hrane,sme{taju klubeta itd. Dodatni argumenti u pri-log nastavka visine 170 mm bazirani na 38 go-dina p~elarenja sa ovom ko{nicom bi}e pre-zentirani do kraja ovog napisa. Pre izno{enjamojih sopstvenih spoznaja o prednosti i po-godnosti ove ko{nice izne}u neke iz postoje}eliterature koje su ve} klasika. Mislim da je tonajsistemati~nije izneo p~elar Branko Reli}.

Nastavci ove ko{nice su lak{i od nastavakaLR ko{nice, pa se sa manje napora moè nji-ma manipulisati. Plodi{te i medi{te se uglav-nom pro{iruju nastavcima, a ne okvirima. Primanipulaciji nastavcima minimalno se remetitoplotni reìm u plodi{tu, pa je razvoj najbrì.Pri visokim letnjim temperaturama sa}e senajmanje isteè (deformi{e) zbog niskih okvi-ra tako da p~ele urade najbolje radili~ko sa}e.Niski nastavci su pogodni za oplodnjake (vi{e-delne).

Niì okviri se manje klate pri selidbi (ma-nje gnje~enje p~ela, re|e havarisanje sa}a). Pripregledu, podizanjem nastavka, sa zadnje stra-ne brzo se dobija puno va`nih informacija. Uplitkom okviru med zri brè i nema problemasa velikom koli~inom nezrelog meda koji se~esto pojavljuje u visokom okviru. Niski na-stavci odnosno okviri se brè i lak{e osloba|a-ju p~ela upotrebom bilo kojeg na~ina. Brè ilak{e je skidanje mednih poklopaca. Iz niskogokvira med se lak{e istresa, a sa}e se manjedeformi{e. Za vrcanje su pogodni svi tipovicentrifuga, ni kod jednog tipa ne javljaju se ninajmanji problemi.

Niski okviri su pogodni za proizvodnju me-da u sa}u. Pogodnija je za dvomati~no p~elare-nje od ko{nica sa visokim nastavcima. U tokuzimovanja olak{ana je horizontalna komuni-kacija u klubetu izme|u dva nastavka, a po{tose klube ne moè smestiti samo u jedan nasta-vak, nema rizika od prekida kontakta sa hra-nom, ili je on sveden na najmanju meru. Na-ravno, prvi zahtev u p~elarenju Fararovom ko-{nicom je svakako prekid sa praksom drànjaslabih p~elinjih zajednica.

U ovoj ko{nici prisutne su sve prednostipokretne medne kape i mogu}e su sve korisne


OO IZGRIZGRADNJIADNJISA]ASA]A IZIZ UGLAUGLA

FFARARAROAROVEVEKKO[NICEO[NICE

Sadik âmdì} Ul. Hamdije Seli}a br. 3075280 Kladanj+387 35 621-302, +387 35 [email protected]


manipulacije sa tom kapom, ali i lako re{ava-nje svih problema sa mednom kapom.

Po{to sam na Fararovu ko{nicu pre{ao sadvanaestoramne DB, imam kvadratnu opre-mu. Smatram da ko{nica oblika kvadrata imablagu prednost nad oblikom pravougaonika,mada to nije stav ve}ine drugih p~elara.

Jer, ramove u ko{nici je mogu}e postaviti ukasnu jesen, zimu i rano prole}e na „topli“ po-loàj, a u ostalo vreme na „hladni“. Kod oveko{nice je dovoljno postaviti na „topli“ poloàjsamo nastavak na podnja~i, a ostali mogu stal-no stajati u „hladnom“ poloàju.

Loptasto klube se bolje uklapa u kvadratnego u pravougaonik, te klube moè biti kvali-tetnije „obloèno“ hranom sa svih strana.

Kao novinu, kod ove ko{nice uveo sam sa-tono{u od 10 mm debljine, {to zna~i da samsvesno odstupio od Fararove preporuke da sa-tono{a bude debljine 16 mm. Vi{edecenijskoiskustvo je pokazalo da ta debljina satono{esasvim zadovoljava ovako nizak okvir, te da jepotrebno samo odabrati letvice za satono{e sapravilnim vlaknima i bez ~vorova.

Koriste}i prostiameri~ki okvir, naovakvim satono{a-ma nema nekih do-datnih faza rada. Saovom debljinom sa-tono{a smanjuje se„nesatni“ prostor iz-me|u nastavaka nasamo 30 mm.

Kapacitet jed-nog dvanaestoramnog nastavka se pove}avaza preko 50 dm2, {to je oko 4 000 }elija sa}a vi-{e u odnosu na nastavak sa ramovima ~ije susatono{e debljine 20 mm.

Tako|e kao novinu, prestao sam vr{iti ì~e-nje satnih osnova, odnosno ramova. Pre svega,

ovde treba re}i {ta je to {to uti~e na pove}anu~vrsto}u sa}a u ovako plitkom okviru. Iskusnip~elari znaju da sa}e u nastavku koji se nalazineposredno na podnja~i p~ele nikada ne ura-de do donjih letvica. Sasvim je druga~ija situa-cija sa sa}em u nastavku koji je iznad prvognastavka. Na toj poziciji p~ele urade sa}e svedo donjih letvica, i ono je tada ~vr{}e i otpor-nije na ru{enje.

Tako|e je va`no re}i da u plitkom okvirublaè deluju sve ~etiri sile: gravitaciona sila, si-la istezanja, sila tj. teìna grozda p~ela gradite-ljica i sila tj. sopstvena teìna voska, koja jepresudna da se satna osnova ili izgra|eno sa}ekida na mestu ili u blizini mesta spoja sa sato-no{om.

Kada se u sa}u plitkog okvira izvede samojedna generacija p~ela, sa}e postaje ~vr{}e ne-go u visokom okviru, jer se zidovi }elija oja~a-ju ko{uljicama larvi do satono{e po{to u plit-kom okviru nema mesta za medni venac.

Ugradnju satnih osnova bez ì~enja radimve} vi{e decenija na taj na~in {to gornju duì-nu satne osnove savijem za {irinu od7–10 mm pod uglom od 90°. Taj savijeni deozalepim toplim pritiskiva~em za satono{u.

Na gvozdenom pritiskiva~u jedan kraj jeprofilisan polukru`nim falcom dubine 12 mm.Jedna strana falca klizi po boku satono{e, adruga pritiska zavijeni deo satne osnove za do-nju stranu satono{e. Posle toga, okvir se uzme

levom rukom za donju le-tvicu, a sa dva prsta se pri-dràva satna osnova okosredine okvira. Okvir jeokrenut sa satono{om pre-ma dole i tada se te~nim vo-skom iz posude sa „nosom“

zavari druga strana satne osnove za satono{u.To se po~ne sa dna bo~ne letvice i okretanjemokvira pod nagibom, zaliju se tri strane satneosnove za dve bo~ne letvice i satono{u.


Ugra|ena satna osnova je kra}a od unu-tra{nje visine okvira za 10–15 mm.

Zapravo, toliko je {iroka praznina koja senalazi izme|u satne osnove i donje letvicerama.

Drugi na~in ugradnje satnih osnova, tako-|e bez ì~enja, vr{i se jo{ brè, ali je potrebnookvir prethodno pripremiti. Satono{a skova-

nog okvira se rase~e kru`nom testerom. Pro-rez je {irok 3 mm. Polukru`ni nerazrezaniostaci na dva kraja satono{e uz bo~ne letvice,dovr{e se ru~nom ili ubodnom testerom. Da serase~eni deo satono{a ne bi deformisao, u~vr-

sti se sa dve do tri klanfice duìne 6 mm ili8 mm, tako da su razdaljine izme|u bo~nih le-tvica i klanfica i izme|u samih klanfica jedna-ke.

Pri ukivanju klanfica, rase~ena satono{a sestavi na limenu traku duìne 400 mm, visine8–9 mm i debljine 3 mm ili se distanca regu-li{e umetnutim odvija~em prilikom zakivanjaklanfica.

Tako pripremljen okvir stavlja se u uobi~a-jen poloàj na podmetnutu dasku, a satnaosnova se utisne u prorez satono{e.

U~vr{}ivanje satne osnove u prorez sato-no{e moè se izvr{iti na taj na~in {to se nizprorez sa le|ne strane satono{e nalije te~nivosak koji pod nagibom klizi niz ~itavu duìnuproreza i tako zalepi u prorezu ugra|enu sat-nu osnovu.

Drugi, brì na~in je da se satna osnova pro-gura kroz prose~enu satono{u i prema{i le|asatono{e za 3–5 mm, a onda jednostavno pre-vije na jednu stranu i ugradnja je zavr{ena.

Ali, ovde se nisam zaustavio. Kada sam seu praksi uverio da satna osnova ugra|ena uokvir bez ì~enja potpuno funkcioni{e, shvatiosam da Fararova ko{nica sa ovom visinomokvira pruà neslu}ene mogu}nosti. Po~eosam sa eksperimentisanjem.

Dodavao sam ~itav nastavak sa naizmeni~-no pore|anim okvirima. Svaki drugi okvir bioje samo sa uskom trakom satne osnove, ili ibez toga, samo {to je iz njega prethodno biloise~eno sa}e.

Tako „goli“ okviri bili su stavljeni izme|udva okvira sa satnim osnovama ili izgra|enogsa}a. Opet je sve savr{eno funkcionisalo. Sadasu p~ele gradile sa}e na prirodan „primitivan“na~in u najmodernijoj ko{nici na svetu. Mo-ram priznati da sam se neprekidno suo~avaosa prijatnim iznena|enjima.

Shvatio sam da ovo pruà mogu}nost uvremenu „hemizacije“ p~elarstva za proizvod-nju meda koji p~ele sme{taju u potpuno neza-ga|enu „ambalaù“, i to kako vrcanog tako imeda u sa}u.

Vrlo lako je shvatljivo da se ove mogu}no-sti pruàju i p~elarima koji p~elare sa DB i LRko{nicama i njihovim varijacijama, da u plit-kim nastavcima koje koriste u medi{tu tako|esve ovo primene.

Neophodno je napomenuti da je mogu}-nost prirodne gradnje sa}a u ovoj ko{nici va-`na za na{e p~ele rase Apis mellifera carnica.


Osobina kranjske rase je da prirodno gra-di oko 760 }elija na dm2 sa}a. Po{to tehnologi-ja izrade satnih osnova dolazi iz Nema~ke(Rietsche), a to je postojbina tamne nema~kerase p~ela, ~ija je rasna osobina da gradi oko800 }elija na dm2, na{oj rasi je „ukinut“ norm-alan prostor za razvoj potomaka, jer je prisilje-na da gradi manje }elije.

Za sada nemamo nau~nih istraìvanja da lije gajenje kranjske rase decenijama u ne{tomanjim }elijama dovelo do degenerativnihprocesa i/ili raznoraznih posledica.

înjenica je da se pove}ava kapacitet plo-di{ta ako p~ele grade sa}e na neoì~enomokviru, jer u }elijama kroz ~ija dna prolazi ì-ca, p~ele uglavnom ne gaje leglo.

Kada se primenjuje sistem ugradnje satnihosnova bez ì~enja okvira, vrlo su velike u{te-

de u materijalu i pomagalima, a najzna~ajnijau{teda je u u{tedi vremena tj. rada.

Isecanje sa}a iz ovakvih okvira je izuzetnobrzo i lako.

Samo se sat okruì o{trim noèm po unu-tra{njim stranicama okvira i sa}e je ise~eno ispremno za pretapanje.

Nije na odmet podsetiti na biolo{ku ~inje-nicu da preovla|uju}e radili~ko sa}e gradi za-jednica u kojoj je matica do 11 meseci starosti,a prirodni rojevi i nukleusi bez obzira na sta-rost matice.

Treba znati da je grani~na visina nastavakau kome sve ovo funkcioni{e 170 mm.

Funkcioni{e naravno i u niìm nastavcimaali nema potrebe za daljim sniàvanjem nji-hove visine, jer je visina Fararovog nastavkaoptimum.

Nova knjigaCelovit i jednostavan vodi~ za

PÊLARSTVOOvaj ilustrovani priru~nik za uzgoj p~ela i izradu proizvoda od

meda, ~iji je autor Kim Flottum, urednik ameri~kog ~asopisa BeeCulture, kona~no je preveden i na hrvatski jezik i dostupan i trì{tuSrbije, u izdanju ku}e Veble commerce iz Zagreba. Knjiga je vernakopija originala, {tampana je na luksuznom kunstdruku, formata20,5×25,5 cm, na 168 strana. Pored standardnih p~elarskih tema saopisom na~ina p~elarenja u SAD-u, napisanih veoma lepim i neuo-bi~ajenim stilom, posebno bogatstvo knjige predstavlja deo sa detalj-nim receptima za pripremu kozmeti~kih preparata na bazi p~elinjih proizvoda (sapun, kremaza ruke, krema za noge, balzam za usne, tonik za koù), jela sa mesom i medom, preliva zajelo, preliva za salatu, namaza, maslaca, kompota, letnjih poslastica, napitaka, supa, umaka,salata, dezerata. Nisam odoleo isku{enju da nabrojim skoro sve {to se tamo moè na}i, jer jeprava retkost nai}i na ovako korisne recepture. Sa ovim remek delom moè se porediti samoirska knjiga In Praise of Honey (Honey for health, beauty&cookery), ali nje, na àlost, nema nana{em jeziku. U svakom slu~aju, ovu knjigu morate imati. Njena promotivna cena je 1 900 di-nara, a kontakt moète ostvariti na: VALERA, êlebi}ka 3/I, Beograd, (011) 3581-040, (063)365-821, [email protected] Urednik

RE^NIK PÊLARSTVAenglesko–srpski, srpsko–engleski

U izdanju Fakulteta veterinarske medicine, pod autorstvom na{ih dragihprijatelja i nastavnika ovog fakulteta, Zorana Stanimirovi}a, Nevenke Bjelicei Jevrosime Stevanovi} iza{ao je iz {tampe obiman p~elarski re~nik dèpnogformata, na ~ak 412 stranica. U eri op{te globalizacije, razmena informacija jeod presudnog zna~aja za uspeh. Danas se najve}i broj informacija moè na}iupravo na engleskom jeziku, pa je posedovanje ovog re~nika vi{e nego nu`no,te vam ga toplo preporu~ujem. Kontakt: (063) 391-581, [email protected]

Urednik


Dao sam svoj med na analizu (vrcan 25. ju-la 2006) i dobio slede}i rezultat:Ksilidin (raspadni produkt amitraza)

(0,003 mg/kg) Formamidin (raspadni produkt amitraza)

(0,002 mg/kg) Kumafos (0,002 mg/kg) Fluvalinat (0,01 mg/kg)

Napominjem da, od kada p~elarim, nasvom p~elinjaku nisam upotrebljavao kumafos(Perizin) i fluvalinat. Zato mogu slobodno dakaèm da sam ta dva sredstva mogao da dobi-jem samo preko satnih osnova, koje poti~u odp~elara koji tim sredstvima suzbijaju varou nasvojim p~elinjacima. Oni nose vosak na zame-nu za satne osnove, i taj vosak je o~igledno za-vr{io na mom p~elinjaku. Stvarno ne znam {tada kaèm, ne vidim nikakav na~in kako bi se tomoglo izbe}i. Jedino da izra|ujem satne osno-ve od ~istog voska (vo{tani poklop~i}i, zaper-ci), ali takvog voska imam suvi{e malo.

