Biljni organiBack

BILJNI ORGANIOrgan je deo organizma koji ima odreenu grau i obavlja odreenu funkciju. Organi su izgraeni od tkiva.Nauka koja proava organe naziva se ORGANOGRAFIJA.Organi viih biljaka imaju ulogu:odravanja individualnog ivota (ishrana, rast, razvie)(VEGETATIVNI ORGANI)razmnoavanja(REPRODUKTIVNI ORGANI)Vegetativni organi su KOREN, STABLO i LISTOVI. Stablo i listovi ine nadzemni deo biljke, koji se naziva IZDANAK.Reproduktivni organi predstavljaju metamorfoze vegetativnih organa, koje su poprimile funkciju razmnoavanja. U reproduktivne organe biljaka spadaju organi za polno razmnoavanje - GAMETANGIJE (anteridije, arhegonije) i bespolno razmnoavanje - SPORANGIJE. Prelaskom biljaka na kopneni nain ivota njihovo telo se diferenciralo na dva dela, podzemni i nadzemni, koji obavljaju razliite funkcije.

VEGETATIVNI ORGANI VIIH BILJAKAVegetativni organi izgrauju telo viih biljaka, a slue za ishranu, rast i razvie biljke. U vegetativne organe spadaju KOREN, STABLO i LISTOVI.Kod primitivnih biljaka, koje su se prve pojavile tokom evolucije, funkcije vegetativnih organa ispunjavao je izdanak. Koren kao vegetativni organ se diferencira neto kasnije, najverovatnije iz rizoida prvih viih biljaka rinija.Kod prvih viih biljaka vegetativno telo je bilo izgraeno od kauloida i filoida, a funkciju reprodukcije su imale sporangije.

cvetTemeni pupoljakNodus ili cvorinternodijaBocni pupoljakTemeni pupoljakLisna drskaLisna plocaListOsovinski korenBocni korenoviSistem IzdanakaKorenov sistemStablo

OSOBINE VEGETATIVNIH ORGANAOsnovne zakonitosti izgradnje biljnog tela su POLARNOST i SIMETRIJA.Polarnost predstavlja razlike u grai i funkciji izmeu suprotnih taaka organizma (npr. morfoloki vrni listovi, i morfoloki bazalni deo biljke - koren). Organi mogu biti simetrini i nesimetrini. Simetrian je onaj organ kroz koji se moe povui jedna ili vie ravni simetrije, koje ga seku na jednake delove. Ako se takva ravan ne moe povui, onda je organ nesimetrian.Cvetovi sa radijalnom i bilateralnom simetrijom.Listovi uglavnom imaju bilateralnu simetriju.

SIMETRIJA ORGANAu veini sluajeva kod biljaka ili njihovih organa vladaju odreeni odnosi simetrije tj . pravilna raspodela organske mase oko uzdune osovinePostoje 3 osnovna tipa simetrije:POLISIMETRIJA ako se kroz uzdunu osovinu biljke, ili nekog njenog dela, moe povui vie od dve ravni simetrije (radijalna simetrija)BISIMETRIJA ako se mogu povui samo dve ravni simetrije (bilateralna simetrija) iMONOSIMETRIJA moe se povui samo jedna ravan simetrije (dorzoventralno simetrino)

Ako je rije o cvetu termini su sledei:polisimetrija AKTINOMORFAN cvetmonosimetrija ZIGOMORFAN cvet

Biljno tijelo ili organ moe biti i ASIMETRINO (najtipiniji su listovi rodova Begonia i Ulmus, listovi kane,odoljena ...)

Vrlo su este biljke ili biljni organi sa POLISIMETRINOM graom:npr. cilindrino ili loptasto stablo mnogih kaktusa, anatomska graa mnogih stabala i korijena, cvetovi mnogih biljaka (jabuke, kruke, ljutia, dunje i dr)

BISIMETRIAN je npr. plod oraha, sabljasto lie perunike, stablo usnatica sa naspramno postavljenim listovima, cvet itave familije krstaica (Brassica)

MONOSIMETRINI su mnogi listovi kod kojih je liska tako graena da se preseena du nerva deli na dva jednaka dela, cvetovi ljubiice, mrtve koprive, bagrema...

