8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

1/23

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

2/23

2

Microsoft eli da pomogne da se osmisle dugoronimodeli primene savremenih sredstava informacionih ikomunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima ipodrava projekte koji pomau osavremenjavanje kolskeraunarske opreme, softvera i Internet veze kola, projekte

koji doprinose podizanju nivoa raunarske pismenostinastavnika i uenika, projekte koji pruaju pomo

strunom usavravanju nastavnika i osavremenjavanjukolskih programa, projekte za primenu savremenihmetoda uenja, saradnju nastavnika u mrenom okruenjui druge projekte koji za svoj rezultat daju visokokvalitetnaiskustva u oblasti uenja i razvoja obrazovanja. MicrosoftprogramPartner u u enju na globalnom nivou pruapomo nastavnicima u strunom usavravanju i pomaesaradnju meu nastavnicima radi unapreenja nastave iprocesa uenja.

Elektronskiasopis za nastavnike Partner u uenju jeposveen primeni raunara u nastavi, elektronskom uenjui digitalnoj pismenosti uenika i nastavnika.

Elektronskiasopis za nastavnike Partner u uenju jebesplatan i izlazi meseno.

Sadraj:

Urednik:Milo Milosavljevi

Autori:Milo Milosavljevi Goran Stanojevi Katarina Milanovi

Sveanost dodele nagrada i rezultatikonkursa Kreativna kola 3

Nastavni materijali 5Mala kola programiranja C# (8)Windows kontrole

8

Izrada Web stranica (3)HTML oznake i struktura strane

11

Obrazovni materijal na Internetu 1

as informatike - laboratorijska veba 3Dizajn mrenog dijagrama 16

as informatike - laboratorijska veba 4Instaliranje i podeavanje mrene kartice

18

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

3/23

3

Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja

organizovao je na Uiteljskom fakultetu u Beogradu01.06.2007. godine dodelu nagrada po zavrenom

konkursu Kreativna kola 2006/2007.. Cilj ovog konkursa je da afirmie rad kreativnih profesora i nastavnika i dapodstakne timski rad. Svake godine konkurs ima sve veibroj uesnika, a pristup Bazi znanja je sve masovniji:prole godine na konkurs za osnovnu kolu prijavilo se189 timova a ove godine je 336, dok je broj prijavljenihtimova za srednju kolu bio je 123 prole godine a ovegodine je 206.

Prisutne je pozdravio direktor Zavoda, profesor dr

Ljubomir Proti: Sa zadovoljstvom bih istakao saradnju saMajkrosoftom koja traje ve treu godinu, kroz konkursKreativna kola koji okuplja sve vei broj nastavnika.Raduje nas to se broj uesnika poveava i Baza znanjairi, toe u perpektivi profesorima omoguiti pripremuasova u razliitim nastavnim oblastima. rekao je drLjubomir Proti.

Kroz svoj program Partner u uenju Majkrosoft ulaepuno truda da pomogne razvoj obrazovanja u Srbiji. Ciljnam je da pomognemo razvoj digitalne pismenosti u naojzemlji i da stvorimo bolje uslove za modernizaciju nastaveuz pomo informacionih tehnologija. Konkurs Kreativnakola koji promovie razmenu dobrih primera obrazovneprakse putem Interneta, kroz Bazu znanja, dobio je ovegodine jo jednu novu dimenziju omoguena je saradnjanastavnika na mrei uspostavljanjem foruma. Ovo su velikikoraci koji nastavnicima u Srbiji stvaraju uslove za brzu i

jednostavnu razmenu iskustava i ideja, u okrilju Zavoda zaunapreenje obrazovanja i vaspitanja koji moe da pruiadekvatnu podrku. rekao je generalni direktorMajkrosofta u Srbiji Dejan Cvetkovi.

Odabir radova za Bazu znanja izvrile su podksastavljene od strunjaka iz Zavoda. Ove podkomisije s

obrazloenjem, dostavile spisak radova predlonagradu Centralnoj komisiji, koju suinili istaknutistrunjaci iz razliitih obrazovnih oblasti i kojom predsedavala profesor dr Milka Andri, pomonik ministrau Ministarstvu prosvete Republike Srbije. Komisilep, ali teak zadatak, jer su radovi bili podjednaktrebalo je izabrati najbolje. rekla je pomonik ministraMilka Andri.

U kategoriji osnovnih kola na konkurs se prijatimova iz 181 kole. Poslato je ukupno 238 radovradova uvrteno je u Bazu znanja. Prvu nagrkategoriji osnovnih kola osvojio je tim kojine nastavniciaslav Vasiljevi, Biljana Veselinovi i Jasmina Markovi izSO Smeh i suza iz Aleksinca za rad iz matema

hiljada.

Sveanost dodele nagrada i rezultati konkursaKreativna kola

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

4/23

4

Najvei broj radova u kategoriji osnovnih kola (po 4rada) stigao je iz kola O.. ''Vuk Stefanovi Karadi''izKragujevca, O.. ''Karaore'' iz Topole i O.. SretenMladenovi Mikaiz Nia.

aslav Vasiljevi

, koordinator tima SO Smeh i suzaiz Aleksinca je na sveanosti rekao: Na Forumu sajta

Zavoda voena je rasprava na temu: timski rad ilipojedinac. Na stav je: timski rad! Ovaj rad je u pravomsmislu rei rezultat kolektivnog rada jer smo ga radili utimu: nastavnik srpskog jezika, nastavnica matematike istruna saradnica logoped. Cilj naega rada nametnula je injenica da deca sa posebnim potrebama (kako ihdefinie Konvencija UN o pravima deteta), odnosno decasa smetnjama u razvoju (kako ih definie naezakonodavstvo), uprkos svim naporima iinjenjima, jo

uvek jednim delom predstavljaju marginalizovanudrutvenu grupu. Pokuali smo da pokaemo da i deca sapreostalom sposobnou mogu da se koriste savremenimsredstvima rada, u prvom redu kompjuterom, a da u radusa tom decom primena savremenih tehnologija i metodarada ima veliku prednost u odnosu na klasina sredstva imetode.