Sa druge strane poslednjih godina ja jesamupotrebljavao amitraz na svom p~elinjaku me-todom zadimljavanja, jednom ili dva puta go-di{nje. Prvi put obi~no dimim sa 4–5 kapi nalisti}u ~iste celuloze, koja sluì i za umirivanjep~ela. Prvi put dimim oko 1. juna i to kad su svimedi{ni ramovi uzeti iz medi{ta za vrcanje.Tretiram samo jednom, a kroz 24 sata vratimprazne izvrcane ramove nazad u ko{nicu. Dru-gi put tretiram, ako je potrebno, na kraju po-slednjeg vrcanja meda. To drugo tretiranje jepro{le godine bilo potrebno zbog jakog napa-da varoe, i to u prvoj polovini oktobra, tako|ebez prisustva medi{nih ramova u ko{nici. Zna-~i, medi{ni ramovi nikada ne dolaze u direktnikontakt sa amitrazom, a raspadni produktiamitraza su na|eni u medu. P~elarim troeta-`nom A@ ko{nicom sopstvene konstrukcije(detalje moète na}i na mom internet sajtu).

IMA LI RE[ENJA?Problem ostataka insekticida u medu ko-

ji sluè za suzbijanje varoe (pre svega) je za-ista veliki. Savremena nauka insistira na ko-ri{}enju preparata koji ne ostavljaju takveostatke u p~elinjim proizvodima.

Evropska radna grupa za integralnu bor-bu protiv varoe, koju ~ini ~etrdesetak nau~-nika svetskog glasa, daje preporuku za suzbi-janje varoe sa samo dva sredstva. Krajem ju-la i po~etkom avgusta preporu~uju neki odpreparata na bazi timola (u na{oj zemlji jeod sredstava koje su oni ispitivali dostupanApiguard) i tokom zimskog perioda bez le-gla preporu~uju oksalnu kiselinu. I ni{ta vi-{e. Njihova upotreba garantuje da se p~elinjiproizvodi ne}e zagaditi. O tome je ovih da-na, na seminaru o dobroj p~elarskoj praksi(u Aleksincu) detaljno govoreno.

Me|utim, ostaje nam problem satnihosnova koje su prepune raznoraznih insekti-cida koji se u vosku taloè godinama unazad.Taj problem ste mogli da vidite i sami u pret-hodnom tekstu. Zato je prioritet na{eg p~e-larstva da krajnje ozbiljno pristupimo formi-ranju zaliha voska koji uop{te nema u sebiostatke raznoraznih hemikalija ili ih ima utako minornim koli~inama da one ne moguda pre|u u med. Takav vosak dobija se presvega od mednih poklop~i}a, zaperaka, pri-rodne gradnje sa}a, i {to je najbitnije, provo-cirane prirodne gradnje sa}a naseljavanjemgolih rojeva u trmke, kutije, kante i sli~no.Ostaje nam samo da jednog dana, kada sa-kupimo dovoljne koli~ine takvog voska, odnjega napravimo satne osnove. I tada namne}e trebati nikakva laboratorija koja }enam re}i da je na{ med zaga|en ili nije zaga-|en. Tada }emo rezultate analiza znati prenego {to med i damo na analizu!

Dr med. Rodoljub @ivadinovi}

PROBLEMIPROBLEMISASA VOSKVOSKOMOM

Anton Zor, Savska 19, 4248 Lesce [email protected] www.cebelarstvo.bled.eu.org


POPOVRVRAATTAKAKUU BUDU]NOSTBUDU]NOST

Milan Jovanovi}ul. Radoja Krsti}a br. 37/16, 37240 Trstenik

(063) 8325-970, (037) 713-335www.apiaryum.co.yu, [email protected]

Konvencionalna (intenzivna, savremena)poljoprivreda ve} godinama uni{tava prirodu,iscrpljuje njene resurse i naru{ava ljudskozdravlje.

Uni{tenje prirode se ogleda u zna~ajnomnakupljanju rezidua agrohemikalija u zemlji-{tu (za{tita bilja, ve{ta~ko |ubrivo, fosilna go-riva koja se upotrebljavaju pri obradi zemlji-{ta). Pesticidi nose posebnu opasnost. Premapodacima WHO (Svetska zdravstvena organi-zacija) svake godine se pesticidima otruje okotri miliona ljudi.

Organizacija World Wide Fund je pre go-dinu i po dana objavila podatak da je analizakrvi 14 ministara Evropske unije (iz razli~itihzemalja) dokazala da svako od njih sadrì kok-tel od oko 60 ve{ta~ki proizvedenih hemikali-ja i pokrenula kampanju pod nazivom „De-toksikacija“.

Predvodnik kampanje, Karl Vagner, kaè:„Postoje hemikalije koje u su{tini mogu da seprona|u u svakom ~oveku. Neke od njih su pre-stale da se proizvode jo{ pre 30 godina, {to zna-~i da su potrebne ~itave generacije da te materi-je nestanu iz organizma. Pronalazimo, me|u-tim, i sve vi{e novih hemikalija, koje nisu reguli-sane nikakvim propisima, a nije regulisano sko-ro 99 odsto hemikalija koje se nalaze oko nas.Sada kona~no imamo priliku da dobijemo je-dan dosledan zakon“.

Posebno treba pomenuti one dugotrajnozaga|uju}e hemikalije koje mogu da akumuli-raju vi{i nivoi lanca ishrane (ribe, ptice, sisari iljudi). Zato se one mogu na}i i van zemlje po-rekla (npr. ~ak u arkti~kim ekosistemima).

Evropski parlament je 17. XI 2005. usvojiozakon o ure|enju hemijske industrije koji oba-vezuje proizvo|a~e hemikalija da moraju do-kazati da oko trideset hiljada potencijalno

opasnih hemikalija nisu {tetne po ljudskozdravlje i da, ako postoji adekvatna zamena,{tetnu materiju uklone iz proizvodnog proce-sa.

Konvencionalna poljoprivreda umanjuje ikvalitet zemlji{ta, jer dolazi do pada vrednostiorganskog ugljenika, smanjuje se zemlji{ni bi-odiverzitet i salinizacija (zaslanjivanje). Akose ovako nastavi, povr{inski sloj zemlji{ta }e,prema ameri~kom i nema~kom istraìvanju,biti potpuno uni{ten za 50–100 godina.

Kod konvencionalnog p~elarenja uo~ava-mo sli~ne pojave, jer ono {to je smanjenje kva-liteta zemlji{ta, to je smanjenje kvaliteta p~elakroz njihovo slabljenje usled upotrebe hemi-kalija, a tako|e i zaga|enje p~elinjih proizvo-da reziduama hemikalija koje se sigurno pri-druùju onom „koktelu“ koji preko krvi obi|esvaki ~ovekov organ.

Ako p~elar vi{e puta koristi ove hemikali-je, rezidue }e se akumulirati, najvi{e u vosku ibi}e ih sve vi{e. Kada do|e do prezasi}enja uvosku, hemikalije prelaze direktno u med. Ka-da su samo tri puta u toku tri godine upotrebi-li brompropilat, nakon 18 godina stru~njaci in-stituta Kirchain su na{li ostatke tog preparatau vosku iz tretiranih zajednica.

Pomo} p~elara se ovde ogleda pre svega uukidanju tretmana sintetskim hemijskim pre-paratima na bazi amitraza, kumafosa, brom-propilata, fluvalinata…

Plastika i metal

Jedan od ve}ih zaga|iva~a prirode i hraneje i plastika. Plastika se masovno koristi i ukonvencionalnoj proizvodnji hrane, ali i ukonvencionalnom p~elarstvu (tegle, hranilice,mati~ne re{etke…).

Recenzent: Prof. dr Zoran Stanimirovi}, Fakultetveterinarske medicine u Beogradu


Izgovor za upotrebu je u ve}ini slu~ajeva„cena“, ali ovde dolazimo na one nevidljivetro{kove, jer je WHO pre nekoliko godina ob-javila studiju o plasti~nim materijalima koja jedokazala da je plastika izuzetno {tetna poljudsko zdravlje. Na prvo mesto je stavljenPVC (polivinilhlorid) jer sadrì najvi{e hlora iaditive, a vinilhlorid je kancerogena materijakoja izaziva neurolo{ka o{te}enja, o{te}ujeimuni sistem, jetru i bubrege. Ova materija seneprestano emituje iz PVC-a prilikom proiz-vodnje, kori{}enja i odlaganja.

Na drugo mesto WHO stavlja poliuretanekoji se koriste kao izolatori, a na tre}e mestodolazi polistiren koji se koristi za plasti~no po-su|e i koji sadrì kancerogenu supstancu sti-ren.

êtvrto mesto zauzima tvrda plastika ABS(akrilonitril-butadien-stiren) koja se upotre-bljava u proizvodnji igra~aka, automobilskojindustriji itd. Pored stirena opasnost ovde do-lazi i od akrilonitrila koji je kancerogen, toksi-~an i stalno se apsorbuje disajnim putevima iputem koè.

êtrnaest zemalja severozapadnog atlanti-ka i EU je potpisalo sporazum (OSPAR) o iz-bacivanju svih materijala koji emituju ovakoopasne materije do 2020. godine. Ovu akcijusu prihvatile i podràle sve velike robne mar-ke pre svih Ikea, Nike, Lego...

Dakle, od plastike se ne umire odmah, alisigurno je da ona moè biti jedan od inicijal-nih faktora za imunodeficijentne i genetskipredodre|ene organizme, faktor koji moèspre~iti udobnu starost.

Mnogi p~elari drè med u metalnoj amba-laì. Med sadrì organske kiseline i izuzetno jeagresivna sredina za metal. Ako se med ~uva umetalnoj ambalaì dolazi do reakcije njegovihorganskih kiselina i metala (gvo`|a ili cinka).Tako nagrièni metal se me{a sa medom i stva-raju se {tetna jedinjenja koja istovremeno ra-zaraju vitamine u medu. Humanost p~elaraogleda se u izbegavanju drànja meda u ova-kvoj ambalaì.

Antibiotici

1300. godine, kuga je ubila tre}inu stanov-ni{tva Evrope, a mnogi danas misle da je kugaoti{la u zaborav. Nau~nici 1995. godine beleèslu~aj mladog bolesnika sa Madagaskara kojije umro od te iste kuge. Upozorenje glasi: an-

tibiotici nisu pomogli! Ceo slu~aj je opisan uNew England Journal of Medicine 1997. godi-ne i on se smatra po~etkom rezistencije na an-tibiotike.

Proizvodnja antibiotika u svetu prema{ujepotrebe, a oni antibiotici koji gube na dejstvu~esto se preusmeravaju u sto~arstvo. Kada bise krug ovde zavr{io sve bi bilo u redu, ali mle-ko, med, jaja i meso opet dolaze na na{ sto saostacima antibiotika koji su izuzetno opasni.Za{to?

Kada hranu sa ostacima antibiotika kori-stimo godinama, na{e telesne bakterije navi-kavaju se na male doze antibiotika i u jednomtrenutku mogu izazvati, recimo, opasnu upaluplu}a ili meningitis.

Posebno su opasne bakterije koje izazivajuinfekciju rana, a mnoge poznate bolnice su iz-nena|ene pove}anjem broja infekcija uz istemere prevencije.

Stomatolozi upozoravaju da antibiotici izgrupe tetraciklina izazivaju trajnu pigmentaci-ju zuba, a ameri~ki nacionalni institut za rak jeobjavio studiju u kojoj dokazuje povezanostupotrebe antibiotika sa pove}anjem broja slu-~ajeva raka dojke.

Tako|e i smrt usled rezistencije na antibio-tike postaje sve realnija, pa se humanost p~e-lara ovde ogleda u potpunom izbacivanju anti-biotika iz upotrebe i to razumom, a ne ~eka-njem propisa koje }e nam neko „nametnuti“.

U januarskom broju P~elara (2007, str. 14)mislim da je stavljena ta~ka na upotrebu anti-biotika u p~elarstvu i oborena cela „logika“ le-~enja i preventive ameri~ke truleì.

Biodiverzitet

U naj{irem smislu biodiverzitet ozna~avasveukupnu raznolikost ìvota: biljaka, ìvoti-nja, gljiva i mikroorganizama. Za glavni faktornaru{avanja biodiverziteta navodi se pretera-na eksploatacija prirodnih resursa, izmena ifragmentacija stani{ta kao i naseljavanje inva-zivnih i alohtonih (inostranih) vrsta.

P~ela je, od opisanih 827 875 (Cracraft,2002), jedan od retkih insekata kojim je ~ovekovladao i to jedino zbog materijalne koristi.Da nije tako onda bi ljubav prema organizaci-ji mo`da poklonio mravima ili mnogim drugiminsektima kojima preti istrebljenje, ili bi p~eleiz ljubavi posmatrao u prirodnom stani{tu.


Napredak, kao surova ljubavnica ~ove~an-stva, naterao je ~oveka da p~eli promeni me-sto i stani{te, da mnoge rase preseli u podru~-ja drugih rasa teraju}i ih silom na prilago|ava-nje lokalnim prilikama, pre svega prema viru-sima, bakterijama (opisano oko 9 021 vrsta),klimi i flori. Neravnoteà izme|u ukro}enih izajednica u prirodi morala je po zakonu priro-de da donese neku nevolju. Dolaskom bagera(koji je pravio nove {umske puteve) i motornetestere (koja je odsecala ogromna stabla) p~e-linjoj zajednici je postalo sve teè da prona|eoptimalne uslove za svoje stani{te tako da vamdanas samo stariji ljudi mogu pri~ati istorijskupri~u o tome kako je {uma nekada bila ~estaku}a p~elinje zajednice.