Tipovi grananja izdankaRazlikuju se tri osnovna tipa grananja: dihotomomonopodijalno simpodijalno

Tipovi grananja izdankaDihotomo grananje se odlikuje podelom osovine na dva dela, koji daju dve jednake grane. Ovaj tip grananja se sree kod nekih preica, mahovina i palmi. Monopodijalno grananje (monos= jedan; podien= noica, osovina) - jedna osovina je glavna (naziva se monopodijum) i ona stalno vue rast, dok bone grane polaze sa nje i zaostaju u rastu (npr. etinari) Simpodijalno grananje - glavna osovina ne raste stalno vrhom, ve prekida rastenje, a jedna od bonih grana preuzima pravac rastenja glavne osovine - to se stalno ponavlja tokom rasta biljke (npr. jabuka)

GRANANJE3. 2.

Monopodijalno grananjeSimpodijalno grananjePicea omorica, Panieva omorikaQuercus sp., hrast

Nain grananja, broj, jaina i pravac rastenja grana, stepen olistalosti i oblik lia odreuju opti izgled HABITUS biljkeGrananje nije samo osobina stabla i korijena, ve i drugih biljnih djelova, npr provodnih sudova u stablu i listovima, cvjetnim delovima, itd.

HOMOLOGIJAOrgani ije je poreklo zajedniko nazivaju se HOMOLOGI organi.Njihov morfoloki izgled i funkcija ne moraju biti slini.SedumSaraceniaNepenthesGleditsiaCactaceaeLathyrusPulsatila

grke rijei homologia to znai podudarnost. Homologni organi biljaka i ivotinja, podrazumijevaju one organe koji obavljaju razliite funkcije, ali potjeu od istog, zajednikog, organa.

ANALOGIJAOrgani (organoidi) koji obavljaju iste funkcije, a nemaju zajedniko poreklo nazivaju se ANALOGI organi (organoidi).EichorniacrassipesCaulerpaFunkciju korena (upijanje vode i mineralnih materija) mogu imati i drugi organi (organoidi).Salviniarizoidi mahovinaAnalogi su: trnovi poreklom od listova, t. poreklom od stabla, emergence (trnovi rue),stablove krtole i korenske krtole,raljike lista i r. stabla

-ANALOGI organi imaju istu formu, grau i funkciju, a razliito poreklo- npr. trnovi imirike, gloga i rue su analogi jerprvi - nastaje kao metamorfoza listadrugi - izdankatrei -kao izrataj povrinskih tkiva stabla (emergenca)

- krtola krompira porijeklom od stabla i krtola georgine porijeklom od korijena- raljika graka nastala od lista i raljika vinove loze nastala od izdanka

EMBRIOGENEZA I ORGANOGENEZASvaki novi organizam se razvija iz oploene jajne elije ZIGOTA. Deobom zigota razvija se KLICA ili EMBRION. Proces razvoja klice naziva se EMBRIOGENEZA.Organi se razvijaju iz klice diferencijacijom prameristema u procesu ORGANOGENEZE. Proces razvia biljaka je zatvoren ciklus koji poinje i zavrava se SEMENOM. Kod nekih biljaka ovaj ciklus se odvija jednom, tj. biljka jednom donese seme i ugine (MONOKARPNE), a kod nekih biljaka jedna biljka vie puta donosi seme (POLIKARPNE biljke).

Klijanje semena razliitih biljakaEPIGEINO KLIJANJEHIPOGEINO KLIJANJEHIPOGEINO KLIJANJE

KORENKoren je podzemni organ biljke, koji ima manje vie cilindrinu formu i radijalnu simetriju. Osnovna funkcija korena je privravanje biljke za podlogu (zemljite) i apsorpcija vode i hranljivih materija (rastvorenih mineralnih materija) iz zemljita. Koren se morfoloki razlikuju od izdanka po tome to se na njemu ne formiraju nikakvi organi analogi listovima. Apikalni meristem korena zatien je KALIPTROM, na koju se nadovezuje ZONA RASTA KORENA, izgraena od meristemskog tkiva. Na ovu zonu se nastavlja ZONA IZDUIVANJA KORENA, a na nju ZONA KORENOVIH DLAICA. Zona korenovih dlaica je apsorpciona zona korena, ije povrinsko tkivo ini rizodermis. Iznad ove zone nalazi se najdua zona korena - ZONA PROVOENJA.

