Odakle dolazi rak?

Brošura je napravljena na osnovu istraživanja saradnika Centra «Noosfera» - Arkadija Petrova

i Igora Arapjeva. Ovo je izveštaj njihovog zajedničkog iskustva i dostignuća u stvaranju nove

nauke - Kosmopsihobiologije.

Arkadije Petrov

Kosmopsiholigija: Korekcija zdravlja pacijenata obolelih od raka.

M: Kultura 2004

Broj obolelih od raka u našem svetu se stalno povećava, prretvarajući se u pravu epidemiju raka.

Tradicionalna medicina (hirurgija, radio terapija, hemoterapija) ne uspeva sa njim da se izbori.

Iz ove brošure, čitalac će saznati da se rak može pobediti i to samo saznanjem da ova strašna

bolesti ima informacioni karakter. Rak je posledica našeg ličnog i društvenog života, posledica

iskrivljene svesti čoveka. Zato su bioinformacione tehnologije najbolji metod za borbu sa ovom

bolešću. One omogućavaju pomoću upravljačke vidovitosti da se u organizmu pronađe i uništi

izvor te bolesti i negativna informacija o njoj.

Odakle dolazi rak?

U oktobru prošle godine u knjizi V.J i T.S. Tohoplav « Harmonija haosa» bio je objavljen i

dodatak iz nove knjige Rudigera Dalke i Torvalda Detlefsen "Bolest kao put. Smisao i svrha

bolesti" Dodatak je bila 14-ta glava knjige "Rak". Ova glava nam se čini toliko važnom da

ćemo je preneti u celinii:

" Da biste razumeli šta je to rak, potrebno je naučiti se analognom razmisljanju. Vazno je

razumeti da kada izdvojimo neku pojavu - da znamo da je ona celina, a i da je deo druge veće

celine koja se sastoji od drugih manjih celina. Npr. uzmimo šumu kao celinu, ona je deo mnogo

veće celine – nekog predela (recimo, svih suma), ali takođe se sastoji od pojedinačnih stabala

drveća. Ista analogija vađi i za jedno drvo. Kao celinu uzmimo drvo, ono je deo šume, a u isto

vreme se sastoji od korena, stabla i krošnje. To znači da je stablo u istom odnosu prema drvetu ,

kao drvo prema šumi, a šuma prema svim šumama.

Čovek je deo čovečanstva. On se istovremeno sastoji od organa, koji su deo čoveka, a organi se

sastoje od ćelija. Čovečanstvo očekuje od svakog pojedinca da će se ponašati na najbolji

mogući način radi očuvanja razvoja čovečanstva u celini. Čovek očekuje od svojih

organa da će oni raditi za njega na najbolji mogući način. Organ očekuje od svojih ćelija

da će one odraditi svoj posao tako kako je neophodno da se organ sacuva.

Po pravilu, sistem mirno reaguje na nestanak jedne malecke jedinice. Ali, postoji odredjena

granica posle koje postojeci sistem biva narušen.

Na primer državu neće uništiti, ako nekolicina njenih građena ne radi , vodi asocijalni život ili

se suprotstavlja režimu. Medjutim, ako grupni rast svih asocijalnih elemenata stalno raste to će u

nekom trenutku postati opasno i dovesce u pitanje opstanak države kao sitema. Neko vreme ona

će pokušavati da s odbrani, no moguće je da ako takve anomalije nije na vreme uočila, da će

raspad države biti predodređen. Najperspektivnija zaštita države je privlačenje građana da sami

grade pravičan poredak. Zbog toga je potrebno da im država da privlačnu mogucnost da se bave

ciljevima za dobro svih. Ali država najčešće proganja i iskorenjuje neistomišljenike. A to je

približava nastupanju haosa. Sa tačke gledišta države, haos se stvara ne proganjanjem

neistomišljenika već samom činjenicom njihovog postojanja.

Država želi poslušnost, dok grupa disidenata želi slobodu za realizaciju svojih ideja. Možda su

obe strane u pravu, ali da se realizuju interesi i jednih i drugih nije moguće bez određenih žrtvi.

Smisao našeg razmatranja svakako nije stvaranje nove socijalne teorije. Mi jednostavno

pokušavamo da objasnimo, šta se dešava kod raka: sve veći broj ćelija u organizmu menja svoje

ponašaje i aktivno se razmnožava. Tako nastaje proces koji se ne završava sam po sebi, već se

završava potpunim nestankom plodnog zemljišta (plodno zemljište su zdrave celije). Ćelije raka

ne dolaze spolja kao npr. bakterije, virusi i toksini. To su ćelije koje su do nekog vremena

usrdno radile za dobrobit organa, a samim tim i za dobrobit celog organizma. Njihov zadatak je

bio podržavanje zivota organizma. Odjednom menjaju svoj pogled na život, gube svoju

prethodnu životnu orijentaciju, pojavljuju im se sopstvene ideje koje pokušavaju da aktivno da

održe u životu , otkazuju članstvo savezu ćelija čiji je cilj - dobrobit organa. Haotično deljenje

ćelija se veoma brzo širi, narušavaju se morfološke granice (infiltracija), svuda se pojavljuju

utvrđenja ovih ćelija -metastaze. One koriste za ishranu ostale ćelije. Rast i povećanje ćelija raka

se odvija toliko brzo da snabdevanjem kroz krvne sudove ne uspevaju da zadovolje svoje rastuće

potrebe. Zato ćelije raka prelaze sa disanja putem bronhija na primitivniji vid disanja – na disanje

celim telom. Disanje je bila zavisilo od zajednice (razmena), dok procesom disanjem putem

celog tela, svaka ćelija može samostalno da opstane .

Brzo razmnožavanje ćelija raka dovodi do samog kraja, one bukvalno pojedu čoveka, iskoristivši

ga za svoju ishranu. Nastaje deficit hrane i one trpe poraz. No, do tog vremena njihova delatnost

je bila uspešna.

Zašto se ćelije raka tako ponašaju? U suštini njihovi motivi su potpuno jasni. Ranije je ćelija

raka bila od jedna od mnogih, koje su bile prinuđene da rade dosadan posao za nekog drugog.

Dugo vremena je ona to i radila. Medjutim jednog trenutka, organizam je odjednom izgubio

njenu odanost, zato što je počeo da se protivi njenom indivudualnom razvoju. Dok je bila

delom "mnogoćelijskog "bića" bila je smrtna i nije imala slobodu. Jednoćelijsko biće je slobodno

i nezavisno, ono može da radi šta god poželi i može da postane bezsmrtno na račun

neograničenog razmnožavanja. Zar se možemo iznenaditi tome što se ćelija prisetila svoje

nekadašnje slobode vrativši se u postojanje samodovoljnog jednoćelijskog organizma? Ona

prekida zajednicu zbog sopstvenih interesa i želi da realizuje sopstvenu slobodu.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Objasnjenje prevodioca za bezsmrtnost – bezsmrtno tj.večno.

Prefiks BEZ ukazuje na na otsustvo nečega, a bes na prisustvo mračnih sila. BEZSMRTI – to je VEČNOST,

bessmrti – to je vesnik smrti. Ovo je jako važno jer smo i rečima kodirani na smrtnost. Izmeniše nam rečnik razni

plaćenici – Karadzići, Ćirilovci...

Ćelija raka koristi pogrešan koncept slobode i bezsmrtnosti. Greška je bila vidna isuviše kasno,

reklo bi se u tom 100 %-tno uspešnom procesu, kada više nije bilo sumnji da korišćenje drugih

ćelija za sopstvenu ishranu vodi ka sopstvenom kraju.

Naravno da čovek nije srećan što mora da žrtvuje svoj život za život ćelije raka. Ali i ćelija

(koja još nije postala ćelija raka) ne bi razmišljala ni trenutka da žrtvuje svoj život radi života

čoveka. Argumenti ćelija raka su isto tako legitimni kao i argumenti čoveka, različiti su im

uglovi posmatranja. Oboje žele da žive, da realizuju svoju predstavu o slobodi i da zaštite svoje

interese. Za to je svako spreman da žrtvuje život onog drugog. I dešava se isto ono što se dešava

i sa državom u nasem pomenutom primeru. Država želi da živi i da realizuje svoje ideje. I

disidenti takođe žele da realizuju svoje ideje. Država pokušava da žrtvuje disidente. Ako joj ne

uspe, tada će pobunjenici žrtvovati državu. Niko od njih ne uzima u obzir interese protivnika.

Čovek operiše i uništava ćelije raka sve dok je u stanju to da čini. Žrtva postaje čovek ako

pobede ćelije raka. Ovo je najstarija dilema prirode: jedi ili bivaš pojeden? Naravno da čovek

vidi besmislenost u ponašanju ćelija raka kao i njenu kratkovidnost. No, primećuje li čovek da se

ponaša isto kao i ćelija raka?

Tu leži ključ za razumevanje prirode raka. Nije ni čudo da je toliko rasprostranjen u naše vreme.