Trideset procenata svetskih {uma (kojepredstavljaju plu}a zemlje) nestalo je od 1960.godine do danas, a oko 48% svetske flore naplaneti Zemlji je ugroèno.

Cena

Profesor Jules Pretty (Essed` University)navodi da su cene konvencionalno proizvede-ne hrane daleko ve}e nego {to kupci direktnopla}aju i to potkrepljuje podacima o ceni le~e-nja ljudi u Velikoj Britaniji, koja je u 1996. go-dini iznosila 2,34 milijarde funti ({to je 208funti po hektaru obradive povr{ine). Za ~i{}e-nje vodotokova od pesticida se tako|e izdvajajo{ oko 120 miliona funti.

Tu su jo{ i nepredvidivi tro{kovi pojave„superbolesti“ ili „super{teto~ina“ koje nasta-ju kao negativni efekat genetske modifikacijeili upotrebe hormonskih preparata, tireostati-ka, ali i poreme}aja biodiverziteta. Bolest lu-dih krava je ko{tala oko 4,5 milijardi funti. Ov-de treba napomenuti da u ovaj ra~un nisu u{leemocionalne i fizi~ke traume koje su doìvlja-vali oboleli ljudi i ~lanovi njihovih porodica.

Velika je verovatno}a da je pojava „super-{teto~ine“ varoe rezultat prelaska sa „primitiv-nog“ na savremeno, konvencionalno p~elare-nje, posebno kada se uzme u obzir trgovina ro-jevima koja je doìvela procvat jo{ krajemXIX veka.

Treba pomenuti da je trgovina (mo`da neu tolikom obimu) bila i ranije prisutna, sa ve-likom verovatno}om da je ba{ iz Azije bilomogu}e preneti p~ele, posebno ako se uzme uobzir da je kroz vekove Kina bila jedna od ve-}ih trgovinskih zemalja. Postoje podaci (Tana-

be&Tanaki, 1986) da je jo{ 1872. godine varoana|ena na evropskim p~elama u Japanu, kojesu tamo uveène verovatno mnogo pre nego{to je varoa uo~ena na njima.

P~elari u svakom slu~aju i dan danas otpla-}uju rate ovog dugoro~nog kredita koji je na-stao u trgovini sa prirodom, a sama rata kredi-ta raste u zavisnosti od svake nove trgovine(npr. novac za le~enje od posledica naru{ava-nja zdravlja).

Tabela 1 daje prikaz cena meda na veliko imalo, proizvedenog na konvencionalan na~inne ra~unaju}i kasniju cenu pla}anja „kamata“.Treba pomenuti da cene manje vi{e variraju izgodine u godinu.

Konvencionalna proizvodnja hrane nema„viziju zdravlja“ jer ona za ra~un kratkoro~nogre{enja stvara dugoro~ne probleme. Vizijazdravlja podrazumeva postojanje svesti da }eono {to udahnemo i pojedemo danas direktno

uticati na zdravlje, ne odmah sutra, nego ne{tokasnije.

Razumljivo je da ljudi uzimaju za ozbiljnosamo ono {to se odmah desi, ne ra~unaju}i natro{kove i probleme nekog budu}eg vremena,ali nije razumljivo da osim na{eg ugrozimo itu|e zdravlje. Viziju zdravlja gu{i nerazume-vanje i stalno pitanje za{to se odmah ne zabra-ni sve {to je {tetno? Mnoge stvari zabranitizna~i mnoge porodice ostaviti bez posla, decubez hleba, pa je to jedan od glavnih razloga {tomnogi idu putem uticaja na razum, a ne silomzakona.

EU procenjuje da zdravlje nema cenu, alivodi ra~una i o drugoj strani medalje poku{a-vaju}i da jednom vrstom balansa reguli{e pro-bleme dok se ne izvr{i preorijentacija. Proce-

CENE MEDANa veliko Na malo

[vajcarska oko 7 evra oko 10 evraNema~ka oko 4 evra oko 9 evraNorve{ka oko 3 evra oko 10 evra

Gr~ka 3–4 evra 5–6 evraFrancuska oko 2,5 evra 7–8 evra

Italija 2–2,5 evra 4–5 evraSlovenija oko 2 evra oko 4 evra

Srbija 1,2–1,7 evra 3–3,5 evraCene preuzete sa najve}eg svetskog internet servisaza p~elarstvo (Apiservices), a neki podaci o cenama

na malo i sa E-bay-a


njuje se da }e novi tro{kovi po jednoj hemika-liji iznositi oko 100 000 evra i da }e zakon oure|enju hemijske industrije ugroziti oko5 000 000 ljudi u EU koji rade u hemijskoj in-dustriji.

Cena jeste velika, ali kada bi i poslednjabiljka nestala i kada bi se zatrovala poslednjareka, riba i poslednji kubik vazduha, onda binam preostalo jedino da pojedemo na{ novackoji smo zaradili na u{trb svega.

Organska proizvodnja hrane i p~elarstvo

Organska proizvodnja hrane isklju~ila jemineralna |ubriva i pesticide, nitrate i nitrite,hormonske preparate, genetski modifikovaneorganizme, te{ke metale i potencijalno toksi~-ne elemente, sadni materijal proizveden nakonvencionalan na~in, antibiotike i druga he-mioterapeutska sredstva u veterini.

Jednim od pionira organske proizvodnjehrane smatra se J. I. Rodale koji je jo{ 1940.godine po~eo eksperimentisanje sa organ-skom proizvodnjom.

Prvi organski proizvod pripisuje se PaulKeene-u (1946). Njegov vo}njak jabuka jeproizveo prvi proizvod pod nazivom „organ-ski“.

A onda je sve nekako mirovalo do 1989.godine kada je izve{taj pod nazivom „Alarm“

uticao da se pove}a nadzor nad proizvodnjomjabuka (zbog kancerogenosti) u SAD. U SADse smatra da je to izazvalo nagli rast organskeproizvodnje i jednu novu eru u proizvodnjihrane.

Svet se po~eo buditi i od po~etka devede-setih do danas, rast broja organskih farm-i i poseda je u neverovatnoj ekspanziji (slika 1,

2, 3). Po~ela je i proizvodnja lekova sa natpi-som „organic“.

Godi{nji prirast poseda pod organskompoljoprivredom u Francuskoj, SAD i Japanuiznosi oko 20%.

SAD beleì 2000. godine najve}i godi{njirast trì{ta organskih proizvoda i to sa vredno-sti 6,5 biliona dolara u 1999. godini na 8 bilio-na u 2000. godini.

U Evropi se sve vi{e traì hrana sa etike-tom „organic“, a prema podacima FAO (FO-OD AND AGRICULTURE ORGANIZATI-ON OF THE UNITED NATIONS) i cena or-ganske hrane je u stalnom porastu. Iz izve{ta-ja FAO za Francusku (slika 4) jasno se vidi dasu cene nekih proizvoda u 2002. vi{e nego du-plo porasle u odnosu na 1996. godinu.

Savet Evropske Unije je 19. jula 1999. go-dine Uredbom br. 1804 regulisao na~in i uslo-ve za organsko p~elarstvo, a 24. avgusta 2000.

Sl. 1

Sl. 2

Sl. 3

Sl. 4

Broj poseda pod organskom proizvodnjom u [vajcarskoj od 1990. do 2000.

Broj organskih farmi i povr{ina pod organskom proizvodnjom u Holandiji(uklju~uju}i farme u periodu konverzije)

Tempo razvoja organskih farmi u Italiji


godine uredba je stupila na snagu. Ukratko,mora se voditi ra~una o poreklu p~ela i spo-sobnosti da se p~ele prilagode lokalnim uslo-vima. Protiv varoe je dozvoljena upotreba sa-mo oksalne, mravlje, mle~ne i sir}etne kiselinekao i timola, kamfora, mentola i eteri~nih ulja.Nema antibiotika, plastike, metala i drugihhemikalija osim navedenih. Op{irnije o ovimpropisima moète pro~itati u knjigama „Eko-nomi~nost i marketing u p~elarstvu“ (R. @iva-dinovi}, 2002, str. 169), „P~elarstvo“ (J. Kulin-~evi}, 2006, str. 174) i „Priru~nik o dobroj p~e-larskoj praksi“ (R. @ivadinovi}, 2007, str. 73).

Organski med u Nema~koj 2007. godineko{ta neverovatnih 17,33 evra po kilogramu(6,5 evra za 375 g), a prodaje ga ~ak i Zambi-ja i to po ceni od oko 17 $ po kilogramu.

Trenutno najve}i problem za organskop~elarenje u Srbiji je to {to se zahteva kom-pleksan regionalni pristup. To je i opravdanzahtev, jer p~elinji proizvodi ne mogu biti or-ganski ako u okruènju p~elinjaka ne postojiratarska, vo}arska i sto~arska proizvodnja naorganski na~in ili je u okolini samo samoniklorastinje koje se ne tretira bilo ~ime.

Po tendencijama okolnih zemalja realno jeo~ekivati da to u bliskoj budu}nosti ne}e pred-stavljati ve}i problem. P~elari koji sutra èleda u|u u program organske proizvodnje mo-raju po~eti ulagati u sebe, pre svega u znanje inavike koje sigurno nisu nepromenljive. Navi-ka drànja slabih zajednica naprosto mora i{-~eznuti. Po propisu EU nije dozvoljeno prete-rano slabljenje zajednica prilikom rojenja, asvaka ve}a razlika u ja~ini zajednica oteàva iumanjuje efikasnost same kontrole, pre svegavaroe.

Zna~aj zajedni~ke borbe protiv bolesti

Pored velike ekonomske {tete koju su p~e-lari pretrpeli, dolaskom varoe nastupila je no-va „hemijska era“ u p~elarstvu. „Le~enje“ no-zemoze, ameri~ke truleì i kre~nog legla tako-|e nosi opasnost ostavljanja ostataka antibio-tika. Treba biti svestan kasnijih rizika i cene, apogotovo {to se maskiranjem bolesti antibioti-cima moè direktno uticati na {irenje bolesti,ne samo na svom, nego i na susednim p~elinja-cima.

Postoje p~elari koji ìve od p~ela, p~elarikoji dopunjuju budèt od p~ela i p~elari ~ijaegzistencija ne zavisi od p~ela. Iskustvo poka-zuje da su za {irenje bolesti na jednom epizo-otiolo{kom podru~ju ovi poslednji najodgo-vorniji, jer ih druge obaveze spre~avaju damnoge stvari oko p~ela urade kada treba i ka-ko treba.

Takvima je potrebna odlu~nost da se u in-teresu p~elarstva okrenu gajenju p~ela kako biìveli samo od njih, ili da kupuju p~elinje pro-izvode od novca koji im donosi osnovno zani-manje, pa }e i na taj na~in dati doprinos una-pre|enju p~elarstva u na{oj zemlji. Posebno jeopasna ona grupa p~elara koja poku{ava dale~i p~ele od zaraznih bolesti na neki svoj na-~in i nekom svojom isprobanom, ali nau~nonepriznatom metodom.

Ovde treba pomenuti i odgovornost onihkoji obrazuju p~elare. I pored stroìjih kriteri-juma, i dalje se na spisku predava~a SPOS-analaze p~elari koji na predavanjima iznose na-u~no nepotvr|ene ili ~ak potpuno neta~nekonstatacije i preporuke.

Zajedni~ka borba protiv varoe

Na nivou zemalja Evropske Unije je po~et-kom 1998. formirana Evropska radna grupa zaintegralnu (jedinstvenu) borbu protiv varoe.Grupu sa~injavaju vode}i svetski i evropskinau~nici iz oblasti p~elarstva, a pre svih Wol-fgang Ritter, Ingemar Fries, Ralph Büchler,Klaus Wallner, Anton Imdorf, Mark Colin,Antonio Nanetti, Seppo Korpela, Gerhard Li-ebig i mnogi drugi, trenutno njih 38. Cilj gru-pe je proizvodnja ekolo{ki ~istih p~elinjih pro-izvoda, smanjenje gubitaka i smanjenje upo-trebe lekova jer i upotreba organske hemijetako|e iscrpljuje na{e p~ele.

Na osnovu radova i referenci ovih nau~ni-ka, na slici 5 je dat koncept ekolo{ke kontrolevaroe sa kalendarom radova u toku godine ko-ji ima za cilj da pomogne onim p~elarima koji}e sutra poèleti da budu organski proizvo|a-~i p~elinjih proizvoda. Oni koji imaju nevericuprema utvr|ivanju procenta zaraènosti, a ko-ji se bazira na iskustvu nema~kih stru~njaka,mogu (dok ne steknu sigurnost) uvesti nekuvrstu sopstvene „sigurnosne kontrole“ nadmanjim brojem zajednica odre|enim akarici-dom.


Poslednje dve godine, zajednice sam treti-rao samo oksalnom kiselinom (uz dve bioteh-ni~ke metode), ali treba znati da na zaraènostuti~e i skup razli~itih unutra{njih i spolja{njihfaktora. Postoje faktori na koje p~elar ne mo-è uticati, ali postoje i oni faktori na koje p~e-lar direktno uti~e (pre svega se misli na nekespolja{nje faktore).

Unutra{nji faktori se pre svega odnose nareprodukciju varoe i pona{anje jedinki unutarzajednice {to uti~e na smrtnost varoe. Repro-dukcija zavisi od plodnosti ènke, duìne peri-oda od zatvaranja }elije sa leglom do izvo|e-nja p~ele i atrakcije prema trutovskom leglu({to zavisi od vi{e faktora: ishrana trutovskihlarvi, doba godine…).

Pona{anje unutar zajednice se odnosi nauzajamno i samo~i{}enje p~ela od varoe, nahigijensko pona{anje koje se ogleda u otklapa-nju i uklanjanju zaraènih }elija sa leglom kaoi na odbrambenu sposobnost straàrica. Naove faktore se moè uticati jedino odabirom,{to zahteva mnogo znanja.

Pod spolja{njim faktorima podrazumeva-mo pre svega gustinu zajednica po kvadrat-nom kilometru, {irenje varoe horizontalnim ivertikalnim prenosom, ali i uginu}e/gubitakvaroe van ko{nice.