zona rastenjadeo vegetacione kupe Koren deobama ovih elija raste. Zona korenskih dlaka povrinske elije obrazuju dlake za upijanje vode iz zemljita. Zona izduivanjaelije koje se izduuju (rastu u duinu)Zona korenske kape povrinski sloj grade mrtve, osluznjavele elije koje se ljute i tako smanjuju trenje pri rastu korena. elije korenske kape se stalno obnavljaju deobama elija vegetacione kupe

Zona korenske kape Zona rasta

KOREN Mikoriza i simbiozakorenske kvricekoren leptirnjaa/Rizobium simbiozaelije sa bakterijama (plavo obojene)koren leptirnjaa/Rizobium simbiozau korenovim kvricama se sintetie LEGHEMOGLOBIN koji vri deoksigenizaciju okoline

AzotofiksacijaSimbiotska azotofiksacija predstavlja znaajan vid snabdevanja biljaka azotom iz vazduha putem simbiotskih bakterija koje ive na korenu biljaka. Ove bakterije na korenu stvaraju oteenja (kvrice) u kojima su smetene bakterije, koje su spososobne da fiksiraju elementarni azot Bakterije iz rodova Rhizobium, Bradyrhizobium u simbioznim zajednicama sa leguminoznim biljkama su sposobne da vezuju atmosferski azot. Rhizobiumi na korenu i ponekad na stablu leguminoza svaraju izrataje nodule ili kvrice, te se ove bakterije nazivaju i kvrine bakterije.To su specijalizovane strukture, u kojima se odvija bioloka fiksacija azota.

Simbiotski odnosi

Simbioza predstavlja zajedniki ivot dva organizma u kome oba lana te zajednice imaju koristi.Jedan od najrasprostranjenijih oblika simbioze je pojava mikorize, u kojoj vie biljke i gljive stupaju u specifine odnose u kojoj se vegetativno telo gljive (micelijum) razvija na povrini korenova.Mikoriza moe bitiektomikoriza i endomikoriza.

Rijec mikoriza znaci "gljivino korijenje", odnoseci se na strukture koje formiraju stanice korijena i hife iz povezanih gljiva. Mikoriza je simbioza korijenja i gljiva koja pojacava prehranu bilja. Gljive su tako smjestene u okolinu vrlo pogodnu za zivot, sa stalnom zalihom secera koju osigurava biljka, dok za uzvrat gljive snabdijevaju biljku fosfatima i drugim mineralima koje selektivno upijaju iz tla, te povecavaju povrsinu za uzimanje vode. Gljive takoder luce faktore rasta koji poticu korijenje na rast i grananje, i proizvode antibiotike koji mogu pomoci u zastiti biljke od patogenih bakterija i patogenih gljiva u tlu. Anatomija ove simbioze varira, ovisno o vrsti gljiva. Mikoriza u prirodi nije rijetka. Formiraju je gotovo sve biljne vrste. Zapravo, ova simbioza biljaka i gljiva je mozda jedna od evolucijskih prilagodbi koja je omogucila biljkama da koloniziraju kopno. Kada su kopneni ekosistemi bili u nastajanju tlo je bilo vrlo siromasno hranjivim tvarima. Gljive mikorize, koje su mnogo ucinkovitije u upijanju minerala od samog korijenja, mogle su pomoci u prehrani prvih kopnenih biljaka. U prilog toj tvrdnji ide pronadeno fosilizirano korijenje nekih od najranijih biljaka koje takoder formira mikorizu. Takoder u prilog istoj tvrdnji ide i to da najstariji neosporeni fosili gljiva datiraju unazad 460 milijuna godina, sto je otprilike isto vrijeme kada su biljke pocele nastanjivati kopno. Cak i danas, biljke koje se prve nastane na tlu

Anatomska graa korenaAko se u zoni korenskih dlaka napravi poprean presek korena, uoie se njegova primarna graa: na periferiji korena je rizodermis (epiblem), vieslojna zona primarne kore i u centru je centralni cilindar .