Paljivo sam pregledao Bazu znanja sa prethodnogkonkursa i spisak radova sa ovogodinjeg i zakljuio dadominira srpski jezik i knjievnost, a matematika jeubedljivo na drugom mestu. Kau: Lako je vama jeziarimakad imate bajke. Ako je trud organizatora (Zavoda iMicrosoft-a), zatim nas koji smo danas u ovoj sali i okohiljadu i pet stotina ostalih uesnika ovogodinjegkonkursa bar deliem doprineo da nastava u naimkolama pone da lii na bajku cilj je postignut.

U kategoriji srednjih kola na konkurs se prijatimova iz 105 kola. Poslato je ukupno 143 radradova je prihvaeno za Bazu znanja. Prvu nagradudobio tim nastavnika iz Tehnike kole 9. Maj u BakojPalanci kojiine Jugoslava Luli, Dragica Grain, Stevan

Juri

za rad Lepotae spasiti svet iz srpskog jezikknjievnosti. Najvei broj radova (po 4 rada) poslale

kole: Tehnika kola iz Knjaevca i Tehnika kola ''JovanVukanovi'' iz Novog Sada.

Koordinator prvonagraenog tima u kategoriji srednjkola Jugoslava Luli je na sveanosti rekla: Pre dvegodine, na Kongresu Saveza slavistikih drutava Srbije iCrne Gore, u prepunoj sali Kongresnog cprezentovan je rad nagraen na konkursu Kreativnkola. Prezentacija je naila na podeljena miljenj

primetila da nikog nije ostavila ravnodunim. Kdelo predstavljeno u Pauer Pointu, programu za konisam niula!

U svakom sluaju to je za mene bio pokretaki motiv.Ove godine, ponela nas je ponovo jedna velikaodnosno veliko knjievno delo, veliko u svrazmerama. Svo troje smo ljubitelji Dostojevskogsmo se upustili u prilino smelu avanturu kojoj smo dnaziv: Lepotae spasiti svet.

Neko je rekao: Kada bi smoitali svo to je napisano oekspiru, ne bismo imali vremena daitamo nita drugo,pa ni samog ekspira. Isto vai i za Dostojevskoije delo se moe tumaiti sa najrazliitijih aspekata,najrazliitijih uglova gledanja. Jedan kolega u kolrekao: ta vi imate da kaete novo o Dostojevsksu o njemu toliko napisali pametniji od vas!.

Ono to smo mi sebi dali u zadatak je da pronemonajbolji nain da uenicima, deci 21. veka, naviklim na

informaciju, a neiskusnim uitanju knjievnih delapribliimo delo ovog velikog pisca, koga mnogi do

kao muitelja, a malo njih kao uitelja. To smo pokualmultidisciplinarnim povezivanjem predmeta ( jezika, veronauke i filosofije), ali i dramatizacijomiz romana i njenim izvoenjem. Ovo drugo, je bionajzahtevniji deo posla, ali i najlepi, jer deca razumevaju i prihvataju ono to vide, doive i Nadam se da deo ovog izvoenja koji smo ubacili uprezentaciju, svedoi o tome.

Konkurs je uspeno zavren to pokazuje dnastavnici veoma zainteresovani da iskau kreativnost u vaspitno obrazovnom procesu.

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

5/23

5

Kada govorimo o nastavnim materijalima ne mislimona klasine udbenike, ve na tampani ili digitalni

materijal koji nastavnici osmiljavaju, pripremaju, izraujui koriste u nastavi i iz koga uenici mogu da stiu osnovna

i proirena znanja. Nastavni materijali moraju da buduefikasni kako za uenike tako i za nastavnike, osmiljeni idizajnirani tako da se iz njih lako predaje i ui.

Nastavni materijali je od presudne vanosti za uenje.Nastavni materijal treba da:

Podstakne uenike da budu aktivni a ne samo dapredstavlja bazu informacija;

Motivie uenike; Izazove uenike da razmiljaju kritiki; Sadri osmiljene uenike aktivnosti i projekte; Istakne konkretne zadatke i rezultate; Daje odgovor na 'otvorena' pitanja koja poinju sa

Zato i Kako, ...

1. Moe se zakljuiti da osmiljavanje ovakvih materijalakoji treba da odgovore na postavljene zahteve nijenimalo jednostavan zadatak. Jedan od sigurnih putevapravljenja dobrih nastavnih materijala je potovanjenekih pravila izrade koja su se pokazala kao dobra upraksi, kao to su:

2. Da nastavni materijal bude precizan u izboru, logian uredosledu i jedinstven u formi

3. Da se uredi i formira tekst na jasan i logian nain i dase obogati ilustracijama i dijagramima koji pospeujuuenje

4. Da bude interesantan i izazovan5. Da sadri odgovarajue testove6. Da bude napisan na jasan i interesantan nain, koji je

razumljiv za uenike (poeljno je koristiti primere iideje iz stvarnog ivota)

7. Da fokusira panju uenika na kljune informacije8. Da poglavlja i odeljke povee sa uvodom i saetim

pregledom9. Da je napisan tako da odgovore na ishode programa10. Da sadri taan i aktuelan sadraj (koji nije zastareo) i

koji nema greaka11. Da ukljui aktivnosti koje podstiu uenike da obrade i

upotrebe materijal iz teksta

Prvi korak je formiranje tima za izradu. Tim ovie autorae obino izraditi bolji nastavni materijal npojedinac. Autori mogu, na primer, kombinovati iskustvo iz uionice vie nastavnika koji su razvili i osvoj materijal.