Posebnu pa`nju treba obratiti na gustinuzajednica po kvadratnom kilometru. Ako ima-mo 10 ili vi{e dru{tava po kvadratnom kilome-tru, onda moramo biti obazrivi, jer moèmoo~ekivati veliku zaraènost varoom (Ritter).Rizik u podru~jima sa velikim brojem zajedni-ca moè se smanjiti zajedni~kim delovanjemp~elara, pre svega zajedni~kim zimskim tret-manom.

Brzina prirodnog {irenja zaraènosti jekod nas procenjena na oko 6 km godi{nje, {toukazuje na to da bi obazrivost kod nas moralabiti i ne{to ve}a, jer je u Nema~koj brzina2–3 km godi{nje. Na teritoriji biv{eg Sovjet-skog Saveza brzina {irenja je iznosila6–11 km za tri meseca (De Jong, 1982). Rit-ter i Leclercq (1987) upozoravaju da nezara-ène zajednice neobi~no brzo pove}aju popu-laciju varoe ako se u radijusu od 2 km unesuzaraèna dru{tva.

Varoa nale}e, ulazi sa p~elama i prelazi sap~ele na p~elu kada se ove na|u u istoj ko{ni-ci ili na istom cvetu. Utvr|eno je da varoa pre-ìvljava na cvetovima biserka, crvene i bele de-teline, a najduè na masla~ku i to ~ak 144 ~a-

sa, uz mogu}i uspe{an povratak na p~elu u to-ku 5 dana (Hartwig i Jedruszuk, 1987). Na ovose nadovezuje i ispitivanje koje je sproveo Ke-van (1990) koji izve{tava da su na Floridi na{livarou na cve}u uvezenom iz Ju`ne Amerike,dok Pettis (2003) izve{tava da je u Dòrdìjina|ena ìva varoa na cve}u uvezenom iz Ho-landije.

Me|utim, jo{ ne postoji potpuno istraìva-nje o varoama na|enim na cve}u u blizini za-raènog p~elinjaka {to direktno uti~e na {ire-nje, u ovom slu~aju vertikalnim prenosom, gdeje vektor prenosa cvet, pa ovo treba smatratirealnom opasno{}u.

Horizontalni prenos je tako|e opasnost nakoju moè da se uti~e, posebno preno{enjemramova {to nosi opasnost rasta adaptivnevrednosti jedinke varoe, a pre svega plodnostikoja direktno uti~e na reprodukciju. U hori-zontalni prenos spadaju naletanje i tiha gra-be`.

Sakofsy (1990) je provociraju}i grabeùtvrdio da se za samo 2 sata 14% varoa prene-se iz napadnute u „plja~ka{ku“ zajednicu.

Potencijalne opasnosti koje dolaze od na-letanja i tihe grabeì su realne, pa je zato veo-ma va`no dràti suèna leta tokom godine uzvertikalni sistem odbrane (otvor da se nalazi uvertikalnoj ravni, na telu plodi{ta), a zajednicedràti na rastojanju od najmanje jednog metra(Büchler, 2002).

Navika broj jedan, bez koje koncept nemasmisla, je prestanak gajenja slabih zajednica.Termini su usagla{eni sa klimatskim uslovimau ve}em delu na{e zemlje, a za svaku promenustoji odgovaraju}i opseg u kojem se mogu izvr-{iti navedene radnje. Uzet je u obzir i tehni~-ko-ekonomski aspekt jer je autor uo~io damnogi p~elari posustaju pred preprekama ko-je se javljaju pri alternativnim metodama le~e-nja p~ela.

Ovde se pre svega misli na dodatne tro{ko-ve kao {to su letvice na ramu gra|evnjaku ilikese za primenu mravlje kiseline, kao i opre-mu koja se javljala kroz razne preporuke poje-dinaca i/ili nau~nika. Druge vrste preprekamogu biti neodgovaraju}e podnja~e pri utvr|i-vanju prirodne smrtnosti varoe, strah od kise-lina ili lenjost. Tako|e se treba pridràvati me-ra opreznosti prilikom upotrebe navedenih ki-selina. Treba re}i da jedan ovakav konceptzahteva pre svega disciplinu p~elara koja se


ogleda u po{tovanju navedenih termina i rad-nji.

Isecanje trutovskog sa}a iz rama gra|ev-njaka ne}e imati efekta (Kulin~evi}, 2006) akoprethodne zime nismo o~istili p~ele od varoe.Wolfgang Ritter (i ne samo on) tvrde da brojvaroa zaostao nakon zimskog tretmana morabiti manji od 50 jedinki.

Ako se drìmo koncepta celogodi{nje kon-trole varoe onda je veoma verovatno da prizimskom tretmanu oksalnom kiselinom ne}eotpasti vi{e od 100 varoa po zajednici ({to zna-~i da ih je u ko{nici ostalo svega desetak). PoRitter-u tada ne sme pasti vi{e od 500 varoa(ako se uzme u obzir da je donja granica efika-snosti oksalne kiseline 90%).

Tako|e treba napomenuti i va`nost oduzi-manja dela varoa i smanjenje ugla krive repro-dukcije putem rojenja kao druge biotehni~kemetode u konceptu.

U konceptu je dat akcenat na „paketno“rojenje, a treba navesti i mogu}nost ranogprole}nog rojenja putem odvajanja nastavkakoriste}i isklju~ivo zdrave zajednice.

Kao alternativa mravljoj kiselini ostavljenje Apiguard kao novi preparat na na{em trì-{tu, koji je znatno jednostavniji i bezbedniji zaupotrebu od mravlje kiseline, a varou obara samnogo ve}im stepenom sigurnosti. Kod odre-|ivanja procenta zaraènosti veoma je bitnoda se p~ele stresaju u plasti~nu teglu do polanapunjenu rastvorom deterdènta i vode, a dase po stresanju p~ela dolije rastvor u teglu. Te-gla se potom uveè u ram centrifuge, najboljedebljim i ja~im gumicama koje se lako nalaze,i okre}e se oko 30 minuta menjaju}i smerokretanja.

Kontrolni papir je najbolje napraviti odhamera koji se moè na}i u skoro svakoj knji-àri. Na njemu iscrtati kvadrate 5×5 centime-tara zbog lak{eg brojanja. Da bi se lak{e ~istioi duè trajao, moè se sa jedne strane oblepiti{irokom lepljivom trakom.P~elari koji se budupridràvali ovog koncepta, vrlo brzo }e biti iz-nena|eni spoznajom da su ranije tretirali i sla-bili svoje p~ele, a da za tim nisu imali nikakvepotrebe. Uveri}e se i da uop{te nije bilo kom-plikovano dobiti ~istiji p~elinji proizvod kojipre svega ~uva zdravlje potro{a~a.


Projekat je realizovan na jugoistoku Srbijena podru~ju 25 op{tina, na osnovu ugovora ona~inu kori{}enja sredstava za izradu i realiza-ciju projekta po konkursu za finansiranje po-sebnih projekata zdravstvene za{tite skloplje-nog izme|u Ministarstva poljoprivrede, {u-marstva i vodoprivrede Republike Srbije i Ve-terinarskog specijalisti~kog instituta iz Ni{a, usaradnji sa Regionalnom asocijacijom p~elar-skih organizacija jugoisto~ne Srbije i Repu-

bli~kom veterinarskom inspekcijom. Vo|aprojekta i neposredni realizator obilazaka ipregleda p~elinjaka bio je Zoran Rai~evi}, ve-terinar specijalista za zarazne bolesti ìvotinja.

Pregledano je ukupno 128 p~elinjaka, uzuzimanje uzoraka iz 391 ko{nice. Prikupljenoje i obra|eno: 391 uzorak p~ela, 387 uzorakalegla, 58 uzoraka meda sa pijaca i 135 uzorakameda direktno od p~elara na p~elinjacima.

Iz dostavljenih uzoraka, standardnim labo-ratorijskim metodama vr{ena su ispitivanja navaroozu, nozemozu, akarozu i ameri~ku trule`legla.

U hemijskoj laboratoriji su pra}eni slede}iparametri: sadràj vode, % redukuju}ih {e}e-ra, % saharoze, ukupna kiselost, % mineral-nih materija, % materija nerastvorljivih u vo-di, sadràj HMF i prisustvo antibiotika.

Pri izboru p~elinjaka na podru~ju svakeop{tine vo|eno je ra~una da se podjednakoobi|e cela op{tina.

Izbor p~elinjaka je obavljen u konsultacijisa predsednicima lokalnih udruènja p~elara iu skladu sa epizootiolo{kom situacijom u vezibolesti p~ela i legla.

Pri pregledu, kori{}eni su pribor i opremasa svakog p~elinjaka, a pri manipulacijama utoku uzimanja uzoraka, za svaki p~elinjak ko-ri{}ene su posebne jednokratne higijenske ru-kavice.

Uzorci su pakovani na propisan na~in upapirne kese, obeleàvani i uz propisanu do-kumentaciju predavani Odeljenju za prijemuzoraka Veterinarskog specijalisti~kog institu-ta u Ni{u.

Ispitivanja koja su obavljena prva su ova-kve vrste i obima na jugoistoku Srbije. Zainte-resovanost p~elara je bila ogromna da u~e-stvuju u projektu i realizatori projekta su svu-da bili rado primljeni.

PROJEKPROJEKAAT KT KONTROLE ONTROLE ZDRZDRAAVSTVENOG STVSTVENOG STANJANJA A

PÊLINJPÊLINJAKAKA I ISPRA I ISPRAAVNOSTI VNOSTI MEDMEDA NA JUGOISTOKA NA JUGOISTOKU SRBIJEU SRBIJE

Dr vet. med. Zoran Rai~evi}, specijalista epizootiolog, Veterinarski specijalisti~ki institut Ni{ (063) 463-501

Op{tine

Bro

j p~

elin

jaka

Uzo

rci p

~ela

Uzo

rci l

egla

Uzo

rci m

eda

sa p

ijaca

Uzo

rci m

eda

sa p

~elin

jaka

Uku

pan

broj

uz

orak

a

Aleksinac 6 22 19 3 6 50Babu{nica 3 12 12 2 4 30

Bela Palanka 5 16 17 1 5 39Blace 5 15 15 0 5 35Bojnik 3 9 9 0 3 21

Bosilegrad 5 15 15 0 5 35Bujanovac 5 15 15 3 7 40

Vladi~in Han 5 15 15 2 7 39Vlasotince 5 15 15 2 5 37

Vranje 7 20 20 3 6 49Gadìn Han 5 15 15 0 6 36

@itora|a 5 15 15 4 5 39Kur{umlija 5 15 15 3 3 36

Lebane 5 15 15 5 6 41Leskovac 7 21 21 9 10 61Medve|a 7 21 21 0 7 49Mero{ina 5 15 15 0 7 37

Ni{ 7 23 21 3 8 55Pirot 5 15 15 2 6 38

Pre{evo 6 18 18 6 3 45Prokuplje 6 16 16 3 5 40

Raànj 0 0 0 4 0 4Svrljig 6 18 18 0 6 42

Surdulica 5 15 15 3 5 38Trgovi{te 5 15 15 0 5 35

U K U P N O 128 391 387 58 135 971

Tabela 1. Prikaz vrste uzoraka i obima uzorkovanjap~ela, legla i meda na jugoistoku Srbije


Kad su u pita-nju uzorci p~ela, u18 uzoraka je dijag-nostikovana varroadestructor ili u4,6% od donetihuzoraka p~ela. Ovirezultati ukazujuda su p~elari dobroizvr{ili zimski tret-man protiv varoe ida su dru{tva zimo-vala bez mnogo va-roe.

Nozemoza jezastupljena u 37,1% ili u145 donetih uzoraka {to jesigurno predstavljalo veli-ki zdravstveni problem itokom godine.

Akaroza nije utvr|enau donetim uzorcima.

Ameri~ka trule` jeutvr|ena u 11 donetih uzo-raka, {to ~ini 2,8%.

Napominjemo da susvi uzorci uzimani meto-dom slu~ajnog uzorka izko{nica u kojima p~elariuglavnom nisu prethodnoprimetili nikakve klini~kesimptome.

Pored ovih ispitivanjavr{ena su uzorkovanja me-da na pijacama u saradnjisa Republi~kim veterinar-skim inspektorima.

Od uzetih uzoraka 11je bilo neispravno ili 25%.