PRIMARNA GRAA KORENA Popreni presek korena iznad zone korenskih dlakarizodermis (epiblem)centralni cilindarzona primarne kore

KOREN - Anatomska graaNa poprenom preseku korena u zoni korenovih dlaka mogu se uoiti tri osnovna dela: rizodermis, primarna kora i centralni cilindar.ematski prikaz grae korena dikotiledonih i monokotiledonih biljakaCentralni cilindar poinje slojem ivih parenhimskih elija, koje izgrauju pericikl. Unutranjost centralnog cilindra ispunjena je parenhimskim elijama i provodnim snopiima. Provodni snopii izgraeni su od naizmenino postavljenih floemskih i ksilemskih ploa.Rizodermis je povrinsko tkivo nastalo radom dermatogena. Izgraeno je od jednog sloja elija, na kojima se javljaju ispupenja (evaginacije) - korenove dlaice.Primarna kora nastaje radom periblema, a izgraena je od ivih parenhimskih elija. Primarna kora je diferencirana na egzodermis, mezodermis i endodermis.

Popreni presek radijalnog provodnog snopiaCentralni cilindar se sastoji od provodnih elemenata ksilema i floema. Ksilem se nalazi u centru, a floem na periferiji centralnog cilindra. Ksilem ima oblik zvezde izmeu ijih zrakova su umetnuti elementi floema.

Detalj radijalnog sprovodnog snopia: 1. parenhim kore 2. endodermis 2a. elija propusnica 3. pericikl 4. ksilem 5. floem2a

anatomska graa korenaRanunculus sp.anatomska graa korena kukuruzaKOREN - Anatomska graaAnatomska graa korena:123456765411.2.3.4.5.6.7.EpidermisPericiklPrimarna koraEndodermisFloemKsilemSr

KOREN - Anatomska graa i sekundarno debljanjePovrina korena koji sekundarno deblja prekrivena je peridermisom ili mrtvom korom. Peridermis nastaje radom felogena, koji se formira dediferencijacijom pericikla ili elija primarne kore. Prema unutranjosti felogen daje feloderm.Ispod peridermisa ili mrtve kore nalazi se sekundarna kora, a centralni cilindar je izgraen samo od ksilema. Izmeu elemenata floema i ksilema nalaze se elije parenhimskog tkiva koje grade srne zrake.Sekundarno debljanje se odvija aktivnou sekundarnog kambijuma.Kambijum nastaje dediferencijacijom unutranjih elija floemskih ploa ili elija pericikla iznad ksilemskih ploa.Primarna graa korena: zeljaste dikotile i sve monokotiledone biljkeSekundarna graa: golosemenice i veina dikotiledonih biljakaDeobama kambijuma ka periferiji se stvara sekundarni floem (sekundarna kora), a prema unutranjosti sekundarni ksilem (sekundarno drvo).

KOREN Apsorpcija i provoenje vodeOsnovna funkcija korena je apsorpcija vode i mineralnih soli iz zemljita. Voda se najpre provodi do centralnog cilindra, odnosno elemenata ksilema. Ksilem provodi vodu i rastvorene mineralne materije prema ostalim delovima biljke, odnosno prema stablu i listovima. Osim toga, koren ima funkciju privrivanja biljke za podlogu.

Korenov sistemKorenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke. A. Osovinski korenov sistemKoren koji nastaje od korenka klice naziva se glavni koren (pravi koren). Na izvesnoj udaljenosti od vrha on se grana i obrazuje bone korenove, koji su obino slabije razvijeni od glavnog korena. Svi boni korenovi zajedno sa glavnim grade korenov sistem. Ovaj tip korenovog sistema razvijen je kod golosemenica i dikotila. B. iliast korenov sistemKada klicin korenak rano prestane sa rastom, onda sa stabla polaze korenovi koji se nazivaju adventivni (dopunski korenovi). iliast korenov sistem izgraen je od velikog broja podjednako razvijenih adventivnih korenova i imaju ga monokotile. Adventivni korenovi se kod nekih biljaka obrazuju i na listovima koji su u dodiru sa podlogom.