Mi se svim snagama borimo sa njim, ali za sada neuspešno. U formi raka se manifestuje samo

ono što već postoji u nama. Karcinom je karakteristika našeg vremena i sveta. Mi činimo sve

što je moguće da bi realizovai svoje interese bez ikakvog uzdržavanja. U političkom,

ekonomskom, religioznom i privatnom životu ljudi obraćaju pažnju samo na svoje sopstvene

interese i ne obraćaju pažnju na "morfološke granice", ostavljajući svuda gde god mogu, svoje

uporišne tacke oslonca, svoje baze (metastaze). Ljudi se rukovode samo svojim sopstvenim

idejama i ciljevima pokušavajući da sve ostale stave u svoju sluzbu (princip parazita).

Mi koristimo u društvenom životu iste argumente kao i ćelije raka. Naš rast je toliko brz da

imamo ozbiljnih problema sa snabdevanjem hranom. Komunikacioni sistemi nam omogućuju da

razgovaramo sa celim svetom, a nemamo vremena da popričamo sa komšijom ili svojom

suprugom. Već mnogo, mnogo vremena, svet koji nas okružuje koristimo za ishranu, a posle

iznenadjeno konstatujemo da je smrt izvora naše ishrane i naša sopstvena smrt. Slepilo i

kratkovidnost čoveka ne zaostaju za slepilom i kratkovidnošću celija raka.

Da li ljudi imaju pravo da se žale na rak? Ono je samo ogledalo nas samih, demonstrira nam

naše ponašanje i argumente i ... kraj puta. Kod ljudi se obrazuje rak jer oni sami i jesu rak.

Njega nije potrebno pobediti već ga razumeti – da bi se naučilo razumevanju i sebe samih. On je

naša velika šansa da otkrijemo koncepciju koju i ljudi i rak koriste kao zajedničku sliku sveta.

Rak će doživeti fijasko, ako mi promenimo stav prema zajednici. On sledi princip "ili-ili" i štiti

svoju nezavisnost od prisutnih, od drugih. On nema svest velikog sveobuhvatnog jedinstva. To

nerazumevanje je karakteristično i za čoveka i za kancerogena oboljenja: Što nas više ograničava

ego, to više gubimo osećaj za celinu kojoj pripadamo. Ego ima iluziju da je sposoban da uradi

nešto kao pojedinac. No, "1" u istom stepenu označava i "1 sa svima" i "1 odvojen od ostalih".

Čovek gubi vezu sa izvorima svesnog postojanja u onom stepenu u kojem izdvaja "svoje Ja".

Ego pokušava da zadovolji svoje potrebe i da čoveku diktira put smatrajući pravilnim i korisnim

samo ono što doprinosi njegovom daljnjem odvajanju i manifestvovanju. Ego se boji mogućnosti

da postane" jedno sa svim stvarima", zato što ga to vodi u smrt. Pažljivo, inteligentno i

argumentovano, ego štiti svoje postojanje, koristići najbolje teorije i najčistije namere iza kojih

se krije zakon džungle, gde je glavno preživeti.

Tako i nastaju u našem životu ciljevi bez smisla. Reći da je cilj progres, to nije u redu, jer je

progres beskonačan. Cilj može biti ostvaren samo preobražajem nečega, a ne produžetkom

onoga što već postoji. Zatvorenik sigurno neće smatrati svojim ciljem prelazak u udobniji zatvor,

jer je njegov cilj sloboda. Sloboda je nešto što je potpuno drugačije od promene (prelazak iz

jednog zatvora u drugi).

Ako je vaš cilj jedinstvo sa svim bićima, to je jednako prelasku na kvalitativno novi nivo

postojanja. Ali jedinstvo je nedostižno sve dok mu ne žrtvujemo svoje sopstveno"Ja". Dokle

god ono postoji postoji i njegova suprotnost " sve ostalo". " Ponovnom rođenju u duhu"

prethodiće samog ništavnog ja.

Islamski sufi, Rumi je to divno razotkrio u sledećoj priči:

Neki čovek je došao do vrata voljene devojke i pokucao.

- Ko je tamo? - čuo se glas.

- To sam ja, - odgovorio je mladić.

- Ovde nema dovoljno mesta i za tebe i mene. Vrata su ostala zatvorena.

Posle godinu dana samovanja, čovek se vratio i ponovo je pokucao na vrata. Ponovo se čuo glas

koji je pitao:

- Ko je tamo?

- Ovde ti, - odgovorio je čovek i pustili su ga.

Dok naše "ja" teži da dostigne večni život dotle ćemo mi trpeti poraze kao i ćelije raka. Ćelija

raka se razlikuju od ostalih ćelija svojim previsoko cenjenim Egom. Jedro ćelije odgovara mozgu

kod čoveka. U ćeliji raka se povećava značenje jedra i ono počinje da raste. Posledica izmene

jedra je egocentrično mišljenje. Ćelija raka žudi za besmrtnošću i to pokušava da postigne

deljenjem i ekspanzijom. Ni rak, ni čovek ne razumeju da menjajući sadržaj za formu, traže život

tamo gde ga nema i gde ne može biti - u materiji.

Isus je govorio:" Pokušavajući da spasi život, čovek ga gubi." Da bi se dobila suština mora se

žrtvovati forma. Drugim rečima "ja" mora da umre da bi ste se preporodili u Suštini u kojoj

postojanje obuhvata sve. Tada, napokon, gubi smisao pitanje" ja ili neko drugi".

Većine ljudi trpi neuspeh kako na ezoterijskom tako i na religijskom putu pokušavajući da

udahnu svoje "ja" u cilj koji se odnosi na oslobođenje i prosvetljenje. Malo je ljudi koji priznaju

da "ja" sa kojim sebe identifikuju ne može biti ni svetlo ni spasonosno.

Velika dela su uvek povezana sa smrću Ega. Mi ne možemo osloboditi "Ja", no, možemo se

osloboditi od njega. Tada i sami dobijamo slobodu. Najčešće je sve u vezi sa tim povezano sa

strahom, da će prestati naše postojanje. No, to samo govori o tome kako mi malo o sebi znamo.

Upravo ovde i krije mogućnost rešenja problema raka. Samo ako obuzdamo svoju želju za

ograničenjem i podelama, ako naučimo da se otvorimo i prepustimo se, možemo postati deo

celine i preuzeti na sebe odgovornost za celinu - tada ćemo shvatiti da je opšte dobro i naše

dobro, zato što smo mi njegov deo, jedinstvo sa svim postojećim.

Svaka ćelija u sebi sadrži genetski kod celog organizma, potrebno joj je samo reći da je „ona u

svemu“ da je deo celine! Setite se:" mikrokosmos je nalik makrokosmosu".

Ćelije raka smatraju da postoji spoljašnji svet, koji je odvojen od njih i koji im je neprijatelj. Mi

takođe verujemo u to i ta vera nosi u sebi smrt. Protivotrov može biti samo ljubav. Ljubav je

sposobna da nas izleči jer nas uči da otvarimo granice, dopušta nam da se približimo nekom

drugom, da bismo sa njim postali celina. Ako jedan čovek voli drugog, on se odnosi prema

njemu kao prema sebi samom. Ako čovek voli životinju on je ne gleda kao izvor hrane. Ovda ne

govorim o dobrim delima ili o ljubavi prema životinjama već o stanju svesti, kada čovek oseća

zajednicu svega postojećeg.

* Ljubav prevazilazi sve granice i prepreke.

* Ljubavlju se objedinjuju suprotnosti.

* Ljubav je jedinstvo svega što postoji, ona se prostire na sve i ne zaustavlja se ni pred čim.

* Ljubav se ne boji smrti, zato što je ljubav sam život.

* Onaj ko ne oseća takvu ljubav je izložen opasnosti , zato što se njegova ne- ljubav može

spustiti na somatski nivo i pokušati da realizuje svoje zakone u vidu raka.

* Ćelije raka takođe prevazilaze sve granice i prepreke, poriču individualnost organa i

rasprostiru se, ne zaustavljaju se ni pred kim ( metastaza)

* Ćelije raka takođe se ne plaše smrti.

Rak demonstrira iskrivljenu ljubav, spuštajući je na materijalni nivo. Savršenstvo i jedinstvo

se mogu realizovati samo u svesti, ali ne i na nivou materije, jer je materija senka svesti.

U svetu polariteta LJUBAV vodi do stagnacije, a u svetu jedinstva ljubav vodi ka slobodnom

toku. Rak je simptom nepravilno shvaćene ljubav. A simbol prave ljubavi je srce. Srce je jedini

ljudski organ koji nije podložan oboljenju od raka.

***

Ovo je veoma znaćajna informacija. Ako se u prethodnom tekstu sa nečim ne slažemo, to su

samo detalji.