Varooza Nozemoza Akaroza Ameri~ka kugaOp{tine +A %B –C Z +A %B –C Z +A %B –C Z +A %B –C ZAleksinac 1 4,50 21 22 1 4,50 21 22 0 0 22 22 0 0 19 19Babu{nica 0 0 12 12 0 0 12 12 0 0 12 12 0 0 12 12B. Palanka 2 12,5 14 16 2 12,5 14 16 0 0 16 16 3 17,6 14 17Blace 0 0 15 15 13 86,7 2 15 0 0 15 15 0 0 15 15Bojnik 0 0 9 9 5 55,5 4 9 0 0 9 9 0 0 9 9Bosilegrad 0 0 15 15 1 6,7 14 15 0 0 15 15 0 0 15 15Bujanovac 0 0 15 15 2 13,3 13 15 0 0 15 15 0 0 15 15Vlad. Han 0 0 15 15 9 60 6 15 0 0 15 15 0 0 15 15Vlasotince 0 0 15 15 9 60 6 15 0 0 15 15 0 0 15 15Vranje 0 0 20 20 6 30 14 20 0 0 20 20 0 0 20 20Gadìn Han 0 0 15 15 7 46,7 8 15 0 0 15 15 0 0 15 15@itora|a 0 0 15 15 4 26,7 11 15 0 0 15 15 0 0 15 15Kur{umlija 8 53,3 7 15 5 33,3 10 15 0 0 15 15 3 20 12 15Lebane 0 0 15 15 5 33,3 10 15 0 0 15 15 1 6,6 14 15Leskovac 0 0 21 21 11 52,4 10 21 0 0 21 21 0 0 21 21Medve|a 0 0 21 21 12 57,1 9 21 0 0 21 21 0 0 21 21Mero{ina 0 0 15 15 0 0 15 15 0 0 15 15 0 0 15 15Ni{ 1 4,3 22 23 10 43,5 13 23 0 0 23 23 2 9,5 19 21Pirot 0 0 15 15 0 0 15 15 0 0 15 15 0 0 15 15Pre{evo 3 16,6 15 18 8 44.4 10 18 0 0 18 18 0 0 18 18Prokuplje 3 18,7 13 16 9 56,2 7 16 0 0 16 16 2 12,5 14 16Svrljig 0 0 18 18 8 44,4 10 18 0 0 18 18 0 0 18 18Surdulica 0 0 15 15 11 73,3 4 15 0 0 15 15 0 0 15 15Trgovi{te 0 0 15 15 7 46,7 8 15 0 0 15 15 0 0 15 15UKUPNO 18 4,60 373 391 145 37,1 246 391 0 0 391 391 11 2,80 376 387

Uzorci sa pijaca

Uzorci sa p~elinjaka

Neispravni

hemijski prisutniantibioici

Op{tine +A %B –C Z +A %B –C Z pija-

cep~eli-njaci

pija-ce

p~eli-njaci

Aleksinac 0 0 3 3 2 33,3 4 6 0 0 0 2Babu{nica 0 0 2 2 0 0 4 4 0 0 0 0B. Palanka 0 0 1 1 0 0 5 5 0 0 0 0Blace 0 0 0 0 0 0 5 5 0 0 0 0Bojnik 0 0 0 0 0 0 3 3 0 0 0 0Bosilegrad 0 0 0 0 2 40 3 5 0 2 0 0Bujanovac 3 100 0 3 4 57,1 3 7 3 3 3 1Vlad. Han 0 0 2 2 0 0 7 7 0 0 0 0Vlasotince 0 0 2 2 0 0 5 5 0 0 0 0Vranje 0 0 3 3 1 16,6 5 6 0 1 0 1Gadìn Han 0 0 0 0 0 0 6 6 0 0 0 0@itora|a 0 0 4 4 0 0 5 5 0 0 0 0Kur{umlija 3 100 0 3 0 0 3 3 3 0 3 0Lebane 0 0 5 5 2 33,3 4 6 0 2 0 0Leskovac 0 0 9 9 1 10 9 10 0 1 0 0Medve|a 0 0 0 0 3 42,8 4 7 0 3 0 0Mero{ina 0 0 0 0 0 0 7 7 0 0 0 0Ni{ 2 66.6 1 3 1 14,3 7 8 2 1 0 0Pirot 2 100 0 2 1 16,6 5 6 2 0 0 1Pre{evo 0 0 6 6 1 33,3 2 3 0 1 0 1Prokuplje 0 0 3 3 1 20 4 5 0 0 0 1Raànj 0 0 4 4 0 0 0 0 0 0 0 0Svrljig 0 0 0 0 0 0 6 6 0 0 0 0Surdulica 1 33,3 2 3 1 20 4 5 1 1 1 0Trgovi{te 0 0 0 0 2 40 3 5 0 2 0 0UKUPNO 11 19 47 58 22 16,3 113 135 11 17 7 7

Tabela 2. Prikazustanovljenih oboljenja

p~ela i legla po op{tinama:

+A = broj pozitivnihuzoraka,

%B = procenat pozitivnih uzoraka,

–C = broj negativnihuzoraka, Z = zbir

Tabela 3. Prikaz rezultata analizameda po op{tinama


Svi ovi uzorci su bili hemijski neispravni tj.rezultati hemijske analize nisu bili usagla{enisa vrednostima propisanim u Pravilniku o kva-litetu i drugim zahtevima za med, druge p~eli-nje proizvode, preparate na bazi meda i dru-gih p~elinjih proizvoda (Sl. list SCG 45/2003).Kod 7 uzoraka, pored hemijske neispravnosti,utvr|eno je i prisustvo antibiotika.

Pri obilasku p~elinjaka izvr{eno je i uzor-kovanje meda direktno kod p~elara. Od uzetihuzoraka, 22 je bilo neispravno ili 16,3%. Ovaneispravnost je u 17 slu~ajeva poticala od he-mijske neispravnosti, a u 7 slu~ajeva je biloutvr|eno prisustvo antibiotika.

Dobijeni pokazatelji ukazuju da je boljikvalitet meda koji se kupuje direktno kod p~e-lara nego onaj na pijacama.

Prisustvo antibiotika u medu ukazuje na toda neki p~elari i dalje nekontrolisano koristeantibiotike u le~enju i prevenciji bolesti p~ela.

Ovi obilasci su bili vi{estruko korisni i bilobi dobro da se sli~na istraìvanja obave i u dru-gim delovima Srbije:

– uspostavljeni su bliì kontakti sa p~e-larskim udruènjima i p~elarima jugoistokaSrbije;

– sagledano je zdravstveno stanje p~eli-njaka;

– sagledan je kvalitet meda na pijacama; – sagledan je kvalitet meda kod p~elara; – ukazano je na zna~aj preventivnih di-

jagnosti~kih pregleda; – izvr{ena je edukacija p~elara o na~inu

pravilnog uzorkovanja i o znacima koji poma-ù rano otkrivanje bolesti p~ela i legla;

– izvr{eno je prakti~no povezivanje p~e-lara, nadle`nih laboratorija i Republi~ke vete-rinarske inspekcije;

– p~elari su kona~no uvideli da dràvaipak o njima brine i da je korektnom sarad-njom p~elarskih organizacija sa nadle`nim in-stitucijama mogu}e dobiti zna~ajnu pomo} zap~elare.

Javljam se povodom teksta Neboj{e i Sto-jana Nikoli}a o farbanju ko{nica (P~elar, maj2006. na 223 strani), kako bih p~elarima uka-zao na par stvari koje ne smeju zanemariti kodtakvog na~ina za{tite nastavaka. Izne}u mojeiskustvo sa parafinisanjem ko{nica.

Parafinisanje vr{im na temperaturama ko-je se kre}u od 220 °C do 280 °C. Parafin kojikoristim je od proizvo|a~a INA Zagreb tip58–62 ili kineski 60–62. Postoje jo{ dve vrstei to tip 45–55 kojeg ne preporu~ujem jer imaizrazito nisku ta~ku topljenja, kao i niù ta~kusamozapaljenja. Zbog toga nije pogodan zaovu namenu. Drugi tip je 70–75 koji je izu-zetno dobar i bolji od 58–62 i 60–62 zbog ve-}e ta~ke topljenja, pa iziskuje duè zagrevanje.Njega uglavnom koriste kalemari. Za jednu

LR ko{nicu utro{im oko pola kilograma para-fina. Utro{ak parafina se smanjuje pove}ava-njem njegove temperature. Ovakav na~in radane moèmo nazvati farbanjem nego impregni-ranjem drveta. Da bismo ovo dobro odradilimoramo imati kazan {irih dimenzija, bar za10 cm, od tela ko{nice. Moj kazan je dimenzi-ja 60×50 cm i visine 50 cm, zid je debljine3 mm. Zbog postizanja velikih temperaturazahteva se i dodatni pla{t koji se sastoji od dvatela, a izrazito visoku temperaturu moèmoposti}i plinskim plamenikom. Po {irini kazana,s jedne strane, postavljeni su nosa~i s limom,pod malim uglom za slivanje vi{ka parafina satela ko{nice. Ovim na~inom dobijam na vre-menu pri parafinisanju. Jedan nastavak se ce-di, a drugi stavljamo u kazan. Na dno kazana

PPARARAFINISANJEAFINISANJEKKO[NICO[NICAA

Dipl. ing. Zvonko Bari{i}Studenci 56, 88323 Studenci, Ljubu{ki, BiH, [email protected], +387 39 844-349, +387 63 329-912

stavljamo metalnu re{etkuda izbegnemo kontakt telasa dnom, jer bi do{lo do cr-njenja (gorenja) daske. Telako{nice utapamo pomo}uposebno izra|enih nosa~akao i tegova (u ovom slu~a-ju kramp) koji ne daju teluda izroni iz parafina. Poèlj-no je da drvo bude suvo, alimoè imati i malo vlage. Ze-lenije drvo ima burnije vre-nje. Postupak parafinisanjatraje 4 do 5 minuta. Testiraosam parafinisani lesonit dr-è}i ga u vodi jedan dan. Va-ganjem sam utvrdio istu te-ìnu lesonita pre i posle po-tapanja, {to zna~i da nijeuvukao u sebe nimalo vode.Ovim na~inom ne vr{imo samo za{titu nego idezinfekciju od ostalih bolesti i {teto~ina up~elinjaku. Stare ko{nice moèmo raditi kao inove s tim {to bi bilo poèljno sastrugati po-stoje}u za{titu od raznih lakova i boja. Koduljnih boja i lakova ostaje tanak sloj parafinana njima {to na visokim letnjim temperatura-ma moè stvarati probleme p~elaru. Ako ne-mamo termometar moèmo i vizuelno videtikada je parafin zagrejan za parafinisanje. Pa-rafin po~inje polako da kuva i stvara se laganibeli dim. Tada stavljamo nastavak u kazan i va-dimo kroz 4 do 5 minuta, sa~ekamo da se oce-

di i nakon 5 do 6 minuta po-struèmo noktom. Ako nanoktu ostaje trag parafinamoramo dalje da zagreva-mo. U svoj kazan stavljam80 kg parafina i treba mi 2,5do 3 sata da dobijem èljenutemperaturu. Po{to parafinne prima na sebe standard-ne boje, moramo koristitiboju za beton ili nitro bojeako èlimo imati razli~itoofarbane ko{nice. Ja ih uop-{te ne koristim niti bih pre-poru~io farbanje drugim bo-jama.

Utvrdio sam da parafini-sanje smanjuje visinu nasta-vaka ko{nice tako da bi bilopoèljno da visina LR ko{ni-

ce iznosi 24,5 cm, jer standardna LR ko{nicaje visine 24,2 cm i pri sniàvanju te visine mo-è do}i do ometanja prolaza p~ela izme|uokvira. Poèljno bi bilo da se stranice nastava-ka, zbog visokih temperatura koje postièmo,sastoje od jednog komada drveta, jer raznilepkovi ne mogu izdràti ovako visoku tempe-raturu.

Kod zazimljavanja p~ela poèljno je imatipodnja~u sa mreòm, jer parafinisani nastavcikondenzuju na sebi vlagu. Ako nemamo mre-àste podnja~e, onda je poèljno zazimiti LRko{nicu na 8 ili 9 okvira ~ime se stvara slobod-ni prostor za strujanje vazduha i samim timsmanjujemo mogu}nost pojave plesnjivihokvira.

Gljivice plesni u parafinisanoj ko{nici nemogu u}i u telo drveta kao kod neparafinisa-nih. Sa lako}om moèmo o~istiti unutra{njezidove sir}etnom kiselinom.

Najbolje rezultate parafinisanja postièmoako su spoljne temperature iznad 20 °C, u za-klonu od vetra jer se parafin brzo hladi i moèostati na zidovima. Poèljno bi bilo postupakponoviti svakih 5 do 6 godina radi same dezin-fekcije ko{nice.

Najbolja podloga za sme{taj parafinisaneko{nice je beton. Ako stavljamo na metalneprofile, moramo za svaku ko{nicu ugraditigrani~nik, jer bi ko{nice pri jakom vetru bileprevrnute ili pomerene. Ovom metodom pro-duì}ete vek svojim ko{nicama, te pojednosta-viti i pojeftiniti tro{kove p~elinjaka.



Poslednjih dvadesetak godina se u Srbijiintenzivno razvija prate}a p~elarska industrija(proizvodnja alata, pribora, ambalaè, repro-materijala). U novije vreme sve je vi{e i proiz-vo|a~a satnih osnova. Kupe se savremene ma-{ine, stave se u pogon i po~ne proizvodnja sat-nih osnova. Me|utim, nedavno smo dobiliproizvo|a~a satnih osnova koji ma{inu nijekupio!? Sam je napravio! Proizvo|a~ ove ma-{ine i njen vlasnik je Zvonimir Vasi}, profesio-nalni p~elar iz Leskovca.

Da budem precizniji, Zvonimir je kupiosamo jedan njen deo koji u Srbiji ne moè dase napravi za manje novca nego {to ko{ta ufabrici. Radi se, naravno, o originalnim Ri~e-ovim nema~kim valjcima (Rietsche). I to valj-cima za hladno valjanje vo{tanih plo~a, a ne zanjihovo livenje. Sve ostalo, do najmanjeg deta-lja, napravio je zajedno sa svojim te~om Do-brivojem Cvetkovi}em. Kada pogledate ma{i-nu, shvati}ete da na njoj ne nedostaje ama ba{ni{ta. Sve je na svom mestu, kao kod potpunonove ma{ine i sasvim normalno radi i funkcio-ni{e. âk i bolje od toga. Jer, originalna ne-ma~ka ma{ina (Rietsche) za hladno valjanjevo{tanih plo~a sastoji se iz dva dela. Jedna ma-{ina pravi glatku vo{tanu traku i namotava jena rolnu. Druga ma{ina kasnije tu rolnurazmotava i provla~i izme|u valjaka. Zvo-nimir je napravio pravi podvig i uspeo danapravi ma{inu koja nigde ne moè da sekupi, jer je niko ne izra|uje. Ma{inu na ko-

joj se glatka vo{tana traka pravi, i odmah, beznamotavanja na rolnu, prolazi direktno krozgravirane valjke. Svaka ~ast na inventivnosti!

Treba re}i da je Zvonimir p~elar sa preko400 ko{nica, nedavno je registrovao p~elarskogazdinstvo i prostorije za obradu i skladi{tenjemeda u doma}instvu. Proizvodnjom satnihosnova hladnim valjanjem zaokruìo je svojep~elarsko doma}instvo i sav potreban repro-materijal danas proizvodi sam, ra~unaju}i ikompletnu drvenu opremu.

Satne osnove dobijene glatkim valjanjemopisao je detaljno pre desetak godina BernardLeclercq, a potpuno istovetno i slikovito suopisane i u zagreba~koj knjizi „P~elarstvo“, paovde prenosimo izvod iz te knjige:

„Ru~ne prese proizvode plo~e ve{ta~kih sat-nih osnova koje su krute i, kad se ohlade, puca-ju pod pritiskom kao led ili staklo. Valjci proiz-vode plo~e koje se namotavaju na rolnu, a da nepucaju jer su savitljive. Materijal je i u jednom iu drugom na~inu prerade potpuno isti: ~ist p~e-linji vosak, pa ipak u jednom slu~aju puca, a udrugom ne puca. Ta zagonetka navodi mnogep~elare u zabludu i oni misle da radionice kojerade pomo}u valjaka ne{to me{aju sa voskomda ne bude krut i tako ga falsifikuju. Ali, nije ta-

ko. Kad vosak prolazi kroz valjke, biloglatke, bilo one sa otiskom za satneosnove, on je podvrgnut velikom priti-

sku koji u voskupromeni rasporedmolekula i on zatopostaje savitljiv.Ista pojava doga-|a se i u valjaoni-cama gvo`|a. Li-veno gvo`|e krutoje i lako puca, akovano gvo`|eprolazi tako|ekroz valjke i podpritiskom menjasvoja svojstva“.