Metamorfoze korenaOsim glavnih uloga, koren moe da dobije i neku drugu funkciju. Tada se oblik i graa korena menjaju i on je metamorfoziran. Najea dodatna uloga korena je magacioniranje hranljivih materija: ako se hrana nagomilava u glavnom korenu, onda on zadebljava i preobraava se u repu (npr. argarepa). kada se hranljive materije negomilavaju u bonim korenovima, onda postaju krtole (npr. kod georgine). kod nekih tropskih biljaka koje ive na muljevitoj podlozi razvijaju se korenovi za disanje koji izbijaju iznad povrine i snabdevaju podzemne organe vazduhom.

KOREN Morfoloki tipovi i metamorfozeosovinskikonastrazgranatiliastiliasto-razgranatkorenske krtolevretenastrepastkorenske krtoleadventivni korenovi

Metarmofoze korena - repast (glavni) korenBeta cicla cvekla

Metarmofoze korena - repast (glavni) korenDaucus carota subsp. sativus

Metarmofoze korena - repast (glavni) koren

Ficaria verna, korenSkrobna zrna u parenhimskim elijama

Daskasti korenovi tropskog drvea

KOREN Lekovite sirovinelincuraGentiana luteaaneoski korenAngelica archangelicabeli slezAlthaea officinalisKorenovi mnogih biljaka koriste se u fitoterapiji zbog znaajnog sadraja bioloki aktivnih jedinjenja. Koren lincure sadri glikozide i gorke materije, a koristi se kao amarum, stomahik i tonik. Koren angelike sadri gorke i taninske materije, a koristi se kao stomahik, karminativ i spazmolitik. Koren belog sleza sadri sluzi i ugljene hidrate, a koristi se kao antitusik, mucilaginozum i protektiv.amarum gorko sredstvo, stomahik za eludac, tonik za oporavak i jaanje, karminativ prodiv nadimanja, spazmolitik za stiavanje greva glatke muskulature, antitusik za ublaavanje kalja, mucilaginozum sluzno sredstvo, protektiv za zatitu koe i sluzokoe

IZDANAKIzdanak se sastoji iz stabla, listova i pupoljaka. Prisustvo listova je jasna morfoloka razlika korena i izdanka.Mesto na stablu na kojem se nalazi list je vor (nodus), a deo stabla izmeu dva vora - lanak (internodus).Izdanak predstavlja nadzemni (vazduni) deo biljke i obavlja fizioloke procese vezane za sunevu svetlost i vazduh: FOTOSINTEZA, TRANSPIRACIJA i RAZMENA GASOVA.U zavisnosti od duine lanka, izdanci mogu biti kratki i dugaki.kratki izdancinose veoma priblienelistove, sa kojima opadasvake godine (Larix) iliposle nekoliko godina dugaki izdancikod vrsta iz roda Larixsu bez listova, a kod nekihvrsta etinara, kao to su vrste iz roda Pinus, imaju ljuspaste listoveLarix gmeliniiKratki i dugaki izdanci postoje i kod dikotiledonih drvenastih biljaka. Kod jabuke (Malus) kratki izdanci nose cvetove, a dugaki listove.

IZDANAK (stablo sa listovima i pupoljcima)TEMENI PUPOLJAKBONI PUPOLJAKNODUSINTERNODIJALIST Stablo sa listovima, pupoljcima, cvetovima i plodovima naziva se izdanak ! Izdanak se nalazi u vazdunoj sredini Uloge: fotosinteza, transpiracija i razmena gasova

Graa izdankaIzdanak raste vrhom, na kome je vegetaciona kupa (vrni pupoljak)Pri osnovi vegetacione kupe pupoljka obrazuju se zaeci listova. U pazuhu listova obrazuju se bone vegetacione kupe (boni pupoljci) iz kojih se razvijaju boni izdanci (grane)Deo stabla sa koga polaze listovi naziva se vor (nodus), a deo stabla izmeu dva vora je lanak (internodia)

IZDANAK - Pupoljciboni pupoljcivrni pupoljciOtvaranje pupoljaka kod vrste Sorbus aria.Pupoljak je deo izdanka koji jo nije dovoljno razvijen. Moe se nalaziti na vrhu izdanka vrni pupoljak, ili u pazuhu listova pazuni ili boni pupoljak. U pazuhu listova se obino nalazi jedan pupoljak, ali nijeredak sluaj da ih ima vie. Ukoliko se nalaze jedan pored drugog onda se nazivaju kolateralni, a ako se nalaze jedan iznad drugog serijalni pupoljci.