Rak ponekad dolazi u organizam spolja u obliku virusa, infekcije, informacije. U ovom slučaju

on traži neutralnu ćeliju, traži organ koji je oslabljen, povređen ili sa nekim nedostatkom. Telo

pita: „ Svoj-tuđ“? Pitanje je energetsko, hemijsko, informaciono. Ćelije raka čitaju informacije

zdrave ćelije i prilagođavaju joj se. Onda ulaze kroz receptore u ćeliju, jedro i ugrađuje se u

DNK, iskrivljujući normiranu informaciju (to je najpoznatiji 25-ti kadar) i proizvodi mutaciju -

pušta u krv svoje mutirane ćelije po malom i velikom krvotoku . Počinje prava borba, bitka,

Armagedon. U toj bici, po pravilu se iscrpljuje imuni sistem. Kao rezultat toga, rak ostaje u

poraženom organizmu bez nadzora i spokojno se razvija. Dalje – s njim nije prijatno. Može

ubiti odmah, a može i postepeno.

Vrlo često se ovo primećuje. Nije teško složiti se u postavci da ćemo teško ozdraviti prostranstvo

koja nas okružuje, ako ne ozdravimo čoveka i obrnuto. Prostranstvo je projekcija svesti u oblasti

naše percepcije. Drugim rečima, kakve su nam misli, takva su nam i dela.

Ovo se može posmatrati kao proces rasta društva kroz svest čoveka i u obrnutom smeru koji se

izražava " razmagljena logika".

U svakom organu, u svakoj ćeliji u svesti postoji odraz. Najpre je to percepcija, zatim -

refleksija. Ako je svest zavedena negativnim mislima (zavist, mržnja, mito, korupcija, kriminalne

radnje), nastaju poremećaji i u percepciji i u refleksiji. U snovima se česo pojavljuju kao

upozorenja: zmije, pauci, vuci i drugi neprijatni stvorovi. A svest to sve reflektuje na ćelijski

nivo. Tako se ljudska svest polako pretvara u kraljevstvo krivih ogledala. Neće biti nimalo čudno

ako se u organizmu takvog pojedinca posle nekog vremena pojavi neka patologija najpre na

energetskom, a kasnije i na somatskom nivou. Mada je dolazak takve patologije moguć i kroz

kolektivnu svest. Mi nismo odvojeni jedni od drugih i pored lične odgovornosti za svoje

postupke imamo i kolektivnu odgovornost kako za ono šta se dešava u našoj porodici, tako i za

ono sto se dešava u celoj ljudskoj zajednici.

Ako se svuda množe ljudi sa anomalijama i bolesnom psihom, bolesnom maštom, bolesnim

ciljevima, nije iznenađujuće što se i u vašem organizmu množe patologije i anomalije- bolesna

društvena svest čini neminovno bolesnim i vaše telo. Želite da dugo živite i da budete zdravi?

Onda menjajte društveni život čoveka i postojeće ciljeve. Otključajte patologije zaključanog

sistema društva, uspostavljajte veze sa sa onim organizacijama i ljudima koji teže pozitivnom

razvitku. Ćelije raka u organizmu ne priznaju zamenicu "mi", za njih postoji samo rec "ja".

Znaju samo to jedno slovo. (U ruskom je JA jedno slovo i piše se kao «Я» .)

Slova "Ja" samo po sebi nije loše. Ali ono mora imati istu vrednost i biti povezano sa drugim

slovima. Odnosno: "JA"="JA" i to smo mi. Dok ne osvestimo značenje: da smo mi sve , a da je

sve - svi. Neko je veoma pažljivo u početku veka smišljao kako da se slovo «ё» (jo) izgubi ,

ono je vodilo jedinstvu i ono je vodilo jedinom. Ali da li izgubljeno slovo može da se vrati u

našu abecedu?

Kolektivna svest kroz medije masovnih komunikacija svakodnevno ubeđuje čoveka da je rak

nezlečiv, da se sida takođe ne leči itd. A čovek u jedru svake svoje ćelije ima program

beskonačnog postojanja. Ali on ne zna ništa o tome, njemu o tome niko nikada nije ništa rekao.

Tako se dobija zatvoren sistem. U zatvorenom sistemu caruje drugi zakon termodinamike –

nepromenljivost. Ako otvorite taj zatvoreni sistem (rodio se, živeo, umro) videćete da iza slova

"JA" postoji još jedno slovo. Ako ih spojimo dobijamo novu zamenicu s proširenim značenjem -

MI. U ovom novom sistemu drugi zakon termodinamike ne postoji.

"Ja" ili

"Ja"=ILIJA

Ako je svest ispravna ona kroz duh sarađuje sa dušom, a ako je ona ne razume, to će pokušati da

ugasi plamen duše i tako se pojavljuje posrednik - magla.

MI SAMI STVARAMO ONO U ČEMU ŽIVIMO

Danas je izuzetno puno ljudi počelo da razmišlja o tome kako je ustrojen svet, kako je ustrojen

čovek. I naravno pre svakog puta samospoznaje potrebno je da se prisetimo prošlosti. Citiramo

žestoke pa čak i brutalne reči biblijskog kralja Solomona: " Ako ne poznaješ sebe idi po

tragovima svog stada". Ili drugim rečima idi putem kojim stoka ide. Zato što nerazumno i

smrtno pripada prošlosti. Ako se čovek uzvisi duhom do svoje beskonačne duše, bolesti od

njega ostupaju i on zaista postaje nalik Tvorcu. Ali svaki čovek sam odlučuje koju opciju će

izabrati od ove dve mogućnosti. Pre nekoliko stotina godina, Erazmo Roterdamski je

prozorljivo primetio "Da ti nije bilo dato telo, ti bi bio božanstvo, a da u tebe nije ugrađen um,

ti bi bio "stoka". U to vreme on još nije znao da je moguće i treće - kombinovati besmrtnu

suštinu sa telom čoveka i ono tada postaje bezsmrtno.

Zašto je Car Solomon tako strogo rekao :"Upoznaj sebe ili se vrati na put stoke"? Mi dolazimo u

ovaj svet da dobijemo iskustvo i znanje, učimo kako da se oslobodimo ropstva koje smo samo

stvorili jer nepravilno vidimo svet. Hristos je sa razlogom pitao pre nego što bi pristupio

isceljenju onih koji su ga molili za pomoć - " Veruješ li"? To nije bilo retoričko pitanje već je

bilo deo tehnologije oslobođenja od bolesti. Verujući je već na putu istine, on dopušta svojoj

svesti da može biti izlečen i to ne doktorima i lekovima već pomoću reči.

Ali to je samo prvi korak. Tačno je da čovek može sam da isceli sebe. Na žalost, većina onih koji

su dolazili kod nas da traže pomoć: na pitanje - "Veruješ li ?", nisu mogli pozitivno da odgovore.

U njihovoj svesti mi smo čitali nešto drugo – „Ne verujem, ali se nadam“. Ali mi radimo i sa

takvima, pokušavamo da im pomognemo. Pre svega naša pomoć se sastoji u tome da znanja koja

su nam direktno data od Stvoritelja da ih dalje predamo ljudima. Razlozi za mnoga oboljenja su

događaji, misli, postupci ili uništavanje prirode u svojoj ili drugoj državi. Mi sami kreiramo

stvarnost u kojoj živimo.

Zašto je tako važno verovati i razumeti da su psihosomatski uticaji baza ne samo našeg zdravlja

već i Univerzuma u celini? Zato sto je svet zaista stvoren po volji i mislotvorenjem Stvaraoca. A

mi smo njegova deca, stvorena po njegovom liku i podobiju.

Zar niste primetili da ako nešto jako puno želite, pre ili kasnije to postaje stvarnost. Niji ni čudo

šo je toliko popularna decija pesmica - " Ako se dugo trudiš , nešto dobijaš."

Uzmimo bilo koji primer iz svakodnevice.

Žive komšije. Jedan misli: ti si tako bolestan! I sused počinje da oboljeva. Oko njega se kao na

filmskoj traci formiraju događaji. Odnosi se zatežu i iskristalisalo se. Komšije ne razgovaraju

između njih je već granica - zid. Potrebno je da progovore. Ako istinito razgovaraju, zid će se

srušiti.

Kako ovde da se ne setim stihova Varlaha Šalamova:

Zovi, zovi noćnu tamu,

i tama dolazi.

Zavidi svom bratu

i brat umire.

Nekada mi se ta misao pesnika činila previše pravolinijska. A sad mi je jasno da je Varlam

Tihonovič osećao zakone Univerzuma!

Ali nastavićemo dalje da razvijamo proizilazeće analogije koje se odnose na karcinomska

oboljenja.

Rak je odraz čvrstog stakla - na drugom planu to je povređeno tkivo. Iz odraza, refleksije mi

udaljujemo atome. Staklo postaje pokretno i meko. Kao da je filmska traka. Nju je možemo

skloniti. Na tu filmsku traku zapisujemo informacije o ozdravljenju čoveka. Ona se sažima

(komprimuje se), ćelije počinju da se pokreću, nastaje rast ćelija. Štaviše, rastu na osnovama ove

filmske trake. Ponavljam - u početku su to bile ćelije, zatim traka, a onda se ona kristalisala.

Sklonili smo kristalizaciju i obnovili traku. Iz filma je nastala normalna ćelija.

Ali ako nema ovakvog blagovremenog psihofizičkog uticaja, onda će se izmenjena ćelija po

pravilu širiti po tkivu, krvi, kapilarnom sistemu i obično se zaustavlja tamo gde postoje tzv.