DOMA]ADOMA]A PPAMET UAMET U SRPSKSRPSKOJOJPÊLARSKPÊLARSKOJOJ INDUSTRIJIINDUSTRIJI

Pi{e: Rodoljub @ivadinovi}


NOVE KNJIGEPRIRU^NIK O DOBROJ PÊLARSKOJ PRAKSI

Pod vo|stvom dr med. Rodoljuba @ivadinovi}a, grupa stru~njakai dobrih poznavaoca komplikovane problematike novih svetskihstandarda u p~elarskoj proizvodnji napisala je izvanredno koristanpriru~nik o dobroj p~elarskoj praksi. Ova knjiga na 124 strane B5formata pleni pre svega svojim sadràjem, koji je jedinstven na ovimprostorima. Izdata je povodom seminara o HACCP sistemu i dobrojp~elarskoj praksi odrànog u Aleksincu. Po prvi put se neko u Srbijidotakao, za p~elare ne tako prijatne problematike novih propisa ve-zanih za higijenske uslove koje moraju da zadovoljavaju objekti uprimarnoj p~elarskoj proizvodnji, ali i sami p~elari u svakodnevnomradu sa svojim p~elama. Knjiga poku{ava da na|e kompromis izme-|u strogih propisa u jednim, a izuzetno liberalnim u drugim zemlja-ma Evropske Unije, {to se ti~e p~elarske prakse, i da stvori preduslo-ve za kona~no dono{enje dràvnih smernica dobre p~elarske prakse,koje }e predstavljati stabilan sistem, lak za primenu i jeftin za p~elare. Nije cilj dràve da na-metne stroge propise neprimenljive na terenu, ve} da stvori pouzdan sistem koji }e se lakokontrolisati i biti zasnovan pre svega na samokontroli p~elara. U ovoj knjizi upozna}ete se sapravilima izgradnje novih ili adaptacije postoje}ih prostorija neophodnih svakom p~elaru ko-ji èli da stavlja med u promet, ali i sa propisima koji nas o~ekuju u budu}nosti, vezano zana~in rada na p~elinjaku i u prostorijama za obradu meda. Bez ove knjige jednostavno nesme da bude ni jedan jedini p~elar ako èli da ima budu}nost. Kontakt: (018) 846-734, (063) 860-8510, [email protected].

Vlastimir Spasi}

MOJ NAÎN PÊLARENJA U izdanju P~elarstva „Mudrinjak“ iz Zagreba iza{ao je iz {tampe reprint

~uvene knjige Josipa Bel~i}a. Za{to je autor toliko spominjan i citiran up~elarskoj literaturi poslednje 34 godine shvati}ete kada pro~itate ovu knji-gu. Oni koji nemaju njeno prvo izdanje, svakako treba da je nabave, jer }eobogatiti njihovu biblioteku ovim, poslovi~no hvaljenim {tivom. Knjiga ima150 strana A5 formata, tvrdog je poveza. Kontakt: [email protected]

Urednik

RAZVOJ PÊLINJE ZAJEDNICEili kako do jake zajednice

Veliki p~elarski pregalac i neumorni istraìva~ i pisac Zoran Milanovi}izdao je jo{ jednu knjigu, ovoga puta o najtraènijoj p~elarskoj temi, kakodobiti jake zajednice za pa{u. Ne bih ulazio u detalje autorovih opservacijai zaklju~ivanja niti ih ocenjivao, to }u prepustiti vama. Ali, bilo bi zaista do-bro kada bi svaki p~elar napisao po jednu ovakvu knjigu, ili bar po jedantekst za na{ ~asopis, u kome bi prezentovao svoja iskustva i saznanja. Takobi mnogi zaklju~ci iskusnih p~elara zauvek ostali da podu~avaju mlada p~e-

larska pokolenja. Knjiga ima 110 stranica A5 formata, mekog je poveza. Korisni telefoni:(011) 586-116, (064) 164-8103. Urednik


DANI PÊLARSTVA LAJKOVAC 2007. Odrà}e se u nedelju, 25. III 2007. sa izlo`bom na platou ispred zgrade op{tine Lajkovac.

Pozivamo p~elare i proizvo|a~e opreme da u~estvuju i posete izlo`bu. 09.00–10.00 Do~ek gostiju 10.00 Sve~ano otvaranje uz prigodan program 11.00 Predavanja: Dr med. Verica Milojkovi}, spec. (Tajne p~elinjih proizvoda);

Dr med. Rodoljub @ivadinovi} (Budu}nost p~elarstva u Srbiji u svetlu novih propisa i principadobre p~elarske prakse) Kontakt: (064) 258-23-22, (063) 804-92-74

PÊLARSKI KALENDAR P~elarski kalendar u izdanju bijeljinskog izdava~a „Biznis kluba“

je vredan izdava~ki poduhvat, tim pre ve}i po{to dolazi iz RepublikeSrpske u kojoj je p~elarstvo u velikom usponu. Prema re~ima Budi-mira Gavri}a, predsednika Saveza udruènja p~elara Republike Srp-ske „~lanice imaju oko 8 500 p~elara sa oko 45 000 ko{nica, ali proce-ne govore da jo{ toliko dru{tava imaju p~elari koji nisu ~lanovi ove aso-cijacije“.

Sa ambicijom da se pojavljuje svake godine, P~elarski kalendar si-gurno }e biti prihva}en na prostorima cele BiH, pa i u Srbiji i Hrvat-skoj. Ova knjiga ima obim od ~ak 238 strana i obuhvata osam pogla-vlja: kalendarski i op{ti deo, ìvot i gajenje p~ela, p~elinja pa{a i is-hrana p~ela, bolesti, {teto~ine i trovanje p~ela, zima na p~elinjaku,p~elinji proizvodi kao lek, iz p~elarskih udruènja i p~elarski adresar.

Ova rukovet biranih tekstova delom je autorskog karaktera, ali na stranicama susre}emoi ve} dobro poznata srpska p~elarska pera. Pored kalendara, tehnike p~elarenja i recepta zatufahije, moèmo na}i i spisak internet adresa svih p~elarskih sajtova na na{em jeziku, ko-zmeti~ki recept Marlen Ditrih i uputstvo kako seliti p~ele. Moè se nabaviti u novosadskompredstavni{tvu izdava~a, Katarine Ivanovi} 8/20 ili na telefone 021/511-3280 i 064/1289-476 ilina [email protected].

Dejan Kreculj

KO[NICA RO@E DELONA Iz {tampe je iza{la i knjiga Jordana Puzderliskog iz Valjeva o Roè Delonovoj

ko{nici. U knjizi je obra|ena kompletna tehnika p~elarenja autora i iskustvo bu-garskog p~elara Koste Vel~eva. U knjizi se nalaze i tehni~ki crteì svih delova ko-{nice. Kontakt: (014) 241-320.

Mi{ko Evti}

MOJ NAÎN PÊLARENJA Kontroverzni p~elar Milo{ ôrbi} iz Sevojna, ~uven po tome {to u jed-

noj ko{nici preko cele godine drì vi{e matica (ali tajnu nikom ne da), izdaoje knjigu o njegovom na~inu p~elarenja i o njegovom vi|enju vo|enja p~e-linje zajednice uz po{tovanje p~elinjih instinkta. Knjiga se u potpunosti ba-vi radovima na p~elinjaku po mesecima, ali i nekim malim tajnama kojenam mogu pomo}i u p~elarenju. Format knjige je A5, mekog je poveza na62 strane. Kontakt: (064) 2132-578. Urednik


II DELIJOVANSKI DANI PÊLAorganizuju se 31. III 2007. u Domu kulture u Crnajki kod Majdanpeka

Na platou ispred Doma kulture organizuje se prodajna izlo`ba opreme i pribora. Preda-vanje }e odràti prof. dr Mi}a Mladenovi} sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Kontakt: (063) 7423-005, Novica Njagojevi}. UP „Deli Jovan“, Crnajka

DANI MLAVSKO-HOMOLJSKIH PÊLARA 2007. Zbog uskr{njih praznika, manifestacija je pomerena za 14. IV 2007. za nedelju posle Vas-

krsa, i odrà}e se po slede}em programu: Subota, 14. IV 2007:

10.00 Predavanje: Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}: Suncokretova pa{a 11.30 Otvaranje manifestacije 12.00 Rezanje kola~a 14.00 Obilazak p~elinjaka 20.00 Kulturno-umetni~ki program sa bogatom lutrijom

Nedelja, 15. IV 2007: 11.00 Obilazak manastira 14.00 Sve~ani ru~ak i dodela priznanja Pozivamo izlaga~e da ponesu svoj {tand, jer ove

godine nema barake. Info: (012) 334-826, (012) 333-128. Za Organizacioni odbor, Dragan \or|evi}

U nedelju, 1. aprila 2007. godine na Cveti, p~elarska organizacija „Savo Popovi}“ iz Ari-lja proslavlja svoju slavu Cveti i organizuje VIII po redu manifestaciju

DAN PÊLARSTVA U ARILJUkoja }e se odràti na prostoru izme|u crkvene porte i hotela Elen. Pozivamo vas da kao

~lan, gost ili izlaga~ uzmete u~e{}e u ovoj tradicionalnoj manifestaciji. Pokrovitelj je SO Ari-lje.

Predsednik Topalovi} Prvoslav, (031) 891-447

PRVI KONGRES PÊLARSKIHORGANIZACIJA BALKANSKIH ZEMALJA

Polat Renaissance Hotel, Istanbul, Turska, 29. III – 1. IV 2007.

29. III 2007: 15.00–17.00 Otvaranje. Poseta izlo`biApiexpo 18.00–20.00 Ceremonija otvaranja

30. III 2007: 09.00–11.00 Biologija i patologija p~ela 11.00–11.30 Kafe pauza 11.30–13.30 P~elarski marketing 13.30–15.00 Ru~ak 15.00–17.00 Apiterapija

31. III 2007:09.00–11.00 Tehnika p~elarenja

11.00–11.30 Kafe pauza 11.30–13.30 Polinacija i flora 13.30–15.00 Ru~ak 15.00–17.00 Strategija p~elarskih integra-cija u EU

1. IV 2007: 11.00–13.00 Sve~ana ceremonija zatvara-nja

Sve detaljne informacije oko prijavljiva-nja i registracije u~esnika moète na}i nainternet sajtu Prvog kongresa p~elarskihorganizacija balkanskih zemalja:

www.apibalkan2007.com


30 godina DP „Nikola Mileusni}“ iz Rume

Dru{tvo je ovaj jubilej proslavilo nizommanifestacija u 2006. godini. Zavr{na sve~a-nost odràna je 31. X 2006. na dan slave dru-

{tva koja je prvi put proslavljena. Na sve~anojsednici predsednik Javorac Stanimir upoznaoje p~elare sa istorijatom dru{tva i podelio pri-znanja SPOS-a: Zlatnu medalju Vajagi} Mir-ku i Javorac Stanimiru, a zahvalnice Petkovi}Stanoju i Raj~evi} \uru.

Predsednik, Javorac Stanimir

Skup{tina u Erdeviku U Lova~kom domu odràna je 18. XI

2006. redovna Skup{tina u Erdeviku. Konsta-tovani su veliki problemi sa nozemozom uprole}e 2006. godine. Za predsednika je iza-bran Ne}ak Radivoj, za sekretara Mocko Sa-muel, za blagajnika Dudok Andrija. Za po~a-sne ~alnove progla{eni su Manojlovi} Dùra iHorvat Palka.

IO UP „Lipa“, Erdevik

Skup{tina u Badovincima Redovna skup{tina odràna je 28. XI 2006.

Predavanje je odrào Slobodan Cvitkovac izBeograda. P~elari su bili gosti Hadì proteDragi{e Milovanovi}a, koji je na{ vredan ~lani koji je tom prilikom popisao p~elare i priku-pio ~lanarinu. Zbog njegovog vi{egodi{njegpregala~kog rada dugujemo mu najve}u za-hvalnost.

Velimir Pauni}, Badovinci

Ekskurzija u Gr~ku DP „Jovan @ivanovi}“ iz Novog Sada je

organizovalo stru~nu ekskurziju u Gr~ku od 6.do 9. XII 2006, uz posetu 47 p~elara p~elar-skoj zadruzi u mestu Nikita, srpskom manasti-ru Hilandar na Svetoj Gori i srpskom vojni~-kom groblju na Zejtinliku u Solunu.

Zahvaljuju}i nesebi~nom angaòvanju igostoprimstvu Karadios Dimitriosa koji je za-vr{io studije na zemunskom Poljoprivrednomfakultetu i koji govori srpski jezik (sa ocemima 350 ko{nica), isplanirana mar{ruta jeostvarena bez problema. Na odredi{te u Niki-ti smo stigli u ~etvrtak ujutro i odmah smokrenuli u obilazak najve}e gr~ke p~elarske za-druge u novom funkcionalnom zdanju.

Doma}ini su odràli predavanje, a Dimi-trios je pomagao u diskusiji. Zadruga je osno-

vana 1954, a ~ini je 140 profesionalnih p~elarakoji imaju od 300 do 1 200 ko{nica i godi{njepredaju u zadrugu oko 1 200 tona meda. Zali~ne potrebe p~elari zadrugari mogu da zadr-è 15% od godi{nje proizvodnje. U sklopuobjekta imaju punionicu za med, laboratorijuza ispitivanje kvaliteta meda, skladi{te, deo zapravljenje poga~a ({e}er je na{ iz Sente jer jetu {e}eranu kupio Grk), prostoriju za pravlje-nje satnih osnova, prodavnicu (med je 7 do 8evra po kilogramu, a p~elari kad predaju meddobiju 2,8 do 3,2 evra plus na kraju godine sle-di kona~ni obra~un), kancelarije, sala za pre-davanje, vozni park…

Usledio je obilazak p~elinjaka i usputnihmesta. P~ele u ovom delu Gr~ke zimuju najednom nastavku, a pa{e po~inju u rano prole-


}e zbog mediteranske klime. Najinteresantnijije borov (medljikovac) med, jer borova imanajvi{e, zatim pomorandè i neki drugi sortnimedovi koji se posle u doradi me{aju. Dobardeo meda izvoze u Evropu.