Proces nastajanja nastavnih materijala u osnovi proces sastavljen od nekoliko glavnih aktivnosti:

Analiza potreba (ta je potrebno uenicima inastavnicima, kog su uzrasta uenici, na kom su nivouznanja ili dostignua, koji se nivo znanja eli postii, kojisu ciljevi uenja)

Analiza postavljenih ishoda, ciljeva i zadataka postojeih materijala (precizno odreivanje predmetauenja i planiranje postupaka da se postigne svuenja)

Pronalaenje odgovarajuih materijala za adaptaciju planiranje novih materijala, kao i sama izrada jasno odrediti namenu materijala, tehnologije koe seprimenjivati pri izradi materijala, sadraje kezadovoljiti potrebe uenika sa razliitim nivoima znanja)

Primena nacrta nastavnih materijala u nastavi Analiza nacrta nastavnih materijala i d

(otklanjanje svih uoenih nedostataka prilikom primenacrta u nastavi)

Nadgledanje i evaluacija materijala prilikom prnastavi (procena efikasnosti materijala, szadovoljenja ciljeva uenja)

Postoje i neka pravila za pisanje nastavnih mateNeka od osnovna pravila su:

1. Napiite jasan iitak tekst koji omoguava uenicima dakoriste ve steeno znanje

2. Ukljuite vane i inspirativne ilustracije, grafdijagrame, i tabele kojee pomoi uenicima da

razumeju nove ideje3. Ukljuite vebe i aktivnosti kojee pomoi uenicima da

prodube razumevanje i da koriste ideje i vetineza predmet koji ue

4. Ukljuite vodi za nastavnike o tome kako da najbkoriste nastavne materijale sa uenicima

Nastavni materijali

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

6/23

6

Prilagodite materijale razliitim tipovima uenjauenika. Neki uenici su primarno verbalni, dok su drugivie vizualni tipovi. Uenici se takoe razlikuju i u tomekako stiu novo znanje. Neki daju prednost pristupu oddna ka vrhu, uei male delove koje sklapaju u sve veeskupine znanja. Drugima vie odgovara princip od vrhana dole, sa uvidom u celokupnu sliku pre zadravanja nabilo kom detalju.

Nekim uenicima vie odgovara da ponu sauoptenim principima, a potom da vide njihovu primenu

na konkretnim sluajevima. Drugima vie odgovarasuprotan pristup, od konkretnih primera do uoptavanja

principa.

Ovo su neke od kontradiktornosti na koje se moraodgovoriti. Na samim autorima je da procene kojihprincipae se pridravati. Jedno od reenja je i izradaistog materijala u razliitim formama, tako da svaki uenikmoe da bira formu koja mu vie odgovara.

Elektronska izdanja nastavnog materijala

Tokom poslednjih godina sve su aktuelnija elekizdanja nastavnih materijala. Veina takvih materijala jeputem interneta dostupna svim nastavnicima i uenicima.

Kod preuzimanja materijala sa interneta trebarauna o autorskim pravima. Zato imajte ovo na unego to ugradite preuzeti materijal u svoje sadrsvakom sluaju potrebno je napomenuti ko je autlokaciju sa koje je materijal preuzet.

Meutim, sve to se nalazi na internetu nije uodgovarajueg kvaliteta da bi moglo da se primennastavi. Treba dobro pregledati preuzeti materijal pto se uvrsti i primeni u nastavi.

Izrada elektronskih izdanja je proces uporaunarske tehnologije i interneta kako bi se posledee:

, ,

, ,

.

:

/

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

7/23

7

Pripremio tekst na kompjuteru Distribuirao tekst meu kolegama putem interneta ili

lokalnih mrea Omoguilo da se tekstita na ekranu raunara

Neke od glavnih prednosti elektronskih izdanja su:

Eliminiu se trokovi pripreme za tampu Eliminiu se trokovi tampanja, skladitenja i

distribucije materijala Materijal je dostupan kad god je potrebno tampane kopije se prave jedino ako je neophodno Materijali mogu da sadre audio, video i fle fajlove

(multimedijalnost) Ubacivanjem hiperveza u nastavni materijal pospeuje

se kretanje kroz materijal, a mogue je ostaviti veze ika internet stranama,

Objekti se mogu animirati Moe se postii interaktivnost (eksperimenti, kvizovi,

simulacije).

Neka od pravila kojih se treba pridravati pri izradielektronskih nastavnih materijala:

Dizajn treba da budeist i efektan Koristite maksimalno 5-6 taaka nabrajanja, Broj rei u jednom redu oko 6, maksimalno 10-12 Izbegavajte veliinu fonta manju od 18 i vie od jednog

tipa fonta po slajdu Ne koristite vie od jedne slike (Clip Art-a, grafikona, i

sl.) po jednom slajdu ukoliko nije neophodno Podesite tako da trajanje slajda bude do 2 minuta, sem

ako ne planirate da objanjavate neto pokazujui naslajd.

Promenite pozadinu i boje samo kada elite danaglasite sledei korak u prezentaciji

Neke bojee izgledati drugaije kada se projektuju iliodtampaju, proverite ih!

Svetle boje na tamnoj pozadini privlae pogled. Koristite sline boje da naglasite povezanost. Ograniite broj boja na jednom slajdu. Odaberite emu boja na samom poetku i drite ih se

tokom cele prezentacije. Svetle bojeine male objekte i tanke linije vidljivijim na

tamnoj pozadini

Nastavni materijali u elektronskoj formi su neesainjeni u vidu prezentacija. Model prezentacije nainom izlaganja. Pored prouavanja vizuelnih elemenat(dizajn, raspored,itkost), on se bavi i multimedijalkomponentama. Pri dizajniranju treba poi odinjenice da

uenici gledaju letimi

no, prelaze pogledom prekanimiranih delova, sliica, tabela, a tek se onda zadrav

na tekstu iitaju ga.Treba voditi rauna da ne doe do vizuelnog

preoptereenja, do zamaranja oiju i uma. Posvetite vipanje sadrajima nego dizajnu. Nek dizajn bude edukacije, nemajte za cilj da on treba da impreuenika.

Potrudite se da vaa prezentacija bude jednoskratka i ciljana. Bolje je umesto dugih lekcija

seriju mikrolekcija, od kojih svaka sadri koncept,injenicu. Lekcija ne treba da sadri materijal nepotreban za objanjenje sutine.

Proverite da li isto moete napisati sa manje rei, da litekst moete pretvoriti u nabrajanje, da li se tekszameniti tabelom, dijagramom ili mapom, danaglaeni vani detalji.

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

8/23

8

Prilikom kreiranja korisnikog interfejsa u Windowsu,

na raspolaganju nam je veliki broj grafikih elemenata kontrola. U ovom nastavku se upoznajemo sa malo

sloenijim kontrolama koje nam nude specifinefunkcionalnosti.

CheckBox kontrolaOva kontrola omoguava korisniku da markira ili

demarkira neku opciju. Ako imamo vie CheckBox kontrolana formularu, one su meusobno nezavisne mogu seproizvoljno markirati ili demarkirati.