ćelije-ispusti (otpadnih voda) ili oko ćelija izvora. Na tim mestima je najviša energija. Ona

pirvlači novoformiranu parazitsku strukturu.

Na sledećem nivou oko tih "ispusta" (oni su crne boje) nastaje zadebljanje u vidu tumora. A oko

ćelija izvora (one su bele) obrnuto – nastaje olabavljeno tkivo. Menja se informaciona struktura,

kao i molekularna struktura ćelija koje su se našle u ovoj zahvaćenoj površini. Potom se

premešta jedro ćelije i informacione veze se narušavaju - kidaju se. Njihov presek provocira

dalji razvoj tumora.

Dijagnostiku je potrebno raditi kako sa tačke ulaska, tako i sa strane tačke izlaska. Informacija i

sa jedne i sa druge strane mora da se poklopi.

Na tačkama izlaza postoji jedna informacija, a na tačkama izlaza druga. Između njih postoji

tačka gde se može dobiti prava informacija. Kada vi doprete do nje svojom svešću, svest onoga

na kome radite dijagnozu se otkriva.

Bilo koju tačka ulaska ili izlaska moguće je pretvoriti u geometrijsku figuru i pogledati je sa

visine da li stoji pravo ili ukošeno. Oštećena geometrija je takođe znak deformacije ćelijskog

nivoa. Ovaj proces je veoma dobro opisao Grigorije Petrovič Grabovoj. Informaciono

geometrijske parametre je najbolje ispravljati kroz oblik sfera sa NORMOM (normiranih sfera).

Informaciono -geometrijski parametri odstupaju od kanona u slučajevima kada se dešava

gubitak ili uništenje jedne od tacaka unutarcelijskog oslonca.

Znak, simbol, kod – to je jezik desne hemisfere. Forme su povezane sa simbolima. Da bi se

preobrazila bolest potrebno je uništiti joj formu. Uništenjem forme ona ostaje bez mogućnosti da

da parazitira u našem telu ili našoj svesti. Simbol raka je zmija. A njena forma na energetskom

nivou je zamagljeno crno ili braon mesto, a najvažniji parametar je „zamagljena logika“.

Zbog toga je Ministarstvo zdravlja u takvoj nevolji: oni o svakom čoveku vode istoriju bolesti

umesto istorije zdravlja. Kodiraju mase ljudi na bolest neprestanu. I simbol njihove pomoći

ljudima je zmija, koja je obavila čašu života i koja svojim otrovom truje vodu života.

Veoma je značajna činjenica da mnoge zemlje već shvataju značaj informacionog kodiranja i na

državnom nivou preduzimaju neophodne preventivne mere. Na primer u Engleskoj su natpise

na autobusima promenili iz „izlaza nema“ u „izlaz je pored". Značajna akcija, zar ne ?

Još jednom ćemo ponoviti: prostor je živa materija. Životna sredina čoveka je psiho-fizička i ona

odgovara na naše neurolingvističko kodiranje kako individualno tako i kroz kolektivnu svest.

U tekstu dajemo konkretne bioinformacione tehnologije korekcije zdravlja, obolelim od raka, no,

hajdemo da pre toga još malo proširimo svoje razumevanje ove jos malo poznate nauke. Kako mi

u našoj komkretnoj praksi pomažemo ljudima? Putem svesti. Mi nikoga ne dodirujemo, ne

dajemo lekove niti injekcije, a čovek se oydravljuje. Znači da misao može da spasava.

O ovome vredi razmisliti, zar ne ?

Šta je do našeg psihofizičkog delovanja delilo zdrave i bolesne, život i smrt ? Linija. Ta linija je

svest, ona je granica i opna ćelije, ona je krug ako se savije. Linija je dobila formu i postala je

tvrda. Pojavila se veličina. Postalo je jasno - sve su vidi, to je rak. Potrebno je ukloniti ove

veličine, zapreminu, preći liniju, a potom ući u ćeliju. Znači, prvo je zdrave ćelije nastao rak,

potom ćeliju obnutim redosledom spašavamo.

Čovek ima dušu, duh, svest. Ali u njemu je i dobro i zlo. On može i prvo i drugo da umnoži. Ali

da pri tom ne zna šta je to kreacija.

Materija je vidljiva i nevidljiva. Čovek je već formirana struktura. Njegova svest kada dostigne

određeni nivo razvitka, počinje sve da gradi po božanskim zakonima koji postoje u Carstvu

Nebeskom. Odnosno, on prenosi božanstvenost tog prostranstva u ovo materijalno prostranstvo,

a to materijalno prostranstvo koje nije bilo najsrećnije, sada postaje najperspektivnije.

Ako se ovo ujedinjenje ostvari, onda će pojavnost materije da bude dopuna običnim

sposobnostima čoveka koji je sazdan od božanskih mogućnosti. Prema tome postoje dve

varijante. Prva - ćelija se deli i širi život. Druga - ćelija može da pogine, ako ljudi nisu u stanju

da se probude, da se oslobode od zla i iskrivljene svesti. Moguć je jedan i drugi proces.

Hajde da shvatimo globalnu zamisao Stvaraoca. Otac je stvorio ovde, na Zemlji kao mehanizam

preobražaja, sebi sličnog. Ako se čovek posmatra u celini, on je granica vidljivog i nevidljivog. I

čini se, da nevidljivo tek treba da se pojavi. Ukratko, možemo reci da je nematerijalno

prostranstvo - istraživanje Univerzuma. Tamo se stvaraju ideje, projekti . A na Zemlji su

proizvodnja, fabrike, prodavnice u koje je udahnuta velika ideja Tvorca. A detaljima i

realizacijom se bave oni koji me pomažu. Instrumenti njihovog posla su duša, duh i svest.

Stvaranje je prvi uzrok impulsa. Prvi izvor realnosti koji se izražava kao reakcija svesti. Svest se

desifruje dejstvom kroz duh na dušu i obrnuto. Proces se sastoji od tri sastavne komponente i

impulsa koji ulazi u realnost i postepeno obnavlja organizam čak ga i vaskrsava.

Lična realnost je kao odraz u ogledalu koja reflektuje povezanost sa svim realnostima. Veze - to

su konstukcije koje je stvorio Tvorac gde god je njegov lik i njegova misao. Bilo koja

konstrukcija i bilo koja veza imaju milione sopstvenih veza, milione varijanti sopstvenog

razvitka.

Tako se sve ponavlja i na zemlji i u čoveku. Organizam u celini kao i svaki organ su stvoreni da

žive. Bilo koja veza koju vi obnavite, odmah se uključuje u rad kao i sve ostalo. I čovek se

može vaskrsnuti ili oporaviti bilo koji njegov organ - trenutno. Potrebno da se sve veze vide,

kako čoveka tako i sveta. To su delovi koji ne mogu da se odvoje. Kako sagledavamo čoveka u

celini tako i univerzum moramo sagledati u celini.

Ponavljam, u svakoj ćeliji postoji okvir - to je veza. Svaka ćelija je povezana sa drugima tom

vezom. Čovek je povezan sa Univerzumom - to je veza.

Hajde da pogledamo šta se dešava npr. kada se rak pojavljuje kroz informaciju, da otkrijemo

unutrašnji proces.

Npr. čovek ima hroničnu upalu negde unutra u predelu stomaka-creva. Čovek može da živi i da

ne oseća ništa posebno, ali ta zona stvara nelagodnost za one ćelije koje se tu nalaze. One žive

neprekidno se bojeći za svoj život. I nekog momenta u toj masi ćelija, koje žive u nekomformim

uslovima, pojavljuju se najlukavije, ćelije-egoisti.

Oni ostaju bez receptora koji regulišu brzinu njihovog razmnožavanja. Ono šta se prvo dešava

se ćelijama koje se pretvaraju u ćelije raka jeste da gube nekoliko receptora.

Ovo je scenario bilo koje revolucije ili pobune ako poredimo sa društvenim promenama. U

organizmu razni organi ispunjavaju razne uloge. Postoje i poslovi koji su prljavi kao na primer u

crevima. Ali oni su neophodni. Bez tog posla organizam će poginuti zajedno sa crevima. Ali

šta se dešava ako su ćelije creva nezadovoljne svojim statusom. Oni žele da ga poprave putem

evolucije, samousavršavanja, samoobrazovanja. Oni žele da imaju sve sada i odmah. Upravo

ovo nezadovoljstvo i iskorištavaju negativni entiteti. Oni obmanjuju i porobljavaju ćelije. Ali od

toga nikom nije bolje. Obrnuto svima je još gore.

Svaka ćelija ima svoj status-status svobode. Ali on podrazumeva da će ćelija raditi na izgradnji

organizma. O ovome u DNK postoji dvojni zapis. Ako ćelija rešava da joj slobodan status nije

potreban, ona pod uticajem neke spoljašnje informacije briše odgovarajući zapis i radi šta

poželi. Kada ona zaista nema receptora. Možda bi ona i želela nešto da promeni ali ona više ništa

ne vidi i nečuje. Ona sada radi samostalno. Ona ne želi da sluša o Bogu i o svojoj odgovornosti.