Obi{li smo i manastir Hilandar i 4 sataproveli na Svetoj srpskoj zemlji, zadu`bini naj-ve}ih prosvetitelja i svetitelja srpskog rodaSvetog Save Nemanji}a i njegovog oca SvetogSimeona Miroto~ivog.

U kratkom vremenskom periodu videlismo crkvu Vavedenja presvete Bogorodice, bi-blioteku, riznicu i ~udotvornu ikonu Bogoro-dice „trojeru~ice“, p~elinjak… Ljubazno{}u mo-naha, a naro~ito oca Vasilija, koji je u mana-stiru 35 godina, upoznali smo duhovno, kul-turno i istorijsko nasle|e manastira Hilandar.

U znak zahvalnosti uru~ili smo povelju, re-print izdanje ~asopisa „Srpski p~elar“ koji jeure|ivao Jovan @ivanovi}, bagremov med, vo-sak, polen…

Osvanula je i subota. Pozdravljamo se sana{im doma}inima Dimitriosom i Kostasom ikre}emo u Solun, na Zejtinlik, obilazak samogSoluna i posetu crkvi Svetog Dimitrija.

Du{an Vorgi}

Aktivnosti Asocijacije p~elara Zlatiborsko-Moravi~kog okruga

Prva godina rada Asocijacije potvrdila jeopravdanost udruìvanja i o~ekivanja ve}inep~elara. Po~etkom godine od{tampano je20 000 mini plakata kao apel da se vo}e ne pr-ska u cvetu i podeljeno seoskim doma}instvi-ma u oba okruga. Pod pokroviteljstvom Asoci-jacije organizovana je izlo`ba meda i opremeu â~ku krajem maja. Po prvi put organizova-na je dobro pose}ena prodajna izlo`ba medana Zlatiboru u avgustu, koja je ove godine u{lau Kalendar turisti~ke ponude Zlatibora i pla-nira se da traje ~etiri dana.

Ono {to je privuklo pa`nju preko 400 p~e-lara na{e Asocijacije, kao i brojnih gostiju, jecelodnevni me|unarodni seminar organizo-van u Poègi 16. XII 2006. P~elarima Poègesmo poverili da budu doma}ini, a ovim putemim upu}ujem zahvalnost na dobroj organizaci-ji, pre svega Radoljubu Jankovi}u i Aleksan-dru Aleksi}u. Predava~i su bili dr KalinkaGurgulova iz Bugarske, dr vet. med. ZlatkoTomljanovi} iz Hrvatske i Milan Mati} iz [ap-ca.

Predavanja su bila odli~na, a ogromnu pa-`nju je izazvalo Tomljanovi}evo izlaganje, kojije sa dve teme ostavio izvanredan utisak. Uosmom satu seminara pa`nju je uspe{no „dr-ào“ Milan Mati} sa temom „Maestro p~eli-njeg orkestra“, koju je odrào besplatno. Hva-la mu u ime Asocijacije.

Ovaj veliki skup p~elara pozdravila je ovo-godi{nja Kraljica meda Aleksandra Stepano-vi}. Hvala na{oj Kraljici.

\oko Ze~evi}, predsednik Asocijacije

Skup{tina u Arilju Sala Op{tine bila je 13. I 2007. mala da pri-

mi sve ~lanove koji su prisustvovali redovnojSkup{tini p~elara Arilja. Gostiju odasvud.

Predsednik Op{tine gospodin Mi}i} pre-dade papire kojim Op{tina daje u vlasni{tvozemlji{te na kome je kupljeni objekat, Dom za


ariljske p~elare. Za objekat se sredstva obez-bedi{e u~e{}em nekih ~lanova i donacijamaprijatelja. Ariljci se svima Poveljama i toplimre~ima zahvali{e.

Nakon dve godine intenzivnog predsedni~-kog rada, Milutina Mari~i}a izabra{e za prvogpredsednika Saveta p~elarskog doma, a za za-menika Veljka Pe}inara. Za predsednika iza-bra{e Prvoslava Topalovi}a, a za zamenika,Antonija Jovanovi}a. Planovi za budu}nostambiciozni.

Ariljski p~elari su informisani i o raduAsocijacije kao i radu IO SPOS-a u 2006. go-dini. Predavanje pred prepunom salom o pro-le}nom razvoju odrào je \oko Ze~evi}.

\oko Ze~evi}

Godi{nja skup{tina svilajna~kih p~elara

U Crkvencu nadomak Svilajnca 3. II 2007.odràna je godi{nja izborna skup{tina svilaj-na~kih p~elara. Doneta je odluka o formiranjuRegionalnog saveza p~elarskih organizacijaPomoravskog okruga. Posebno je istaknuto daresavski p~elari imaju vi{e od 50% dru{tava„na to~kovima“, te da ima problema oko regi-stracije vozila, jer se malo koriste, a registraci-ja se pla}a u punom iznosu. Za predsednika jeponovo izabran Tomislav Jevremovi}, za se-kretara Nenad Jovanovi}, a za blagajnika Ra-doslav Jevti}.

Tomislav Jevremovi}

V Me|unarodni stru~ni seminar u Ni{u

U Ni{u je 17. II odràn V jubilarni Me|u-narodni stru~ni seminar „Priroda daruje, umcaruje“ pred vi{e od 400 p~elara iz cele Srbije,a u organizaciji Regionalne asocijacije p~elarajugoisto~ne Srbije sa slede}im predava~ima:dr vet. med. Zlatko Tomljanovi} iz Hrvatske(koji je bukvalno op~inio p~elare svojim isku-stvom i znanjem zasnovanim na najnovijimnau~nim istraìvanjima, a naro~ito izno{enjempodataka o dràvnim podsticajima za p~elar-

stvo u Hrvatskoj, kojihu Srbiji gotovo da ne-ma), dr sci. vet. med.Nada Plav{a i dr med.Rodoljub @ivadinovi}.Seminar su profesio-nalno propratile mno-ge medijske ku}e: Poli-tika, Ve~ernje Novosti,TV5, TV Belle Amie.

Svi oni koji nisu prisustvovali ovom seminaruzaista treba da se kaju, jer se ~ulo mnogo no-vih podataka va`nih za p~elarsku praksu.

Ing. Vlastimir Spasi}

Seminar o HACCP sistemu u p~elarstvu i dobroj p~elarskoj praksiU Aleksincu je 4. III 2007. odràn seminar

od nacionalnog zna~aja o novim standardimau p~elarskoj proizvodnji, pod visokim pokrovi-teljstvom Svetske p~elarske organizacije API-MONDIA, a u organizaciji Ministarstva poljo-privrede Republike Srbije i Dru{tva p~elaraAleksinac, u partnerstvu sa RAPOJS. Vrsnistru~njaci do detalja supojasnili ovu problemati-ku: Mr Dragan Pu{ara(Savetnik za standarde uSektoru za agrarnu politi-ku Ministarstva), Mr Mi-lan Dopu|a (Master kva-

liteta i bez-b e d n o s t ihrane, konsultant u agencijiFECA – FOOD AND ENVI-RONMENTAL CONSAL-TING AGENCY), Dr med. Ro-doljub @ivadinovi} (urednik ~a-sopisa P~elar), Nenad Novako-

vi} (direktor Organic Control System, Suboti-ca) i Snjeàna Mitrovi} (koordinator Udruè-nja TERRA’S, Subotica).

Svi najva`niji zaklju~ci i preporuke vezaniza svakodnevnu p~elarsku praksu i tehniku ra-da pri vrcanju, obradi i pakovanju meda za tr-ì{te, zajedno sa svim na{im i evropskim za-konskim propisima vezanim za p~elarstvo,mogu se na}i u knjizi „Priru~nik o dobroj p~e-larskoj praksi“ koja je {tampana ovim povo-dom i deljena prisutnima.

Bez dobrog poznavanja ove komplikovaneproblematike ne}e se uskoro mo}i biti p~elar,jer }emo morati da sprovodimo mnoge mere istandarde koji }e pove}ati pre svega zdrav-


stvenu bezbednost p~elinjih proizvoda. Ni oizvozu meda ne}e biti govora ako ne budemopo{tovali preporuke Sistema analize rizika ikriti~nih kontrolnih ta~aka (HACCP) vezanihza primarnu proizvodnju.

Ceo seminar je snimljen kamerom i DVDfilm se moè pogledati na predavanjima DPAleksinac.

Milivoje Tomi}

Izve{taj sa prve sednice Skup{tineAsocijacije profesionalnih

p~elara Srbije – APPSPrva sednica APPS je odràna 11. februara

2007. godine u Beogradu, u velikomamfiteatru na Poljoprivrednom fakultetu.Prisutni profesionalni p~elari su pokazaliveliku zainteresovanost i uzeli u~e{}e u radusednice. Prvoj sednici prisustvovao je i pred-stavnik Ministarstva poljoprivrede RepublikeSrbije Nenad Terzi}.

Dnevni red sednice je bio prilago|en ve}ojefikasnosti rada same skup{tine, a odnosio sena dono{enje poslovnika o radu Skup{tine,Izvr{nog i Nadzornog odbora APPS iaktivnosti koje su preduzete od stranerukovodstva Asocijacije od osniva~keskup{tine do prve sednice skup{tine.

Predsednik APPS Zoran Stojanovi} je ukratkom rezimeu sve prisutne obavestio da jeAPPS registrovano udruènje sa svojim

pe~atom, ra~unom i izabranim rukovod-stvom. U proteklom periodu kon-

taktirane su sve nadle`ne insti-tucije koje se na bilo kojina~in bave p~elarstvom ipredo~eno im je da se uSrbiji formira Asocijacijakoja po snazi pokriva jednu

tre}inu p~elarske proizvodnjeSrbije i koja }e predstavljati

zna~ajnog partnera u razgovorima obudu}nosti Srpskog p~elarstva.

Tre}a ta~ka dnevnog reda sednice bila je opredstoje}im aktivnostima APPS-a.

U veoma burnoj raspravi donesena jeodluka da se u ostvarivanju ciljeva Asocijacijeide korak po korak, sa dobro osmi{ljenim ipripremljenim aktivnostima. Jedan od prvihzadataka bi}e predlog novih subvencija zarazvoj p~elarstva Srbije koji }e biti prekonadle`nih institucija prosle|en Ministarstvupoljoprivrede Republike Srbije, zatim predlog

Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrededa tro{kove obaveznog veterinarskog pregle-da subvencionira u potpunosti.

Tako|e, APPS uze}e aktivno u~e{}e u raz-matranju predloga novog zakona opoljoprivredi koji }e se na}i na dnevnom reduSkup{tine Srbije u narednom periodu.

Pri kraju sednice izabrani su i organiSkup{tine. Predsedavaju}i Skup{tinom unarednih godinu dana bi}e Du{an Miri}, apotpredsednik Branislav Radoj~i}.

Obra}amo se svim zainteresovanimp~elarima sa otvorenim pozivom za saradnju iu~e{}e u radu.

Predsednik APPS, Zoran Stojanovi}, 063/80-333-59,[email protected]

Sekretar APPS, Sla|an Ra{i}, 064/164-37-27,[email protected]

Srpske knjige u Bugarskoj Ovih dana iza{le su iz {tampe obe knjige

Jove Kantara (Sa zdravim p~elama u XXI veki Matica, misaona imenica) na bugarskom je-ziku.

Ovo je svakako veliki uspeh, za svaku po-hvalu, kojim nas je autor dostojno predstaviosvetu. êstitamo Jovi Kantaru!

Gde smo bili, {ta smo radili Pro{la 2006. bila je druga godina mandata

novog rukovodstva Udruènja hercegnovskihp~elara koja je protekla u znaku obezbe|enjasredstava za mnoge akcije: {tampan je zidnikalendar i podeljen svim p~elarima i saradni-cima, organizovana je akcija sakupljanja medaza {ti}enike Doma starih u Risnu, obezbe|enasu sredstva za 3 predavanja, omogu}ena jebesplatna pretplata na ~asopis P~elar za svezainteresovane, uspe{no je organizovan dvo-dnevni Sajam meda IGALO 2006, obezbe|e-no je sponzorstvo SO Herceg Novi za kupovi-nu knjige „P~elarstvo“ Veroljuba Umelji}a i


podeljena je p~elarima besplatno, podeljenesu matice i ostala regresirana sredstva VladeRCG, ovla{}eni predstavnici posetili su svazna~ajnija okupljanja p~elara, uspostavljena jesaradnja sa p~elarskim asocijacijama Trebinjai Dubrovnika u sklopu akcije me|udràvnogpograni~nog pomirenja, dato je vi{e intervjuadnevnim novinama.

Predsednik Radman @eljko

Aktivnosti DP „Jovan @ivanovi}“ izSremske Mitrovice

10. XII 2006. godine, na sastanku p~elara,predsednik SPOS-a @ivoslav Stojanovi}odrào je uspe{no predavanje „Pripremap~elinjih dru{tava za prole}nu pa{u“. Govorioje i o poseti Kongresu Apislavije u Slova~koj ina~inu registracije p~elinjaka. P~elari su bilizadovoljni predavanjima. Organizovano jedruènje i zajedni~ki ru~ak sa predstavnicimap~elara iz okruènja. Aktivnost je nastavljena13. januara 2006. godine Izbornom

Skup{tinom. Pozitivno je ocenjen Izve{taj iProgram rada. Za novog predsednika izabranje Radakovi} @ivan, dugogodi{nji uspe{nip~elar.

Prisutni p~elari zahvalili su sedosada{njem predsedniku Stevanovi}Nedeljku za uspe{no vo|enje dru{tva.

U drugom delu Skup{tine odràno je pre-davanje „Uni{tavanje varoe sredstvima koja neostavljaju rezidue u medu“ sa naglaskom naApiguard i oksalnu kiselinu. Predavanje jeodrào dr med. Rodoljub @ivadinovi}. Temaje izazvala veliki interes p~elara.

Ratko [avija

Obave{tenje za dru{tva p~elara Pozivaju se dru{tva p~elara kod kojih je

neki od predava~a sa spiska SPOS-a odràobesplatno predavanje, da do 31. marta dosta-ve pismeno obave{tenje ko je drào predava-nje, kada i sa kojom temom.