IZDANAK - GrananjeGrananjem stabla naziva se formiranje bonih grana. Ako glavna osovina raste stalno vrnom vegetativnom kupom, dok se bone grane razvijaju iz pazuha listova i slabije su razvijene od glavne osovine, grananje se naziva monopodijalno. Ako se bone grane razvijaju iz temene vegetativne kupe, a biljka nastavlja da raste bonim vegetativnim kupama, grananje je sinpodijalno. Ukoliko se vrh glavne osovine viliasto grana i daje dve jednake grane, grananje je dihotomo. Monopodijalno grananje je karakteristino za mnoge vrste golosemenicaPrunus aviumPinus heldreichii

STABLO - Morfologija stablaStablo je deo izdanka ija je osnovna funkcija provoenje hranljivih materija, odnosno povezivanje korena sa listovima. Stabla iznose listove na odreenu visinu i odreuju njihovu ekspoziciju. Kod zeljastih biljaka obavljaju proces fotosinteze, a kod viegodinjih biljaka slue za vegetativno razmnoavanje.Izdanak drvenaste (levo) i zeljaste biljke (desno) sa debelom glavnom osovinom (1) i velikim brojem bonih grana (2) koje nose listove.12

Stablo Morfoloki tipovibiljka bez stablacevastotrskastonegranato palmino stablocvetno stablosono(sukulentno)uvojita puzavicapuzavicapuzavica sa trnovima

Primarnu grau stabla, kao i kod korena, ine tri zone: epidermis, koji se najee sastoji od jednog sloja elija; primarna kora koju ini nekoliko slojeva ivih parenhimskih elija i mehanike elije (najee kolenhim). centralni cilindar, koga izgrauju provodna tkiva (floem i ksilem) i tkivo sri. Provodni snopii su kod monokotila razbacani, dok kod dikotila obrazuju prsten. Izmeu floema i ksilema, kod dikotila, nalazi se primarni kambijum.

I EPIDERMISII PRIMARNA KORAIII CENTRALNI CILINDARPERICIKLAristolochia sp.

Primarna graa stabla dikotila i golosemenica se ve krajem prvog vegetacionog perioda gubi i poinje sekundarno debljanje. Izmeu susednih provodnih snopia zainje se sekundarni kambijum koji se spaja sa primarnim i obrazuje kambijalni prsten. Kambijalni prsten odvaja elemente drveta ka centru stabla, a elemente kore ka periferiji.

epidermisfloemkambijumksilemsrkoraKAKO STABLO DEBLJAILI SEKUNDARNI RAST STABLAKOD GOLOSEMENICA I DRVENASTIH DIKOTILAFormiranjem kambijalnog prstena i periderma

Tip stabla sa provodnim snopiima12Kod biljaka klase Liliopsida (Monocotyledones)Kod biljaka klase Magnoliopsida (Dicotyledones)

SEKUNDARNA GRAA STABLAKORASEKUNDARNO DRVOSR

STABLO Primarna anatomska graaPopreni presek stabla primarne grae kod koga je prokambijum u obliku neprekidnog prstena kod Atropa belladonna1. epidermis2. primarna kora3. centralni cilindar4. zona kambijumaPopreni presek stabla primarne grae kod koga je prokambijum u obliku traka kod Aristolochia clematitis1. epidermis2. primarna kora3. centralni cilindar4. fascikularni kambijum5. interfascikularni kambijum6. parenhim6Popreni presek stabla primarne grae kod koga je sav prokambijum diferenciran kod Zea mays1. epidermis2. parenhim3. zatvoreni provodni snopi