Kao da je istovremeno i glupa i slepa.

To je već odvojena vrsta ćelija koja će dalje mutirati. Za sada su samo počeli da se razmnožavaju

u jednom mestu to još uvek nije zloćudni tumor, on može biti i dobročin. U sledećoj etapi kada

ova ćelija počne da se razmnožava u okruženju drugih ćelija onda nastaje problem.

Kako mi tradicionalno vidimo ovaj problem? Kada postoji unutrašnje razmnožavanje mi ovo

zadebljenje vidimo kao dobroćudni tumor a kada ovo razmnožavanje postaje spoljašnje vidimo

zloćudni tumor.

U ovoj fazi degradacije, kako se šalio poznati biolog, ćelije su već izgubile nekolicinu antena

koje upravljaju signalima i ona je kao u sendviču između drugih ćelija koje su joj čudne. Ona je

izgubila sve svoje profesionalne navike, svu svoju odgovornost i govori:" Ako bih dobila

snabdevanje počela bih da se razmnožavam sama po sebi."

Sada sa mikronivoa hajde da dacimo pogled na spoljašnji svet ,društveni.

Pomoću vidovitosti je lako videti da u nukleusu ćelije postoje rezerve da bi ćelija živela hiljadu

godina kao minimum. To je u suštini večni pokretač. Energiju ćelije je moguće dopuniti a njeno

telo obnoviti. Naravno morate shvatiti da se ovaj proces besmrtnog postojanja mora dopunjavati

boravkom u večnosti.

Zašto se onda dešava potpuno suprotno? Zašto mi umesto beskonačnosti tako malo živimo?

Zbog pogrešnog usmerenja naše svesti, zbog naše egocentričnosti. Čovek misli samo o sebi i

pokušava da uzme sve samo za sebe. Do nekog određenog vremena on u tome uspeva. Ponekad

čak veoma dugo ako se meri životom čoveka. Ako bi ljudi samo znali čime će plaćati zbog svoje

želje da žive samo za sebe. Slične analogije je lako pronaći. Šta radi čovek kada ima bolove.

Razmišlja kako da se oslobodi te napasti. Biće dobro ako ne dođe do radikalnih mera ili

bezumnost ćelija koje su poludele ne dovedu do smrtnog ishoda.

Ljudi egoisti koji žive samo zbog sebe i jesu ćelije raka organizma vasione. Hajde da pogledamo

kako da se borimo sa ovim parazitskim strukturama.

Ćelije raka se razlikuju od zdravih po tome što je u njihovom jedru polomljena struktura

razuma. Odnosno ona misli pogrešno , a kao posledica toga ona tako i funkcioniše. Kako se kaže

u narodu"fali joj neka daska ili nema glavu na ramenima". Mi vidimo ćelijsku spiralu. Ona je

izgužvana , pocepana. Takva ćelija ne može da gradi, ona može samo da parazitira na onom što

su drugi stvorili. Razboljeva se od egoizma. Ovakva slika vam je poznata iz života , zar ne ?

Zbog toga takva ćelija usisava energiju u sebe. A pored nje postoje neutralne ćelije, koje nisu ni

na jednoj ni na drugoj strani. Biračko telo. Ćelija raka iskorištava njihovu neutralnost. Privlači

ih i lomi njihovu strukturu svesti.

Šta da se radi u ovom slučaju ? Operaciju kako preporučuje tradicionalna medicina ,

homoterapiju? Odmah ću reći da je to put od lošeg ka gorem.

Igor Vitaljevič Arapjev i ja radimo potpuno drugačije. Ulazimo u ćeliju raka gde je započelo

sve ovo. Unutrašnji deo ćelije je crn, tvrd kao kamen. Nije čak ni prijatno za gledanje ali šta da

se radi. Posao mora da se obavi. Isprvljamo spiralu, uklanjamo prekide gde postoje.

Uništavamo informaciju o oboljenju, unosim infornaciju o ozdravljenju i harmoničnom razvoju.

Unutrašnjost ćelije počinje da crveni oživljava. To više nije rak već dobroćudna izraslina. Dalje

će sve biti lakše, još nekoliko korekcija čovek će biti zdrav. Stotine ljudi su došli kod nas sa

oboljenjima raka, većini smo uspeli da pomognemo.

Grigorije Petrovič Grabovoj radi na isti način -upisuje informaciju da rak ne postoji. On nam je

pokazivao kako da radimo da iz duše prenosimo u svest istu informaciju da raka više nema i

ponovo iz svesti u dušu. Odnosno jedan pokret jedno je izbacio , drugo je uneo. On to radi kroz

osmicu, kroz hromozom. Uradio je tri pokreta.

On je gledao kroz svest. Postoje sve tačke informacije. Napravio je jedan pokret-uzeo je.

Napravio je krug u smeru kazaljke na satu. Kroz tačku je ušao u svest , ušao u dušu. ušao je u

tkivo gde se nalazi neoperativni rak. Dijagnostikovao. Uzeo je kroz dušu informaciju o

promenama koje su nastale zbog raka. I izneo tačku gde se fokusirala informacija o raku.

Počela je promena svesti , matrice. Uništio je na ćelijskom nivou patologiju.

Možemo raditi i drugačije. Ako vidimo bolesne ćelije , one imaju crne dlačice kao slovo "B" na

američkom dolaru. Takve dlačice na informativnom nivou su simboli raka. Ove dalčice

zahvataju jedro i menjaju ga. Počinje štampanjem deljenje ćelija.

Pomoću svesti dajemo impuls . Čovek mora da obnavlja strukturu svoje sveesti. Formira paket

znanja. Da razume da je slobodan , da ima svoju svest. Prenosi se u ćeliju. Ono što smo poslali

se sabija u tačku i ulazi u konturu. Rak je lepljiv , zalepi se za sve što ga dotakne. I on je kao

žele. Teško je reći da li je to homogena masa ili nije. Čak ne znamo ni kako da je definišemo.

Lepljiva napast -tako ćemo ga definisati.

Rak ima nogice-pipke. Pipci isecaju deo DNK i stavljaju nešto svoje direktno u jedro..

Najvažnije je da se ne ostaviti negde pipak ili deo pipka. Jer će on ponovo izazvati oboljenje.

Ćelije raka imaju svojstvo da se obnavljaju i da nastave da napadaju.

Potrebno je još da uveličamo sliku. Ali zbog ova napast čim povećamo sliku nama se spava.

Hipnotiše nas. Boje se takođe same menjaju. Ali iza boje postoji još nešto . Ako odemo na

informativni plan videćemo trougao . To je svest. Svest menja boje. Na primer cista je žuta

crvena. Rak je crven, braon,ljubičast , crn.

Zašto postoji takav efekat. Skonili smo refleksiju ogledala i videli boje potpuno drugačije.

Videli smo svest: ogroman kvadrat i u njemu mali trougao . Moramo da se fokusiramo. To je

kao lampa koja daje jaku svetlost , a sama lampa je mala. Lampa ima neki reflektor kojim baca

svetlost na veliku površinu. Takav efekat je i kod ciste i kod raka i kod bilo koje druge bolesti.

Znači imamo posla sa optikom. A voleli bismo da znamo ko je ovde glavni?

Ali ovo više nije pitanje boja već lampe. Ko je povećao bolest? Boje su deseta stvar. Povećala

se jedna oblast znanja koja je koncentrisana u jednu tačku. Tačka se izražava kroz jetru, limfni

sistem , žuč,štotnu žlezdu, ženske polne organe, muške polne organe itd. Oblast svesti se

izrazila... Zato što se unutar ćelija nalaze ogledalce ( tečni kristali), ekran svesti.

To je veza sa organima. Oblast svesti projektuje tačku koja ide do štitne žlezde. A dalje je već

proces refleksije. Znači u svesti postoji negativna tačka koja reflektije problem na štitnu žlezdu.

Znači da je čovek imao pogrešne i negativne misli. To je primarno , a boja i energija su

sekundarni. Zašto? Zato što problem ne ide od energije a kroz refleksiju svesti Ako uđemo u

jedro ćelije videćemo videćemo tu negativnu informaciju kao 25 kadar ugrađen u DNK, on se

kao ringišpil vrti u krug. Ćelije raka se po krugu razmnožavaju i razmnožavaju - uskoro će

poslati ćelije ka nekom organu. Kroz neko vreme ovu osobu čeka amnezija i operacija.

Različiti ljudi će ovaj isti trougao svesti videti na razne načine. A ispostavilo se da neki ljudi

ništa ne vide iako sebe smatraju vidovnjecima, mađioničarima , vračevima. Drugi vide ali kroz

regleksiju. Ulaze u ćeliju a membrana je kao ogledalo, na zidovima postoji odraz. Odraz kristala

u jezgru. Postoje milioni varijanta. A kako tačno da odredimo? A ako osoba kojoj vršite

dijagnozu već ima predstavu o uzroku bolesti, ako su na njega bacili neke čini ili magiju, ako je

on sam vidovit ... Ovde je i to moguće videti. Mišljenja se poklapaju ali situacija od toga nije

lakša.