Kljuno svojstvo ove kontrole je svojstvoCheckedkojemoe imati dve vrednosti -True (da) iFalse(ne). Svojstvo

Checked moemo postavljati iitati kako u reimudizajniranja tako i u reimu izvravanja aplikacije.

U kodu se najee koristi krozIF uslov koji vriispitivanje da li je CheckBox markiran ili ne i u zavisnostiod toga se vri dalje grananje koda.

Opis znaenja CheckBox kontrole se definie kroznjenoText svojstvo. Nije potrebno postavljati zasebnuLabel kontrolu ona je integrisana u CheckBox.

Veba:Pokrenite C# Express razvojni alat, kreirajte novuWindows aplikaciju i na inicijalnu formu postavite jednuCheckBoxi jednuButtonkontrolu.

Za Text svojstvoCheckBox kontrole unesite"Opcija" (bez znakova navoda), a zaText svojstvoButtonkontrole unesite "Test". Formular treba da izgleda kao to je prikazano na slici:

Klikom na dugme elimo da proverimo CheckBox kontrole i da zavisno od toga ispieodgovarajuu poruku.

Da bi ovo uradili, moramo se upoznati sa naredispitivanje uslova u C# programskom jeziku. Poz

ili C++ programskog jezikae videti da je sintaksaidentina:

if (Uslov){

// blok naredbi koji se izvrava kada je uslov taan}Else{

// blok naredbi koji se izvrava kada je uslov nijan}

Na primer:If (a == 2){

neki kod...}

Deo else je opcioni i ne mora se navoditi.Uslov moe biti kompozitni, sloen od dva

pojedinanih uslova. U tom sluaju je neophodno ovepojedinane uslove spojiti odgovarajuim logikimoperatorima.

OperatoriAND(i) iOR(ili) se sintaksno oznaavaju sa&&i IIrespektivno.

Na primer:If (a==5 || b ==7)uslov je taan ako je tano a=5 ili b=7 ili su oba uslotana.

Sada duplim klikom na dugme otvorite pro

pisanje koda. Poto nismo menjali inicialno posimena kontrola, CheckBox kontrola se zovecheckBox1.Upiite sledei segment koda ubutton1_Clickproceduri:

if (checkBox1.Checked == true){

MessageBox.Show("Opcija markirana");}else{

MessageBox.Show("Opcija nije markirana");

}

Mala kola programiranja C# (8)Windows kontrole

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

9/23

9

Pokrenite aplikaciju (F5funkcijski taster) i isprobajte je.Zavisno od stanja CheckBox kontrole treba da dobijeteodgovarajuu poruku:

Radio Button kontrolaOva kontrola je slina CheckBoxkontroli, ali u ovom

sluaju moemo markirati samo jednu kontrolu u okviruiste grupe. Otud i naziv "radio dugme", setite se starihradio aparata gde se preko mehanikih dugmadi biraofrekventni opseg. Pritiskom na bilo koje dugme,predhodno ukljueno se iskljuuje samo jedno moe bitiupaljeno.

Pod grupom radio dugmia se smatraju svi koji supostavljeni na istikontejner kontrola. Oigledni kontejnerkontrola je formular, ali ih ima jo nekoliko naraspolaganju.

Na formu postavite triRadio Buttonkontrole. One suna istom kontejneru formular, te su povezane imeusobno se iskljuuju.

Zatim na formu postavite kontroluPanel. Onapredstavlja drugi kontejner na kojiemo staviti jo triradio dugmeta. Konani izgled formulara:

Sada pokrenite aplikaciju i testirajte je. Primetete damoete markrati samo jedno radio dugme u svakoj

U praksi sePanel kontrola najee koristi zagrupisanje radio dugmadi.

Bitna svojstva su identina kao kodCheckBoxkontrole:CheckediTextsa istim vrednostima i funkcijom.

Korienje je takoe identino kao kodCheckBoxkontrole. U kodu se proveravaju statusi radio kozavisno od toga se vri grananje u aplikaciji.

List Box kontrola

Ovo je sloenija kontrola, koja se sastoji od vi

Na primer, moe predstavljati listu predmeta uKorisnik moe izabrati predmet i na primer upisatslino.

Liste se mogu "puniti" za vreme dizajna, ali najei sluaj punjenje u vreme izvravanja i to iz podataka. Za sadaemo je napuniti pomou jednostavnepetlje iz koda.

Ako koristimo objektno orijentisanu terminmoemo rei da je lista kolekcija stavki tipaObject.

Kolekcijaoznaava skup objekata istog tipa. Svakilankolekcije ima svoj jedinstveniindekskoji poinje od broja 0do ukupnog broja stavki u kolekciji umanjenog za

Bitno je razumeti da kolekcija ima svoja spnasvojstva i metode, ali takoe i svaki objekat u kolekciji.

Na primer svaka kolekcija ima svojstvoCount koje jesamo zaitanje i daje broj objekata u kolekciji. Koimaju metode kojima se moe dodavati nov obkolekciju (Add), obrisati pojedinani objekat (RemoveAt) iliobrisati svelanove kolekcije (Clear). Svojstva i metodepojedinanih objekata kolekcije zavise od tipa objeka

Ako postoji kolekcija pod nazivom "MojaKolekcija",metodima i svojstvima te kolekcije pristupamo ninain:

MojaKolekcija. Add (...)MojeKolekcija.Clear ()i slino

Pojedinanim objektima kolekcije se pristupa pindeksa objekta:

MojaKolekcija[5].Text

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

10/23

10

Indeksi objekata lanova kolekcije idu od nula doMojaKolekcija.Count 1

UList Boxkontroli ova kolekcija se zoveItemsi sastojise odlanova pod nazivom Item.

Sve kolekcije .NET Framework-a potuju istunomenklaturu: kolekcija je imenica u mnoini a svakilankolekcije je ista imenica u jednini. Na primer kolekcijaTablesse sastoji od objekata tipaTable.

Na formu postaviteList Boxi jednuButton kontrolu.Ostaviemo inicijalne nazive ovih kontrolalistBox1 ibutton1.

elimo da klikom na dugme napunimo listu brojevimaod 1 do 100. Koristimo metoduAddkolekcijeItemsgde je

ulazni parametar generiki tipObject to znai damoemo "podmetnuti" varijable numerikog ili string tipa svejedno, sve su interno nasleene od istogObjecttipa.