Sekretar SPOS-a, Predrag Martinovi}

MONOGRAFIJA PÊLARSTVO VALJEVAOvo monumentalno delo iza{lo je iz pera neumornog Cvetka Caki}a, a u izdanju

Udruènja p~elara Valjevo. Valjevsko p~elarstvo ima bogatu istoriju. Prema popisu SPD-a iz1895. i 1900. godine, Valjevski okrug bio je me|u prvima po broju ko{nica u Srbiji. Ovasveobuhvatna knjiga se sistemati~no i metodi~no bavi istorijskom, nau~nom i prakti~nomanalizom p~elarenja. Autor nudi i brojne prakti~ne savete, od tzv. putuju}ih u~itelja (Jovan P.Jovanovi}, Tihomir R. Jevti}), korisne za sve koji se bave p~elarstvom. Autor posebno osvetl-

java znamenite li~nosti iz p~elarstva, koje ne tamne i koje }e pamtiti i budu}egeneracije.

Posebno poglavlje knjige ~ine p~elarske zadruge koje su nezaobilazne upra}enju istorijskog razvoja p~elarstva. îtaocu posebno skre}e pa`njugrafi~ko re{enje korica na kojoj je slika predivnog starog p~elinjaka Milana@ivanovi}a iz 1934. godine. Neki bi mu i danas pozavideli na urednosti.

Ovo zna~ajno istoriografsko delo preporu~uje se svima koji èle da u svo-joj biblioteci imaju i deo bogate p~elarske istorije Srbije. Urednik


11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16tel: 026/821-080; 064/864-20-19; 064/864-20-21

E-mail: [email protected]

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije


APICENTAR d.o.o.APICENTAR d.o.o.11000 Beograd, Vojvode Stepe 57

Tel. 011/397-45-40Obave{tavamo p~elare i p~elarske organizacije da i u 2007. god. vr{imoisporuku LINIJSKI SELEKCIONISANIH MATICA, sa po~etkom pri-java i uplata od 15.01.2007. god. i isporukama od 20.05. - 1.09.2007. god. Isporukesu po redosledu uplata. Svaki kavez sa maticom nosi serijski broj, pe~at iporeklo matice.

Selekcija se vr{i na mednu produktivnost, otpornost na kre~no leglo i drugeosobine od 1982. godine.

Re{ewe za selekciju p~ela i reprodukciju matica izdato od Ministarstvapoqoprivrede br. 361-13-84/2005-4 od 27.06.2005.

P~elari registrovani kao poqoprivredno doma}instvo imaju pravo na regresod 200,00 dinara po matici od Ministarstva poqoprivrede.

Za sve dodatne informacije obratite se Mirku na gorwu adresu ili na tele-fone:011/397-45-40 od 8-14 ~asova za APICENTAR011/2495-425 od 15-18 ~asova Prof. dr. Jovan Kulin~evi}

2007


Prodajem p~elinja dru{tva u LR nastavcima ili naramovima, od aprila. Ranko Kljaji}. 022/342-635

PROIZVODNJA I PRODAJA: KO[NICA LR,Dadan-Blat i Farar, RAMOVA od lipovog drveta,ELEMENATA ko{nica (podnja~a, nastavaka, zbe-gova, krovova), KAVEZA za matice, ANTI-VAROZNIH – @IÂNIH PODNJAÂ odkvalitetnog materijala, precizne izrade i u dogov-orenom roku Za ve}e porud`bine odobrava sepopust! Jevti} Boban, Kru{evac. 037/887-471,064/35-84-037

Knjigu APITERAPIJA od Dr Mladenova i MilenkaRadosavovi}a, nagra|enu zlatom Apimondije,moète naru~iti. 034/316-903, 064/3221-311

Prodajem med i polen. Boèndi} Rajko, [id.022/710-619

Prodajem vi{e komada DB i LR ko{nica i elemena-ta istih. 011/84-16-597, 063/757-800

MEPOLIS MED. OTKUPLJUJEM PÊLINJE PROIZVODE.

063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

Zbog starosti smanjujem p~elinjak. Prodajem 50DB dru{tava u odli~nom stanju. Bosi}. 011/3582-860, 031/827-166

Papiri}i za dimljenje protiv varoe – li~no ilipouze}em. Filipovi} – Uìce. 031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

Prodajem dru{tva LR i DB i rojeve. Dragi}evi}Boò. 014/85-327, 064/498-15-42

Prodajem dru{tva na LR i A@ ramovima. Boban,Petlova~a, [abac. 015/273-130, 064/323-72-56

Povoljno prodajem rojeve ili dru{tva, med, ko{nice,ramove. 026/221-255, 063/8458-705

Prodajem DB ko{nice sa p~elama, paketne rojevena ramovima pre i posle bagrema. 037/811-466,064/4989-239

Prodajem u maju rojeve na LR i DB ramovima.Ratko Krneta, Pinosava. 011/3906-968

Prodajem (LR ko{nice, p~elarsku prikolicu„Dubrava“) sa p~elama. 063/358-431

Seme heljde, medonosne biljke, ma|arske sorte„Hajnalka“ za redovnu i postrnu setvu. Virag Jano{,Ba~ka Topola, Njego{eva 18.

024/712-135, 063/522-395

Prodajem 100 DB, LR dru{tava pre bagrema, 100rojeva od 1. juna. Pavlovi}. 015/510-241,063/7561-513

Ko{nice LR, 40 komada, sa p~elama, rojevi u junu.Z. Mladenovi}.

011/8232-390, 063/8830-953

Prodajem p~ele u aèjkama i polo{kama ko{nica-ma, prazne ko{nice i kante – povoljno. 356-45-41, 5333-709

30 dru{tava sa ko{nicama; nastavke, gotove ramove,podnja~e ì~ane. 064/613-7772

Otkupljujemo vosak, cijena ~etiri evra. Medimped`.99 387 55 771-693, 99 387 65 539-301

Prodajem med bagremov. Miroslav Neresnica.064/257-0105

PRODAJEMO 30 LR dru{tava sa ko{nicama do 20.aprila.

014/61-555 Bora, 014/61-444 Rade

Prodajem: LR dru{tva bez ko{nica 55 EUR iZastavu 624 registrovanu – moè za p~ele 2 300EUR. 064/341-7277

Povoljno prodajem 40 dru{tava u LR ko{nicama.Zdravko. 021/461-178

SADNICE medonosnog drve}a. Dvadeset vrsta.Simi} Aleksandar, Ub.

014/410-308, 064/614-75-23

Prodajem p~elinja dru{tva na LR ramovima sa ilibez ko{nica. Stevanovi} Gvozden, Uìce.

031/520-249

Prodajem 20 DB desetoramnih dru{tava u martu iaprilu. 011/8129-661

Prodajemo p~elinja dru{tva na 7 i 10 DB ramova uaprilu i paketne rojeve. 063/884-3342, 037/788-140, @arko, Varvarin; 063/869-1978, 037/789-036,Dragan, Varvarin

P~elarska farma „Isi}“ prodaje do 150 ko{nica LRsa p~elama u svim varijantama. Podnja~e su sasakuplja~em praha – antivaroa i standardne. Zbegza seobu i kombinovanu ishranu. HITNO.

022/752-582, 064/192-1157


Prodajem autobus za prevoz ko{nica, bilo kojegtipa, registrovan za p~elarstvo. 011/87-54-109,064/27-10-943

Prodajem p~elinja dru{tva u DB ko{nicama sa ilibez ko{nica. Mijailovi} @ivomir, Bato~ina.

034/841-219, 063/690-877

Prodajem fumagilin, original kanadski. âslav.011/516-035, 064/164-7746

Prodajem p~elinjak „Autobus SANOS 12“ – 42ko{nice A@, dvomati~ni sistem. Tomi}, Zemun.

011/616-003, 064/169-9578

Prodajem 10 LR, 15 DB desetka dru{tava.011/8700-764, 063/7173-762

Povoljno prodajem bagremov i suncokretov med. Uaprilu prodajem dru{tva na LR ramovima, a poslebagrema rojeve.

011/2462-425, 064/204-72-77

Prodajem p~ele na LR ramovima. Povoljno.063/849-6992

Povoljno prodajem p~elinja dru{tva u Dadan-Blatovim ko{nicama. 011/28-31-067

Prodajem p~elinja dru{tva na LR ramovima, rojevep~ela i med. 015/662-737, 063/7810-131

Zbog bolesti p~elara hitno prodajem 100 p~elinjihdru{tava LR ko{nice.

064/166-3538

Prodajem p~ele na ramovima sa i bez ko{nice.011/2407-237, 065/2407-237

A@ prikolica 12 ko{nica 800 evra, p~elarska stolars-ka ma{ina 350 evra. 064/145-0425

Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama, FAPFurgon name{tajac, kante za med.

9936 20 9-766-371

Otkupljujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) i sa}e.Pe|a, Leskovac.

064/613-31-78, 016/281-674

Prodajem p~ele na ramovima LR i DB, april.063/8810-581

Prodajem p~ele na LR ramovima. April. Mati}.064/230-4150, 011/2721-091

Autobus – p~elinjak na prodaju, moè i u delovi-ma. 011/356-3567

Prodajem kamion TAM sa 40 dru{tava, i DBdru{tva. 034/362-580

Prodajem 46 A@ ko{nica sa p~elama. MilanParipovi}, Aran|elovac.

034/725-825, 011/3344-732, 064/1859-645

Rojevi na LR i DB ramovima. Mi{ko Jovanovi},Lajkovac.

011/8124-929, 064/258-2322

Prodajem TAM-5000 sa 60 i 30 A@ ko{nica sap~elama. 015/346-258

Prodajem 100 dru{tava na LR ramovima. RadeZeljkovi}, Sremska Mitrovica.

022/624-041, 064/5422-700

Prodajem kamion TAM sa A@ ko{nicama ip~elama. 012/532-909, 064/810-6916

Prodajem TAM-110. Atestiran, dobar, nereg-istrovan. 064/4558-594, 013/632-483

Prodajem kompletan p~elinjak od 50 dru{tava u LRko{nicama. 026/316-525, 064/834-51-17

Prodajem autobus Sanos, 92 ko{nice sa p~elom,atestiran, registrovan, kompletno sa opremom.

015/284-463

Prodajem p~elinja dru{tva i rojeve iz LR-a.Povoljno – dogovor. 0230/81-762

Prodajem nove i polovne ko{nice tipa LR,povoljno. 0230/82-970, 064/368-57-00

Prodajem A@ nukleuse formirane 2006. Babi}.011/2775-420, 063/7005-806

Prodajem pro{logodi{nja dru{tva na LR i A@ Gromramovima. @ivko.

022/610-094, 063/7502-442

Prodajem dru{tva na DB ramu. Zlatko. 011/887-3205, 064/2913-172

Prodajem dru{tva na 7-A@ Grom ramova.011/2106-509, 063/362-209

Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Ignjatovi}Mijomir, Poàrevac.

012/213-532

Prodajem pro{logodi{nje rojeve sa ramovima DB,LR pre posle bagremove pa{e. Branislav, Lovci.

035/275-205, 063/774-2525


Na prodaju rojevi na ramovima A@ Grom.Stoji}evi}, Petrovac na Mlavi.

012/332-731, 063/74-75-331

Prodajem kamion FAP Furgon sa A@ ko{nicama ip~elama, sa nukleusima. 064/318-52-36

Prodajem dru{tva na ramovima LR i DB.064/4987-999

Prodajem kamion sa p~elama, povoljno.063/7199-230

Prodajem p~elinja dru{tva u LR ko{nicama iramovima. 022/712-984, 062/515-920

Prodajem Zastavu 435-10, sa 50 A@ ko{nica sap~elama, sve u vrlo dobrom stanju.

021/431-792

Prodajem DB ko{nice sa p~elama. 011/895-387

Prodajem p~ele sa LR ko{nicama i bez ko{nica.Sveta Ili}. 063/12-74-404

Prodajem p~elinja dru{tva u LR ko{nicama.Kerkez. 011/3320-028, 064/213-7921

Prodajem p~elinja dru{tva u LR nastavcima ili naramovima, od aprila nadalje. Kljai} Ranko, NoviBanovci. 022/342-635

Prodajem 20 LR ko{nica sa p~elama. 011/514-590, 011/8258-818

Zbog starosti prodajem 30 LR ko{nica sa p~elama.011/2513-683, 064/395-22-53

Prodajem 10 DB ko{nica sa p~elama. 011/2511-841, 063/7245-302

Prodajem 10 LR dru{tava u aprilu – ko{nica gratis(polovna: nastavak, podnja~a, krov). [o{i}.

022/332-022

Zbog zdravstvenih razloga prodajem kompletanp~elinjak 50 dru{tava u LR ko{nicama + 126 oplod-njaka. Zvati do 20 ~asova. 022/650-356

Prodajem pola p~elinjaka do 80 dru{tava DB 10 i 12ramova, med livadski, bagremov. Cena po dogov-oru. Stole, Vranjska Banja.

017/546-066, 062/373-011

Od marta do juna prodajem dru{tva na LR i DBramovima. Mo`e sa ko{nicama. 014/415-289

Prodajem A@ standard dru{tva na ramovima, prebagrema. 015/322-155, 063/281-243

Prodajem traktorsku prikolicu 28 ko{nica A@-10 saradnim prostorom.

011/628-519 od 16 do 20 sati

Prodajem kamion sa p~elama 24 A@-Grom, konte-jner, rojeve, stresa~e p~ela.

015/510-027, 064/350-9901

Prodajem 25 dru{tava na LR ramovima. Uz svakodru{tvo poklon: 1 sadnica evodije. 021/843-857

Prodajem rojeve na 5 LR okvira, isporuka dopolovine aprila. Sava. 023/772-253

Prodajem 20 LR dru{tava sa polovnim ko{nicamaili bez. Vra{tanovi}.

026/317-788

Prodajem p~elarsku, traktorsku prikolicu za 30 LRko{nica. Povoljno. 013/641-940

Prodajem 10 LR dru{tava u odli~nom stanju.Povoljno. Mile. 064/135-8151

Prodajem LR ko{nice sa p~elama ili samo p~ele.011/318-3153, 064/411-69-21

Prodajem p~elinja dru{tva i rojeve na LR okvirima.011/770-904, 064/159-45-34

Otkupljujem voskovarinu (dro`dinu), menjamsatne osnove za sa}e vrlo povoljno.

035/228-644, 065/228-6440

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd638.1

P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoljub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . -Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218

pcelar_mart_2007

Documents