Svaki vidovnjak vidi veliki broj refleksija. Veoma veliki. I potrebno je shvatiti koje od njih je

pravi uzrok. Intuicija malo pomaže, ali pitanja ostaju.

Postoji i treća varijanta. Možemo napraviti normalizovanu ćeliju. Ako opet kada stvoriš ćeliju -

odmah se izgrađuju veze univerzuma. Potrebno je samo da se stvori informacija i ona odmah

odraziti. Može da se izgradi u vertikalnom ili horizontalnom smeru. Ako gledaš pravo videćeš

kvadrat , ako gledaš sa strane videćeš kocku. Šta je potrebno? Potrebno je stvoriti tačku- ćelijsko

jedro i iznositi preko nje informacije. Uneo sam informaciju o isceljenju. Postoji još i

upravljanje. To je nova varijanta- ulazite u sferu upravljanja i tamo se odmah vide refleksije

ogledala , veze univerzuma.

Unutar našeg sveta postoji beskonačna borba sa virusima , bakterijama drugim opasnim

supstancamo koje prodiru u naš organizam ali rak sve manje reaguje na standardnu terapiju

organizma Najteža je borba sa kancerogenim oboljenjima.

Promenjene ćelije su metastazirale. One su kao segmenti poput kose koji daje projekciju ,

formu. A forma se ponovo umnožava. Ona pliva u krvi i prelazi na primer na jetru. Tamo je

čitava hemijska fabrika. A druge normakne ćelije se ne vide. Zašto? Zato što se tao promenila

boja, sve je prekriveno mrakom. Sve je već negativno reprogramirno. Smisao reprogramacije je

da organi prestanu da proizvode. Rak to i radi. Odnosno zahvata liniju organizacije hemijskih

procesa: pluća, jetra, bubrezi, pankreas , reproduktivni organi, štitna žlezda , želudac. Zašto on

ima takvu mogućnost? Zato što je svest ljudi iskrivljena. Ljudi stvaraju hemijska oružja, atomska

oružja, a ono što su stvorili se kroz suptilni plan odražava na univerzum. Ko bi pomislio da je to

povezano? Izgleda da čak i ako oružje leži na skladištu ono svejedno ubija. Zato što ono

izražava neki nivo kolektivne svesti.

Rak je veoma obrazovan!

To je tačno. Ljudi stvaraju pogrešne odnose. A u organizmu se čitava proizvodnja kroz

spoljašnje društvene odnose.

Evo u čemu je stvar. Čovek je element koji izgrađuje univerzum. Čitavo prostranstvo, vreme,

univerzum sve ovo se zasniva na ljudskom faktoru. Ako čovek sve stvara o je dužan čak je i u

obavezi da stvori lep život. Usvom je prost nemoj da činiš stvari koje će te uništiti. Ali mi

proizvodimo hemijko oružje, atomsko oružje, radimo razne podlosti i gadosti umesto da

pomognemo čoveku. A sve se odaziva i sve nam se vraća. mi sami stvaramo svet u kome

ginemo. Gušimo se u svemu tome. Od te zlobe, od te mržnje, od prljavih misli. Uvek nam je

malo, nešto nam fali, samo još malo da nagrabimo. A sve se to ljudima vraća ...Što su negativnije

naše misli moćniji je intelekt raka, side i drugih lidera tamnih sila.

Ako vratimo harmoniju u svest ljudi- svet će biti predivan.

Kako se otarasiti raka ?

U informacionom prostoru sve je izgrađeno na geometriji i matematici. I još na reči. Znak ,

simbol, kod , forma. A forma raka na energetskom planu je tamni , zamagljeni beleg, a na

informacionom je šestougaonik. A simbol raka je zmija. Hermes je tim zmijama obavio svoje

žezlo, što znači upravljanje životom i smrću.

Kada su zmije na štapu to su hromozomi, ali njima se upravlja sa spoljašnje strane to je

program života. Ako ga koriste nastaje uništenje života , rak. Forma je vezana za simbole. Meni

lično se simbol zmije ne sviđa. Meni se uopšte ne sviđa kada neko nekog primorava na nešto

strahom. Ne može se izlečiti prostranstvo , ako se ne ozdravi čovek. Ovde je sve povezano. A da

li je moguće lečiti strahom?

Šestougaonik je oblik života silicijuma. Cela zemlja je silicijum. To je naše stanište. A jedro

ćelije, dezoksiribonukleiska kiselina ima u informacionom prostoru formu petougla. Kod raka

spoljašnjost pokušava da postane unutrašnjost. To je nepravilno , jer sve ima svoje zakonsko

mesto,a pokušaj da se bude na tuđem mestu vodi u propast. Čovek je zaizeo stav:" Da ne treba

čekati milosti od prirode". Tada priroda počinje da shvata čoveka kao infekciju i izgurava svojim

šestougaonicima jedra iz ćelija čoveka. Tako u organizmu nastaju kancerogena oboljenja.

Harmonija je ključna reč u besmrtnom postojanju čoveka. Adekvatno ponašanje čoveka u

prirodi i prirode u čoveku. U ovom slučaju oni neće uništiti jedan drugog, već će moći ako se

ujedine da ostvare ono što je zamislio Stvoritelj procesom evolucije. Tada ne samo da ćemo

dostići proširenje svesti već i istinsku svest- onu česticu koja stvara svetove. I svet će shvatiti

istinu da je veliko stvoreno iz malog, a malo se gradi velikim.. I ne može da postoji jedno bez

drugog niti treba da postoji.

Realnost se pojavljuje u sredini. Postoji severni i južni pol. A između njih se rađa realnost

Zemlja. Tehnologiju oca ponavlja sva njegova tvorevina. Rakcije odvajanja i sinteze se

smenjuju. To se dešava sada u sadašnjem vremenu. Da bi u svetu postojao život, Otac nam je dao

deo sebe. Sada kada smo dostigli određeni nivo mi mu se vraćamo, postaljemo ponovo njegovim

delićem, delićem celine. To je realnost. Iako neki pokušavaju da stvore svoju realnost.

Izmišljanu novu civilizaciju ili magiju. Ponovo magična država. Ako uđeš u nju lutaćeš

milijardama godina zajedno sa svima onima koji prate lidere. To nije harmonija već nečija

vladavina.

Mi vidimo: forma prostranstva je vreme koje sadrži u sebi prostranstvo svesti. Nema smisla da

postoji prostranstvo bez svesti, zato što je bez njega pusto. Sve postoji zbog svesti. Oblast svesti

to je granica saznanja. Ono se razvija kroz dušu i svest. Ono raste. Kao što ćelije rastu. Počinju

da dišu zato što postoji dubina, visina, širina, obim.

A sada ćemo se ponovo vratiti na našu osnovnu temu.

Čim se ćelija pretvorila u ćeliju raka , počinje da otiče da se deli i nastaje još jedna ćelija ali već

sa bolesnim jedrom pa još jedna... Hajde kao primer da uzmemo izraslinu na pankreasu, evo ga

njegov rep, evo ga njegova glava, na glavi se nalazi jako puno promenjenih ćelija, koje su

izgubile svoju pravilnu formu. Postaviti dijagnozu u ovoj ranoj fazi aparatima nije moguće.

Operaciju takođe nije moguće uraditi, jer se sve jako brzo završava nekada do operacije o mnogo

češće posle.

Nažalost mi se uglavnom bavimo oboljenjima u nekoj poznoj fazi. Kada ništa više nije pomoglo

ni operacija ni lečenje ni homoterapija. Šta vidimo? Ćiliju sa uništenim jedrom. Ako čovek pije

lekove ili ide na homoterapiju, na ćilijskim membranama nastaju deformacije i u jedru takođe to

je odmah vidljivo. Zato i nije potrebno da se postavljaju pitanja. Po samoj ćeliji se sve vidi. To

je mutacija, odnosno DNK izlazi iz obolele ćelije i menja se. Mutirana ćelija ima u svom jedru

četiri niti tabulina, takva DNK je jača od svake homoterapije ili nekog drugog lečenja. Zašto se

oni organizuju? Oni se organizuju pod uticajem homoterapije. Radi se jedna homoterapija,

druga, treća. A ako se čovek oporavi bolest mutira i prelazi u drugo oboljenje ili u neku drugu

svoju fazu. Onda ovakva stabilnija faza ljudi se rasprostire na sve ljude , na čitavo čovečanstvo.

Šta god da radiš neće imati koristi , čak je i opasno ako se radi samo na nivou tela.

Bolest postaje jača i stabilnija. Počinje prava epidemija raka.. Nova forma uništava druge ljude.

Ovo je samo preobražaj zdravih ćelija , koje su podvrgnute mutacijama, njihovo jedro je

izmešteno. Iz jezgra se iznosi lanac DNK koji se preoblikuje. Odnosno ugrađuje mu se 25kadar

o kome se tako mnogo govori na televiziji.. Ni mi nećemo dobiti željeni razultat ako ne

normalizujemo lanac DNK. Ali ako ipak neutralizujemo ćelije raka , ostaci od raka će se

neutralizovati u krvi kao granule. Ali najvažnije je da se ove granule koje ostaju u krvi , kao

mali delići mikroorganizama. Ako se krv da na analizu, oni će se videti. Za ovo je takođe

potrebno mobilisati limfocite.