Duplim klikom na dugme otvorite prozor za pisanje koda:

int i;for (i = 1; i

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

11/23

11

U ovom nastavkuemo obraditi strukturu HTML

dokumenta i jo neke znaajne HTML oznake koje suneophodne za rad u praksi.

Struktura HTML dokumenta

Veina WEB servera i HTMLitaa e bez problemaisporuiti i proitati jednostavne HTML dokumente kojinisu formatizovani po striktnim pravilima. Meutim akoelite da napravite Web sajt kojie se ispravno prikazati ito je odavno podjednako vano, ispravno indeksirati od

strane poznatih maina za pretraivanje, neophodno jekorektno formirati sve HTML strane.

Osnovna struktura HTML strane izgleda ovako:

Naslovna strana

Ispravno formatiran HTML dokument poinje saoznakom i zavrava sa. Unutar oveoznake se nalazi kompletan sadraj strane, ukljuujui ieventualne skriptove.

Sekcija (zaglavlje strane) sadri informacijekoje su specifine za tu stranu.

Najoiglednija je oznaka (naslov) gde seupisuje naslov strane kojie biti prikazan u Webpretraivau.

Na primer, u starijim verzijama Microsoft InternetExplorera se ovaj naslov ispisuje u naslovnoj linijiprograma, dok u poslednjoj verziji koja podrava kartice,

naslov strane se prikazuje i na samoj kartici.

U sekciji se tipino nalazi i nekoliko oznaka koje se koriste u razliite svrhe.

Ako sadraj strane koristi nau latinicu iliirilicu, veoma je znaajno naglasiti na koji naine se dokument snimiti iinterpretirati u Web pretraivaima. Najbolje je koristi

univerzalniUnicode standard kojie ispravno snimiti iprikazati bilo koji set svetskih pisama. ASCI set z

definisan jednim bajtoma to ostavlja mogunost zadefinisanje najvie256osnovnih znakova.

Unicode koristi dva bajta po znaku i omoguava prikazak65536razliitih znakova,ime su pokriveni svi znakokoji se koriste danas, ukljuujui kineske, arapske i drugsimbole i naravno nauirilicu i latinicu.

Preko atributacharset i njegove vrednostutf-8definiemo upravo ovo.

Sadraj strane je naee html kod to definiemoprekocontent atributa i njegovu vrednost postavljam"text/html".

Meutim ako elimo da prenesemo neki drugi sbinarnog tipa, content atribut treba postaviodgovarajuu vrednost.

Poznate maine za indeksiranje Web sajtova kaGoogle, Windows Live, Yahoo i slinie najpre potraiti reiza indeksiranje umeta oznacikeywords(kljune rei).

U vrednost atributacontent treba uneti sve kljune reikoje su relevantne za ono to strana predstavlja. Aprimer u pitanju kola za informatiku iz Beogradakewordsoznaka bi mogla da izgleda ovako:

Svaka kljuna re je razdvojena zarezom i tehnikimoete napisati rei koliko elite, ali ne treba preteriva

Opciono moemo postavitidescription (opis) metaoznaku preko koje dajemo detaljniji opis Web str

naslov nije dovoljan.U sekciju se smeta HMTL kod koji zapredstavlja "pravi" sadraj strane.

Izrada Web stranica (3)HTML oznake i struktura strane

Napomena:Neke maine za pretraivanje osimkeywordsoznake

definiu i svoje specifine koje samo one koriste. Svakase treba informisati o njima i koristiti ih. Na ovaj ninete"privui" maine za indeksiranje i vaa Web stranae bitibolje i bre indeksirana.

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

12/23

12

HTML oznakeU prolom nastavku smo obradili osnovne HTML

oznake koje se bave formatizovanjem teksta. Sadanastavljamo sa ovim poslom, a probanja radi najbolje jeotvoritiNotepad ili slini editor teksta u komeemo pisati,snimati i odmah zatim proveravati u Web pretraivau.

Dakle otvorite Notepad i odmah dokument snimite kaodefault.htm isto smo radili u predhodnom nastavku.Potom otvorite default.htm u Web pretraivau.

Svaki put kada neto izmenimo u Notepad-u i snimimoga, potrebno je jednostavno osveiti stranu u Webpretraivau kako bi videli izmene. Ovo osveavanje stranese u veini Web pretraivaa obavlja pritiskom naF5

funkcijski taster.Rad sa slikama

Slike na web strani se definiu oznakom sasledeim atributima:

src predstavlja lokaciju slike. Ako se slika nalazi u istomdirektorijumu gde i Web strana, dovoljno je navesti samonjeno ime i ekstenziju.

U suprotnom, potrebno je navesti relativnu putanju u

odnosu na lokaciju Web strane, na primer:Slike\NekaSlika.jpg.

Takoe se moe navesti puna adresa lokacije slike naInternetu:http://www.slike.com/NekaSlika.jpg

alt opcioni atribut koji se ispisuje ako je korisnikonemoguio prikaz slike u svom Web pretraivau, to jerei sluaj; a ako se slika normalno prikazuje, vrednostaltatributa se prikazuje u vidu opisa kada se miem zadritena slici.

Na primer, ako u istom direktorijumu gde se nalaziWeb stranica postavimo sliku sa nazivomgitara.gif ,prikazali bi je na sledei nain:

Sliku po potrebi moemo skalirati upotrebom width iheight.

Na primer:

Obratite panju daproporcionalno skaliratesliku da bi se ouvao odnosirine i visine kako ne bibila deformisana.

Skaliranje slike bi u praksi trebalo izbegavati, bu pitanju smanjivanje ili poveavanje. Prvi razlog je gubitotrine slike, a drugiinjenica da se nezavisno oskaliranja, kompletna slika prenosi od Web serverapretraivaa klijenta.

Dakle, ako imate veliku sliku koju elite da umprikazu, svejednoe cela preneti do klijenta i onda taumanjiti sporo uitavanje stranice uz lo kvalitet s

Uvek je bolje originalnu sliku skalirati i kaprikazati u Web pretraivau to moete i videti naslikama.