STABLO Formiranje primarnog kambijumaematski prikaz postanka provodnih tkiva na uzdunom preseku stabla dikotila

a) popreni pesek kroz vrnu vegetativnu kupu1. vrni meristem

b) deo ispod vegetacione kupe u kome su razvijeni primarni meristemi (protoderm, prokambijum i osnovni meristem)2. protoderm3. osnovni meristem4. prokambijum

c) protoderm se diferencira u epidermis; prokambijum u provodne snopie, a deo kambijuma koji je zadrao meristemski karakter zove se fascikularni kambijum; osnovni meristem se diferencira u parenhim kore i sr5. primarni floem6. fascikularni kambijum7. primarni ksilem8. epidermis9. kora 10. sr11. provodni snopi

STABLO Sekundarna anatomska graaSekundarno drvo, kambijum i floem u stablu1. sekundarni floem2. zona kambijuma3. sekundarno drvo (ksilem)Sekundarna graa drvenaste dikotile1. peridermis2. sekundarni floem3. zona kambijuma4. sekundarno drvo5. primarni ksilemKambijum odvaja koru od sekundarnog drveta. Sekundarno drvo je izgraeno od ksilemskih elemenata.

MetamorfozeNadzemni izdanak, takoe, moe da metamorfozira obavljajui neku drugu funkciju: trn ima zatitnu ulogu, raljike slue za prihvatanje za neku vrstu podlogu, stolone u vidu dugakih izdanaka slue za vegetativno razmnoavanje, filokladije su listoliki izdanci na kojima se razvija listi i u njegovom pazuhu cvet i plod.

METAMORFOZE NADZEMNOG IZDANKAFILOKLADIJERuscus hypoglosum L.

KLADODIJEpredstavnici fam. Cactaceae,kaktusi

REPASTO ZADEBLJALO STABLOBrassica oleraceae var. gongyloides, keleraba

STOLONI kod jagode, Fragaria vesca

IZDANCI PREOBRAENI U TRNOVEGleditschia sp., glediija

IZDANCI PREOBRAENI U RALJIKE

Kod nekih biljaka, izdanci se razvijaju ispod povrine podloge pa se nazivaju podzemni izdanci. Njihovi listovi su nerazvijeni i ljuspasti, a sami izdanci su zadebljali usled magacioniranja hrane. Razlikuju se od korena po tome to koren nikada ne nosi listove. Sa podzemnih izdanaka polaze adventivni korenovi. Takvi izdanci su metamorfozirani i mogu biti u obliku: rizoma, krtole i lukovice.

METAMORFOZE PODZEMNIH IZDANKARIZOMZingiber officinale Rosc., umbir

Solanum tuberosum L., krompirKRTOLA

Krtola krompira poreklom od izdanka i krtolageorgine poreklom od korena su ANALOGNI organi.(imaju istu grau i funkciju ali su razliitog porekla). HOMOLOGI organi imaju isto poreklo ali razliite funkcije(fotosintetiki listovi, krunini listii i aini listii)

LUKOVICAAllium cepa L., crni lukGagea sp., baloe

Urginea maritima, primorski luk sa najveom lukovicom u Evropi

STABLO Morfoloki tipovivreastoraljikastolonistoloni sa adventivnim korenovimatrnovifilokladijekladodijeSTABLO Metamorfoze

STABLO Podzemne metamorfozerizomsloena likovicaJednostavna lukovicaljuspasta lukovicajedra lukovicastablolika lukovicalana lukovicastablova krtolarizom puzavica

IZDANAK I STABLO Lekovite sirovineIzdanak mnogih biljaka se koristi kao lekovita sirovina, a oznaava se kao herba.Vidac (Euphrasia rostkoviana) u nadzemnom delu sadri iridoidne glikozide eufrozid, aukubin i dr., tanine, gorke materije i dr. Koristi se kao antiflogistik i adstringens. Drveni deo stabla kleke (Juniperus communis) se koristi u narodnoj medicini kao diuretik i dijaforetik. Izdanak rastavia (Equisetum arvense) se koristi kao diuretik.antiflogistik protiv zapaljenja koe i sluznica (lokalno); adstringens za povrinsko skupljanje tkiva, za leenje zapaljenja koe i sluznica; diuretik za poboljanje izluivanja mokrae iz organizma; dijaforetik za znojenje; Euphrasia rostkovianaJuniperus communisEquisetum arvense