Ako pomoću vidovitosti i psihofizičkog uticaja uklonite ćelije raka iz organizma, onda u

preživelim ćelijama možete osloboditi određeni gen koji će izaći napolje odnosno odnosno na

površinu jezra i stvoriti sjaj i mrežu. Odnosno podesiti jednu ćeliju da napada druge ćelije raka .

Možemo jone magnezijuma kalcijuma unositi u lizozome ćelija , a možemo i učiniti da se ćelije

međusobno bore.

Mi posmatramo šta se dešava na nivou vizuelne percepcije. Gem ćelije izlazi na površinu i ona

počinje da se razlikuje od ostalih. U ovom slučaju sam imuni sistem će uništiti ćelije raka. Zato

je potrebno da se radi na vreme pre nego što su lekari pokušali sa hemoterapijom,

lekovima,operacijom..

Hajde još jednom da pogledamo aspekte ove bolesti.. Kada bolest prodre u jedro, ona uništava

unutrašnji lanac DNK, zahvata bilo koji njegov deo i izlazi kroz unutrašnji proces u spoljnji svet.

Odnosno iz ćelije bolest izlazi u organizam ,a onda se širi po organizmu. Na isti način čovek

koji je u svom razvoju doživeo degradaciju izlazi u spoljašnji svet i u svojoj društvenoj dinamici

pojavljuje se u saobraćajnim nesrećama, ekološkim katastrofama, ratovima, terorizmu u

diktaturi, i u drugim anomalijama koje su povezane sa našim postojanjem.

To znači da bolest jednog čoveka nije samo njegova privatna stvar, to se tiče svih nas , naše

lične i društvene svesti. Koreni bolesti su u prošlosti, a u budućnosti će pokušati da se proširi.

Ješćemo gorke plodove ako ona uspe u tome. I teško će se čovek izlečiti ako se leči po delovima.

Sve zajedno mora da se leči i bubrezi i svest , krv i duh, srce i duše. I nikako drugačije. Mi

proučavamo te veze, radimo sa njima i primenjujemo ih u praksi. Veoma sam zahvalan svim

onima koji su mi pomogli da spojim tradicionalnu medicinu sa novima, ili bolje rečeno sa starim

znanjima koja su zaboravljena ali koja nikad ne zastarevaju jer su večna i spadaju znanja koja

su prvobitna.

Želeo bih da se malo odaljim od teme. Na svom sajtu dobili smo poruku koja je glasila:" Strani

lekari-onkolozi ( Iz Ukrajine) izjavili su da mehanizam raka ima informativni karakter, a da se

lečiti ovo oboljenje može kako pomoću homoterapije tako i pomoću "informacionih metoda".

Naravno da su izmislili toplu vodu. Ali gde su je izmislili? U samom centru ortodoksne

medicine, Zbog toga je ovo i pohvalno.

Na konferenciji za novinare u Kijevu lekar Anatolij Šugajlo je sa osvrtom na rezultate

istraživanja kao uzrok nastanka raka naveo je da se neke ćelije raka dele i sazrevaju u roku od

18h dok je odbrambeni sistem čoveka dizajniran za ciklus od 24h.

Zbog ubrzanog razvoja ćelije raka u trenutku provere koju obavlja organizam , sa površine ove

ćelije već nestaje informacija o njoj kao o ćeliji koja je neprijatelj. Zato se te ćelije ne uništavaju

i dobijaju mogućnost da se razmnožavaju, prenoseći po nasledstvu sposobnost ka ubrzanom

razvoju. Kolonija takvih ćelija stvara tumor.

Po rečima A. Šugajlo ovo otkriće nam omogućava da se otkrije osnovni mehanizam lečenja koji

će primorati ćeliju raka da uspori svoj proces razvoja na 24h.

Moramo da primetimo da nas je ovaj izveštaj jako obradovao. Ono je potvrdilo ono što smo

Igor Vitaljevič Arapjev i ja odavno videli i na čemu smo odavno praktično radili.

Pored toga A. Šugajlo sa svojim kolegama tvrde da ovakvi efekti mogu da se obezbede ne samo

preparatima tradicionalne medicine već i informacionim metodama bioenergetskih uticaja . "

Jedne ljude je moguće izlečiti samo pomoću hemoterapije, a za druge je dovoljna i

psihoterapija." rekao je on.

U svakom slučaju postoji određena promena u redovima tradicionalne medicine. I iako na temu

homoterapije koja uništava imuni sistem obolelog nismo saglasni sa ukrajinskim lekarom, tu

temu nećemo sada razvijati.

Po mišljenju A. Šugajlo ova razlika je nastala jer su pragovi urođene osetljivosti različiti kod

raznih ljudi. Lekari su zauzeli stav da tradicionalne metode i informacione metode treba

ujediniti u lečenju. Čak su to javno objavili:

" U praksi je utvrđeno da informativne metode znatno povećavaju efikasnost običnih

preparata" -rekao je docent Ukrajinskog državnog univerziteta Valerij Sorokin.

Do ovoga otkrića došli su još pre deset godina, ali su tek sada doneli odluku da ga objave. U

budućnosti po rečima A. Šugajlo, biće urađeno ponovno istraživanje ove teme. Ali hajde da se

vratimo glavnoj stvari u ovom saopštenju- ako se poveća vreme koje je potrebno za deobu ćelija

raka , on će postati mnogo manje rasprostranjen.

Zaista što više život liči na bajku to mu je više bajki potrebno.

Kako ovo znanje primeniti u praksi? Evo ga melanom - jedna od najgorih vrsti raka- s jedne

strane je zatamnjenje a sa druge postoji melanzm- sposobnost raspoznavanja zvukova.

Kako da dešifrujemo melanom? Za minut za pola minuta zvuk je uvek iza reči. Drugim rečima

on ima mogućnost da veoma brzo reaguje. Skoro dva puta brže. Ako ulazimo u spiralu DNK,

ona je dvojna , jedna nit je zategnuta dok je druga olabavljena.. U DNK gde postoji spirala

jedna nit će pući a druga će viseti.

Međutim postoji i rezervni plan.

Svaki molekul DNK postoji u dve kopije. Jedna je radna, druga je rezervna. To je normalno.

Ona daje normalan zvuk. A šta je to zvuk? To je rezonanca, oblik talasa. Koji nije ubrzan , nije

usporen već je onakav kakav treba da bude. To znači da moramo preći na rezervnu spiralu

DNK. A onu koja je bila aktivna moramo ispraviti. U ćeliji postoji takav proces- ako nastaje

povreda u jednoj niti DNK ona pronalazi analogičan deo na drugoj niti i ispravlja svoju povredu

po kopiji. One se usklađuju i ćelija počenje da radi normalno.. To se naziva proces

rekombinacije.

Sama DNK se nalazi u boci u tubulinu. Zato je tamo rezonanca veoma velika. A ovde je DNK

koja radi napola nju je potrebno ugasiti i preći na ceo ton, posle ovoga obnoviti funkciju kroz

informacionu "kamerton"odnosno kroz normiranje situacije u prvom molekulu rekombinacije.

Potrebno je to uraditi u jednoj ćeliji i ponoviti proceduru. Posle ovog postupka kao da se

"listovi" gena hromozoma obću i na njima postiji tekst. Dva teksta- jedan je normalan a drugi je

sa grešakama. Sveti tekst i onaj koji je napisala bolest.

Uzimamo sveti tekst . I po njemu ispravljamo greške koje je melanom napravio.

Ali ako je melanom i na svetom tekstu razvukao slova ili zvuk- to je prvo. A drugo -tamo uvek

postoji ispravka. Ako postoje povrede : ugljenih hidrata, enzima, proteina. Uzimamo svetu

formu, sažimamo i uništavamo sve ispravke. Promene su podele. U proces rad DNK su uneli

razdvajenje. A šta je nama potrebno? Sinteza. Šta radi ćelija? Sintetiše. A nama su u ćeliju

uneli proces razdvakenja , odnosno ćelija više ne sintetiše već razdvaja.

Smrt odlazi kada se uspostavlja proces sinteze.

Kopija svete DNK . Po njoj se radi ispravka u jednoj ćeliji o onda delite tu ćeliju kroz već

poznate metode biotehnologije. A razlikovati kopiju sa greskom od ispravne je moguće kroz

sveti zvuk. Ako traje pola tona ćelija ima problem, To je kao u životu. Ako uzmemo kamerton

i zakačimo jedan njegov kraj odmah ćemo čuti udarce , ton će se poremetiti.

A zakačiti kamerton - to znači zbijena ćelija ili udaljena ćelija.

A ako je u DNK druga dužina, to znači i da je rezonanca druga.