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

13/23

13

Linkovi

Linkovi na Web strani se prave pomou oznake(a je skraeno od anchor - sidro). Atributi ove oznake su:

href - (hyperlink reference) koji oznaava lokaciju na kojuse preusmerava Web pretraiva kada korisnik klikne nalink. Ovde vae slina pravila kao i kod umetanja slika:moete koristiti relativno ili apsolutno referenciranje nadokument.

target oznaava na koji nain e se otvoriti ovaj link.Ako ne navedete ovaj atribut, podrazumevano je daenova strana da se otvori u istom prozoru (ili kartici) izameniti Web stranu na kojoj je link. Ako elite da se

strana na koju ukazuje link otvori u novom prozoru(ili kartici) Web pretraivaa, navedite ovaj atribut ipostavite njegovu vrednost na"_blank".

Na primer, ako elimo da postavimo link ka matinojstrani Microsoft-a i da ga otvorimo u novom prozoru(ili kartici) Web pretraivaa, HTML kod bi izgledao ovako:

Linkza Microsoft Web sedite

Obratite panju na tekst u sredini oznaka"Link zaMicrosoft Web sedite". Ovo je tekst koji korisnik vidi upretraivau, a sahref atributom je definisana ciljna Weblokacija koja se otvara.

Na narednoj slici je prikazan Web pretraiva MicrosoftInternet Explorer 7 koji koristi kartice za otvaranje novihprozora. Prva Web strana je sa naslovom "Naslovnastrana" sa koje je otvoren link ka Microsoft matinoj strani.

Lokacija koja se otvara ne mora biti iskljuivo Webstrana, ve bilo koji dokument, slika, arhivirana datmultimedijalni materijali i slino. U ovom sluaju akcija kojase dogaa kada korisnik klikne na link zavisi od togima instalirano na svom raunaru. Na primer ako u link

napravite referencu na Microsoft Word dokument:kolski bilteni ako korisnik ima instaliran Microsoft Word, u

Web pretraivaa e se otvoriti dokument. Ako korinema Word, otvorie se dijalog sa opcijom za pren(eng. download) datoteke Bilten.doc.

Web pretraiva klijenta, na osnovu instaliranaplikacija u raunaru klijenta, prepoznaje ekstenzije moe otvara ih. Ako ne prepozna ekstenziju, nuddatoteke na va raunar.

Ovde treba biti jako oprezan, jer ako kliknete koji pokazuje na izvrni program bilo koje vrstevbs,...) Web pretraiva e ponuditi pokretanje ovoizvrnog programa. Na ovaj nain moete nehotino nasvoj raunar instalirati viruse ili druge malicprograme. Dozvolite pokretanje ovakvih programako ste apsolutno sigurni da potiu sa pouzdanog izvora.

Na vaoj Web strani moete kombinovati slike tako da sama slika predstavlja vezu ka nekoj drustrani ili dokumentu. Jednostavno oznakupostaviteunutar oznake kao u sledeem primeru:

U sledeim nastavcima serijalaemo se pozabavitikompleksnijim HTML tagovima i stilovima.

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

14/23

14

Anatomija ljudskog telahttp://www.bartleby.com/107/

On line izdanje popularne knjige "Anatomy of thehuman body", autora Henry Gray. Ovo on line izdanjesadri 1247 originalnih fotografija preuzetih sa tampanogizdanja i obimni index sa preko 13000 pojmova.

Sadraj je kategorizovan po oblastima i omoguava jednostavnu navigaciju po velikom brojulanaka.

On line verzija knjige se sastoji i od posebnih sekcijagde se mogu pregledatilanci po naslovima, autorima ioblastima uz slobodnu tekstualnu pretragu po sadraju.

Oblast: Medicina Jezik: Engleski

National Geographic - podrka nastavi geografijehttp://www.nationalgeographic.com/xpeditions/

Na ovom sajtu Nacionalne geografije, profesornai na stotine mapa pripremljenih za tampanje Maps sekcija), na osnovu kojih mogu pripremati le

U delu "Standardi" (eng. Standards) prikazanobrazloeni standardi koje su SAD usvojile u geografije i koji su obavezujui.

Uenicie pronai interesantne aktivnosti (Activitiessekcija), kao na primer mogunost kreiranja virtuelnemuzejske izlobe o samom sebi po uzoru na izlobTutankomonu koja je prikazana u virtualnom muzelokacijihttp://www.kingtut.org/about_the_exhibition/exhibition_preview.

Na izlobu uenici mogu da pozovu roditelje, brau isestre i prijatelje, koji mogu da uestvuju i u kreiranjuizlobe. Ovakve izlobe mogu da budu organizokoli.

Takoe mogue je kreirati vremensku liniju (etimeline) svog ivota pomou on line alata na adresi.http://interactives.mped.org/view_interactiveid=690&title=

Oblast: Geografija Jezik: Engleski

Obrazovni materijal na Internetu

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

15/23

15

Klasina muzika - notni materijalihttp://www.sheetmusicarchive.net/

Sajt kojie biti koristan profesorima, uenicima i svimmuziarima koji cene i vole da interpretiraju klasinumuziku.

Izborom autora i njegovog muzikog dela, sa ovogWeb sajta se mogu besplatno preuzeti notni materijali updf obliku - spremni za tampanje.

Besplatni prenos je ogranien na dva muzika deladnevno, a ako elite prenos bez ogranienja, neophodno je registrovati se i platiti simbolinu sumu za godinjulanarinu.

Ovde moete proitati i korisne savete o tome kako dakreirate vlastite pdf notne dokumente.

Sajt je minimalistiki dizajniran, ali je pregledan i ufunkciji onoga to nudi.

Oblast: Klasi na muzika Jezik: Engleski

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

16/23

16

Ovo je korak po korak veba koja proverava koliko

uenici razumeju dizajniranje jednostavnog mrenogdijagrama.

CiljU ovoj prirunoj mrei treba da se kreira jednostavna

mrea tako toe se izabrati odgovarajua oprema sadatog spiska. Oni koji dobiju ovu vebu proverie svojeznanje pri dizajniranju jednostavne mree. Uenicieizabrati neophodne hardverske komponente da bidizajnirali dva mrena dijagrama, gde jedan ima vezu saInternetom, a drugi nema.Ovu vebu bi trebalo da prati grupni razgovor odizajnu mrea i o slinostima i razlikama izmeu ova dvascenarija.

Da bi se ovaj zadatak ispunio, svaki od uenikae koristitineke od sledeih mrenih komponenti i svakoj vebi:

Slika 1. - mrene komponente

Potrebne stavke za vebu Olovka Zareza Papir

Veba A: Dizajniranje mrenog dijagrama koji nemavezu sa Internetom

Sa gore navedenim spiskom hardvera, uenicieizabrati prave mrene komponente i crtati mreni dkoji ne zahteva povezanost sa Internetom. Mnacrtajte i obeleite ureaje. Povezanost jednog ureaja sadrugim se moe nacrtati tako toe se nacrtati linijaizmeu ureaja.

U okviru ove mree tri korisnika bi trebalo da mizvre zadatke i da naiu na sledee uslove:

1. Korisnici su u mogunosti dauvaju i preuzimajudatoteke na jednom mestu.

2. Korisnici su u mogunosti da tampaju datoteke mrei.

3. Nema beinih ureaja u mrei.4. Ni jedan od ureaja nije povezan sa Internetom.

Molimo nactajte va crte mrenog dijagrama. Oite

svaku od komponenti na osnovu komponenti knavedene uSlici 1.

as informatike - laboratorijska veba 3Dizajn mrenog dijagrama

Trajanje vebe - 1 sat

U ovoj laboratoriji, vi ete: Odrediti odgovaraju i hardver i dizajnirati jednostavan

mreni dijagram koji nema vezu sa Internetom Odrediti odgovaraju i hardver i dizajnirati jednostavan

mreni dijagram koji ima vezu sa Internetom

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

17/23

17

Veba B: Dizajniranje mrenog dijagrama koji jepovezan sa Internetom

U okviru gore datog spiska hardvera, uenicie izabratiprave mrene komponente i nacrtati mreni dijagram kojizahteva povezanost sa Internetom.

Molimo nacrtajte i oznaite ureaje. Povezanost jednog ureaja sa drugim se moe nacrtati tako toe senacrtati linija izmeu ureaja.

U okviru ove mree tri korisnika bi trebalo da mogu daizvre zadatke i da naiu na sledee uslove:

1. Korisnici su u mogunosti dauvaju i preuzimajudatoteke na jednom mestu.

2. Korisnici su u mogunosti da tampaju datoteke umrei sa bilo koje radne stanice i servera u okvirumree.

3. Mrea treba da bude bezbedna.4. Mreae imati umreene klijentske raunare kao i

nekoliko bezinih klijentskih raunara.5. Svaki od ureaja bi trebalo da ima vezu sa Internetom.

Molimo nactajte va crte mrenog dijagrama.

Oznaite svaku od komponenti na osnovu komponentikoje su navedene u Slici 1.

Teme za diskusiju: Koristite mrenovorite (hub) tamo gde se ne zahte

veza sa Internetom. Mogunost da radna stanica radi kao file i print se

Teme za diskusiju: Prednosti kao i mane primene zatitnog zida u

mree Razlika izmeu korienja mrene skretnice i svia Mogunost konstrukcije razliitih vrsta topologija mre

korienjem istih ureaja koji su navedeni u ovoj veb

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

18/23

18

Ovo je korak po korak veba koja vodi uenike kroz

instalaciju i podeavanje mrenog adaptera.Instalacijae biti testirana pridruivanjem Radnojgrupi. Kada je NIC kartica jednom instalirana, biekonfigurisana tako da moe da pristupi Internetu.

CiljOva priruna veba vodi uenike kroz neophodne

korake za instalaciju i podeavanje mrene interfejs kartice(NIC). Nakon ispravno instalirane NIC kartice, pridruieteraunar radnoj grupi pod nazivomRadna grupa.

Pogledajte sliku 4.1. Kada je NIC kartica jednominstalirana, uenicie konfigurisati NIC karticu tako dadozovljava radnoj grupi pristup Internetu putemDobavljaa Internet usluga (ISP).

Slika 4.1

Potrebne stavke za vebu:

Ova veba zahteva sledei hardver i podeavanja. Raunar kojie biti File server i/ili Print Server

moe biti isti raunar). Mrenovorite (Hub) za mreu, svi ili mrena

skretnica (Router) kao ureaj za povezivanje. Mrena skretnica koja je veza izmeu raunara i

Dobavljaa Internet usluga. Jednu ili dve radne stanice koje su povezane na

koje su ve pridruene Radnoj grupi. Radnu stanicu sa jednim PCI mestom dostup

instalaciju NIC kartice. PCI mrena interfejs kartica (NIC). Svaka radna stanica mora da ima dodeljen jedi

naziv raunara. Microsoft XP Professional Edition izdanje ili

XP Home Edition izdanje instalirano na svakostanici.

Cat5 kabel sa RJ-45 konektorima za svaki raunar. IP adresu, subnet mask, podrazumevani mreni

poeljne IP adrese DNS servera i alternativnoservera radi pristupa Internetu putem DobaaInternet usluga ili mreni prolaz.

Sve radne stanice i serever koriste DHCP da bproblem IP konflikta.

Krstasti odvija (Philips). Anti-statika traka.

as informatike - laboratorijska veba 4Instaliranje i podeavanje mrene kartice

Trajanje vebe - 90 minuta

U ovoj laboratoriji, viete: Utvrditi i podesiti mrenu interfejs karticu (poznatu

kao NIC kartica) koja je instalirana na klijentskojmaini.

Podesiti klijentski raunar tako da moe da se spoji saradnom grupom.

Konfigurisati pristup Internetu putem dobavljaainternet usluga.