Sada treba razumeti kako se sistem uravljanja u jezgru ? Znači da prošlost mora da se uzme u

obzir , budućnost mora biti izgrađena , a sadašnjost mora da se dogodi. U prošlosti smo već sve

prošli , ispravili , budućnost moramo da izgradimo na zdravoj osnovi i usadašnjosti takođe

moramo da budemo zdravi. Sve je jako jednostavno . A zbog nečeg svi sve komplikuju.

Dakle povećanje vremena deobe ćelije ćelija raka označava da je potrebno umanjenje prostora i

njegovo uvećavanje , označava prelaz patoloških ćelija na zvuk celog tona.

Zato što postoji zakon:" Vreme menja formu".

A šta menja vreme ? Večnost!

Praktičan rad

Svaki čovek čak i onaj koji nema vidovitost može raditi na popravljanju svog zdravlja kroz

maštu. Onaj ko nije ovladao našim tehnikama može da koristi ili da pomogne drugima koristeći

tahniku koja je namenjena početnicima. One delove koji su vam zbog nekog razloga nedostižni

možete raditi na nivou osmišljavanja. Ono što ćete dobiti kroz vizuelizaciju informacije svesti (

sa otvorenim ili zatvorenim očima) treba razvijati i dobijati svaki put veću dinamiku korektivne

operacije.

Počinjati treba uvek kroz dijagnozu vidovitosti ili detaljnim razmatranjem raspoloživih

konkretnih dokaza.

I. Faza dijagnoze

1) Bilo koji rad koji se tiče korekcije zdravlja potrebno je početi sa dijagnozom. Za ovaj rad je

najbolje da koristite svetlost crvene ili ljubičaste boje.

2) U početnoj fazi informacija može da se pojavljuje u vidu arhetipskih slika. One se po pravilu

javljaju kao tamni delovi naše svesti, gle nastaju iskrivljene misli ,a iskrivljene misli se

projektuju na nivo naše percepcije u iskrivljenim formama , figarama, obrascima.

Polje osmišljavanja čoveka se upravo kroz sliku stapa ili kontaminira sa spoljnjom realnošću

informacija. Vremenom će se razviti i direktna vizija a ne samo kroz slike.

3) Hajde da pogledamo preko direktne ili duhovne vizije

Za vreme dijagnoze potrebno je uzeti u obzir ( takođe i na nivou intuicije), zašto se to sa vama

dogodilo? Kada ste otkrili uzrok pokušajte to da izmenite to na horizontalnoj skali linearnog

vremena. Izmenite događaj koji je poslužio kao mehanizam oboljenja a u budućnosti ćete videti

blagodeti ovog događaja , gde ćete vi već biti zdravi.

Kada ste napravili prve korake na skali vremena , već ste rešili 50% posto problerma. Vi ste

izgradili svoju uspešnu budućnost, ispravili ste prošlost, a u sadašnjosti se bavite tehnologijom.

II Faza korekcije:

1) Sproveli ste dijagnozu i pronašli oblast patologije. Ona će kako smo vam već rekli biti crne

boje. U tom crnoj mrlji postoji tačka negativne informacije od koje je počelo oboljenje . Nju je

potrebno skloniti iz organizma.

Kada vi svojom svešću osvetlite nefunkcionalni region , početna tačka će biti negativna, koja

će se se kriti u tamnom, bez obzira na sve to, zahvaljujući beloj ili srebrnoj boji postaće

vidljiva. Ona će pokušati da se sakrije od vaše svesti. Budite pažljivi i nemojte dozvoliti da trčite

za njom ponovo i ponovo. Sakupite je svojom svešću i zaokružite sa srebrnom niti. Nemojte je

se bojati . Ona nije tako strašna kako pokušava da se prikaže.

Uočite još jednu osobenost Ako mislite samo o sebi vi ste jedan prema jedan sa bolešću, vi

zamišljate da je ona ogromna. Mislite da ste vi patuljak , a da je ona div. Ali ako osetite da ste

deo kosmosa, shvatićete da je ona jako mala a da ste vi jako veliki.

Kada vaša svest oseti svoju snagu ona može ovu štetnu tačku da istera iz organizma. Vodite je

tamo gde je bliža koža. U tom mestu će biti protivljenje . Koža je elastična i neće odmah

propustiti vašeg zarobljenika. Hajde da razdvojimo pore u koži i da je izguramo napolje. Inače

isto tako rade i filipinski lekari, razdvajaju kožu mislima i rukama.

U spoljašnjem prostoru ova negativna informacija gubi formu i počije da se rasipa na male

segmente. Kao da zmije padaju sa vage. Zato što ste bolest ostavili bez forme. A bolest je

dobijala formu zahvaljujući vašoj svesti. Čim ste odneli negativnu informaciju u spoljašnji svet i

ona je izgubila mehanizam forme i raspala se. To je kao da se reč raspada na slova.

2) Posle toga kada ste pronašli mesto patologije , nađite onu prvu ćeliju od koje je sve počelo u

uđite u nju zrakom svoje svetlosti.

Najverovarnije ćete videti sliku . Reka na čijoj obali stojite . Voda je crna , prljava. To nije voda

života već smrti. Pogledajte u nju i mislima očistite sve dok ne bude ponovi čista i prozirna .

Potrebno je da bude kristalno čista voda.

Na dnu reke ćete videti pesak , raznobojno kamenje, bijlke koje rastu u vodi. Pesak to su tečni

kristali, Kamenje to su organele , a biljke su receptori.

Naravno govorimo o alegoriji koju vaša desna hemishera u mozgu manifestuje kroz viđenje

problema koji je nastao u vašem organizmu. Ali alegorija nije slučajna ona je direktno

povezana sa situacijom i sa mogućnostima da je promenite. Ukoliko ispravite anomalije u vašoj

predstavi , vi odmah ispravljate informacionu situaciju između leve i desne hemisfere vašeg

velikog mozga i uradili ste informacijsku korekciju direktno na vašu bolest.

3) Posle morate da izađete iz ćelije, gde se već informacija stabilizovala i da stanete pored ćelije.

To je prva ćelija od koje je počelo oboljenje, povezana je informativnim vezama sa svim

drugim patološkim ćelijama. Ali ona se sada normalizovala. Zato joj dajte misaonu naredbu da

prebrazi informaciju bolesti u informaciju zdravlja u svim ćelijama koje je uvukla u svoj

patološki preobražaj. Videćete da će slati svetle signale, da će sijati kao sunce.

U ovom trenutku ćelije raka gube svoj informativni status. Postaju manje, zbijene i lakše .

Mnoge od njih u pvom trenutku počinju da se kreću , da izlaze iz organizma da se raspadaju.

Ta tom mestu se na koži može pojaviti modrica, obična modrica koja potvrđuje činjenicu svog

postojanja i procesa aktivnog raspadanja. Zatim će modrica požuteti. Važno je da u tom trenutku

iz organizma izađe negativna informacija, da se raspadne i pozitivno transformiše.

Tu sferu iz koje ste dali impuls da se ćelija normira , sačuvajte je da bi ona uvek imala kontrolu

nad situacijom.

Postoji jako puno tehnologij kojima može da se radi sa rakom. Osim toga svakom svom

učeniku savetujemo da koristi prvobitnu informaciju, koju dobija za vreme svojih lekcija u

centru Noosfere, kao modul, kao algoritam da bi mogao da razvija svoje sopstvene tehnike.

Predlažem vam tehniku Tatjane Removne Bogdanovoj. Po profesiji ona je lekar , neurolog.

Prvo je učila kod Grigorija Petroviča Grabovoja a zatim i u našem centru. Dajemo primere iz

njene prakse, zato što se nadamo da će njeno kreativno izražavanje , zaintrigirati i vas.

Možemo u informacionom polju udaljenih delova svesti da uzmemo živu i zdravu ćeliju- ćeliju

Spasioca. Smeštamo je u bolestan organ gde ona počinje da se razmnožava., po njenoj spirali u

pravcu kazaljke na satu se namotava zdrava informacija, kao klupče koje se povećava u obimu i

gura bolesne ćelije. Te ćelije se onda izvode iz organizma , po metodu koji smo pokazali.

S obzirom da se rak uvek razmatra u saradnji sa nekim nerešenim stvarima u životu , rešenje

tih problema takođe može biti rešeno ovim metodom.

Postoji model izlaza informacija:

Prostor tumora

Informacije prostora gde nema tumora

1. Zamislite da između mišića uđemo kroz rascep do ćelije tumora i da odatle prostoru iznad

vaše glave (ugao sa neba ) , gde informaciono nedostaje koža, izbacimo ćelije raka . Svaku ćelija

treba izbaciti kroz određeni cilindar . Cilindri ne treba da se preklapaju . To je model mozga .

Ćelije koje odlaze na nivou informacija ne bi trebale da se seku i da bacaju senku. Potrebno je

kontrolisati svetlosne impulse .

2 . Kada se vratite, treba da budete u stanju da prenese informacije u realnost . Ovde je osnovni

element "dozvole" ,element postojanja ove tačke gledišta . Što pre sebi dozvolite da verujete u

ovo pre će se dogoditi korekcija zdravlja . Oporavak će biti siguran

Ovo je kraj naše lekcije . Nadamo se da ste naučili mnoge nove stvari .