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

19/23

19

Korak po korak implementacija

Kako da instalirate mrenu interfejs karticu (NIC)1. Nalepite anti statiku traku kojae povezati va zglob i

kuite raunara da biste izbegli elektro magnetnopranjenje

2. Uverite se da je raunar iskljuen i da je strujni kabeliskljuen.

3. Otvorite kuite raunara. Pitajte nastavnika kako trebada se otvori kuite.

4. Pronaite prazne PCI slotove na matinoj ploi. PCIslotovi se lako identifikuju po svojoj be ili beloj boji.Pogledajte sliku 4.2

Slika 4.2

5. Uklonite zavrtanj i metalnik okvir za slotove na zadnjojstrani raunara. Pogledajte sliku 4.3

Slika 4.3

6. Umetnite NIC karticu u dostupan PCI slot. Uve je do kraja postavljena u slot. Pogledajte sliku 4

Slika 4.4

7. Privrstite karticu za kuite raunara sa zavrtnjem koji je bio uklonjen i metalni okvir slota koji je bio u prethodnom koraku. Pogledajte sliku 4.5

Slika 4.5

8. Zatvorite poklopac kuita raunara.

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

20/23

20

Kako da podesim novu instaliranu mrenu interfejskarticu

Ukljuite raunar i prijavite se na radnu stanicu saodgovarajuim Korisnikim imenom i Lozinkom koju vam je obezbedio va nastavnik.

9. Windows XP upravljaki program podrava mnogerazliite vrste hardvera. Ako Windows XP imaodgovaraju upravljaki program za instaliranu NICkarticu, one automatski instalirati upravljakiprogram. Nakon instalacije upravljakog programamodae se pojaviti prozor sa porukom.

10. Da biste proverili da je Windows XP uspeno instalirani konfigurisan kliknite desnim tasterom mia na ikonuMy Computeri izaberite stavkuManage. Kliknitedvaput na stavkuDevice Manager i pronaitekomponente za Mrene adaptere. Proirite stavkuNetwork adaptersi instalirana NIC kartica bi trebaloda se pojavi. Ako se instalirana NIC kartica nepojavljuje na listi, upravljaki program se morainstalirati runo. Nastavite do sledeeg koraka da bisteinstalirali NIC karticu runo, u suprotnom idite dosledeeg odeljka. Pogledajte sliku 4.6

Slika 4.6

11. Kliknite na stavkuStart, kliknite na stavkuControlPanel i zatim kliknite na stavkuPrinter and OtherHardware.

12. U levom oknu prozora, kliknite na stavkuAdd Hardware.

13. Pokrenue searobnjakAdd Hardware Wizard. Pratiteuputstva i obezbedite datoteku upravljakog programakada flopi jedinica ili CD jedinica zatrai datotsadri ispravan upravljaki program. Nastavnik moobezbediti datoteku upravljakog programa za uenike

ako nije dostupna putem Windows XP HaCompatibility List (HCL) spiska upravljakih programaureaja.

Kako da pridruite radnu stanicu Radnoj grupi1. Kliknite desnim tasterom mia na ikonuMy Computeri

zatim kliknite na stavkuProperties. Pojavie se dijalogpod nazivomSystem Properties.

2. Kliknite na karticuComputer Name. Kliknite na dugmeChangeda biste zapoeli pridruvanje Radnoj gruPogledajte sliku 4.7

Slika 4.7

3. Pojavie se dijalogComputer Name Changes. IzaberiteopcijuWorkgroup. Po podrazumevanoj vrednoWindows XP koristi radnu grupu pod naWORKGROUP. Svaka radna stanica mora da ima jedinstveniComputer name. Pogledajte sliku 4.8

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

21/23

21

Slika 4.8

4. Kliknite na dugmeOK da biste zatvorili prozor.5. Kliknite na dugmeOK da biste zapoeli proces

pridruivanjaRadnoj grupi.6. Ako je proces pridruivanja bio uspean pojavie seporukaWelcome to the WORKGROUP. Kliknite nadugmeOK da biste zatvorili prozor. Pogledajte sliku4.9

Slika 4.9

7. Od vase se zatraiti da ponovo pokrenete radnustanicu da biste dovrili proces. Kliknite na dugmeYesda biste ponovo pokrenuli sistem.

Kako da podesite NIC karticu da pristupi Internetu

1. Prijavite se na radnu stanicu sa odgovaraimKorisnikim imenom i Lozinkom koje je obezbednastavnik.

2. Kliknite desnim tasterom mia na stavkuMy NetworkPlaces na vaoj radnoj povrini i zatim kliknistavkuProperties. Otvorie se prozor pod nazivomNetwork Connectionskoji prikazujeLAN ili High-Speed Internetveze koje imate. Pogledajte sliku (Ova slika pokazuje dveLocal Area Connectionsveze,u vaem sluaju moe biti samo jedna.)

Slika 4.10

3. Kliknite desnim tasterom mia na ikonuLocal AreaConnection i zatim kliknite na stavkuProperties.Otvorie se prozor pod nazivomLocal Area ConnectionProperties. Ispod naslovaThis connection uses thefollowing items:kliknite na stavkuInternet Protocol, azatim kliknite na dugmeProperties. Pogledajte sliku4.11

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

22/23

22

Slika 4.11

4. Otvorie se prozor pod nazivomInternet Protocol(TCP/IP) Properties. Primetiete da je u okvikrukarticeGeneraltrenutno izabrana stavkaObtain an IPaddress automatically. Kliknite na stavkuUse thefollowing IP address. Sledea DNS adresa je takoeizabrana. Pogledajte sliku 4.12.

Slika 4.12

5. Unesite stavke zaIP address, Subnet mask, DefaultGateway , Preferred DNS serveri Alternate DNSserver (ako je potrebno) koje je obezbedio nastavnik. Pogledajte sliku 4.13 samo kao prim

Slika 4.13

6. Kliknite na dugmeOK u okviru prozoraInternetProtocol (TCP/IP) Properties, a zatim kliknite nadugmeCloseu okviru prozoraLocal Area ConnectionProperties.

7. Vaa lokalna veza je sad podeena kako bi mrazgovara sa vaim dobavljaem Internet usluga i dapristupi Internetu. Zatvorite sve postojee prozore.

8/3/2019 PiL_bilten_2007_06

23/23

Isprobajte svoju vezu sa Internetom

8. Da biste isprobali vezu, otvorite programInternetExplorer. Unesite adresuhttp://www.microsoft.com u liniji za adrese. Kliknite na dugmeGo iliEnter dabiste pokrenuli Web stranicu. Ako vaa veza radinormalno, pojavie se Web stranica koja je slinaonoj sa slike 4.14.

Slika 4.14